Deo V - Blue Crush

Nedelja veče, zadnji dan nedelje koji svi mrze zbog ponedeljka, ali ne i ja, volim svoj posao a tu je i Danka. Ma šta pričam! Da, volim svoj posao ali sam ga u poslednje vreme zavoleo još više zbog nje, ushićenje koje osećam jer ću je sutra videti prevazilazi moju ljubav prema poslu. Danka je razlog što se radujem sutrašnjem danu, priznajem sebi. Svako jutro kad dođem, dočeka me a ja nisam obraćao panžnju, sad jedva čekam da je vidim. Mislim na nju, radujem se da ću je videti, radujem se danu koji manje više svi mrze, zbog nje, kako se to zove? Ne, ne, ne, polako dečko, kažem sebi, pogledaj neki film i opusti se, skloni misli bez obzira koliko prijatne i drage ti bile, naredih sebi.

"Đavo nosi Pradu", može, vrlo pitko za nedelju veče. Prada, imam par odela, fina, volim ih, što ne bih sutra obukao neko? Ne, previše je, može Tom Ford, da, recimo Shelton Plava. Jbt, od kad to ja smišljam šta ću obući na posao? Opet Danka. Ej, izderem se na sebe, gledaj film, batali to.

Eto mene u Tom Ford odelu Shelton plava, sedim u kolima, gužva, slušam Gary Moor-a "Stil got the blues". Ljudi nervozni, psuju, trube, jebu majku svima a ja opušten sa osmehom, oh, kako je lep ovaj dan. Stigoh, javio se portiru, lift, poželim dobro jutro devojci za deskom i pravo kroz boksove ka kancelariji.

— Dobro jutro želim, pogledam Danku.
— Ah, dobro vam jutro Alex, nasmeja se izazovno.

Uvila je kosu u velike lokne koje joj padaju na ramena, mmmmm, nekako mi mnogo ženstvenije nego ravna kosa. Na sebi ima blejzer haljinu, dvorednu, pastelno zelene boje, strukiranu, dekoltiranu sa 3/4 rukavima. Haljina boje njenih očiju i tamno zelene ,kožne, čizmice do iznad gležnjeva sa naravno, visokom štiklom. Osmeh mi se raširio, kako elegantno izgleda, nije se do sada tako sređivala ili jeste ali ja to tek sad zapažam. Primetila je da sam oduševljen i onako nonšalatno uz osmeh:

— Jedan šarmantan gospodin mi je jednom rekao da je svaki dan poseban na svoj način.
— Ah, vrlo mudar gospodin, nastavih u kancelariju.

Sedam za sto i zatičem cedulju sa lepim ženskim rukopisom:

Alex,
samo da vas podsetim
danas idu kvartalni izveštaji shareholderima
druga fioka nešto za vas
Danka

Da, izveštaji, sve spremno, otvaram folder sa spreadsheet-ovima, pakujem u binder, otvaram mail aplikaciju, nalazim folder Shareholders, kačim binder i kliknem na Send All. Očekujem pozive iz Evrope, ameri će poslepodne a azija neće zvati, samo mail-om. Ok! nema ni 10 sati a glavna stvar već obavljena. Zavalim se u fotelju i okrenem ka mom “izlogu” grada. Šta ću ovde? Što nisam negde na zapadu? Uh, teške misli po ovako lepom danu. Danka! Baš se sredila danas, jeste, neumišljam. Zašto? Okrenem se ka njoj, pogledam kroz stakleni zid, kucka nešto, lepa joj kosa, elegantno obučena, zlatni dugmići, sve nekako na mestu, savršeno. Ah, opet sam odlutao, rekoh sebi i pogledom uhvatim opet cedulju na stolu:

...druga fioka nešto za vas
Danka

Uh, jbt, potpuno sam zaboravio, šta li je? Otvaram fioku i vidim nešto plavo jajastog oblika koje se izdužuje i na kraju ima led koji trepće, pored nekakav daljinski sa dva dugmeta, INT i TYP i leaflet. Uzimam leaflet i saznajem da je to bluetooth vibrator sa daljinskim. Počinjem da se smejem, vrlo glasno, mislim da se čulo napolju, kidao sam se. Bože moj, potpuno je otkačena, kakve ideje ima ali baš zato me privlači toliko! Da, upravo zato, neustručava se, otvorena je, kreativna, zgodna, pametna, lepa, draga, mazna, uhhhh. Lepo, imam vibrator i daljinski, šta sad? Očekuje od mene da ga stavim i igram se? Da me gleda dok mi ovo čudo malo rastresa guzicu? Naravno da očekuje, zašto bi mi stavila u fioku. Pogledam je a ona se smejulji pa mi namigne i nastavi da radi. Ok, ajmo, ustahem i hitro odlazim do vrata, otkopčavam kaiš, pantalone, srozam ih zajedno sa slipom, čučnem, stavim plavka u usta, nije mali, povelik je, dobro ga ovlažim pa prstima ovlažim guzu i počnem da guram. Uhhh, nije mali a i ovako na prepad neće bit lako ali ajde, polako, uspeću. Guram a nikako da uđe, glavica mu ima u promeru sigurno 3 cm. Mogao sam plug, mogu i ovo, ajde, zapnem malo, izdahnem i kliznu unutra, ostade repić sa led-om da viri. Navučem sve na sebe, namestim košulju, zakopčam pantalone i kaiš pa se opuštenim hodom vratim za sto.

Uzimam daljinski i na osnovu uputstva shvatim da je INT intenzitet a TYP vrsta vibracije. Koliko li samo ima tih vrsta t.j. mod-ova? Nebitno, isprobaću
sve. Pritisnem INT...Ništa...Pritisnem opet...Ništa! Pritisnem i držim...Ništa! Mora da radim nešto pogrešno, ne radi, ne dešava se ništa, okrećem daljinski, zagledam, samo dva dugmeta. Krajičkom oka vidim Danku, trza se, šta joj je? Obe ruke na stolu stisnute u pesnice, grč na licu, stisnuti zubi i poskakuje u pravilnim razmacima, zabacuje glavu, lokne lete, uvija se. Okrenuta meni u trenucima između grčenja pokazuje mi rukom mašući ispod vrata da sečem, prekinem, stiska oči i zube opet u grčevima. Ukapiram! Stisnem oba dugmeta na daljinskom istovremeno i vidim kako je klonula, otvorenih usta i opustila ruke, pogleda me preko naočara poluotvorenim očima između lokni pa se ispravi, čitam joj sa usana:

— A-P-L-I-K-A-C-I-J-A, pokaza mi.
— I-N-S-T-A-L-I-R-A-J, doda i pokaza prstom na moj kompjuter.

Pogledam leaflet, prelistam do kraja i vidim da postoji aplikacija koja se može instalirati. Instaliram. BlueCrush. Kreiram user-a i pokrenem je, dočeka me poruka:

Bravo Alex
Nema vise gestikulacije :)

                                                                                      Vas daljinski je kod mene?

DAAAAA!!!

Počnem da se smejem, da se kidam od smeha, padam u naslon i ne mogu da prestanem. Ja stiskao kao konj jer ne radi a on u stvari savršeno radi i razbija Danku, hahahahaha, urnebesno, suze mi idu od smeha. Pogledam Danku a ona ozbiljna sa podignutim obrvama i čujem zvuk nove poruke na BlueCrush-u.

Smesno, jel?

                                                                                      Do bola! Hahahahaha

Videcemo!!!

                                                                                      Kako sam mogao znati da je daljinski vas?

Pa niste morali da stiskate do kraja!

                                                                                      Ja mislio da ne radi :(

Otkinuli ste me!

                                                                                      Kako to - Otkinuli?

Imam 2, na oba mesta

                                                                                      Uhhhh! Sorry! Malo 1 pa odmah2, jel?

100% ili nista! Gde sam to vec cula :)

Pogledam je, ona mene i nasmeja se pa nastavim:

                                                                                      Izgleda da su jaki, bas tresu?

Saznacete sad :)

Opet sam počeo da se smejem, znala je da ću biti zbunjen što ne radi i nadala se da ću stiskati dok ne proradi. Da li su zaista toliko jaki, kako se grčila, uvijala i stiskala zube rekao bih da jesu.

Uze daljinski da lepo vidim kako ga drži, gleda me sa osmehom i pritisne, osetih blagu vibraciju, ok, pretpostavljam nivo 1. Stisnu opet, vibracija malo
jača ali ništa posebno, vidi da ne reagujem pa stisnu opet. E, sad već osećam da trese fino, nivo 3, lepo, prijatno. Pritisnu opet i pojača se značajnije, podigoh obrve ali i dalje nisam impresioniran.

                                                                                       Nivo 4 fino trese, prija :)

Idemo dalje ;)

Pritisnu opet, opa, sad ozbiljno trese, osećam vibracije u fotelji i prostiru se kroz celu moju karlicu. Ovo je dobro kad neko ima zatvor, rastrese sve i rešen problem. Osetih još jače vibracije, sad me baš trese, osećam u rukonaslonima fotelje, jaja, kita sve vibrira, huhhhhh, ovo je ozbiljno, pomislih.

Kako je?

                                                                                       Ozbiljno trese!   

Jel? Idemo dalje :))

Au, cela utroba mi vibrira, nivo 7, jbt, čujem zujanje, počinjem već da se ježim, uhvatim rukom sto i čujem kako zuji olovka, prenose se vibracije. Onda na sekund prestade pa me udari ko čekićem, poskočih iz fotelje. Širom otvorih oči i usta, šta ovo bi, pomislih! Ritmični udari od kojih se grčim, pogledam Danku a ona sa smeškom samo klima glavom.

Aha, ovo kida vidim :0

Pritisnu opet, bože blagi kao pik hamer za beton, udara me i kida, stiskam zube i oči, probušiće mi prostatu jbt. Imam utisak kad me udari ko ekser u potiljak. Jedva pogledam Danku kroz stisnute kapke a ona sa đavolskim smeškom. Kao da se svaki put pojačavaju udari, svaki me ozbiljno uzdrma a kita poskoči. Udar, pauza, udar, pa sekund vibracija koja mi mozak rastresa, upro sam nogama o pod a leđa o naslon, grabim rukonaslone sa verovatno izbezumljenim izrazom. Kao da sam na elektro šokovima ali radim posao, kita mi se diže, hteo ne hteo!

Nivo 10 !!! O.O

Bože slatki, udari u guzi kao da mi nabijaju kolac macolom, bukvalno poskakujem a kad dođe vibracija počinjem da se preznojavam, žmarci mi prolaze kičmom do mozga. Odvaljuje me, tako sav u grču sa iskolačenim očima pogledam mog mučitelja Danku na kratko pa ispred sebe pa u nju nemogavši da izustim ništa. Oči samo što mi ne ispadnu a usta širom otvorena i borim se za vazduh, svaki put kad me udari kao da mi neko presom istera vazduh. Pogledam je opet a ona širom otvorenih očiju, šakom pokriva otvorena usta i vidim kako pristiska opet NE! NE! Ne opet, ne mogu više, pretvoriće mi utrobu u kašu, grčevito grabim kaiš i krećem da otkopčavam, stisnem oči i zube kad osetim dužu pauzu, nema udara. Sav napet u isčekivanju da me sevne kroz telo ali ništa. Čujem pingove sa računara ali nemam petlju da otvorim oči, osećam da će da me zvizne svaki čas, ne usuđujem se. Ništa, nema udara, vibracija, ničeg. Otvaram oči polako i gledam u monitor:

Alex
Alex
EJJJJJJJJJJJ
Iskljucila sam!

Uhhhhhhh, odahnuh i srozam u fotelji, pogledam u plafon sa takvim olakšanjem, preživeo sam, gotovo je. Snažno izdahnem jer sam sav bio u grču, polako zakopčam kaiš i počnem da se uspravljam. Pogledam Danku, i dalje drži ruku na ustima ali sad zbog smeha, čini mi se da joj suze idu od smeha. Šta mi uradi? Kakvo je ovo monstruozno čudo u meni? Da nije za konje ili krave, ovo za ljude nije. Ovo bi mrtvog probudilo, gledam Danku kao da su me bacili iz aviona bez padobrana. Ne prestaje da se smeje, suzdržava se, vidim, najradije bi pala na pod i valjala se.

Sorry! KISSSSS

                                                                                                  Jedva preziveh!

Tako je meni bilo :)
A imam 2, zamislite onda...

                                                                                                  Ne mogu, ne zelim

Mislila sam da ce mi dupe
eksplodirati

                                                                                                  I ja da ce moje

Mocan mali :)

                                                                                                  Ubistven!

Svidja vam se?

                                                                                                  Do 5 posle je brutalno

Nisam sadista :)

                                                                                                  Nadam se :)

Moram da izvadim ovo zlo iz sebe, ustajem i odlazim do vrata, skidam se, uhvatim za repić i izvučem ga tako lako da nisam verovao. Koliko sam se mučio da ga uguram sad gotovo ispade sam. Uh, ovo je ozbiljna igračka ali dosta za danas, navučem nazad sve, upašem košulju, sredim se i sednem nazad za sto, otvorim fioku i bacim ga unutra zajedno sa leafletom a daljinski gurnem u džep.

Danka je ustala, uzela tašnicu i otišla niz hodnik između boksova, verovatno da izvadi i ona da mi ne padne na pamet da opet uključim. Nasmejem se blago, ovo je bilo uzbudljivo ali pomalo zastrašujuće, da neko ima kontrolu nad nečim tako moćnim. Luda je ali je zato obožavam, pomislih. Obožavam? Da, obožavam, volim njenu intuitivnost, ko bi rekao. Sa njom nikad nije dosadno, uvek ima nešto novo, nešto nepredvidivo, uvek iznenađujuće. Čemu li sledećem da se nadam? Nemam pojma! Kakva žena, neiscrpna kreativnost, nije seks bomba ali je lepa i zgodna, bar meni. Znam da sve lepotice, seks bombe misle da je dovoljno što su prelepe, to je u 99% slučajeva sve što imaju. Šta kad ta lepota usahne, šta ostane? Zgužvana ljuštura ispod koje zjapi beskonačna praznina. Alo, čoveče, o čemu ti razmišljaš, rekoh sebi, nije Danka moja žena pa da razmišljam šta će biti za 20 ili 30 godina! Možda bih voleo da jeste? Ne, ne, pogrešan pravac misli, uživaj u trenucima pred sobom, ne razmišljaj daleko u budućnost. Kakva je budućnost i da li je uopšte ima, prepusti drugima koji nemaju to šta ja imam.

Kraj radnog vremena, izlazim iz kancelarije, svi se pakuju i napuštaju svoje boksove. Pogledam Danku, ah te lokne, kako je samo sexy, njene zelene oči
uhvate moj pogled, nasmeši se:

— Doviđenja Alex, reče polako i značajno.
— Doviđenja, odgovorih uz ne manji osmeh i nastavih hodnikom.

Vozim preko gazele i razmišljam opet o njoj. Zašto toliko prokleto razmišljam o njoj? Zašto mi je stalno u mislima? Kad ću sebi da priznam da me zavela, da mi je ušla pod kožu i nastvalja sve dublje? Shvatam je, ova avantura je nešto što je pokreće. Šta drugo ima? Cepanicu od muža, koji je emotivno krut kao motka, koji joj ne pruža ni deo ovoga što ja činim i ima ovaj posao. Šta još? Koliko znam ništa više, pa jasno je onda zašto je dala sebe toliko ali zašto ja dajem sebe toliko, zašto ja igram ovu igru svim srcem, zašto toliko razmišljam o njoj? Da li mogu sebi da priznam da sam je zavoleo? Mogu! Nije to sramota, naprotiv, nešto najlepše što nekom može da se desi. Nikad se nisam vezao za neku ženu emotivno, ma jesam, jednom, otkinula mi parče srca i odnela sa sobom. Taj ožiljak je ostao ali ga ne primećujem više. Možda je došlo vreme da otvorim kapiju srca koja je sva zarđala i zapekla i pustim Danku unutra? Ma šta pričam! Ona je već preskočila i obazrivo se šunja kroz moju dušu i srce, nema šta ja tu da otvaram i puštam, ušla je sama, neprimetno, tiho i krajnje suptilno.

Stigoh kući, vadim ključeve iz džepova i vidim daljinski od plavka, ha, poneo sam ga iz kacelarije, nasmejem se. Skidam se, kačim odelo, košulja, slip i čarape u mašinu, odoh pod tuš.

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 1 Jul, 2022
• Succubus00
• 14 glasova
• 2373 pregleda