Rupa za trpanje

Ovo je prva priča koju ovde objavljujem.

Moja je – odnosno naša, dok smo “mi” još uvek bili mi...

Sve napisano spada u SPORAZUMNI odnos dve osobe. Sve što smo činili, činili smo jer smo to želeli i jer je to, između ostalog, spadalo u prirodu našeg odnosa.

Verovatno će mnogima ovo izgledati suviše teško, zato napominjem da je sve, od početka do kraja, bila KONTROLISANA situacija.


U BDSM odnosu koji zaista vredi, mnoge granice se probijaju. I ma kako to nekome spolja izgledalo, nema nasilja. Već samo poverenja i pripadanja. I međusobnog poštovanja.


                                                                                                   Rupa za trpanje



Prvo što je osetila bio je miris memle.

Kako su se vrata otvorila, zapahnuo ju je, ušavši joj u nosnice, proževši je čitavu, iako je za tren zadržala dah. Kao vesnik nagoveštaja, za tren se stresla. Stepenice su bile strme, a na grubom betonskom zidu nije bilo rukohvata. Zapitala se kako će sići, na ogromnim štiklama, kada je osetila Njegovu ruku na mišici kako je čvrsto hvata. S jednom rukom na zidu, uz Njegovu pomoć, nekako se spustila dole.

Prostorija nije bila velika, svega možda četri puta četri metra, i bila je potpuno prazna, sem jednog derutnog stola u ćošku preko puta i debelog lanca koji je visio s centra plafona, pričvršćenog za masivni metalni anker, završavajući se na visini od nekih metar i kusur iznad golog betonskog poda. Prostoriju je osvetljavala jedna jedina škiljava sijalica, preslaba da jasno osvetli čitav prostor. Po zidovima su plesale njihove sene, preplićući se, pojavljujući i nestajući.

I dalje je držeći za mišicu, Gospodar ju je doveo do stola, te ne okrećući glavu ka njoj samo izustio ravno:

„Skidaj se.“

Podigla je pogled i pogledala Ga, tražeći nemo neko objašnjenje u Njegovim očima, izrazu, ali tu nije bilo ničega, nije uopšte obraćao pažnju na nju. Skinuo je ranac sa leđa, i počeo da vadi stvari iz njega, ređajući ih na sto. Ukočila se, mada ih je videla mnogo puta pre toga. Ali nije razumela kontekst.

Sat vremena ranije, nazvao ju je i rekao:

„Budi za sat vremena dole, ispred zgrade. Obuci se po propisu. Kosu spleti u pletenicu, špic kod temena. Ponesi i kožni korset, ali ga nemoj oblačiti.“

Prekinuo je vezu, ostavljajući je da stoji s telefonom u ruci, u čudu i nedoumici. Osetila je u tom trenutku, isto kao i sada, kako joj trnci prolaze kroz kičmu, bradavice krute a pička vlaži.

Pička nikada ne laže, rekao joj je, jednom davno, dok su se još upoznavali.

„Pička nikada ne laže.“

Znala je da je to istina. Surova istina. Ma koliko joj bilo teško da prizna. Često se stidela. Same sebe. Šta je radila. Na šta je pristajala. Ono što ju je najviše sramotilo, bila je baš ta, neporeciva istina. Da pička nikada ne laže. I nije lagala. Zaista nikada. I kada su joj obrazi crveneli, kada se pitala da li je normalna, zašto to čini, zašto se prepušta, zašto dozvoljava da bude tretirana na načine koje običan čovek teško može da pojmi, nije lagala. Gaćice, kada bi ih imala, brzo bi postajale mokre, a kada ih nije nosila po Njegovom naređenju, njena sluz bi se nakupljala i cedila, u dugim, lepljivim nitima, lepeći joj se za butine i kapljući na pod.

Trag kučke, tako je On to zvao.

Pogledala je stvari na stolu; par standardnih - dva biča, jedan sa tanjim i jedan sa debljim trakama, jahaći korbač, drvene i metalne štipaljke, kratki lanac, nekoliko karabinjera, latex kapuljača sa otvorom za usta, policijske lisice, četri tanka kožna kaiša, ali i dva predmeta koji nisu bili toliko često u upotrebi. Ponovo je nehotično uzdrhtala, osetila je kako joj se koža ježi. Na stolu je ležao hromirani pojas nevinosti, u koji su bila učvršćena dva takođe hromirana dilda, jedan deblji i duži, i drugi, nešto manji. Znala je čemu služe, a takođe je znala da imaju svrhu samo ako se koriste duže vreme. Još veća nesigurnost joj se uvukla pod kožu. Jer sledeća stvar je bila naglavni kožni harness sa ring gagom, koji je On svojim rukama specijalno izradio za nju. Oči su joj se raširile i osetila je kako joj trun spozaje kroz maglu intuicije prodire do svesti. Poslednja stvar koju je izvadio je bila je i ona koju je najmanje volela. Bila je to providna plastična vrećica, puna polomljenih orahovih ljuski. Tu je bio i kožni korset koji mu je predala kada je došao po nju.

Uzdrhtala je, nesvesno napravivši korak unazad.

Po prvi puta večeras, pogledao ju je. Pogled njegovih tamnih, pronicljivih očiju prostrelio ju je. Ošamario ju je. Brzo, ne toliko snažno, bez želje da povredi, već da upozori na ponašanje i vrati je na njeno mesto.

„Šta sam ti naredio?“, upitao ju je.

Tek tada je shvatila da je dobila naređenje da se skine.

„Oprostite Gospodaru“, promucala je. Uvek se osećala loše kada ne bi uspela da izvrši neko naređenje, ili kada On (a još više ona sama) ne bi bio zadovoljan njenom izvedbom. Osetila bi se loše. Osećaj da je neuspešna... ili nedovoljno posvećena... to joj je u stvari bila najgora kazna. Fizičke kazne uvek je podnosila puno lakše od onih koje nisu imale veze sa mesom i znojem.

Na sebi je imala samo dugački kožni mantil, ispod koga se spremila onako kako joj je naređeno; kurvinski, mrežasti catsuit za celo telo, sa otvorom između nogu i na grudima, perverzne, crne Pleaser čizme do polovine butina, a oko vrata takođe hromirani ropski collar.

Na zidu kraj stola videla je ekser kako viri; okačila je mantil na njega i okrenula se ka Gospodaru.

„Nagni se preko stola i raširi noge“, izgovorio je ravno.

Izvršila je naređenje. Položila je gole grudi na golu, grubu drvenu ploču stola, te poslušno raširila noge, koliko su joj čizme sa “fuck me” štiklama dozvoljavale.

Znala je kakav pogled pruža Gospodaru i bila je sretna zbog toga. Štikle od 4 inča visoko su joj podizale dupe, a njene duge, mišićave noge činile još dužim. Ženstvena oblina bokova sužavala se ka uskom struku i lepim, mada ne prevelikim grudima. Bila je svesna da kombinacija crne mreže i otvora koji joj otkriva međunožje deluje opcesno. Jako dobro je znala kako to deluje na Njega. Voleo je da se oblači kao drolja. Govorio je da se to slaže s njenom prirodom.

Uzeo je pojas nevinosti, te joj ga prineo licu.

„Ovlaži plagove droljo. Tvoja pljuvačka će biti jedini lubrikant pre no što ih upotrebim.“

Oči su joj se raširile. Pička joj je već bilo mokra, vrela i pulsirala je, ali čmar...

Plagovi su bili oblkovani u obliku kurca. Veći i manji, oba skoro iste debljine. Otvorila je usta i uvežbano progutala veći dildo. Namerno ga ja primila duboko u grlo i zadržala tamo. Osetila je kako joj oči vlaže, želela je da izazove obilato lučenju sline i mukusa, jer sama slina ne bi dobro ovlažila hromirani metal. Kada je osetila da su joj usta puna, prebacila se na manji dildo te ga dobrano navlažila, pazeći da trake lepljive, guste pljuvačke ostanu na njemu.

Tiho je progovorio.

„Mudro, droljo, mudro.“

Preneo je pažljivo pojas ka njenoj pozadini i par sekundi kasnije osetila je kako hladni metal prodire u njenu pičku. Osećaj je bio.. neobičan. Ni prijatan ni neprijatan, neutralan. Par trenutaka kasnije osetila je kako joj manji dildo dodiruje anus. Dupla penetracija uvek je bila zahtevan poduhvat, a naročito sada, kada uslovi nisu bili idealni i kada joj je čmar bio suv.

Gospodar je podesio ugao, osetila je kako joj se njena sopstvena pljuvačka sliva na čmar, pritisak je lagano porastao, a ona se koncentrisala na disanje, na svoje duboke i spore udisaje, potpuno se opustila, iz teškom mukom stečenog iskustva znala je da bi joj svaki otpor, svako stezanje, nervoza, samo doneo bol i neprijatnost. Pritisak je porastao, osetila je kako joj se čmar polako širi. Osećaj ispunjenosti bilo je ono što je najviše volela prilikom analnog seksa; senzacija širenja koja se nije zadržavala samo u predelu anusa. To je bio dublji osećaj, koji je je čitavu prožimao. Dupe joj je bilo dobro razrađeno, skoro svakodnevno nešto se nalazilo u njemu; Gospodarev kurac, dildo, plag, razni priručni predmeti iz kuće, hotela, prodavnica... bezbrojni krastavci, tikvice, pa čak i jedno obrađeno i topovsko zrno protivavionca Boforsa od 57mm, koje je On naročito voleo, jer Ga je lično obradio i dao na hromiranje kako bi bilo ne samo funkcionalno već i estetski lepo za primenu na njoj.

Jeknula je tiho kada je Gospodar jače pritisnuo, a oba dilda prodrla još dublje, te skoro vrisnula kada je gurnuo još snažnije, nabijajući oba veštačka kurca do kraja u nju.

Zatvorenih očiju pokušavala je da se izbori sa bolom, koji je polako jenjavao, kako se sfinkter postepeno prilagođavao stranom telu.

Osetila je kako Gospodar zateže metalne trake obložene plastičnim vođicama, učvršćuje ih, obezbeđujući da oba dilda budu zarivena duboko u nju. Začula je zvuk katanca i shvatila da je proces završen. Znala je da joj je sada pička u potpunosti prekrivena metalom, bez mogućnosti da bude dodirnuta, sve dok On to ne dozvoli. Slatka frustracija. Osećaj da je u potpunosti pod tuđom kontrolom uvek ju je uzbuđivao do izbezumljenosti.

Povukao ju je za kosu i ispravio. Instiktivno je spustila pogled i videla pojas nevinosti kako joj se useca duboko u struk i između nogu. Pička ispod njega bila je vrela.

Gospodar joj je dodao kruti crni kožni underbust korset. Prihvatila ga je, a zatim zakopčala metalne nitne-zakačke s prednje strane. Sada ga je još trebalo zategnuti od pozadi, ali to ona sama nije mogla da učini.

„Molim Vas zategnite korset, ako želite, sada je u standardnoj meri.“

To je značilo da je „udobno“ postavljen, ni previše usko, ni previše labavo. Korset nije bio jefitno kinesko sranje, već ručno rađeni primerak (čak i to je moguće napraviti u Beogradu), po njenim merama, sa metalnim žbicama koje su ga oblikovale, kao i nju, kada ga je nosila. Nošenje korseta skrojenog po meri, a nekada ga je nosila danima i nedeljama, nije bilo samo pitanje oblikovanja tela već i duha.

Gospodar se naslonio na sto, a onda joj naredio da mu se okrene leđima.

„Nagni se unapred, naredio joj je.“

Nagla se, osećajući kako njena težina zateže šnir, čije je krajeve On držao.

„Još!“, komandovao je.

Nagla se još unapred, i osetila kako snažno vuče šnir. Korset je počeo da joj se useca u rebra. Kao da ju je stezala neka ogromna šaka.

„Izdahni!“, naredio joj je. „Sav vazduh. Čekaj. Ne udiši.“

Poslušala ga je i ispraznila pluća do kraja, izdahnuvši jako. Osetila je kako On snažno vuče, cima vezice i šnir, a nevidljiva šaka koja joj je obuhvala torzo još jače ju je stegla. Osetila je laganu bol kada su joj vita rebra snagom korseta savijena ka unutra. Jeknula je tiho.

Čula Ga je kako ubrzano diše, osetila pokrete na krstima. Vazduh je počeo da joj ponestaje i osetila je snažnu potrebu da udahne. Kontrola disanja bila je među mnogim disciplinama kojima je bila trenirana. U tom trenutku, konačno je završio te napravio finalni čvor.

„Diši“, rekao je.

Željno je udahnula vazduh, a onda shvatila da je jedva uzela plitak udisaj. Ponovo je pokušala duboko da udahne, ali ponovo nije uspela. Korset je bio toliko čvrsto stegnut, da je omogućavao samo plitak udisaj.

Upitno je podigla pogled ka Njemu, želeći da proveri da li je svestan šta je učinio, i istog trena shvatila da je savršeno svestan šta radi.

Spustila je pogled, usne su joj zadrhtale od neizgovorenih reči, molbe, vapaja... No znala je da je to to, uradio je ono što je želeo, kao što je to uvek činio, na njoj je bilo da njegovu želju prihvati i prilagodi joj se.

Ponovo Ga je pogledala, i po prvi puta večeras, u njegovim očima i uglovima usana videla je nešto što je mogao biti nagoveštaj osmeha.

Iako je teško uspevala da udahne, od tog trena lakše je disala.

„Klekni“, naredio je.

Hitro ga je poslušala, spustiviši se na kolena.

Uzeo je lateks masku, izvrnuo je naopako, a onda sa četri prsta raširio otvor za kosu, odnosno za njenu pletenicu. Pljunuo je u gumeni tunel kako bi ga ovlažio. Uhvatila je šakom pletenicu te je ispravila naviše, kako bi mogao da je navuče. Navukao joj je kapuljaču do temena, izvukao prste, a onda povlačeći njenu pletenicu i bazu kapuljače na dole konačno je namestio kako treba. Zatim joj je navukao kapuljaču s donje strane, preko brade, pazeći da otvori za nosnice dođu tačno gde treba, kako bi mogla da diše ako su joj usta puna. Kad se uverio da je sve na svom mestu, spojio je kapuljaču od pozadi i zakopčao masivni rajfelšlus.

Mrak je zavladao njezinim svetom. Apsolutni mrak. Kapuljača je bila kvalitetna, naručena iz Češke, urađena po njenoj meri. Nalegala joj je na glavu kao druga koža. Nije propuštala ni foton svetla. Stezanju korseta pridružio se pritisak kapuljače. Lateks je bio debeo, i vršio je snažan pritisak. Stezao ju je jako. Znala je, gledajući slike koje bi Gospodar pravio, da sada već izgleda kao tupave sponzoruše sa naduvanim usnama. Pritisak lateksa terao je krv u usne i smanjivao cirkulaciju, te su one bubrile. Znala je da izgleda kao duck face. Struja uzbuđenja joj je prošla telom. Ne zbog napućenih usana. Već zbog sveopšte „zarobljenosti“. Bila je stegnuta, pritisnuta, okovana sa svih strana. I fizički i mentalno.

Ipak, nije preterano volela tu kapuljaču jer kada bi sisala kurac dok joj je na glavi, veoma brzo mišići na obrazima bi se umorili od držanja otvorenih usta, a nakon dužeg vremena pritisak bi postao nepodnošljiv, mišići bi popustili iako to nije želela, no jednostavno, jaka guma bi vremenom prevladala, a onda bi počela zubima da drlja po kurcu, što je naravno dovodilo do kazni koje nisu bile nimalo prijatne. Bilo je dovoljno svega nekoliko minuta nošenja, pa da joj glava bude potpuno mokra od znoja. Ništa na ovom svetu nije izazivalo znojenje kao lateks. A kada bi, u ne tako čestim prilikama nosila svoje lateks odelo, znoj je posle svega desetak minuta bukvalno curio na otvorima. Kupala bi se u njemu.

Čula je zveckanje, a Gospodar joj je naredio: „Zini!“

Shvatila je da ovog puta, zbog ring gaga, srećom neće imati problem sa zubima. Metalni obruč držače joj usta širom razjapljena. S jedne strane, bilo joj je drago, a sa druge, saznanje da gubi još jednu vrstu kontrole istovremeno ju je dodatno uzbuđivalo i plašilo.

Razjapila je usta je koliko god je mogla, te osetila kako joj gura metalni obruč između zuba. Protljala je prstima vilične mišiće kako bi se opustili, pošto je obruč je bio jako širok, budući da je morao obezbediti otvor dovoljan da Gospodarev kurac može proći kroz njega komotno, bez zapinjanja. Osetila je na jeziku ukus metala, često ju je podsećao na ukus krvi.

Napokon je obruč legao kako treba iza očnjaka gornje i donje vilice, a onda je Gospodar krenuo da učvršćuje harness. Bio je napravljen od debelih belih kožnih kaiševa, koji su se kopčali ispod brade i iza vrata, dok je jedna traka išla preko glave, a na njoj su se nalazila dva metalna obruča; prvi, vertikalni, koji je omogućavao da se čitav harness pričvsti za neku kuku ili nešto slično, i drugi, horizontalni, koji je služio da se kroz njega provuče pletenica ili kosa vezana u konjski rep.

Osetila je kako polako i temeljito zateže kaiševe harness-a. Išao je postepeno, sve dok svaki kaiš nije bio potpuno i čvrsto zategnut, bez mogućnosti da se pomeri. Gospodar je bio uvek temeljit što se toga tiče, svaka sprava i svaka stvar koju je koristio na njoj bila je prava, upotrebljiva i svrhovita. I većinom napravljena Njegovim sopstvenim rukama. Setila se kada ga je jednom pitala zašto policijske, skupe lisice, a ne jeftine iz seks šopa? Odgovorio joj je da nikada ne koristi fejk stvari, jer to čine samo fejkeri. Oni koje zanima forma a ne suština. A on definitivno nije bio lažnjak.

Rezultat toga je bio da je sada ring gag bio čvrsto fiksiran u njenim širom razjapljenim čeljustima, te nije postojala apsolutno nikakva mogućnost da ga bez tuđe pomoći izvadi napolje. Osetila je vlagu na grudima, te shvatila da nekontrolisano balavi. Tako razjapljenih usta nije mogla efikasno da guta, te se deo pljuvačke slivao niz njene grudi.

Metalni obruč među njenim zubima nije joj samo oduzeo mogućnost kontrole zatvaranja usta, već i mogućnost verbalne komunikacije. Bez mogućnosti pomeranja vilica nije moguće artikulisati smislene zvukove. Sve što je u takvom stanju moguće proizvesti su samo neartikulisani zvuci.

Još jedan talas uzbuđenja prostrujao joj je telom. Gospodar će je jebati u usta i grlo.

Volela je to. Imala je oralnu fiksaciju. Uz malu stimulaciju pičke prstima koja jedva da je bila potrebna, ili samo uz trljanje o Gospodarevu nogu kada bi joj to dozvolio, svršavala bi kao luda pušeći kurac. Obožavala je to. Odavano je uspela da prevaziđe najgore manifestacije gag refleksa. Gutala je kurac do kraja, do muda, Gospodar bi je jebao u grlo identično kao kada bi koristio njena usta ili dupe. All in, all out. Tek kada bi tucanje u grlo baš potrajalo, krenula bi nelagodnost i nagon za povraćanje. No, praktično da se nije ni sećala kada joj se to zadnji puta desilo. Tada je još bila jako mlada. Neprestani trening čini čuda. Setila se začuđenog pogleda lekara kada joj je sa štapićem pritiskao jezik i pregledao grlo kada je imala anginu. Nije shvatao kako to da ne oseća neprijatnost kao svi drugi.

„Ustani“, naredio je.

Nespretno se, nevideća, uspravila na noge. Gospodar ju je držao za rame i usmeravao. Napravila je nekoliko nesigurnih koraka pod Njegovim vođstvom. Zaustavio ju je u trenu kada je dodirnula lanac u sredini sobe.

Čula je da se udaljava, a onda ponovo prilazi. Lateks kapuljača prigušivala je zvukove, ali je svejedno čula kako se nešto prosipa po podu. Odmah je shvatila i šta.

„Sada ćeš jako pažljivo kleknuti. Pomoći ću ti.“

Prišao joj je s leđa i uhvatio ispod mišica.

„Hajde“, naredio je.

Počela je jako pažljivo da se spušta, a onda je kolenima dodirnula tlo, te sela na pete. Jauknula je tiho, pokušavši duboko da udahne, ali zbog zategnutosti korseta nije uspela. Počela je da dahće kao premoreno pseto na sparini. Polomljene ljuske oraha su joj se zabijale u kolena. Sretna okolnost je bila što je to bilo preko čizama, ali one su bile od PVC-a, a to je tanak materijal. Bolelo je kao sam đavo. A znala je jako dobro, da što vreme bude više prolazilo, to će bol postajati jači i gadniji. Pička joj je još jače pulsirala. Podsećala ju je ko je i šta je.

Osetila je kako joj Gospodar provlači kaiševe ipod cevanica, a zatim ih zateže i zakopčava čvrsto na butinama. Na taj način bilo joj je onemogućeno da ustane, te je bila prisiljena, htela ne htela, da ostane u klečećem položaju sve dok kaiševi ne budu uklonjeni.

„Stavi ruke iza leđa.“

Poslušala Ga je, te stavila ruke iza leđa. Osetila je kako joj se metalne lisice sklapaju iznad ručnih zglova. Čula je kako zupci klikću, jedan po jedan, kako je Gospodar stezao lisice. Stao je kada više nije mogao da provuče prst izmešu njih i njene kože. Zatim joj je povukao ruke naviše te je prvo čula a zatim i osetila kako vezuje lisice pomoću lanca za jednu od alki njene pseće ogrlice. To joj je s jedne strane prozrokovalo bol u ramenima, dok su joj se lisice usekle dublje u meso. I jedno i drugo je bilo više iritantno no bolno, ali je znala da će se s vremenom i to promeniti.

U tom momentu, Gospodar je povukao alku na vrhu njenog harness-a uvis, ispravljajući joj leđa i vrat u vertikalan položaj, a to je, posledično, pojačalo pritisak na kolena, kao i na ramena i zglobove. Čula je „klik“ kada je karabin ušao u alku. Proces je bio završen te je sada je bila čvrsto vezana za lanac koji je visio sa plafona. Sam čin vezivanja bio je proces, nešto u čemu je uživala i istovremeno ga se plašila. Momenat kada bi joj bile vezane ruke. Noge. Trup. Svaki taj momenat je nosio sa sobom deo emocinalnog naboja. Sa svakom izgubljenom mogućnošću pomeranja i slobode tela, došla bi jedna druga sloboda; sloboda od odgovornosti. On bi tada preuzimao potpunu odgovornost za nju. Kroz gubitak jedne, sticala bi drugu vrstu slobode. Kroz zarobljavanje, bivala bi oslobođena. Na kraju krajeva, u robovanju se nalazila njena sloboda.

Čula je kako se odmaknuo i osetila kako je posmatra.

Preplavio ju je osećaj potpune bespomoćnosti. Bila je svesna, u potpunosti, do poslednje misli i poslednjeg neurona, da je u potpunosti pod njegovom vlašću. Da apsolutno ne postoji način da se oslobodi ili pomogne sebi na bilo koji način. Da u potpunosti zavisi od Njegove volje, u svakom zamislivom pogledu.

Da je Njegova.

I to joj je dalo još jedan, finalni kick. Osetila je, ponovo, kako neobuzdano vlaži.

A pička NIKADA ne laže. Kao što nije lagala ni ovog puta.

Sav taj osećaj nemoći, potpuna prepuštenost, taj osećaj da nije ništa više od pukog objekta za ispunjenje Njegovih želja, sav taj konglamerat osećaja potčinjenosti, pripadanja i poniženja, učinio je da joj pička maltene eksplodira. Bol je pumpao adrenalin kroz njene vene, potiskujući ga, da bi njena pička, njena izdajnička pička, koja je bukvalno pulsirala u ritmu udara njenog srca, polako postala ONA, ona je bila ta koja se pitala, razum i racio više nisu igrali ulogu. Bila je toliko uzbuđena, da je bila svesna da će svršiti istog trenutka kada oseti Njegov kurac kako joj prodire u grlo.

Puštala je grlene zvukove jer drugačije nije ni mogla. Sa ring gagom u ustima, široko razjapljenih čeljusti, nikakva artikulacija govora nije moguća.

Bila je samo stvar. Objekat.

 Rupa za trpanje.

A On? On ju je poznavao bolje od bilo koga drugog u njenom životu. U stvari, poznavao ju je bolje od nje same. Poverila mu je sve. Svaki delić svog bića. Svaku tajnu. Pred Njim nije bila gola fizički, bila je ogoljena. Prozirna. I znala je, duboko, u srži, da je sigurna.

Njegove reči vratile su je u stvarnost.

„Želiš kurac, droljo?“

„Eeeeeeljinnnm!!!“

Glasno se nasmejao. Tiho je progovorio, ali ga je ipak jasno čula. Njegove reči odzvanjale su joj u svesti.

„Uzbuđena si, kurvetino? Uzbuđena si, jer si gola, vezana, sa veštačkim kurčevima u pički i dupetu, ali ipak, nemoćna da dodirineš tu istu pičku, sa široko razjapljenim ustima spremnim da primi kurac pravo u grlo? Uzbuđuje te to? Uzbuđuje te bol? Uzbuđuje te nemoć? Poniženje? Pomisao da si u potpunosti dehumanizovana, da ti je oduzeta ličnost i da si svedena na puki objekat?“

„Aaaaa!!!“

„Pretpostavljam da je to bilo „Da“, droljo.“

Klimala je glavom.

Čula je kako obilazi oko nje.

„Dakle, jesam li te dobro razumeo? Znaš li šta vidi čovek kada te pogleda? Ne vidi čoveka, odnosno ženu. Ne vidi OSOBU! Vidi objekat. Stvar. Kapuljača koja ti je na glavi namerno nema otvor za oči. Jer oči JESU ogledalo duše. Kada bi ti video oči, i dalje bi bila osoba. Ovako, sve što vidi je samo jedna mesnata rupa stvorena isključivo iz razloga da bi u nju mogao da se nabije kurac. Vidi sise koje mogu da se bičuju i da se na njih kače štipaljke. Vidi dupe koje zahteva korbač. Vidi sve to, ali ne vidi personu, već samo stvar na kojoj će izživeti svoje želje i duboko potisnute nagone i porive,  i to bez milosti, sažaljenja ili obzira – jer zašto bi se milost ukazivala nekom objektu? Milost je rezervisana za ljude. A ti nisi čovek, već rupa za trpanje. Je li tako droljo? Je li tako kurvo?

Je li tako... rupo?“

Pitanje je ostalo da lebdi u vazduhu.

Svaka Njegova reč, svaki Njegov slog, udarao ju je u solarni pleksus, čineći da joj čitavo telo podrhtava. S jedne strane, bolele su je. Jer su bile istinite. Znao je, tačno šta govori, reči koje je izgovarao izgovorila je ona u sebi još odavno. Samo što je to sada bilo jasno artikulisano.

Suze su joj se slivale niz lice, a da toga nije bila ni svesna. Svaka Njegova reč pogađala je svoju metu, udarala u meko mesto u njenoj duši, pronalazila se i legala na svoje mesto.

Shvatila je napokon zašto plače; plakala je od sreće. Jer je neko konačno prodro tamo gde niko ranije nije, čak ni ona sama. Nemoguće je spoznati sebe ako ti neko kome je stalo do tebe u tome ne pomogne.

I po prvi puta u životu, nije se stidela. To je bila ona. Stvarna ONA. Zaista slobodna.

„I baš zato, zbog svega toga, što si bila, što jesi i što ćeš biti, što si takva kakva jesi, ti si MOJA. Samo moja, i ničija više.“

“Kada si sa mnom, moja si.”

Zaklimala je glavom koliko joj je lanac dozvoljavao.

“Kada te delim sa drugima, moja si.”

“Razumeš to?”

Ponovo je zaklimala, toliko jako da je lanac zazvečao.

„Želiš li me?“

Ponovo je jako zaklimala glavom.

„Jako?“

„Aaaaaaa!!!“

„Ovakvog kakav jesam?“

„Aaaaaaaaaa!!!“

Lanac je zazvečao od frenetičnog klimanja glavom.

Zatim je zavladala tišina. Tišina koja je odzvanjala jače i od zveketa lanaca i od Njegovih reči.

“Želim da pređemo još jednu granicu. Nešto čega se nismo doticali do sada.”

“Veruješ li mi?”

Zaklimala je glavom.

“U potpunosti i bez rezerve?”, polako je izgovorio, naglašavajući svaki slog. Želeo je da bude siguran da ga zaista razume.

Ponovila je klimanje.

“Moraš se setiti toga u trenucima koji slede. Da mi veruješ. I da si sigurna.”

“Eeeeueemm!”, uz ponovo snažno klimanje glave.

„Šta najviše želiš u ovom trenutku, rupo?“

„Uah!!!“

„Ponovi.“

“Uaahh!”

“Mene?”

Klimanje glavom.

“Shvatam to. Koji deo mene najviše želiš?”

„Uac! Uac!!! Eiiim uac!!!“

„Jako želiš kurac u grlu, da te jebe satima?“

„Aaaa!!! Aaaaaa!!! AAAAAAAAA!!!“

Lanac je zvečao i zvečao od klimanja glavom.

„U redu, rupo. Daću ti ga.“

Treperila je od želje da ga konačno oseti. Gospodarev kurac. Kako joj ulazi u usta, kako ga dočekuje jezikom, podatno, željno, kako produžava dalje, savladavajući otpor njenog grla, dugoko, duboko, sve dok joj se nos ne nabije u Njegove stidne dlake.

Drhtala je od nesavladive želje i uzbuđenja.

Prošala je sekunda. Pa još jedna. Pa još nekoliko. I dalje je željno isčekivala Njegov dodir.

Čula je kako otkopčava šlic.

Odmah zatim dobro poznati miris.

“Isplazi jezik droljo”, začula je Njegove reči.

Isplazila ga je kroz metalni obruč koliko je god mogla.

A zatim je osetila vrhom jezika procep na Njegovom glaviću. Liznula je. Odmakao se.

Iz sve snage je pokšala da se pomakne napred, ali lanac joj to nije dopuštao. Imala je samo taj, jedan dodir. Palacala je jezikom iz sve snage, pokušavajući da ga dohvati.

Čula je prvo zvuk zakopčavanja šlica, a zatim Njegove korake kako se udaljavaju, a onda zvuk uspinjanja uz stepenice. Vrata su se otvorila i zatvorila.

Ništa joj nije bilo jasno.

U podrumu je vladala tišina koju je prikidalo samo njeno plitko disanje.

U njenom mračnom svetu, vreme je čudno prolazilo. Nije znala koliko je prošlo od kako je otišao. Bol u kolenima i zglobovima bivao je sve jači. Znala je da je besmisleno da viče, jer da je hteo, bio bi tu. I zato je čekala. Strpljivo Ga je čekala.

Začula je nešto. Neku buku. Razaznala je glas. A onda Glasove. Prvo dublje muške. A onda i ženske. Vrata podruma su se sa treskom otvorila. Čula je korake. Ne jedne, već više njih. Čula je i štikle kako odzvanjaju. Muškarci i žene silazili su niz stepenice.

Mrmljali su nešto, smejali se. Nije dobro čula zbog maske. Sada su bili bliže. Shvatila je da su je okružili. Po
zvucima koraka, mrmljanju, ne manje od deset ljudi. Glasovi su sada bili jasniji.

„To je rupa?“

„Da, da, jeste. Očigledno.“

„Baš kako je rekao. To je rupa. Rupa za trpanje.“

Ponovo smeh. Miris. Miris znoja. Feromoni su joj zagolicali nosnice. Miris uzbuđenih mužjaka i ženki.

Čula je kako prebiraju po stvarima i komentarišu pojedine pedmete. Zveckanje štipaljki. Fijuk biča kroz vazduh, koji je neko isprobavao.

Panika je počela da se diže u njoj. Gde je Gospodar? Ko su ovi ljudi?

Iz grudi joj je krenuo vrisak, ali joj ga je presekao kurac koji joj se nabio duboko u grlo. Nečije šake obuhvatile su joj glavu, ne dozvoljavajući joj da se pomeri makar i za milimetar.  Ponovo bi rado vrisnula, kada ju je korbač raspalio po guzovima, a prva metalna štipaljka našla svoje mesto na njenoj bradavici.

Vrisnula bi, da je imala daha i da je mogla da udahne. Međutim, dah je bio rezervisan za brze udisaje kada bi kurčevi koji su se smenjivali u njenom grlu dozvolili.

Vrisnula bi, dok su je bičevali, kada bi joj pička ili čmar u koje joj je jezik bio duboko uronjen, čvrsto prislonjeni na otvor ring gaga to omogućili.

Negde duboko unutra, tamo gde razum ne dopire, Rupa je znala da je njena Glad nezasita.

I bila je beskrajno zahvalna Onom ko joj je dozvolio da se nahrani.

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 18 Apr, 2022
• Korčagin
• 10 glasova
• 4509 pregleda