Čaj sa cimetom
Proleće miriše kroz otvoren prozor. Noć je mirna, samo se na trenutak čuje ptičica u obližnjoj šumici. Blagi, topao povetarac miluje njihova lica i njena golišava ramena. Glava joj počiva na njegovom ramenu. Ušuškala se i žmuri, a ruku je zavukla ispod njegove mišice. On nehajno mazi njenu plavu kosu, nežno prelazi prstima preko njenog lica kao da mazi ptičicu koja upravo, na drvetu, priziva svoju ljubav. Na televizoru se menjaju slike. Ton je utišan, a sa kompjutera se čuje Mark Knopfler "Our Shangri-La". Ćute jer su reči nepotrebne.
Spokoj vlada oboma. Mirno dišu, gotovo u istom ritmu. Povremeno, on se malo nakrene i poljubi je u kosu. Ona malo stisne šaku i pomazi ga po grudima, pa brzo vrati ruku pod njegovu mišicu, kao da se plaši da će se mesto na kome je počivala, ohladiti. "So far away" upravo počinje. Live verzija, Mark Knopfler and Emmylou Harris, koju oboje vole. A njih dvoje su blizu. Tela im mirišu na ljubav i nežnost koju osećaju jedno za drugo. Kroz krošnje treperi ulična rasveta. Povetarac pomera lišće i senke se igraju po sobi. Čaj sa cimetom boji vazduh opojnom aromom.
- Lepo mi je kad te ovako zagrlim.
- Tako si me grlila i prvi put. Kosa ti je tako meka i svilena.
"Why worry" klizi kroz meko svetlo stone lampe i obliva ih dok rukom prelazi preko njenih leđa i vuče joj majicu na bretele da pokrije glatku kožu tik iznad gaćica. Ona se tiho kikoće i ljubi njegove grudi. Stopalom dodiruje njeno. Voli njena stopala za koja kupuje patike na dečjem odeljenju.
- Mačketino razmažena.
- Guzo, pa zato me i voliš.
Bili su ceo dan van grada, na izletu. Sutra će srediti fotografije koje je snimio. Ima mnogo njenih za koje ona i ne zna da postoje. To će biti malo, ljupko iznenađenje. Zna da je napravio dobre portrete hvatajući trenutak, a da ona nije svesna aparata. Takvi su često i najbolji. Dok su u kolima, gotovo sve vreme ga mazi po potiljku ili vratu. Ranije mu je to smetalo. Ali njen dodir je drugačiji i često i sam protrlja glavu o njenu ruku. "This is us" menja ritam noći i njihovi dodiri postaju življi. Da, to su njih dvoje. U tom trenutku postoje samo oni, jedno za drugo. Oslonac, drug, prijatelj, saborac, ljubavnik i ljubavnica, Mačketina i Guza uvek su tu i beskrajno veruju jedno drugom. To je zapravo suština njihove nežne ljubavi. Poverenje i sigurnost koju pružaju jedno drugom.
Prošlo je više godina od kad su se upoznali dok nisu konačno prešli prag i poljubili se ispred kafića pred odlazak svako na svoju stranu. Za to vreme, saznali su mnogo toga jedno o drugom. Imali su prilike da vide ono drugo u raznim situacijama, reakcije, način razmišljanja, stavove... Svakim susretom su upotpunjavali sliku o onom drugom. Nisu žurili. Vreme je pokazalo sve. Ne možeš ga prevariti. Kad tad će se sve pokazati u pravom svetlu. I to se konačno i desilo. Tako je prvi poljubac došao spontano kao najnormalnija stvar i sled događaja. Nedugo zatim i nežni dodiri, vođenje ljubavi i zagrljaj posle svega. Isti zagrljaj kao ovaj sada, u toplo junsko veče. Više nije bitno da li su prethodno vodili ljubav. Zagrljaj je uvek isti, nežan, senzualan, spokojan, ljubavni, koji izmami osmeh i poneki uzdah. Srećni su kad se zagrle. I to traje već dugo, dugo. To je jedan od onih slučajeva kada takvo iskazivanje pripadanja nikada ne izbledi. I kad budu sasvim matori, i dalje će zagrljaj biti isti.
Emmylou Harris i Don Williams pevaju "If I needed you" što je tačno ono što Mačketina i Guza osećaju. Uvek će biti tu kad treba. I u dobru i u zlu, do kraja i bezrezervno. Nisu to nikada iskazali rečima. Nije potrebno govoriti jer su dela dokazala sve što treba. Uvek je tu ruka da pridrži i podigne, lepa reč da odagna nešto loše. Sve što treba, naučili su na svojim prethodnim greškama. Zato sada tačno znaju kako to ide, šta treba, šta nikako ne valja i ostaje im da razgovaraju o svemu drugom, jer ono bitno, najvažnije i ključno, ne moraju reći rečima. Ali ipak, tu i tamo, tokom dana, stigne neki nežni sms. Tek da se i rečima kaže očigledno. U stvari, to je znak da misle jedno na drugo i kad se ne vide i kad nisu fizički zajedno.
Mic po mic, njegovo navlačenje njene majice do ruba gaćica, nekako je završilo maženjem okrugle guze, koja uprkos godinama još može davati domaći zadatak mnogo mlađim ženama. Ni sam ne zna kako se to dogodilo, ali eto, desilo se. A i njena ruka je nekako skliznula do njegovog stomaka, pa malo ispod pupka i već preti da sklizne još niže. Prostirka na dvosedu je odjednom postala nekako klizava, pa su oboje otišli u skoro ležeći položaj. A nije im bila namera, već je prostirka kriva. No, šta je tu je. Usne se ovlaš dodiruju, njegova druga ruka se sasvim slučajno našla baš na njenoj mekoj dojci. On je džentlmen i ne dozvoljava da njene grudi budu zapostavljene u odnosu na guzu, pa ih mazi i prstima prelazi preko bradavica. Njena ruka je, samo zbog novog položaja inače ne bi ona nikako, otišla korak dalje ispod njegovog pupka i, gle čuda, zaustavila se baš tamo gde treba. Da bi nesmetano disali, usne su malo otvorili i jezici su se dodirnuli. Pili su čaj sa cimetom i baš ta aroma sada opija sva njihova čula.
Malo je osvežilo, pa su, držeći se za ruke, odskakutali do kreveta da se zavuku pod frotirski pokrivač. Posebno su tražili i našli dovoljno veliki pokrivač da mogu i da se dodirnu ispod njega, a i da se pokriju svako za sebe, kao da imaju dva pokrivača. Ruke i jezici su nastavili svoje poslove ispod pokrivača. U prolazu, neznano kako, ostadoše bez ono malo odeće na sebi. Uživaju u dodiru tela. Iz dnevne sobe tiho dopire "Darling pretty".
- Baš si lepa. Volim te i želim te.
- Oh, kako si veliki, moj čoveče. Tvoja sam, dušo.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 10 Jun, 2020
- 1899 pregleda
Vrhunska radnja, uvod u roman