Kafe, nedeljom pre podne
- Kako si?
-Nije loše. Ti?
-Takođe. Jesi se preselio?
-Jesam, konačno. Čak sam stigao i slike da okačim.
-Lepo. Čime se baviš? Imaš li posao?
-Imam, hvala bogu. Plivam nekako.
Seli su u nedeljno pre podne da popiju kafu. Čak i za običan razgovor je potrebna inspiracija, a njima nedostaje. Gledaju se nemo preko stočića i prate oblike dima od cigareta. Novembarsko sunce ih greje kroz izlog kafića, što situaciju čini donekle prijatnom. Njima ipak nije najprijatnije, ali moraju rasčistiti odnos do kraja. Znaju se više do dvadeset godina. U nekakvim šemama su bili više puta. Malo se vole, malo se krešu, pa svako na svoju stranu. Posle jedne takve kres-šeme, ona je našla nekog tipa i sa njim je bila dvanaest godina. Viđali su se vikendom kod njega. Ona dođe u subotu pre podne i u nedelju uveče se vrati svojoj kući. On na odmor odlazi sa svojim ortacima, a nju vodi sa sobom samo kad pred nekim treba da ispadne šmeker i pokaže dobru ribu. Osim toga, između njih nije bilo emocija. Samo navika da se pojebu vikendom.
Junak ove priče je između svake kres-šeme sa njom imao po neku žensku. Nekad i po dve u isto vreme. Na nju je mislio samo kad bi ga nešto asociralo ili kad bi prolazio pored njene kuće. Znao je da ona ima tog lika i nije se mnogo obazirao na to. Kresnuli su se par puta dok je ona bila sa "čovekom svog života" i to je bilo dovoljno. Godine su prolazile, svašta se izdešavalo, a njih dvoje se skoro deset godina nisu ni videli ni čuli. Jednog posle podneva, početkom septembra, sedeo je bašti poslastičarnice i pio kafu u društvu nekih poznanika. To je bio gotovo ritual. Svakih par dana, posle podne, tu bi se nalazio sa društvom. Tog dana ga je u priči prekinuo ženski glas koji je poželeo dobar dan. Bacio je pogled i ljubazno uzvratio pozdrav. Glas je poznat, ali lik u prvom trenutku, ne. Ipak je ustao, zagrlio ženu i uljudno pitao "pa gde si ti, pobogu?"
Sela je za stočić i počela je priča. Već posle prve rečenice se osvestio sa kime razgovara. Omatorila je. Seda kosa se nazire ispod farbe. Naočare imaju dobru doiptriju, a salce prekriva, nekada, veoma seksi stomačić. Ostao je samo glas, malo dublji, a u trenucima mazan, zavodnički i mekan. Taj glas je umeo da ga napali u vreme kad oko seksi stomačića nije bilo salca. Priča se otegla do kasno u noć. Otpratio ju je do kuće, noseći njene kese iz radnje i džambo pakovanje toalet papira. Rastali su se uz poljubac u obraz i poziv da svrati kod nje na kafu od vikenda jer je na odmoru, i mora prvo da sredi kuću. Naš junak je usput gledao njena mala stopala u nekakvim papučama za tetke. Zlatni lak se malo pojeo na malom prstu i na ivici palca. U vreme kad su se kresali, to je bilo nezamislivo. Ukupan izgled je odavao matoru domaćicu, nervoznu zbog nezadovoljstva u životu. Šta godine učine od ljudi, mislio je dok je koračao ka svojoj kući. A bila je baš dobra riba.
U nedelju, dok se brijao, gledao se u ogledalu i po ko zna koji put konstatovao da je omatorio, da se zborao, da ima kesice ispod očiju i neke nove mladeže i pege. Nije više bio frajer za kojim bi se većina žena okrenula. Zbog toga nije imao pravo da komentariše njen izgled. Godine su učinile njemu isto ono što su učinile i njoj i tu popravke nema. Možeš lagati da si pun para, da putuješ, da jebeš sve što nosi suknju, ali godine ne možeš lagati. Bezobzirno se vide na licu, rukama i telu. Na putu ka prodavnici, okrenuo je njen broj i drsko se nabacio na kafu. Nije imao pametnija posla i trebalo je negde provesti dan, a nije mu se provodio bez društva. Kupio je neke sokiće, grickalice i 200 grama kafe. Vratio se časkom do kuće i poneo neke sitnice koje je kupovao na letovanjima i službenim putovanjima, baš za ovakve prilike. Čisto da ne ode praznih ruku posle decenije bez ikakvog kontakta. To je naišlo na oduševljenje. Znala je ona da je on šmeker, ali se iznenadila je ostao takav i ovako mator.
Kapija je još više propala, kuća isto tako. Morao je da je zove na mobilni jer zvono nije radilo. Otključala je odevena u komotnu kućnu haljinu na bretele. Rub je dosezao do iznad kolena koja su, uprkos godinama, i dalje bila lepa bez trunke salčića. Dok je hodala ispred njega, primetio je da su joj noge ostale lepe i vitke. Samo je guza porasla, ali daleko manje nego što bi se očekivalo. To mu se u trenutku dopalo. Seo je na terasicu ispred ulaznih vrata. Na stočiću su bili tanjir pun grožđa i pepeljara. Ona je sa neskrivenim oduševljenjem gledala sitnice koje joj je doneo. Videlo se da je se baš obradovala. Naš junak je od ranije znao da "čovek njenog života" spada u kategoriju balvana koji ne mare za takve stvari. Daj bože da je za dvanaest godina veze, od njega dobila hemijsku olovku. O parfemima i sličnim stvarima, da ne govorimo. I tako, nedeljno pre podne se oteglo do posle podne, a onda je palo veče. Priča se razvukla do u kasne sate, kada je naš junak rekao da ipak treba malo odspavati jer je sutra radni dan. Prećutao je sitnicu da je ostao bez posla i da mu je već dve godine svaki dan nedelja. Živeo je od ušteđevine i povremenih tezgi koje je dobijao od prijatelja. Radio je sve, od krečenja do usklađivanja tehničke dokumentacije sa ISO standardima, što mu je i bio posao.
Kafa u nedeljno pre podne je bila okidač. Sve češće se prisećao kako su se slatko valjuškali po krevetu. Prisećao se njenih sisića koje bi ljubio i grickao dok je sedela na njemu. Njena guza je bila taman dovoljno velika da ne stane u šaku, i taman dovoljno mala i trtasta da je šljepne u prolazu. Prisećao se kako su se nesputano prepuštali jedno drugom. Nikada nisu skrivali strast koja ih je obuzimala dok bi bili zajedno. Divlje bi se ljubili, zubi su se sudaralim jezici palacali na sve strane. Njegova muškost bi svaki čas bila u njenim ustima, duboko do krajnika. Za uzvrat, njegov jezik bi bio duboko u njenom uzavrelom, malom međunožju koje je uvek mirisalo specifično, na nju. Njena koža je imala svojstven miris, često pomešan sa mirisom kozmetike i diskretnih parfema. Dok bi upijao te mirise, ona bi mu se nežno obraćala baršunastim altom i govorila koliko joj prija to što on radi. Palio ga je njen meki glas i način na koji mu se obraćala. I u nedelju, dok su sedeli na terasici, uživao je u njenom glasu dok se izvinjavala za nered jer joj nije dao da sređuje kuću, već se nabacio na kafu. Naravno da je to bila čista laž. Dobro je znao da je beskrajno mrzi da usisava i briše prašinu u toplo, sunčano nedeljno pre podne. I, tako je počela ova priča.
Nedeljna kafa se pretvorila u slanje porukica, pa u pozive telefonom, pa u šetnje do kuće posle njenog posla. Jedne večeri, dok je sipila kišica, gledali su televiziju kod nje. Ona je bila ispružena na jednoj strani troseda, on na drugoj. Još nije počela grejna sezona, pa je ona ćušnula stopala pod njegovu butinu. Ogrnula se u frotirski bade mantil, debeo kao prosečan jorgan. Samo su stopala, zaista, bila hladna. Kad su noge već tako blizu, nije odoleo da je ne pomazi po listu. Sa lista, polako je prešao na kolena, pa nadlanicom na zadnji deo njene butine. Mic po mic, stigao je prstima do malenih gaćica i tople ribice koja ga je, očigledno, očekivala. Budući da se nije pobunila ili pomerila, naš junak je rešio da ide dok se ona ne pobuni ili do kraja, što bi on najviše voleo. I tako je i bilo. Bez reči su se dohvatili, tu, na trosedu. Kao i pre, ljubili su se divlje i gotovo kidali njegove farmerke i duks. Sa bade mantilom nije bilo problema. Sam je spao čim se ona pridigla da bi se ljubili. Dvoje matoraca, u pedesetim, vraćaju se u mladost kroz strast i vođenje ljubavi za sve pare. U trenutku se nestale bore, salce oko stomaka, pege po rukama... Ponovo su se nesputano predavali jedno drugom. Pred zoru, on je otišao svojoj kući jer je njena ćerka trebalo rano izjutra da se vrati sa apsolventske ekskurzije. Još nije bio trenutak da on prespava kod nje.
Vremenom, kako je jesen odmicala, odlazio je po nju posle posla, vikendom bi provodili cele dane zajedno i počeo je da spava kod nje. Nekada bi ona prespavala kod njega. Ćerka se nije bunila. Šta više, priznala je majci da joj je drago što se konačno našao neko normalan da zameni onog balvana. Kad smo već kod balvana, javljao se par puta, u početku, da pita o čemu se radi jer se nisu pojebali već nekoliko vikenda. Hteo je čovek da zna da li su zajedno ili da pozove na kafu komšinicu sa kojom se baš lepo slaže. Izgleda da je zvao komšinicu, jer je prestao da se javlja. Meseci su prolazili, veza se pretvorila u zajednički život u dva stana, udaljena svega 400 metara iza dva ćoška. Još u početku su razmenili kjlučeve i uopšte se nije dovodilo u pitanje da li će jesti, spavati ili provoditi vreme kod njega ili kod nje. Samo je bilo pitanje da li će pretrčati po kiši, snegu ili lepom vremenu iz jedne kuće u drugu. Priča i razgovor nisu jenjavali, kao ni strast. Gotovo svakodnevno bi vodili ljubav istim intenzitetom kao i prve večeri uz TV. Popunili su praznine iz decenije bez kontakta, saznali sve šta se dešavalo u njihovim životima. Zapravo, razgovor je bio centar njihove veze. Oduvek su bili odlični sagovornici, a sada su konačno imali mogućnost da razgovaraju i nastave razgovor sutra, jer su živeli zajedno.
Pojavili su se zajednički prijatelji, izlasci, posete, slave... u jednom trenutku se načela i tema kumova. Posle žestokog poslepodnevnog seksa, dok je ćerka bila sa drugaricom u kafiću, spontano je počela priča o letovanju. Zatim se iskristalisala ideja o mogućem odlasku pred oltar. Za svaki slučaj, rešili su da razmisle još malo o toj ideji uz kratak seks, jer će ćerka usput svratiti po hleb i još nešto za kuću. I taman pošto su se istuširali, ćerka je banula na vrata i zatekla ih rumene i nasmejane. Nije joj bilo teško da zamisli odakle osmesi na licu. Samo je kratko prokomentarisala "kad ste već takvi zečevi, zašto se lepo ne venčate?" Svo troje prasnuše u smeh. Par dana posle toga, otac našeg junaka je smešten u bolnicu. Prognoza je bila jasna. Nije pitanje da li će, samo je pitanje trenutka kad će, a to može biti svakog časa. Da bi starac otišao s mirom na onaj svet, rekli su mu da su već odabrali kumove. Mirne duše je sklopio oči i zaspao da se ne probudi. Naš junak je u narednim mesecima počeo prodaju očevog stana, ostavinu i sve druge formalnosti. Problem je nastao kad su se strast i želja za seksom smanjili. Ipak je nemili događaj uzeo svoj danak. Bar na neko vreme. Njoj je to žestoko smetalo, ali se uopšte nije potrudila da učini nešto oko toga. Samo je kukala da je on više ne voli. To nije bilo tačno. I dalje je postojala emocija, samo se čoveku ređe dizao.
Mnogi su je savetovali da prekine kuknjavu i okrene se malo oko svog čoveka. Savetovali su je da obuče nešto izazovno umesto roze, frotirskog bade mantila, debljine jorgana. Naš junak je čak naučio kako da zaspi pored njenog hrkanja, ali posle nemilog događaja, san nije dolazio tako lako na oči. I umesto da ga izmori seksom kako bi lakše zaspao, ona je i dalje kukala kako je on ne voli. Situacija se vremenom popravila, ali se poteglo pitanje da li je u međuvremenu bila neka druga, pa se njemu zbog toga ređe dizao. Da stvar bude još gora, počelo je klasično žensko "popravljanje" svog muškarca. Počelo je i zapitkivanje gde ide, sa kime ide, kad će da se vrati, zašto mu sa njom nije lepo nego traži drugo društvo... E, tu je njemu počelo da preliva.
Još na početku joj je, u sedam rečenica, dao kratko "korisničko uputstvo". Između ostalog, rekao je da ljubomorne scene ne toleriše. "Ako sumnjaš, pitaj me i reći ću ti otvoreno. Ako ne sumnjaš, ne pitaj me. Takođe, ne umem i neću da pogađam šta misliš. Nemaš displej na čelu i ništa ne piše. Ako nešto hoćeš, reci. Ako nećeš, opet reci." To su bila neka od korisničkih uputstava za upotrebu njega. Seks se vratio na staro, ali posle svakog preznojavanja u ljubavnom klinču, usledila bi serija pitanja, komentara, sumnji... Šta više, i ona je njemu na početku dala slična uputstva, pa je tako situacija postala gotovo bizarna. Sa jedne strane, bili su srećni jer najzad nemaju ljubomorne budale kraj sebe, a sa druge strane, ona je počela da pritiska sve pogrešne dugmiće potpuno pogrešnim redosledom. Njemu je to zasmetalo i više puta joj je skretao pažnju na to. I okolina joj je govorila da se opameti inače će ga, u suprotnom, izgubiti. Džabe sva priča. Tu se, izgleda, ništa nije moglo popraviti. U jednom trenutku, kad joj je njegov budući kum šaputao na uvo da se prizove pameti, da sjaše i pusti ga na miru, odgovorila je da je to jače od nje i da ona ne može ništa da učini. "E, pa kad je tako, nemoj se iznenaditi ako te jednog dana otera u tri lepe". Naš junak i njegov budući kum su se znali više od trideset godina, preturili su preko glave svakakva sranja, jedan drugom su poveravali život u ruke. "Ili počni da paziš šta radiš, ili će ti se zahvaliti na saradnji i vratiti te proizvođaču", glasio je kumov komentar.
Dok je naš junak sedeo sa budućim kumom i još jednim drugarom na kafi, na svakih 15 minuta bi mu zvonio telefon. Kuma je zvala njegova žena i rekla da se njena drugarica interesuje da li su naš junak i on zajedno. Rekla je da je ona dovezla kuma do kafića i da su svi na okupu. Zatim je budućeg kuma zvala ona i pitala da li je junak priče sa njim. Posle petog poziva, naš junak je rekao da će prespavati kod svoje kuće i da ga ona ne čeka na klopi. Kad je kasnije otključavao vrata svog stana, primetio je da su zaključane obe brave. Na odlasku, on je zaključao samo donju bravu. Znači, ona je dolazila do stana dok je sedeo sa kumom u kafiću. E, to je već previše. Sutra ju je pozvao da svrati do njega posle posla. Kad je sela i srknula kafu, naš junak je mirno pitao zašto je zvala "sto puta" kad zna gde je bio.
-Zvala sam da te pitam kad ćeš doći.
-Znaš sa kime sam, znaš da ćemo zasesti. Zašto zoveš sto puta?
-Nisi mi jasno rekao u koliko sati ćeš doći.
-Zašto si zvala kuma i kumu da pitaš gde sam?
-Zvala sam da ih pitam da li ti se nešto desilo, pa mi ne kažeš kad ćeš doći.
-A zašto si dolazila do mog stana?
-Da proverim da li si dobro.
-Ne vređaj mi inteligenciju. Dolazila si da proveriš da li sam priveo nešto sa strane. Pa da li zaista misliš da bih jebao nešto sa strane, u stanu čiji ključ imaš?
-Morala sam da proverim, to je jače od mene.
-Vidi lutko, pošto voliš da proveravaš, idi sad lepo kući, pa proveri gde si se zajebala u vezi mene. Neka prođe neko vreme, pa ćemo videti šta dalje. Ja sad moram da idem. Aj da te ispratim, pozvaću ti i lift da se ne cimaš.
I tako je prolazilo to, neko vreme. Nisu se ni videli ni čuli mesecima. Jednog dana, krajem oktobra, poslao joj je poruku da se vide narednih dana na kafi. Neke njegove stvari su ostale kod nje, pa neka ih ponese. Nedelja je pre podne, sede u kafiću i ćutke gledaju oblike dima od cigareta. Sunce ih greje kroz izlog kafića. Njemu nije nikakav problem da ispije kafu i ode. Ona je u par navrata pustila po neku suzu i od njega dobila paketić papirnih maramica. Eto šta godine učine sa ljudima. Pojave se bore, pege, salce oko stomaka... Ali godine ne mogu da promene ćud. Dok su se povremeno kresali, nije ih bilo briga šta rade kad se ne vide. Sad, kad su živeli zajedno, njena ćud je isplivala i ostavila ga da se i dalje povremeno priseti kako su se slatko valjali po krevetu.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 6 Nov, 2019
- 4122 pregleda
Skidam kapu