Erotske Priče

Sećam se da je bio jedan od onih sparnih julskih dana kada je Novi Sad zbog vrućine bio grad duhova. Odlučili smo da se sklonimo od žege na otvorenom bazenu SPENSa. Već na ulazu, osetio sam onu mešavinu hlora, zagrejanog betona i kreme za sunčanje koja najavljuje savršen dan. Sunce je nemilosrdno pržilo, a vazduh je vibrirao nekom čudnom energijom.  Drugari Milan i Darko su bili sa mnom – Milan sa svojim nestašnim osmehom, naočarima za sunce gurnutim na vrh glave, i telom koj…

Jovan i ja smo bili u vezi par meseci, ali nismo živeli zajedno... Voleli smo da idemo u šetnje i imamo sex u prirodi... Jednom smo se dogovorili da se nađemo na Fruškoj gori, na Stražilovu. Januar, minus pet, vetar šiba kroz gole grane, a sneg pada krupnim pahuljama, lepi se na jakne, na brkove, na trepavice. Vazduh miriše na suvo lišće ispod snega i hladnoću, onaj oštar, čist miris koji ti uđe duboko u pluća i natera te da se još jače uzbudiš. On je došao prvi, visok je, širok u ramenima, crna…

Zovem se Luka, student sam i imam 21 godinu. Vernik sam onoliko koliko to ide uz studentski život – nedeljne mise kad stignem, ponekad ispovijed, na faksu sam kreno na studentski vjeronauk u župi blizu faksa. Tamo sam ga upoznao – velečasnog Marka.Bio je nov u župi, tek došao iz jednog manjeg mesta. Oko trideset i pet godina, visok, tamnoput, sa kosom koju je uvek uredno začešljavao unazad i očima koje su gledale pravo u dušu. Nosio je svešteničku košulju kao da je rođen u njoj – ramena široka,…

Bilo je to moje prvo pravo kampovanje. Prvi maj, Fruška gora, negde iznad Ledinaca, mesto gde nema signala, nema nikoga osim nas šestorice i mirisa borovine koji se meša sa dimom od vatre.Dogovorili smo se preko grupe: ja, Marko, Viktor, Igor, Goran i Dejan. Dva šatora, gomila piva, dve boce vinjaka i roštilj koji smo pojeli do tri ujutro. Sedeli smo oko vatre, pričali gluposti, ko je koga pojebao, ko je koga prevario, ko ima najveću kitu – standardni muški razgovori kad popiješ. Kad je postalo…

Zovem se Luka, imam 28 godina i već deset godina živim u Novom Sadu. Došao sam ovde na fakultet, pun entuzijazma, ali život je imao druge planove. Godine su prolazile, a ja sam se zajebavao – izlascio, radio povremene poslove, odlagao ispite. Ostala su mi samo dva, tri ispita do kraja, ali nikako da ih završim. Na kraju sam odustao od tog sna o diplomi i prihvatio realnost: posao u tržnom centru, u jednoj maloj radnji sa odećom. Ništa spektakularno, ali plata je dolazila redovno, a ja sam se nav…

Bilo je to jedno od onih vrućih novosadskih leta, kada Štrand bude prepun da ne možeš ni peškir da rasprostreš. Odlučio sam da pobegnem na mirniju varijantu – "Kereću plažu" kod kampusa, ono mesto pored Dunava gde dolaze ljudi sa psima, a gužva je retka. Sunce je pržilo, vazduh težak od vlage, a ja sam našao mesto do nekog grma, rasprostro peškir i legao da se sunčam. Bilo je malo ljudi – par pasa koji trče, neki penzioneri, ništa posebno.Kroz retke grane vrbe video sam ga – lik na par metara da…

Zovem se Nikola, 26 godina, nesvršeni pravnik jer sam diplomski razvukao tri godine duže nego što je trebalo. Novac se topio, roditelji su već prestali da pitaju, a ja sam prihvatio da idem na razgovore za poslove za koje sam znao da ću ih ostaviti čim se ukaže nešto bolje. Taj martovski dan 2023. bio je jedan od takvih – neka firma za pravnu podršku na periferiji Novog Sada, plata prosečna, ali bolje išta nego ništa.U čekaonici nas je ostalo samo dvoje. On i ja. Andrija. Plav, svetle oči, lepo…

Poljoprivredni fakultet u sastavu svojih studija sprovodi praksu,  treća godina, praksa u voćnjaku kod Futoga. Septembar, sunce prži, a mi beremo jabuke. Znoj nam curi niz leđa, majice zalepljene za telo. Tu je bio Sava – kolega sa voćarstva, visok, preplanuo, mišićav od i posla na farmi. Kosa kovrdžava, osmeh ubica. Oči zelene, glas dubok, uvek u uskim pantalonama ili trenerkama koje su isticale guzu i izbočinu spreda. Gledao sam ga krišom dok se penjao na merdevine, majica se dizala, otkr…

Zovem se Luka, brucoš u Novom Sadu 2018. Došao sam iz male varošice gde je svako znao svakoga, gde sam se plašio čak i da pomislim na momke. U studentskom domu sam se krio, drkao uz porniće u mraku, ali ništa više. Onda sam napravio profil na Planet Romeu – slike bez lica, ali sa telom koje sam trenirao u teretani. Tražio sam vršnjake, nekog ko razume strah i glad.  Pisali su mi mnogi, ali onda – Milan. 56 godina. Više nego duplo stariji. Sliku lica nije imao, ali kurac... jebote, batina. D…

Zovem se Stefan i 2010. godine upisao sam fakultet u Novom Sadu. Kao brucoš iz Bačke Topole, svaki vikend sam putovao kući. Voz na relaciji Subotica–Novi Sad tada je imao stare vagone s kupeima – šest mjesta, vrata koja se zatvaraju, i ta privatnost koju danas nema.  Decembar, hladno, magla, a ja u kupeu sam sa jednim momkom. Davor. Poljoprivredni fakultet, treća godina, visok, širokih ramena, u sivoj trenerci i dukserici. Upoznali smo se, pričali o faksu, o sportu, o tome kako je Novi Sad…