Novogodišnja ispovest
Zovem se Luka, student sam i imam 21 godinu. Vernik sam onoliko koliko to ide uz studentski život – nedeljne mise kad stignem, ponekad ispovijed, na faksu sam kreno na studentski vjeronauk u župi blizu faksa. Tamo sam ga upoznao – velečasnog Marka.
Bio je nov u župi, tek došao iz jednog manjeg mesta. Oko trideset i pet godina, visok, tamnoput, sa kosom koju je uvek uredno začešljavao unazad i očima koje su gledale pravo u dušu. Nosio je svešteničku košulju kao da je rođen u njoj – ramena široka, ruke snažne, a kad bi skinuo mantiju posle mise, videlo se da ispod nije samo duhovnik nego i čovek koji brine o telu. Studenti su ga voleli. Ja sam ga želeo od prvog dana.
Na vjeronauku je govorio o veri, o milosrđu, o grehu i oprostu, ali na način koji te drži prikovanog za stolicu. Posle časova smo ostajali da razgovaramo – prvo o knjigama, o životu, o mojim ispitima. Onda sve ličnije. Jednom mi je, dok smo pili kafu u župnom dvorištu, tiho rekao:
„Luka, ti imaš nešto u pogledu što me uznemirava. Nešto što ne bi trebalo.“
Pocrveneo sam, ali nisam skrenuo pogled.
Družili smo se sve češće. Šetnje posle večernje mise, razgovori do kasno u župnom stanu, ponekad i večera – „da probaš moju paštu, neću da jedeš samo brzu hranu“, govorio je sa onim dubokim, toplim glasom. Znao sam da prelazimo granicu. I on je znao.
Došla je Nova godina. Većina studenata je otišla kućama, ja sam ostao jer su roditelji bili na putu. Velečasni Marko me je pozvao na večeru.
„Nećemo valjda sami dočekati ponoć?“
Došao sam oko devet, poneo bocu dobrog vina. Stan je bio topao, mirisao na bosiljak, tamjan i nešto domaće. Te noći nosio je crnu pamučnu majicu i farmerke. Izgledao je, nekako, još muževnije, još opasnije.
Jeli smo, pili, smejali se. U ponoć smo nazdravili na malom balkonu, gledajući vatromet u daljini. Onda se okrenuo prema meni, stavio mi dlan na obraz i poljubio me. Ne nežno, ne oklevajući – duboko, strastveno, kao da je mesecima čekao taj trenutak. Usne su mu bile tople, jezik gladan. Odgovorio sam mu sa istom žudnjom.
Vratili smo se unutra. Skinuo mi je jaknu, ja njemu majicu. Grudi su mu bile čvrste, prekrivene tamnim dlakama, mišići se ocrtavali pod mojim prstima. Ljubili smo se niz hodnik do spavaće sobe, spotičući se o nameštaj od želje.
Kad smo ušli, gurnuo me je na krevet i stao iznad mene.
„Jesi li siguran, Luka?“
„Sigurniji nego za bilo šta u životu, nego, jesi li ti siguran velečasni? “, odgovorio sam i povukao ga k sebi.
Skinuo je farmerke. Nije nosio ništa ispod. Kurac mu je iskocio – ogroman, debeo, već potpuno tvrd. Glava tamnoružičasta i sjajna, celom dužinom izražene vene , najmanje 23 centimetra. Oduzeo mi je dah.
Kleknuo sam pred njega bez reči. Uzeo sam ga u usta – nisam mogao ni do pola, toliko je bio velik, ali sam gutao što sam dublje mogao. Velečasni je duboko zastenjao, uhvatio me za kosu i lagano vodio glavu.
„Tako… dobro dete… - zajebavao je... Polako, imaš vremena.“
Sisao sam ga dugo, lizao jaja, stablo, gutao ga dok mi suze nisu išle na oči od napora. Onda me je podigao, bacio na krevet i skinuo mi sve sa sebe. Počeo je da me ljubi svuda – vrat, bradavice, stomak, unutrašnju stranu butina. Kad je došao do guze, razmakao mi je noge i uronio jezik duboko. Stručno, bez srama, kao da tačno zna gde da pritisne da me natera da vrisnem od užitka.
„Opusti se za mene“, prošaputao je i uzeo lubrikant iz noćnog ormarića. Prvo jedan prst, pa dva, pa tri – otvarao me je polako, ali odlučno, kružnim pokretima, dok nisam molio za više.
Navukao je kondom, namazao se obilno i pritisnuo glavu na moj ulaz.
„Diši duboko, Luka. Primi ga celog.“
Ušao je centimetar po centimetar. Bol je bio kratak, a onda samo neverovatna punoća. Kad je ušao do kraja, zastao je, ljubio me po vratu, čekao da se naviknem. Zatim je počeo da se pomera – prvo sporo, duboko, kružno, zatim sve brže i jače.
Jebote kako je jebao. Sa iskustvom koje nisam očekivao. Znao je svaki ugao, svaki ritam. Jednom rukom mi je držao kukove, drugom mi je drkao kurac u savršenom taktu. Menjao je položaje kao da čita moje misli – na boku, na stomaku, pa na leđima sa nogama na njegovim ramenima, ulazeći još dublje.
„Gledaj me u oči“, rekao je dok me je nabijao. Oči su mu bile tamne, pune želje. „Ti si moj najslađi greh, Luka.“
Tri puta me je doveo do ivice i zaustavio. Na kraju me je okrenuo na sve četiri, uhvatio za kukove i jebao me snažno, duboko, bez milosti. Znoj je kapao po leđima, jaja su udarala o moju guzu, soba je bila puna stenjanja i mirisa muškaraca.
„Hoću da svršiš sa mnom“, prostenjao je.
Ubzao je još više. Ja sam svršio bez dodira – snažno, glasno, mlazovi po plahtama. U istom trenutku je i on zabio se do kraja, zastenjao duboko i svršio unutra – osetio sam svaki puls, svaki mlaz.
Posle smo ležali znojni, isprepleteni. Ljubio me je po čelu, po usnama, po vratu.
„Ovo nije bio samo seks“, prošaputao je. „Ovo je nešto mnogo više.“
Klimnuo sam glavom. Znao sam.
Od te novogodišnje noći, velečasni Marko je i dalje držao vjeronauk. Ali posle časova, često smo ostajali sami u župnom stanu. I svaki put je svojim velikim kurcem, svojim iskustvom i strašću prevazilazio sva moja očekivanja.
Jer u njegovom zagrljaju, greh je postao najsvetija stvar koju sam ikada osetio.
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 28 Dec, 2025
- 4482 pregleda
Nije lose preduzetnice ,gde se ovde uklapa tvoja zena?