Erotske Priče

Bio sam na domaku grada koji se zove Albukerki. Malo sam se loše preračunao i poslednjih pedesetak kilometara vozim motor bukvalno na benzinskim isparenjima. Nekoliko puta, dok sam ga obarao u krivinama, osetio sam kako motor trza i štuca jer je u rezervoaru bilo premalo goriva. Molio sam se Bogu da ne ostanem bez goriva, jer gurati motor težak preko 200 kilograma i nije baš zabavno. Pogotovo što pri smiraju dana ovaj put i nije bio baš nešto prometan, pa su šanse da će neko naleteti bile male.L…

Route 66 prolazi kroz državu Texas njenim severnim delom koji je ujedno i najuži. Velike vrućine, zamor i dosta loša deonica puta prepunog rupa su me dobro izmorili. Zato kada sam ušao u grad Amarilo, rešio sam da tu provedem par dana i dobro se odmorim. Inače to je grad na severu Texasa, sa svim osobenostima te države, kao i puta koji prolazi kroz njega.Provozao sam se malo kroz grad, čisto da razgledam i da ga malo bolje upoznam. Skoro svaki muški stanovnik ovog grada je nosio kaubojski šešir…

Tulsa... Grad za koji sam čuo i pre nego što sam došao u Ameriku. Samo nisam mogao nikako da se setim po čemu sam znao taj grad i čuo za njega. U svakom slučaju, odlučio sam da u ovom mestu ostanem par dana. Za to sam imao dva razloga. Prvo, je*am želeo da se malo dobro odmorim i jedem kao čovek, i drugo, da pokušam da nadjem delove za motor. Nisam želeo da kablovi i svećice koje mi je Stivi zamenila počnu da pokazuju znake slabosti kad mi to najmanje treba.Lako sam našao hotel, koji je uz to im…

Na ulazu u mesto me je dočekala tabla sa nazivom Galena i brojem stanovnika ispod tri hiljade. Iako je na tabli pisalo da je u pitanju grad, ovakva mesta smo u mojoj zemlji, koja je bila mnogo manja, zvali selima. Ipak je Galena bila premala za grad. Možda varoš, ali grad nikako. U Galeni mi uopšte nije bila namera da se zadržavam, ali me je poslednjih stotinak kilometara motor nešto zezao. Kašljuckao je štucao i nije vukao punom snagom, te reših da vidim da li u blizini ima nekog mehaničara. Ip…

St Luis...Grad koji mi se odmah dopao. Ne postoji neki valjani razlog za to. Jednostavno mi je legao. Možda zato što su ulice bile prepune lepih i nasmejanih ljudi, ili nešto treće... Ne znam... Kao i uvek, neopterećen vremenom, reših da prvo nadjem smeštaj. Smestio sam se na kraju grada u jednom hotelu koji je bio na ruti mog putovanja. Hotel sam, osim zbog lokacije, izabrao računajući da će biti malo mirnije jer je na kraju grada, pa da malo odmorim. Avaj, prevario sam se. Sledeći dan je osvan…

Tog dana, negde pre podne, smo nas četvorica krenuli motorima za Springfild. Njima je taj grad bio krajnje odredište, dok meni samo usputna stanica na dugačkom putu koji sam tek započeo.Vožnja je bila super. Opušteno smo se vozikali i privlačili pažnju ljudi pored kojih smo prolazili. Neki su nam radosno mahali i pozdravljali nas, neki su sumnjičavo okretali glave od nas, a par puta sam primetio kako pojedine majke, uplašeno uvode malu decu u kuću.Uz put smo napravili par pauza, gde sam glavna t…

Moja sledeća stanica je bio Čikago. Još jedan od velikih gradova na istočnoj obali Amerike. Veoma lako i brzo sam pronašao mesto odakle mogu da nastavim svoje putovanje. U blizini je bilo leglo bajkera sa svim pratećim stvarima i ja u tom kvartu brzo nadjoh smeštaj. Namera mi je bila da malo odmorim i još jednom se pripremim i sve proverim pre dugačkog puta koji me očekuje. Bilo je sveže popodne. Naleteo sam na jedan bar ispred koga je bilo parkirano na stotine motora. Našao sam parking mesto za…

Nakon burno provedene noći sa Samantom, ostao sam celo pre podne u sobi hotela i odmarao. Ustao sam, istuširao se i spremio da izadjem napolje i negde ručam. Brzo sam pronašao mesto koje je bilo nešto izmedju fast-food-a i kalsičnog restorana. Klopa je bila topla i dobra, jedino je bio problem što nisu točili alkohol. Morao sam pronaći neko mesto i zaliti dobar ručak sa par krigli piva. Iza ćoška sam nabasao na jedan od mnogobrojnih bajkerskih kafea. Ušao sam i zatekao polupraznu salu. Naručio p…

Stigao sam u Njujork. Taj grad vam neću opisivati, jer je to nešto što se ne može opisati rečima, ili bar moja malenkost ne poseduje takve kvalitete. Tako nešto treba videti i doživeti. Ono što je najinteresantnije, u Njujorku se ne možete izgubiti. Sve se ulice i avenije ukrštaju pod pravim uglom, kao neka velika mreža, te je snalaženje u gradu vrlo jednostavno. Rešio sam da provedem koji dan u Velikoj Jabuci, i doživim taj najveći mravinjak na svetu. Dalje sam zatim planirao da idem za Čikago.…

U Detroitu, za razliku od Aljaske me je dočekalo lepo vreme. Daleko od toga da je bilo toplo, ali je bilo prijatno hladno i što je najvažnije suvo. Iznajmio sam sobu u hotelu i rešio da provedem tu dan dva dok ne odlučim šta ću dalje. Tri solucije su mi se vrtele po glavi.Prva, da provedem nekih desetak dana u Americi u provodu i putovanju, pa da se vratim kući.Druga, da pokušam da nadjem neki posao, je*am još uvek imao njihovu radnu vizu.Treća, da se spakujem i idem kući, pa onda da vidim šta ć…

Sve moje priče do sada su imale neki vremenski i istorijski redosled. Tako će biti i nadalje, osim ove priče. Ovu priču ubacujem, da tako kažem, preko reda, jer je osoba o kojoj ću pričati ostavila jak utisak na mene. Znači da ne bi bilo zabune, ova priča opisuje poslednji dogadjaj koji mi se dogodio.Naime, objavljivanjem mojih priča na inter*u, počeo sam da dobijam razne poruke i ponude. Uglavnom su to bile poruke neodredjenog tipa, ka što su: ''Voleo bih da se upoznamo'', &…

Sedeo sam za šankom kafića na aerodromu u Enkoridžu i ispijao svoje već treće pivo. Jako nevreme i snežna oluja napolju su bili razlog odlaganja svih letova. Aerodrom je jednostavno bio zabranjen za let. Čekaonice i barovi su bili prepuni nervoznih putnika, uplakane dece, i histeričnih žena. Obližnji hotel je bio pun i preostalo mi je jedino da čekam tu za šankom. Vremenska prognoza nije bila na mojoj strani, jer je govorila da će oluja potrajati. Pojedini srećnici, kojima je to bilo moguće, dob…

Otkad je Vili otišao iz baze, a na njegovo mesto došao žutokosi amerikanac Albert sve se je poremetilo. Pored toga što sam ostao bez dobrog sexa, Albertu je trebalo jako puno vremena da se navikne na posao, a i iskreno govoreći nije ga radio ko zna kako dobro. To je rezultiralo velikom nervozom kod ostalih članova naše male ekspedicije. Ta nervoza se ponekad osećala u vazduhu da se mogla nožem seći. Meni je bilo mislim najteže. Pored hroničnog nedostatka sexa, Albert je bio osoba sa kojom niko n…

Krenulo je proleće. Lepo vreme, sunce i ja sam već razmišljao da polako aktiviram svoj motor i otvorim sezonu za ovu godinu. Isto tako sam počeo da razmišljam i o nekom poslu. Dangubio sam dosta vremena, i daleko od toga da sam bio u novčanoj krizi, ali zalihe su počele već ozbiljno da se tope. Na kraju krajeva, još nisam bio za penziju. Mada, moram da priznam, da je najveći motiv bio i želja za avanturom, jer posao još uvek nisam mislio da nalazim u svom gradu. Uz pomoć mojih nekih starih konta…

Ta zima je bila kišovita i dosadna. Odvratno vreme je onemogućavalo bilo kakvo kretanje van kuće. Otpadao sam od dosade, a boga mi i nedostatka sexa. Da se razumemo, u to vreme, kada ne bih imao sex duže od desetak dana, palila bi se lampica za paniku.Sedeo sam u svojoj fotelji i čitao novine uz pivo. Listajući tako novine, nabasao sam na jedan oglas. Klub za borilačke veštine je pozivao na upis novih članova. Pažnju su mi privukle dve stvari. Prva to što je bila u pitanju odbrambena borilačka v…