Čekanje
Čekala sam ga. Čekala kao što žedna zemlja čeka svoju kišu... Strpljivo, tiho... nenametljivo. Nisam odustajala ni jednoga trenutka, čak i kada je delovalo da je tako, čak i kada bih pomislila da je čekanje uzaludno. Jer, kako bih bez njega!? Zemlji je potrebna kiša, bez nje joj nema života... A ona opet, ne može večno stajati na nebu... Mora pasti i nahraniti je. Znala sam da će doći kad tad jer...tako je prirodno to naše zajedničko bivstvovanje... Ta uzajamna simbioza, uzimanja i pružanja.
Priznajem, bivala sam malodušna, preispitivala razloge svoga verovanja, svog optimizma.. A onda... Onda bih se setila osećaja ispunjenosti, prijanja i prožimanja, osećaja čiste sreće u našim zajedničkim trenucima, i zapitala bih se "Zar je moguće da to nestane tek tako, preko noći? Možda može samo da utihne, umiri se, pritaji... Ali da nestane?.... Neeeee.. Ne može.. Znam da ne može"
I došao je. Vratio se tiho, nečujno nenametljivo... Isto onako kako sam ga ja čekala. Slušao je otkucaje moga srca i našao put... Put do kuće. Jer, sada oboje znamo, kao što smo znali i tada, ali smo se bojali da priznamo jedno drugom... da mu je mesto kraj mene... da mi je mesto kraj njega.
Došao je i obrisao suzu koja je skliznula iz oka. Pokupio je svojim drhtavim usnama. Pokušavao je da deluje pribrano, ali znala sam...bila sam mu potrebna. Bez mnogo reči, dao mi je do znanja da je tu... I da, shvatila sam, čak i kada ode, biće tu.
Treperila sam zbog njegove ponovne blizine. Zbog toplog i nežnog dodira njegovih usana na mom oku... jednom, pa drugom. Gledao me je netremice, pokušavajući da svojim pogledom upije svu bol i tugu koju mi je izazvao, da ih prebaci u sebe, da ih kao gumicom izbriše iz moje duše i poništi.
Drhtali smo jedno naspram drugog, upijajući se pogledom, udišući se. Vreme se zaustavilo na tren. Čitav svet je stao na tren. Zavladao je muk...Samo otkucaji naših srca su remetili tišinu i određivali protok vremena... Odlagali smo dodir, odlažući da spustimo usne jedne na druge... On svoje, još uvek vlažne i slane od mojih suza... Ja svoje, tople i nabubrele od žudnje.
I onda mi je, dlanovima obuhvatio lice, palčevima obrisao poslednje tragove suza ispod oka i rekao: "Moja!"
Grčeviti zagrljaj više nije mogao da se odlaže. Zagrljaj kojim smo želeli da prodremo jedno u drugo, da se obavijemo i tako ostanemo. Stopili smo se, slepili u njemu tako da su i srca počela ujednačeno da nam kucaju, u istom ritmu...ubrzanom. Kao jedno.
A onda... Onda je spustio svoje usne na moje. I kunem se... na trenutak sam zaboravila da dišem. Srce je poskočilo, izgubilo ritam, a noge su otkazale poslušnost. Celo moje biće se u tom trenutku predavalo njemu i tim divnim usnama koje sam volela na sebi. Stisnuo me je samo još jače. Osetivši da gubim tlo pod nogama i propadam, utisnuo me je još snažnije u sebe.
Tada me je, jednim snažnim i žustrim pokretom odigao od zemlje i podigao u vis. Obgrlila sam ga nogama, stisla butine uz njegovo telo a rukama obavila vrat. Poneo me je, laku kao pero, krhku i nežnu... Poneo me uz mračno stepenište, gledajući netremice, očima koje su kao svetionici sijali u tami, odajući svu žudnju nagomilavanu, sputavanu vremenom koje se meri mesecima, nedeljama, danima, satima i minutima, provedenim jedno bez drugog. Goreli smo... Dva užarena plamena, koja se polako penju i svakim stepenikom njihov sjaj postaje sve jači, njihov žar sve snažniji, vreliji.
Spustio me je, samo da bi otključao vrata stana, našeg malenog gnezdašceta, i nežno me ugurao u njega.
Četiri dobro poznata zida i on, bilo je sve što mi je trebalo. Bio je to sav moj svet za koji sam u tom trenutku želela da znam.
Priljubio me je uz zid, prislonio svoje toplo telo uz moje...
"Trebala si mi! Sve ovo vreme.. Tvoje reči, tvoj smeh, tvoj pogled, nežne usne.... Trebala si mi... Cela... Potpuna... Ti!!!", govorio je, uz pauze, spuštajući svoje usne tik do moga dugog vrata, golicajući me svakom izgovorenom rečju, odižući mi svojim dahom kožu, gotovo bolno.
"Ne odlazim više......Ne odlazi više! ....", skoro molećivo rekoh
"Ne! Ovo je novi početak i kraj.... Ovde ostajemo.. Tu nam je mesto!" i spustio je usne na moj vrat, na kojem je kao virtuoz umeo da svira, znajući tačno koje dirke da pritiska, povevši me u vrtlog najlepše melodije.
Izvijala sam se pod naletima njegovih usana i jezika.... Izbegavajući ih i poturajući im se istovremeno.
Ruke su mu klizile celim mojim telom. Kao da me ponovno istražuje, prelazio je svakim milimetrom. Upoznavao je svoje dlanove sa mnom, ponovo. I nudila sam mu se, podavala...ponovo... i potpuno.
Ne, nismo žurili.... Iako je želja bila prevelika, suzdržavali smo je, drhteći od same spoznaje da smo konačno zajedno... da su nam se duše iznova dodirnule!
Upijali smo se svim čulima, detaljno i posvećeno kao da imamo najdragocenije blago pred sobom, istovremeno želeći da se izgubimo zauvek jedno u drugom, da izbrišemo sopstvene granice i sjedinimo se.
Naši tihi, drhtavi uzdasi, mešali su se, uplitali, zavijali jedni u druge... Divna muzika duge čežnje, žudnje i strasti je lagano svirala i ispunjavala sobu. Temperatura se podizala, vazduh postepeno zgušnjavao, sabijao svoje čestice koje su naelektrisano titrale jedne oko drugih, vibrirajući maltene nekontrolisano.
Želeli smo jedno drugo, predugo, neizmerno... Bolno.
Haljina je spala, praktično sama, posle izvesnog vremena, osetivši naš neizdrž, ne želeći da bude prepreka njegovim vrelim usnama po mojoj baršunastoj koži...I plovile su po njoj... Ispisujući mapu uzavrele strasti.
Kidao me je njima.. Svojim jezikom, zubima... Onako izgladneo, hranio se mnome.. Gutao me.. Pio......I uživala sam... Ooooohhh... kako sam uživala. Znajući da mu pripadam... Tim usnama, tom jeziku..... Tom čoveku koji mi muti um samo jednim pogledom, jednom rečju, jednim dodirom....
I gledao je.. I govorio je... I dodirivao.. Ljubio... Lizao...Sisao... Stezao... Pritiskao... Grizao.... Prooodirao!!!
Prodirao je u mene, vrelu i užarenu, meku, vlažnu i nežnu.... Ispunjavao me celim svojim bićem. Sjedinjavali smo se, gubeći kontrolu nad sobom. Osećala sam otkucaje njegovog srca kroz pulsirajuće vene, duboko u svojoj utrobi. I stezala ga sobom, zarobljavala ga duboko u svojoj mekoj, svilenoj unutrašnjosti.. Zadržavala do beskraja... I još malo....
Njegovo vlažno telo klizilo je po meni... Ukus je ostajao na mojim usnama, pomešani ukus naših sokova... Pomešani mi!
I prodirao je pogledom...duboko u mene.. u samo središte... zavrteo mi je um, dušu telo!
Bio je u meni.. Ceo! Moj!!!
Dok su uzdasi i krici parali prostor i vreme našeg univerzuma, bili smo jedno u drugom. Spojeni i sjedinjeni. Beskonačni, beskrajni mi!!!
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 8 Okt, 2019
- 3149 pregleda
Ko zna sta je jacina dvoje jako ce i dozivjeti ovu pricu...Predivno