Tvoja 2.deo

To jutro sam se probudila odmornija nego ikada, sa prijatnim osećajem koji je izazivalo njegovo telo tik uz moje.
Okrenula sam se ka njemu i nekoliko trenutaka ga posmatrala, upijajući svaki delić tog spokojnog, usnulog lica, prosto neverujući da je zaista tu.
Kao da je osetio moj pogled na sebi, probudio se i odmah uputio osmeh, od kog mi je srce treperilo.
"Hej, ti..."
"Hej, ti"
Osmehivali smo se jedno drugom i milovali pogledom.
"Kako si spavao?"
"Pazi.. Ti znaš da ja mogu da zaspem i stojeći, ali ovo je bio zaista lekovit san.... I ne samo on.", namignuo mi je i spustio poljubac na usne.
"Ti?... Uspela da odspavaš pored mene?"
" Mora da se šališ?! Ne sećam se kada sam lepše spavala"
"Paaa.. budući da smo sada oboje mnogo odmorniji....", nije dovršio rečenicu a već se našao na meni. Ne mogu reći da mi je zasmetalo, naprotiv.
Šarao je prstima i dlanovima po mome telu, vodeći računa da ne propusti nijedan deo.
Oslanjao se svom težinom što mi je prijalo, imala sam osećaj da uranja u mene, prodirući mi kroz kožu, celom svojom dužinom.
Prekrivao me je poljupcima od kojih mi se koža ježila a toplina razlivala po stomaku i spuštala među noge kao krajnjem ishodištu, sve dok ponovo odatle ne krene da se razliva po celom telu. Preplitali smo se, kao da se oboje trudimo da u svakom trenutku budemo spojeni što je više moguće.
Jednog momenta se našao na leđima a ja sam ga opkoračila nogama, trljajući se o njega, ukrućenog i spremnog, klizila, obuhvatala vlažnim usminama. Zažmurila sam, trudeći se, da se skoncentrišem samo na to što osećam među nogama. Svaku žilicu, svaku venu, njegovog nežnog, glatkog, nabreklog, čvrstog i moćnog uda. Sve je bilo toplo i sklisko. I sam vazduh u sobi je postao vlažan i sladunjav.
Odigla sam se na kratko i namestila tako da mi vrhom miluje sam ulaz, kružeći i uzimajući ga tek po koji milimetar više. Sve dok ga nisam potpuno progutala u sebe izvivši leđa uz obostrani uzdah koji je zaparao sobu. Uhvatio me je za kukove i pratio njihovo kruženje, odižući svoje, zarivajući se još dublje u mene, u samu utrobu. Menjala sam pravac i ritam.
Izvivši se unazad ubuhvatila sam mu rukom testise a drugom kružila po svom klitorisu. Oboje smo bili isuviše blizu vrhunca. Zbacio me je sa sebe rekavši samo, "Aaa nee... Nećemo valjda tako brzo?"
Noge mi je podigao na svoja ramena, i brzim pokretom podmetnuo mi jastuk pod leđa i guzu.
"Kako si se samo otvorila za mene", bezobrazno zadovoljno se osmehivao dok me je posmatrao potpuno ogoljenu i izloženu.
Jesam.. Otvorila sam se i zvala da me ispuni sobom.
I uradio je to. Brzo i snažno. Kriknula sam i zagrizla nadlanicu pokušavajući da ublažim dalje nalete nekontrolisanih zvukova strasti i ekstaze.
Gledao me je u oči, fokusirano, predatorski, prodirući u samu moju srž. U tom trenutku imao je svu moć nadamnom, i sviđalo mi se to. Razdvojio je blago usne i pustio da se pljuvačka slije do mojih otvorenih usta. Mešala sam je i gutala sa svojom, a on mi je ostatke oko usana razmazivao po licu. Mešali smo se i sjedinjavali na sve načine. Uzimao me je divlje, gladno, nastavljajući da se zabija u mene sve brže i snažnije.
Tresla sam se u naletima orgazama koji su me jedan za drugim obuzimali, pomamno vrišteći, ne obazirući se na tanke zidove i smerni komšiluk. Samo on i ja, ovde i sada. Ništa drugo nije postojalo.
Više nije mogao da izdrži. Sva krv mu se slila u lice, vene i žile na vratu nabrekle i uz gotovo životinjski urlik je eksplodirao po meni. Prstima i dlanom sam razmazala njegovu tečnost po sebi, prinela prste ustima i oblizala ih.
Bio je to savršen početak vikenda, u kojem je mome telu radio stvari koje nisam mogla ni da zamislim. Uživali smo jedno u drugom gotovo do iznemoglosti. Imao me je kao niko pre njega. Potpuno i istinski.

Osvanuo je ponedeljak, radni dan. Ja sam to jutro morala da otvorim svoj mali kutak, a on, konačno da ode do svoga stana i pozabavi se sređivanjem i razvijanjem fotografija. Nevoljno smo se razdvojili, iako smo zapravo bili udaljeni tek za širinu trga.
Narednih nedelja smo nastavili da živimo u našem malom mikrokosmosu, potpuno izolovani od spoljnog sveta koji za nas kao da nije postojao. Predstojao mu je još jedan put pre izložbe, u Peru sa nekoliko kolega, i trudili smo se da maksimalno iskoristimo vreme do tada.
Često bi me u toku dana pozvao telefonom ili pustio poruku, tipa "Izađi samo na tren", na šta bih ja iskočila napolje, bacila pogled ka njegovom balkonu i uputila poljubac. Sladunjavo, znam... ali naprosto, delovalo je tako prirodno, kao da jedino tako i možemo da se ponašamo.
Voleo je da dolazi pre podne, dok još nema radoznalih posetilaca, i zatekne me umazanu od boja i lakova, samo zadigne suknjicu, kaže, "Došao sam po svoj doručak" i uklizi u mene glatko kao u razmekšali puter.
Često bih ga zezala da je to instant obrok, ali nije mi ni najmanje smetalo, štaviše, nastavljala bih da radim sa još većim zanosom, iako bi mi misli povremeno letele ka njemu, dok mi je koža i dalje tokom dana bridela i gorela, podsećajući na njegove dodire.

Noći smo provodili zajedno u stanu ili posećujući klubove sa svirkama, koncerte na otvorenom, njišući se jedno uz drugo, zaboravljeni od svih, zaboravljajući sve. Krili smo jedno drugo, od drugih, sebično i posesivno... Nisam želela da ga delim nisakim, bar ne još .. Samo još malo. Moje prijateljice su znale da imam nekoga, ali samo toliko.
"Garant je opet neki tvoj čudak"
"Ma nema veze ako je toliko ružan, zažmurićemo na jedno oko" , bili su samo neki od komentara, nakon kojih bismo se zakikotale, ali puštale su me, videvši ponovo taj sjaj u mojim očima.
Jedne večeri u njegovom stanu, dok smo pijuckali vino i gledali fotografije snimljene u Kambodži, koje su, uzgred, bile fantastične, setila sam se svojih, od one večeri kada smo se upoznali.
"Hej.. Da li si izradio one moje? .. znaš na koje mislim."
"Pa šta ti misliš?"
"Ahaaaam"
"Izradio sam ih još te noći", rekavši to, doneo je fotografije velikog, izložbenog formata.
Imao je fantastično oko za detalje. Umeo je majstorski da se poigrava svetlom i senkom. Svaka je bila neverovatno zavodljiva, puna seksualnog naboja, a opet potpuno nevina, nežna i čedna.
Pažnju mi je privukla ona koju je snimio u klubu, ukraden momenat u kom nisam znala da me snima.
Uhvatio je i istakao moje oči boje ćilibara, prošarane, kao mahovina zelenim nitima, uokvirene dugim, svilenkastim trepavicama, sa pogledom... Sa zanesenim a opet zavodljivim pogledom i posebnim sjajem koji dugo nisam primećivala kod sebe. Tako me je on video tada.
Da li od vina ili su me pokrenule fotografije, tek, izašla sam na balkon i pozvala ga.
U jednoj ruci sam držala čašu i prinosila je usnama, dok sam drugom milovala unutrašnju stranu butina podižući se polako sve više, sve dok je nisam uvukla u gaćice. Osmehivala sam mu se bezobrazno zavodljivo. Gledao me je netremice dok je prilazio, vidno uzbuđen. Sam pogled na njegovo prirodno izdefinisano, čvrsto telo mi je bio dovoljan da krene glad za njim. Stao je ispred mene. Uzela sam mu ruku i i zavukla je tamo gde se do malopre igrala moja. Prst mu je odmah skliznu na moj klitoris, na šta sam se trgla kao da je strujni udar prošao mojim telom. Nastavio je da ga miluje kružnim pokretima, dok sam ja tek neznatno pomerala kukovima a disanje mi postajalo sve teže i dublje, i rukom posezala za njim, otkopčavajući mu šlic na pantalonama.
Na svega par metara ispod nas, prolazili su ljudi i bilo je prilično uzbudljivo igrati igru, zadržati kontrolu, a prepustiti se.
Moje disanje je ubrzo preraslo u stenjanje i ječanje, i to sve glasnije, toliko da mi je slobodnu ruku prebacio preko usta, dok je prstima druge prodirao u moju svilenu vrelinu. Grizla sam mu prste, pokušavajući da savladam glas koji je želeo da izađe iz mene.

Njega sam samo držala onako ukrućenog, i stiskala, nesposobna u tom trenutku za bilo šta drugo.
Odjednom, samo me je okrenuo, zadigao haljinu, gaćice pomerio u stranu, privio se uz mene i šapnuo na uho, "Niko ne zna šta se dešava ovde dole, ali ko želi može da vidi tvoje lice i može da pretpostavi... ili možda ne?", i blago me je povio ka napred, a on se spustio.
Bilo je teško gledati sve te ljude od kojih bi neki podizali glavu i posmatrali me, a ostati kamenog lica, dok je njegov jezik maestralno šarao po njoj. Gorela sam od užitka koji sam se suzdržavala da gromoglasno izbacim iz sebe. Klizio je od klitorisa, preko jedne pa sve do druge rupice, nadražujući me, kružeći, da bi tek za koji milimetar, mekim a ukrućenim jezikom prodro, i izazvao talas zadovoljsta koji je preplavljivao moje telo.
Postajalo je sve teže održati kontrolu, kada je uključio i prste, jedan.. pa još jedan, jedna... pa druga rupica, a jezik našao svoje mesto na užarenom klitorisu. Uvila sam leđa još više i time mu se dodatno podmetnula i namestila. Ulazio je u mene, i kružio, širio i ispunjavao postepeno ubrzavajući ritam. Moja samokontrola je polako počela da popušta, telo se nekontrolisano uvijalo dok sam nekoliko puta ispustila glasan, potmuli krik . Oči sam zatvorila kako ne bih videla da li me neko gleda. I onda, njegovo pitanje, "Čija si?", bacilo me je preko same ivice.
Odgovarajući, "Tvojaaaa...", zagrizla sam nadlanicu, susprezajući krike koji su izlazili iz same utrobe, dok je grad odjednom bljesnuo kao Las Vegas u novogodišnje veče, a ja se tresla i grčila kao da kroz mene prolazi hiljade gromova i cepa mi telo, a opet, tako savršeno sjedinjuje.
Kako mi se telo smirivalo, privio me je uz sebe i na kraju uzeo u naručje i odneo do velikog kreveta.
Osmehivala sam mu se zadovoljnim, maznim osmehom.
"Hmmm... Mislim da bi bilo lepo da i ja tebe počastim nečim", rekoh prilazeći na kolenima njegovom raskopčanom šlicu.
Oslobodila sam ga potpuno odeće i, iako je njegovo golo telo probudilo novu želju u meni, odolela sam porivu da ga zajašim i samo kratko rekla, "Vraćam se odmah."
Iz kupatila sam uzela svoje ulje za telo, sela između njegovih raširenih nogu i pustila da se tanak mlaz slije niz njegovu krutost. Par kapi sam spustila i i na svoje dlanove, blago ih protrljala i uzela ga među njih. Kao da sam lebdela oko njega. Uzdisao je sve dublje kada sam ga uzela među stopala, na koja sam nakapala još malo ulja, kako bi sve bilo divno sklisko.Obožavala sam taj osećaj kada je u mojim rukama, ustima, u ovom slučaju među stopalima,kada ga posmatram kako uživa zbog mene, u meni. Često mi je njegovo zadovoljstvo bilo važnije od mog. Pojačavala sam i popuštala stisak dok sam klizila duž njega. Trljala ga o nauljena stopala, uvrtala...palcem prelazila preko nežnog glavića, i posebno dela gde se spaja sa kožicom, znajući da mu se to posebno sviđa, što je izazivalo trzaje njegovog tela i grlene uzdahe. Kada bih primetila da se bliži vrhuncu, zaustavila bih se ili usporila. Zatim bih ponovo nastavljala pa prelazila da mu milujem testise, uz dodatno masiranje dela iza njih. Uz to, povukla sam u stranu svoje gaćice i počela da se mazim u savršenom položaju u kom on može da gleda. U tom trenutku nisam znala ko više uživa. Sam pogled na njega i način na koji me gleda....
"Prelepa si.. znaš li to?"
Sve što sam u tom momentu osećala skupilo se...skupilo u jednu malenu suzu koja je skliznula niz lice... Kao da je količina sreće koja me je zadesila bila prevelika za mene.
Potiskivana erupcija je eksplodirala iz njega uz gromogasan prasak i prskanje potoka lave.
Bacili smo se jedno na drugo, ljubeći se, upijajući svim čulima.
"Nisi mi rekao zašto na tvojim fotografijama nema ljudi"
"Nisam...iako imam utisak da će se i to promeniti. Počelo je već sa tobom"
Posle izvesnog vremena je dodao,
"Ni ja ne znam ništa o tom pogledu srne"
"Ne znaš... Mada imam utisak da će se i to promeniti. Počelo je već sa tobom"
"Nakon mog povratka... pričamo"

"Pričamo"
"Ostavi mi trag na telu", rekla sam "tvoj pečat... Da ga nosim dok se ne vratiš"
"Znaš li.. da sam poželeo isto? "
"Dođi ovamo...", i spustio je svoj ugriz, na onaj deo guze, dole bliže unutrašnjem delu butine, koji bi bezobrazno provirio ispod vrlo kratkog šorcića.
"Jače.. do krvi.. Hoću da ostane zauvek tu", zahtevala sam stisnutih zuba, dok je pojačavao stisak, i parao mi kožu, osećajući neizrecivo prijatnu bol.
Nije me tada ujeo za zadnjicu... Urezao je trag na mojoj duši.
To veče smo vodili ljubav do duboko u noć, osećajući kao da nam je prvi i poslednji put, i ne sluteći koliko smo bili u pravu... bar u jednom.

Sutradan je na brzinu došao da se pozdravimo, budući da je već prilično kasnio na aerodrom.
Dok sam gledala za njim, na trenutak, kao da je provejala tamna senka koju sam brzo odagnala, pravdajući je umorom usled neprospavane noći.
Narednih dana sam bila zaokupljena poslom, u velikom zaostatku usled brojnih porudžbina koje su se nagomilale, dok je on bio prilično frustriran jer se putovanje i samo snimanje nije odvijalo baš onako kako je planirao i priželjkivao. Ni vremenska razlika od sedam sati nam nije išla na ruku, zatičući nas u raskoraku i različitim dnevnim ritmovima, tako da smo se porukama doticali gotovo u mimohodu, tek se ovlaš okrznuvši.
Iako nije propuštao priliku da mi poželi lep san, dajući mi u par reči do znanja da je bar u mislima uz mene do jutra, da nisam sama. Tek tada bih mirno zaspala.
Ipak, te noći, devetnaestog septembra, svega par dana pre njegovog povratka, iz sna me je probudio čudan, izuzetno neprijatan osećaj praznine... Misli su mi momentalno poletele ka njemu.
"Užasno nedostaješ... Bolim"
Da, bolela sam.. Celo telo me je bolelo od prevelike čežnje za njim.
Ujutru sam očekivala da zateknem poruku od njega, ali nije bilo odgovora.
Kao ni čitavog tog dana. Nalazila sam najracionalnija objašnjenja, iako nisam navikla da prođe toliko vremena, a da se ne javi.
Čudno je kako nakon određenog vremena kreativan um može da osmisli more najrazličitijih scenarija i tako sebi zagorča život.
Nakon dva dana njegovog nejavljanja, moj um je upravo to počeo da radi. Shvatila sam da zapravo ne znam ni koga bih pitala za njega, kolege koje su otišle sa njim nisam znala, kao ni prijatelje, rodbinu.
Da bih se primirila, rešila sam da čekam da se vrati i lično mi objasni. Zaboga, to je još samo jedan dan. Ne moram ni reći koliko je taj dan dugo trajao. Kazaljke na satu kao da su stajale zaleđene, samo su se moje misli kovitlale i rojile, menjale bzinom svetlosti.
Nakon što se tog dana nije pojavio, obuzela me je panika. Slike, njega i koleginice (zapravo, nisam ni znala da li je bilo koleginica) ili neke devojke koju je usput upoznao, su mi prolazile kroz glavu.
Malo je reći da sam bila uzdrmana, pometena i zabrinuta.
Par dana kasnije, nakon odlaska do njegovog stana i zaticanja zaključanih vrata, odlučila sam da po završetku posla odem do galerije, u kojoj je već trebalo da postavlja svoje radove jer je izložba bila u planu da se održi uskoro.
Napolju je bio pravi jesenji dan. Kiša je gotovo od jutra rominjala, zavijajući ceo dan u sivilo. Sećam se da sam pomislila da je sreća što sam ponela kišobran.
Prilazeći galeriji, potajno sam se nadala da ću zateći njegov trag, bar neku fotografiju okačenu na zidu. Govorila sam sebi "Ma garant je to sve unapred smislio i sada me, negde u potaji, snima ovako unezverenu od brige. "
Došavši u galeriju, dočekala me je vlasnica...ali od njega, ni traga.
Na moje raspitivanje o njemu, upitala je pomalo stegnuto i u grču,
"A Vi ste mu?"
Ko sam mu ja? Ja sam njegova htedoh da se proderem, njeeeegooovaaa!
Umesto toga rekoh,
"Prijateljica... NJEGOVA prijateljica", rekoh uz blagu zadršku i bojažljivo.
"O dušo...", rekla je brižno i saosećajno pre nego što mi je srušila svet,
"On je poginuo... devetnaestog septembra."

Poslednje čega se sećam je njeno pitanje, "Da li Vam je dobro?", i onda... mrak. Mrak i neizmerni osećaj praznine.

Ne znam kako sam se našla napolju, na kiši... Kišobran sam očigledno ostavila unutra. Išla sam besciljno, puštajući da mi se kapi, mešaju sa suzama koje su se same slivale u potocima, kao da me time skrivaju od očiju javnosti, beskrajnu tugu koja se promaljala ispod vlažne mreže iscrtane na mome licu.
Sećam se da sam pomislila "I nebo plače". Da li je plakalo i onog dana kada smo se upoznali, predosećajući šta će se dogoditi, zapitala sam se.

Prošlo je nekoliko godina. Nebo i dalje plače, ponekada i ja sa njim. Pustim da suze speru sve, svu tugu koja počne da me pritiska, steže i guši. I bude lakše. Do sledeće kiše. A ove godine je padala često.
Uneo je u moj život nove boje, obojio me novim. Tople i svetle su sijale sjajnije, a one tamnije, one su dobile za nekoliko nijansi mračniji ton, pogotovo određenih dana ili u neko njegovo određeno doba.
Nikada nisam saznala zašto nije slikao ljude niti je on saznao odakle potiče seta u mojim očima, iako verujem da znam razlog, kao što je pretpostavljam i on naslućivao. Neke stvari izgleda prosto moraju da ostanu nedorečene, neizgovorene.
Ali ipak, nakon toliko godina uglavnom osećam beskrajnu zahvalnost što sam uopšte imala priliku da ga upoznam. Zahvalnost prema njemu i prema sebi što smo imali dovoljno hrabrosti da priđemo jedno drugom potpuno otvorenog uma i srca. Iako nedovoljno dugo, dovoljno kratko da nam se duše dodirnu, makar na tren, i ostave neizbrisiv trag.

I dalje posećujem onaj isti kafić i sedim za stolom u uglu. I dalje svakoga dana uhvatim sebe kako bacim pogled ka njegovom balkonu. Sada na njemu stoji neki drugi nasmejani, ljubavni par, sa svojom pričom, a ja se često zapitam kakva li će biti njihova, nadajući se da će imati srećniji kraj.
I dalje nosim njegov pečat. Ponekad prstima, tek ovlaš, dodirujem mali ožiljak, trag njegovih zuba, milujući uspomenu na njega kao da milujem njega.

Još uvek hranim kokicama golubove, na istoj onoj klupi i... ako zateknete ženu sa tugom u očima i osmehom na licu, to sam ja. Ne skrećite pogled, zadržite ga dovoljno dugo... možda nam se duše sretnu...

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 14 Avg, 2019
• barbarajovan
• 17 glasova
• 3062 pregleda

• 1 komentar

Maya66

• 19 Avg, 2019 u 9:09

Pročitala, pa pogledala profil autora... sa velikom željom da nije istina. Uvek su najveće ljubavi one neostvarene ili naglo prekinute... dok se ide uzlaznom linijom, dok je sve nestvarno lepo i deluje - savršeno. Kada ljubav potraje dovoljno dugo da se uspostavi ravnoteža i prođe to slepilo, onda je, ipak lakše nastaviti život. Gubitak, naravno, uvek jednako boli.