Tvoja 1.deo
Ne, nisam bila spremna. Nisam bila spremna da suze sreće zamenim suzama bola i tuge, samo da bih napravila kosmičku ravnotežu i platila danak za trenutke neizmernog uživanja. Ova druga peče, kao kiselina nagriza i jede, guta sve i ostavlja samo ukus gorčine za sobom.
Tog vrelog leta nisam bila spremna nizašta što je sledilo.
Danima sam, nakon izlaska s posla, imala osećaj nečijeg prisustva, nečijeg daha za vratom, koji je prijatno golicao. Bez obzira na metež, u gomili ljudi, hodajući kroz svu tu masu sam osećala tuđi pogled na sebi. Čudno, ali uopšte se nije javljala nelagoda zbog mogućnosti da sam, upravo u tim momentima, nečija "meta". Štaviše, sama pomisao je prijala. Primetila sam da, vremenom, gotovo nesvesno, pre izlaska popravljam nestašne pramenove plave kose, stavljam sjaj na male pune usne i prskam dodatni sloj parfema. Skoro svaki dan bih, momentalno nakon izlaska, osetila uzbuđenje zbog mogućeg postojanja "svog tajnog obožavaoca". Tražila bih ga pogledom. U početku krišom i tajno, kasnije gotovo manično, konstantno osećajući njegov pogled na sebi, koji me je, zavisno od dana, nekada milovao a nekada pržio... Nakon gotovo par nedelja intenzivnog doživljavanja, pomirila sam se sa činjenicom da sam verovatno sve umislila, da je moja usamljenost zapravo progovorila iz mene i.. osetila sam razočarenje. Sve do momenta kada sam, po dolasku u stan, u torbi pronašla ceduljicu na kojoj je pisao naziv lokala, vreme i na kraju još jedino "Molim te, dođi", ispisano rukopisom koji je odavao osobu nesputanog duha.
Prva pomisao je bila "znala sam da me osećaj nije prevario, nikada me nije varao", i srce mi je poskočilo i zaigralo. Neizmerno uzbuđenje, zbog mističnosti čitave situacije, mi je prostrujalo telom. Nakon početnog uzbuđenja, usledila su pitanja: Ko stoji iza poruke, kada i kako mi je ubačena u torbu i glavno i osnovno, čemu ovolika tajnovitost?
"Mora da je u pitanju neki manijak", snuždih se na samu pomisao.
Nisam znala šta da radim. Nije dolazilo u obzir da kažem bilo kome, jer bi me svako normalan odvratio od ideje da odem, a to nisam želela.
"Mora da onda nisam ni ja normalna", i nasmejah se shvativši šta zapravo želim da uradim i šta ću i uraditi. Na kraju krajeva, zrela sam, odrasla žena, a mesto je javno i meni dobro poznato. Bio je to kafić koji sam volela, sa divnom mešavinom šarma, autentičnosti i lucidnosti, kako ambijenta, tako i osoblja. Već mi je to ulivalo nadu da je to verovatno neko kome to mesto podjednako prija, da je samim tim i sličnog senzibiliteta, iako je, moram priznati, poziv bio prilično čudan, ali s druge strane i originalan. Dakle, rešila sam.. Otići ću. Ništa mi se ne može desiti... Tako sam bar mislila.
Sutradan, u dato vreme, pojavila sam se ispred bašte lokala, koja je svojim ambijentom sa raskošnim zelenilom i biljem, podsećala na neku egzotičnu destinaciju smeštenu gotovo u sam centar grada... Volela sam da dolazim tu, opuštalo me je svo to zelenilo, osećaj spokoja i neproticanja vremena koje je u meni izazivalo.
"Savršeno mesto za ovaj trenutak", pomislih, nadajući se da će i ovaj put blagotvorno uticati na mene i odagnati nervozu koju osećam.
Udahnula sam duboko i zakoračila. Odabrala sam da sednem za sto za kojim sam obično sedela... Ušuškan u uglu, pozicioniran tako da podjednako dobro vidim i unutrašnjost i samu baštu.
Bacila sam pogled ka šanku i ugledala muškarca, leđima okrenutog, kako priča, sa barmenom. Iako sam mu videla samo leđa, nešto mi je govorilo da je izuzetno privlačan. Pored njega je stajao, profi foto-aparat. Ne znam zašto, ali nastavila sam da piljim u njega netremice, sve do momenta kada mi se barmen osmehnuo i njemu glavom pokazao u mome pravcu.. A on se okrenuo... I da, bila sam u pravu... Bio je neodoljivo privlačan, a njegov pogled me je prostrelio.
"O Bože...", pocrvenela sam i zbunjeno spustila pogled kao neka šiparica, shvativši da kreće prema meni.
"Dobro veče", rekao je blago hrapavim glasom.
"Ma daaaaj, zar je moguće, i glas mu je dobar", pomislih, dok sam zbunjeno, pokušavajući da zadržim prisebnost, odgovarala:
"Izvini, ali ja čekam nekoga"
"Tome sam se i nadao, jer... čekamo jedno drugo", rekao je i nasmejao se otkrivajući prelepi niz zuba na preplanulom licu (kao da, sve pre toga nije bilo dovoljno)
"Ti... ti si mi ostavio poruku? Ti...", nisam znala kako da završim rečenicu kojom sam htela da ga pitam da li me je posmatrao kao što sam osećala, i koliko dugo.
"Da, ja sam... Izvini, ako sam te svojim" čudnim" ponašanjem uznemirio, ali, shvatićeš, ukoliko mi dozvoliš, da ja baš i nisam neki konvencionalan lik, ne robujem pravilima i ustaljenim normama ponašanja. Pratim sopstvene impulse, i rukovodim se samo osećajem. A nešto u tebi me je neodoljivo privuklo, na prvi pogled, i nagnalo na sve ovo. Ako dozvoliš, sve ću ti objasniti.. I samo da naglasim.. Veruj mi, nemaš razloga za strah, zaista nisam nikakav manijak.. Pretpostavljam da ti je to palo na pamet... Zapravo, možda to još uvek misliš"- nasmejao se, toliko nevino i iskreno, otkrivajući neodoljive rupice na obrazima, da me je skoro potpuno opustio.
Prihvatila sam igru.
Objasnio mi je da je fotograf i da isključivo slika pejzaže, da se pre dva meseca preselio u novi studio/stan, preko puta zgrade, i mog lokala, mog malog kreativnog kutka u kom sam stvarala i prodavala, unikatne rukotvorine, proizvode moje mašte. Prvo ga je privukao, kako je rekao, bajkoviti izlog. Pomislio je da iza takvih radova sigurno stoji zanimljiva osoba i poželeo je da je upozna. A onda me je ugledao jednog dana kako izlazim i zaključavam vrata. Nešto u meni ga je odmah privuklo... Moja nesputana, gotovo dečija energija kojom odišem, i uhvatio je sebe kako izlazi uvek u isto vreme, čekajući da se pojavim. Ljudi su obično drugačiji kada ne znaju da ih posmatrate i on je želeo da me upozna sa distance, odupirući se porivu da mi se približi i lično upozna.
Vremenom je (potpuno neprofesionalno) uključio fotoaparat i fotografisao me sa balkona, a zatim se spustio i na ulicu, prateći me i hvatajući određene situacije, momente, izraze na mome licu. Privukao ga je moj hod, moji pokreti, nekada tako detinjasti, nezgrapni i nespretni, a nekada neodoljivo senzualni, graciozni, ženstveni i zavodljivi i spoj tog dvoje, ga je potpuno inspirisao da nastavi da me prati i fotka, otkrivajući nove detalje o meni... Setu i tugu koja se promalja iza pogleda, u momentima kada sedim sama na klupi, zagledana negde u daljinu.
"Pogled ranjene srne, me je oborio s nogu... U tim momentima sam hvatao sebe da pomišljam kako bih dao sve, samo da znam o čemu razmišljaš i šta te čini toliko tužnom, sve, samo da ti vratim onaj odmeh koji, inače, stalno nosiš sa sobom i osvajaš ljude oko sebe... Zračiš, nepodnošljivom lakoćom postojanja. Kada hodaš, kao da lebdiš, a onda se nešto desi i u momentu ti se izraz lica promeni, da čovek jedino što može je da poželi da te zagrli i zaštiti od duhova i zala koji su te napali", rekao je, a ja sam kroz dugi razgovor shvatila da on zna toliko toga o meni, moje navike, promene raspoloženja, emotivna stanja, zna koju kafu uvek pijem, koji sladoled jedem, zna na kojoj klupi volim da sedim kada delim sa golubovima kokice koje obožavam da jedem, koji dani su rezervisani za žensko veče sa drugaricama... a ja o njemu nisam znala apsolutno ništa.
I pričao mi je. Pričao mi je kako mu je fotografija najveća strast u životu, a ima ih mnogo... Kako je počeo da fotografiše još kao klinac, uzevši fotoaparat od oca (takođe fotografa) da slika bubice... Kada je otac izradio fotografije, oduševio se, poklonio mu ga je i tako je počeo...
"Samo da znaš, tvoje fotografije nikada nisam imao nameru da objavim, niti bilo kako koristim, osim ukoliko mi ne bi dala dozvolu", rekao je i dodao:
"Ti shvataš...da sam postupio kao omađijani ludak, a ne kao profi fotograf?"
Da, shvatala sam. Kao i to da me taj omađijani ludak užasno privlači i da ne želim da se odvojim od njega, a tek sam ga upoznala.
Pričali smo, o svemu i svačemu, smejali se, opuštali se i otkrivali jedno pred drugim... Bio je neodoljivo zanimljiv, intrigantan i zavodljiv, inteligentan, sa istančanim smislom za humor, a pritom još i neverovatno zgodan. Bar je meni sve to bio. Skoro pa savršeno, da bi bilo istinito.
" Kako to da te nisam primetila? Znaš, osetila sam te, kao senku koja me svuda prati... Ali nisam uspela da te uočim među ljudima.", morala sam da pitam.
"Ja sam fotograf.. Ja se neprimetno infiltriram da ne remetim prirodno stanje. Neprimetan sam, da bih mogao da fotografišem ono što primetim", rekao je i namignuo mi.
"Inače, kada sam skapirao da i ti voliš ovo mesto, oduševio sam se... Nisi me primećivala ovde zato što sam često na putu, fotkam."
"Nego, hajde, ustaj.. Već dugo smo ovde, a ni jedno ni drugo, ako se ne varam, ne volimo da sedimo previše na jednom mestu" rekao je nakon nekoliko sati i par popijenih pića, blago zapovednički kroz smeh, na šta sam se ja kao neko derle samo isplazila, shvativši koliko me je dobro upoznao, a samo me je posmatrao kroz objektiv.
"Nisi svesna šta radiš... uvuci taj jezik, ako želiš da ga sačuvaš"
"A šta ako ne želim?", rekoh zamišljajući, želeći zapravo, da osetim njegov na sebi, iznenadivši sebe, jer do pre par sati ga nisam ni poznavala.
Elektricitet među nama je postajao sve izraženiji. Pogled mu je pao na moje usne i koža mi se zategla. Sve oko nas se na momenat utišalo, i čulo se samo naše isprepletano disanje. Kao magnet, privlačili smo jedno drugo. Sporo, gotovo oprezno, nagnuo se ka meni.
Stezanje vilice, je odavalo da se kontroliše da savlada porive i poljubi me.
"Idemo", samo je rekao, povukavši me za ruku.
Bože, stomak mi se pretvorio u žele.
"Idemo na mesto sa svirkom koja će ti se svideti", rekao je, a ja sam samo mislila " Neeee, hoću da mi se ti sviđaš, ovde i sada"
Došli smo u zadimljeni klub sa sjajno svirkom. Bio je u pravu svidelo mi se.
Zezajući se, počeli smo da se glupiramo u ritmu muzike. Haljina mi je zalepršala oko butina. Snimio je fotografiju kad sam se okrenula ka njemu.
"Prestani", tobož sam kao viknula i posegla za foto-aparatom. Izmakao ga je van mog domašaja.
"Mislim da još nisi dobio dozvolu za fotkanje", nasmejala sam se, začikujući ga
"Pošteno", rekao je i sklonio ga, u trenutku kad je muzika postala sporija. Saksofonista je slao zavodljive, seksi note. Žice gitare davale su ritam koji je mamio kukove na njihanje. Krenuo je ka meni i pogledi su nam se sreli. Usne su mi se razdvojile. Snaga i odlučnost u njegovom pogledu ukopali su me u mestu. Prišao je i uzeo me u naručje. Drhtaj mi je prošao telom i nešto slično gladi. Privila sam se čvršće uz njega. Ruke su mu se dizale uz moje telo, bolno sporo, sve dok mi nije obujmio obraze. Prešao je palcem preko mojih usana, dok mi je telo nekontrolisano podrhtavalo, i onda je na njih spustio svoje. Poljubac je bio vreo, očajnički željan i nežan istovremeno. Zavrtelo mi se u glavi i na trenutak, sve oko nas je nestalo. Ostali smo samo nas dvoje i neverovatan osećaj pripadnosti.
Noge su počele da mi otkazuju, blago su klecnule, a on je bio spreman da me čvršće stegne i privije u svoje naručje.
"Hej, šta mi to radimo?", rekoh, i dalje zatečena razvojem situacije cele večeri.
"Ja te ljubim, i uživam...aaaa koliko vidim i ti uživaš podjednako", bezobrazno mi je namignuo i nastavio da rukama sporo prelazi mojim telom.
"Mislim da bih volela da vidim, fotografije koje si snimio", prevalila, sam preko usana.
"Mislim da ti mogu pričiniti to zadovoljstvo.. Hajdemo..."
Izašavši, shvatili smo da je napolju znatno svežije i da kiša pljušti. Samo smo se pogledali, nasmejali i kao deca, po dogovoru na "je'n, dva, tri" počeli da trčimo, kroz pust centar grada... Možda je neko u ušuškanosti svoga stana te noći mogao da vidi, da je hteo, dva ludaka, kako, vrišteći od smeha u potpunom zanosu, trče držeći se za ruke i svojom zaraznom energijom preplavljuju mokre i puste ulice.
Nakon par minuta stigli smo do njegovog stana, potpuno mokri... potpuno ludi.
Nastavili smo da se trkamo uz stepenište, do drugog sprata, kikoćući se... Polu ošamućeni od ispijenih pića a polu... jedno od drugog.
Otvorivši vrata stana prvo su mi u oči upale fotografije po zidovima..Njegove fotografije, koje su bile zaista fantastične.
"Hej... potpuno si mokra i smrznuta. Skidaj to sa sebe", brižnim tonom je to rekao, a meni je kroz glavu u momentu protutnjala, misao da sam sama u stanu sa likom kojeg znam tek par sati, potpuno spremna da mu se predam... I što je najluđe od svega, osećala sam da je sve što mi se do tada dešavalo u životu vodilo upravo do ovog trenutka.
Zadrhtala sam, što od hladnoće, što od same spoznaje koliko sve što se dešava deluje tako prirodno.
Doneo je veliki mekani peškir i jedan manji.
"Skini te mokre stvari, drhtiš. Staviću ih u sušilicu, biće suve za čas...Umotaj se u peškir... Mogu ti dati nešto da obučeš ali, sve će ti biti isuviše veliko, kad si minijaturna."
Pa da za njegovih oko 190cm, ja zaista jesam bila minijaturna.
Otišla sam u kupatilo i polako skidala sa sebe komad po komad natopljene odeće, dok nisam ostala potpuno naga. Koža mi je bila naježena, vlažna, blago modra. Umotala sam se u peškir, a mokru kosu uvila u turban.
Stavila sam stvari u sušilicu, iako me je privlačila misao da ih on dodiruje i prelazi prstima preko njih.
Izašla sam i ugledala ga do pola golog, samo u plitkim farmerkama koje ležerno padaju na kukove, otkrivajući deo koji mi je najerotičniji na muškarcu. Predeo ispod pupka, pa do... dela koji je skriven za poglede
Stomak mi je zaigrao i stegao se. Na trenutak sam zastala, držeći se za svoj peškir da ne spadne, a moleći Boga da nekim čudom sam sklizne.
"Htela si da ti pokažem fotke... Dođi"
Po podu je prostro desetine fotografija, a ja, gledajući, nisam mogla da verujem da sam to zaista ja na njima.
"Skuvao sam ti čaj, da, se malo ugreješ... Uzmi", kao da je pokušao da mi skrene pažnju zbog osećaja nelagode i nesigurnosti, ne znajući kakva će biti moja reakcija.
"Ovo nisam ja... Ja nisam ovako lepa", rekoh.
"Oko kamere ne laže... Slikao sam samo ono što sam video"
Fotke su bile predivne. Ja sam na njima bila prelepa, iako to za sebe ne mislim. Imao je dar da istakne svaki bitan detalj, da uhvati i prenese emociju.
Gledajući ih, prošla sam čitavo emotivno putovanje od smeha do suza, shvativši šta mi je u kafeu govorio.
Nisam ni primetila da je uzeo fotoaparat. Tek me je škljocanje trglo.
"Heeej, šta, radiš to?"
"Po izrazu tvoga lica, rekao bih da ti se sviđaju...Pogledaj", prineo mi je fotoaparat licu, da vidim upravo napravljenu fotku.
Zaista...izgledala sam zaneseno, gotovo zaljubljeno.
Nastavio je da škljoca.
"Imaš prelep, dugačak, gracizan vrat koji prosto mami.. Ta žilica koja se pojavi pod određenim uglom je neodoljiva... Sada prvi put vidim, potpuno ogoljene, ključne kosti i izvajana ramena i ne mogu da ih ne snimim"
"Šta da radim?"
"Ne radi ništa, samo budi ono što jesi... neodoljiva"
Sve vreme sakriven iza fotoaparata, nastavio je da me miluje pogledom, objektivom. Da me guta, svaki deo mene... Osećala sam to i polako se opuštala, pretvarajući se u maznu macu, koja zove, potura se za dodatne dodire.
Zažmurila sam i prelazila polako rukama preko svoga vrata, izvijajući ga, izlažući pogledu, dodiru, usnama... Čulo se škljocanje..
Preko ključne kosti, ramena... Škljocanje..
Podigla sam ruke, lenjo, mazno i skinula peškir oslobodivši dugu, plavu, suncem prošaranu kosu... Provukla sam prste kroz nju, izvivši leđa... Usne sam blago razdvojila...Zvala sam ga nemo.. Vapila da mi priđe...
Otvorila sam oči i ugledala ga kako stoji spuštenog fotoaparata...sa podignutim... Izbočina koja se ocrtavala i zatezala farke, nagnala je crvenilo u moje obraze, grčenje stomačnih mišića i dobro poznato razlivanje toplote među nogama. Želela sam ga...Zamislila ga u sebi kao pulsirajuću energiju koja me ispunjava.
Ono što je sledilo me je, više nego, iznenadilo.
"Vreme je... Pozvaću ti taksi. Mislim da, su ti se stvari osušile", rekao je, gotovo potpuno mirno.
Zbunjeno, nesigurno, sa pritajenim besom zbog odbacivanja, neočekujući takav razvoj situacije, rekoh samo kratko:
"U redu. "
Dok sam se oblačila prebirala sam po glavi šta bi mogao da bude razlog ovakve reakcije, kad me je pozvao, rekavši da je taksi već stigao.
"Čućemo se", rekao mi je dok mi je spuštao usne na obraz, nakon čega sam zalupila vrata kola i otišla od njega.
Šta se ovo desilo? Kako ćemo se čuti, pa nismo razmenili brojeve? Koja sam ja budala pa sam nasela na priču. Bile su samo neke od misli sa kojima sam to veče utonula u nemiran san.
Sledećeg jutra me je probudio zvuk interfona.
Nakon svega par sati nespokojnog vrtenja po krevetu, ovakvo buđenje mi nije trebalo. Moj prizemni stančić koji se nalazi sa leve strane ulaza u zgradu pružao je savršen pogled na sve zvane i nezvane goste.
Namrgođena i bunovna, onako otečena od spavanja, tačnije nespavanja, provirila sam kroz prozor koji se nalazi tik uz krevet, previše umorna da bih otišla do vrata.
Šok. Bio je to on.
"Hej", rekoh "Otkud ti? Kako znaš gde živim?"
"Znaš da sam te...pa, recimo, kao ludak s vremena na vreme pratio, tako daaa... Čuj... Sinoć mi je bilo užasno teško da se iskontrolišem i da ti odolim. Morao sam da te odvojim od sebe, da te udaljim."
"Nije mi baš najjasnije... Zašto?", upitah
"Danas putujem. Za Kambodžu. Put je isplaniran mesecima unapred... Fotografišem...Nisam želeo da ispadne kako sam te namamio, iskoristio i pobegao... Možda zvuči bezveze, ali... Jbg... Izvini što ti nisam rekao odmah, ali hteo sam da te upoznam, da izađem iz senke anonimnosti pre nego što odem...
Zapravo, razlog zašto baš sad je potpuno sebičan... Nisam želeo da ostanem bez tvog prisustva na putu, bez obzira koliko to suludo zvučalo. Nadao sam se da će naš susret proteći onako kako sam priželjkivao i da ćemo tokom mog putovanja biti u kontaktu... Eto"
Dobijene informacije su mi bile mnogo prihvatljivije od činjenice da me je prosto hladno odbio. I bio mi je neodoljivo simpatičan, tako, pomalo smušen i bolno iskren.
"Koliko ostaješ?"
"Najmanje mesec dana... Sada, po svemu sudeći, za mene predug mesec, jer neću moći da dočekam da te ponovo vidim"
Nasmejala sam se. Prijalo mi je to što sam čula.
"Znaš... oduvek sam želela da idem u Kambodžu, zavidim ti", rekoh, suzdržavajući se da kažem:"Nedostajaćeš mi", jer realno nije postojalo osnova za to. Ne poznajem ga ni jedan dan, ali osećaj koji je izazivao u meni traje mnogo duže, i to je ono što će nedostajati.
"Nije ni čudo. Imate sličnosti... Ali o tome ću ti pričati drugi put. Čeka me taksi za aerodrom. I nema potrebe da mi zavidiš. Trenutno je ovo poslednja stvar koju želim da uradim. Da odem"
Pomešana osećanja su me obuzela.
"Slušaj... Daj mi svoj broj... Sinoć sam se potpuno pomeo.. ti si me pomela, pomutila razum", nasmejao se
Nakon što sam mu ga izdiktirala, naslonio je telefon na uho.
Ubrzo je zazvonio moj, a on me je netremice gledao i čekao da se uključi govorna pošta.
"Hej, divno sam se proveo sinoć, i neizmerno mi je žao što se veče nije nastavilo, ali zato se još više radujem nastavku, za oko mesec dana... Tvoj tRajni obožavalac"
Oboje smo se glasno nasmejali, ne skidajući pogled jedno s drugog.
"Izvini, moram da krenem. Javljam ti se kad, stignem i smestim se.... Čuvaj taj osmeh."
Nakon tri dana stigla je poruka od njega.
Nastavili smo da se dopisujemo svako veče. Obzirom na vremensku razliku, a znajući da mora da ustaje rano, pokušavala sam da suzbijem porive da nastavim dopisivanje, ali bezuspešno. Prepiske su trajale satima, do duboko u noć, tj. rano jutro, i nikako mi nije bilo jasno kako je uspevao, tako umoran da, snimi neverovatne fotografije izlazaka sunca koje mi je slao. Stvarno je bio talentovan. Jednako kao i na rečima.
Postepeno, svako veče je uspevao da me, tananim nitima ispletenih rečima, prodirući mi u dušu i telo, dovede do vrhunca.
Navodeći moju ruku da klizi po telu, onako kako je on želeo, usmeravajući me... Gledajući me kroz prostor i vreme, mislima, osećajem, udaljen hiljadama kilomometara... uživajući u pogledu, u onome što njegove reči izazivaju u meni.. Uživajući u mom uživanju. Mojim usnama koje se razdvajaju, prihvatajući i obuhvatajući prste koji prodiru, dok ih jezik u unitrašnjosti usta miluje, natapa pljuvačkom.. Prstima, koji ostavljaju vlažni trag po mome vratu koji se izvija, oslobađa, spuštajući se na male grudi i ukrućene bradavice, koje štrče kao podignuta koplja, spremna na boj, zbog njega i njegovih reči...
Izazivao je požar u meni... Vatru koja tinja lagano.. Dok se ne razbukti i proguta sve pred sobom u vrtlogu tihe požude i strasti.
Vrelina je obuhvatala moje telo, širila se kao boja prosuta po platnu...
Bila sam svesna svakog milimetra svoga tela, podjednako kao i njegovog... Svaki pokret, predočen rečima, sam osećala potpuno realno, živo... Njegov dlan koji klizi po mome telu je bio vreo... Njegov dah na mome vratu je izazivao najež kože, a njegove usne, jezik, zubi, kidanje mesa sa mene, duboke uzdahe u tišini noći. Izvijala bih leđa i uvijala se sama (a sa njim) u postelji, često potpuno natopljenoj od mojih sokova.
Guzu isturala onako kako je voleo da mu budem izložena, onako kako sam volela da mu se dam....Svoje prste sam osećala kao njegove, kao njega koji me širi, prodire, ispunjava... Ispunjava i dušu i telo... Pulsira u meni, stvarajući neverovatan osećaj tople potpunosti.
Dovodio me je svake noći do ivice razuma. Nekada nežno, suptilno... Nekada divlje, gladno, nestrpljivo...
Postao je moj svet.. Virtuelni, a stvaran.
Postala sam ga gladna, željna... Uvukao se u svaku poru moga bića. Potpuno prirodno i spontano. Bez ikakvog kalkulisanja sam mu se otvarala, davala.
Svaku noć bi zaspali u zagrljaju jedno kraj drugog, i budili se. Bili smo jedno drugom prva i poslednja misao u danu. Potpuna opsednutost jedno drugim.
"Znaš", napisao je jedno veče "spomenuo sam da postoji sličnost između tebe i ove veličanstvene zemlje"
"Daaaa?", odgovorih, nestrpljiva da čujem objašnjenje
"Paaa.. Kao prvo, obe me fascinirate"
"Ma daaaj, bre.. ozbiljno mi kaži"
"Pa kažem ti.... Obe ste lepe i privlačite očigledno svojom lepotom, ali ste i dalje zatvorene i nedovoljno otkrivene i istražene... I samo najistrajniji mogu da uoče pravu, istinsku lepotu i uživaju u njoj.
A s druge strane, tvoj pogled "ranjene srne", pogled pun tuge, bola i sete, je i bol koji ova napaćena i ranjena zemlja nosi, podjednako sa osmehom, optimizmom i neverovatno divnom energijom kao i ti svoj pogled."
Sviđao mi se način na koji me vidi, doživljava, oseti.
Bližio se dan njegovog povratka, a ja nisam uspevala da prikrijem uzbuđenje.
Konačno ću ponovo, uživo osetiti njegov pogled na sebi.. Pogled koji mi je ovih mesec dana kidao utrobu.
Njegove dodire koji su izazivali talase strujnih udara, šireći se celim telom.
Želela sam ga, neopisivo... I on mene.
Sreća, vraćao se u petak uveče. Ceo vikend je bio pred nama, bez posla kao faktora koji bi mi oduzeo dragoceno vreme provedeno s njim.
Tog petka sam ustala u cik zore, nesposobna da nastavim san koji je svakako bio isprekidan, protkan uzbuđenjen i nestrpljenjem. Nismo se dogovorili za susret ali sam nekako predosećala da će se pojaviti kod mene u stanu, i nisam želela da zatekne totalni haos koji je vladao, iako znam da mu nimalo ne bi smetao. Čitavo pre podne sam provela uz muziku, i vesele ritmove, skakućući i sređujući čas stan, čas sebe. Osmeh mi nije silazio sa lica a čitavo telo mi je treperilo od iščekivanja.
I onda.. Poziv.. On
"Heeej"
"Heej... Pogledaj kroz prozor"
Držeći telefon i dalje na uhu, u neverici sam promolila glavu kroz prozor, i na svega 2-3 metra dalje od mene, ga ugledala, sa svim torbama iznurenog od putovanja, ali sa ogromnim osmehom i sjajem u očima.
Ciknula sam od sreće. Prvo što sam pomislila je bilo da iskočim kroz prozor, ali sam ipak samo rekla:
"Čekaj!", i sjurila se niz stepenice, do ulaznih vrata zgrade... do njega.
Otvorila sam ih i na trenutak zastala... Samo trenutak da mogu da ga obuhvatim pogledom i uživam u prizoru, pre nego što mu se bacim u zagrljaj.
Bez reči smo pojurili jedno ka drugom, slepili se u nemom zagrljaju čiste, iskrene sreće.
Na trenutak smo odvojili glave i samo se u tišini gledali, pogledom potpuno izgubljeni i zarobljeni jedno u drugom, a opet, sa osećajem da smo ponovo kod kuće, neopisivo slobodni.
Usne su se spojile same. Osećaj koji sam imala tada će ostati urezan za ceo život. Izdvojila sam se iz sopstvenog tela, a pritom bila savršeno svesna svega što se u njemu dešava. Čitavo moje biće se rastakalo, pretvaralo u toplu kašu, sa kojom je mogao da radi šta hoće...
Nežno me je uzimao usnama isprobavajući ukus, a zatim sve gladnije, željnije pio, gutao...
"Nisi svesna...koliko sam srećan što te ponovo vidim", šapnuo mi je na uho, dok je njegov dah prostrujao mojim telom ostavljajući tragove naježene kože.
"Toliko da si došao ranije nego što si planirao?" pokušala sam da budem duhovita, a pritom i dobijem odgovor, aludirajući na to da je trebao da dođe tek kasno večeras.
"Zar ne znaš da sam potpuno nepredvidiv?... Hteo sam da te iznenadim, zateknem blago nespremnu, onakvu kakva bi inače bila da ne znaš da dolazim"
" Mislim da mi se sviđa kako razmišljaš", isplezila sam mu se, začikujući ga
"Hmm... A ja mislim da bi trebali da ubrzo uđemo u stan, jer...", nije morao da nastavlja rečenicu. Njegov užareni, gotovo predatorski pogled je govorio sve.
U bezmalo 3 koraka smo se, sa svim njegovim stvarima, stvorili u stanu iza zatvorenih vrata.
Nakon što sam ih za sobom zalupila nogom, pogledi su nam se ponovo sreli. Vilica mu se stegla. Bio je to jedini znak onoga što će se desiti. Sledećeg sekunda se svom silinom pritisnuo uz mene. Prsti su mu se upleli u moju kosu a usne spustile na moje. Oluja koju smo malopre probudili jedno u drugom sada se potpuno oslobodila. Ruke su mi pojurile uz njegove grudi i obmotale mu se oko vrata i glave. Nisam htela da prekine poljubac, igru naših jezika koji su se uvijali jedno oko drugog, izazivajući, gotovo, tupi bol u stomaku.
Njego su ruke klizile preko mojih ramena i niz leđa. Otkopčao mi je haljinu, nestrpljivo, žustro. Tkanina je odlebdela ka podu. Pratio je njen put usnama i jezikom,spuštajući se na kolena i zubima mi skinuo, vlažne gaćice. Ostala sam potpuno, naga, ogoljena pred njim, a on je ostao na kolenima nekoliko trenutaka i potpuno opčinjenim pogledom posmatrao ono što se nalazi ispred njega, ono što gori u vatri rasplamsale strasti zbog njega, ono što pripada samo njemu, i spolja i iznutra. Onda se ispravio ispred mene, a ja nisam mogla da skinem ruke s njega. Oslobodila sam ga majice, uvijajući svoje telo oko njegovog. Njegove čvrste grudi prekrivene maljama taman toliko koliko treba, plitko udubljenje u dnu njegovih leđa, prirodno zategnuti deo ispod pupka i oko pojasa pantalona, ostavljali su me bez daha. Već sam drhtala od samog dodira njegovog polugolog tela. Bio je čvrst tamo gde sam ja bila meka, snažan tamo gde sam ja bila slaba. Bio je moj, i ja sam bila njegova.
Šakama mi je stisnuo grudi, dok je prstima uvrtao bradavice, izmamivši duboki uzdah iz mene.
Gurala sam ga ka vratima spavaće sobe. Zakoračivši u nju, okrenuo me je tako da ima pregled sobe. Uočivši krevet, gurao me je sve do njega da bi me grubo i nežno u isto vreme, spustio na njegovu ivicu. Spustio se na kolena, stavio ruke na moje butine i razdvojio ih. Sama pomisao da sam mu potpuno izložena i dostupna, je terala moje telo da se izvija, istovremeno želeći da ustuknem i da mu se podmetnem. Uživao je posmatrajući me, zadovoljnim, pohotnim izrazom.
Bila sam meka, vrela, vlažna... otvorena... za njega. Želela sam ga. Celog. U svoj njegovoj veličini.
Pogled mu se sreo sa mojim. Klimnula sam glavom. Prostenjao je primalnim zvukom i spustio glavu. Vrisnula sam na dodir njegovog jezika, na milovanje njegovih usana. Stisnula sam mu glavu, pritisla uz sebe i zadrhtala. Uranjao je sve dublje, sladeći se mojim sokovima koji su lili zbog njega, a ja sam ga usmeravala rukama, hraneći ga najsočnijim obrokom. Vrtela sam kukovima hvatajući ritam koji mi odgovara. Mazno, molećivo stenjala. Butine su mi se tresle, celo telo je blago podrhtavalo od nagomilanog užitka koji čeka da eksplodira.
A onda se pridigao. Otvorila sam oči. Stajao je ispred mene i spuštao pantalone. Neporecivo se videlo koliko me želi. Popeo se na dušek i povukao me na jastuke, smeštajući svoju težinu na mene.
Zaustavili smo se, prodirući pogledom jedno u drugo.
"Tu sam... zbog tebe... za tebe... Znaš to"
"Znam", i zaista sam znala, osećala sam to nepogrešivo.
Zatim se čuo zvuk cepanja folije kondoma, izvučenih iz džepa pantalona pre skidanja. Pomerio se, namestio i ušao punom dužinom u mene. Ispustila sam duboki grleni uzdah, i ma koliko želela da zadržim pogled u njegovom, izvila sam leđa u luk,a glavu zabacila unazad i zatvorila oči. Zaustavio se na neko vreme, da osetim taj momenat potpune ispunjenosti, njegovo pulsiranje, koje me dodatno nadražuje i šalje talase božanskog zadovoljstva kroz čitavo telo,a onda je počeo da se kreće, polako. Uklopili smo se savršeno, skladno, kao da, smo čitav život čekali jedno drugo da se upotpunimo. Zagrlila sam ga, gotovo zarila nokte u njegova leđa, jedva uspevajući da pratim čulne senzacije koje su me preplavljivale. Postepeno je ubrzavao ritam. Zabijao se sve jače i sve brže.Osetila sam kako mi je dodirnuo dušu. Moji krici zadovoljstva su ispunjavali sobu... Stezala sam ga sve snažnije...
"Prepusti se... Pusti se, dušo"
To "dušo" je bilo previše...Više nisam mogla da izdržim i poslušala sam ga. Gledajući ga u oči, prodirući mu u dušu, odletela sam preko ruba, preko ivice, uz grčenje čitavog tela koji su i njega doveli do vrhunca. Pali smo sa nebeskih visina i bili tu da uhvatimo jedno drugo u zagrljaj vlažan od znoja, spojeni i slepljeni kao nikada do tada. Esencija čiste sreće je ispunjavala sobu, dok se mi nismo odvajali jedno od drugog, sa osmesima koji ukazuju na osećaj pravog blaženstva. Ležali smo zagrljeni, kožom uz kožu, udišući jedno drugome dah.
"Čuj, mogla bih da ostanem ovako satima, danima... ali mislim da bi bilo lepo da se istuširamo.... Mislim, i tuš je podjednako interesantan kao i krevet", vragolasto sam ga pogledala.
"Pametnice jedna", rekavši to, počeo je da me golica, na šta sam počela da skičim i bacakam po krevetu, pokušavajući da izbegnem blago zabijanje prstiju ispod rebara, iznad kolena.
"Skači, da vidimo to interesantno tuširanje"
Podigao me je i prebacio preko ramena, tako da mu je moja gola guza bila pored lica.
"Uh kad bi samo znala šta bih joj sada radio"
"Hmmm.. Štaaa?", vrtela sam pramen kose
Pljesnuo me je dlanom po njoj:
"Videćeš, veruj mi... ima vremena, videćeš. "
"Za početak, budi mi navigacija i reci gde je kupatilo.",govorio je to dok mi je prstima šarao po guzi, a zatim i celim dlanom milovao.
Spustio me je ispred tuš kabine, tako da mi je telo samo skliznulo niz njegovo, ne propustivši da dotakne nijedan milimetar.
" Mmmm... Toliko mi prija tvoje telo, svaki njegov deo...", gricnuh mu bradavicu dok sam to izgovarala, na šta se trgnuo i ispusti blagi uzdah.
"Mala, upadaj", ugurao me je pod tuš, odlučno i žustro. Spustila sam pogled i videla i zašto. Bezobrazno sam ga pogledala, grizući donju usnu i pustila vodu.
Tople kapi su se slivale niz nas. Želela sam da svaku pokupim usnama sa njegovog tela.
Umesto toga, zavukao mi je ruku u kosu i glavu povukao u stranu.
"Mesecima maštam o ovom dugom vratu"
Spustio je gladno svoje usne na njega, ostavljao svoje vlažne tragove koji su se mešali sa kapljicama vode, a ja sam polako zapadala u trans... Kidao je moje meso požudno, dok ja nisam uspevala da zadržim ječanje. Stiskala sam se uz njega pokušavajući da mu prodrem kroz kožu, da se obavijem njime potpuno, da budem u njemu, cela.
Pohotno sam mu uzela usne svojima, jezici su nam se pretplitali, zanosno, mešajući naše pljuvačke koje smo prstima razmazivali jedno drugom po licu.
Stiskao mi je grudi snažno, uzimao usnama, jezikom kružio oko krutih bradavica, grickao ih zubima... Odmakao se i ponovo uzeo među prste, povlačio ih i uvrtao, izazivajući sladak bol... Stenjala sam sve glasnije i prodornije.
Odgurnula sam ga blago i gledajući u oči počela da se spuštam niže. Bio je potpuno krut i nabrekao, zbog mene, za mene.
Dobro sam ga osmotrila, slasno se oblizujući. Obuhvatila sam ga rukom, ponovo ga gledajući u oči, pogledom koji ga je, videla sam, izluđivao.
Mlaz tople vode mi je milovao leđa, dok sam rukom prelazila po njegovon divnom kurcu, povlačeći kožicu, oslobađajući glavić.
Prislonila sam usne na njega i nežno ga usisala... Samo vrh. Jezikom sam ga polako milovala, kružila, uživajući u glatkoj ukrućenosti koju sam osećala. Prelazila sam njime od vrha do korena, i nazad.. I ukrug...
Usisavala sam ga u sebe postepeno, pojačavajući jezikom pritisak,sve dok ga nisam uzela celog.
Zagrcnula sam se u jednom momentu i pljuvačka je počela da mi se sliva niz uglove nabubrelih usana, po njemu.. Trljala sam ga između njih, po licu... Ruku stavila na testise i počela da ih milujem, masiram, stiskam... Kao da želim da iscedim poslednju kap iz njih.
Podigao me je, pogledao gotovo zakrvavljenih očiju, i spstio ruku između mojih butina, na moju vrelinu
"Prelepa si", rekao je dok mi je prstom prodirao među nabrekle, vlažne usmine, a palcem kružio po klitorisu, koji je vapio za dodirom.
Prostenjala sam, uspijajući se uz njega.
Radio je to polako, uživajući u mom mešanju kukovima, maznom stenjanju. Nije žurio, sve vreme se osmehom uživajući u mom uživanju. Nisam želela još da svršim, niti je to želeo on.
Na trenutak se odvojio. Podigao mi levu nogu i učinio pristupačnom za njega. Ušao je polako, samo vrhom. Želela sam ga duboko u sebi. Znao je to i zato je odlagao to zadovoljstvo, pričinjavajući mi još veće. Ulazio je postepeno.. Sve dok se u jednom proboju nije zabio snažno, čitavom dužinom, i tako ostao... Da pulsira u meni, kao drugo srce među mojim nogama. Osećala sam svaku njegovu napetu venu, stiskala sam ga ne želeći da ga pustim iz sebe.
U tom trenutku, bio je sve što mi je potrebno, jedino što mi je važno. Čitav univerzum je bio među mojim nogama, u njoj, koja je pulsirala zajedno sa njim, onako vrela, baršunasto meka i sočna, prihvatajući ga kao izgladnelog putnika, najdražeg gosta, hraneći ga svojom glađu za njim.
Počeo je da se pokreće u meni, a ja sam hvatala ritam. Potpuno usklađeni, sinhronizovani, kao da se poznajemo čitavu večnost, mešali smo uzdahe zadovoljstva. Naslonjena leđima na vlažne pločice, potražila sam oslonac, plašeći se da mi noge koje su podrhtavale ne otkažu poslušnost, dok je on prstima prelazio preko mojih razdvojenih usana, ulazio u njih šireći ih prstima još više, i prelazio po jeziku, unutrašnjoj strani obraza, kao da pokušava da i dodatno prodre u mene, svakim milimetrom svoga divnog bića. Sladostrasno ječanje i stenjanje je postajalo sve glasnije, dok se ritam ubrzavao a kraj postajao neizbežan.
U jednom trenutku je samo stao ostajući u meni, obuhvatio mi lice dlanovima i fiksirao me pomamnim, gotovo životinjskim pogledom.
"Moja si, samo moja... I spolja i iznutra", i nastavio gotovo divlje da se zabija.
"Aaaaaah... tvoja saaam!", bio je to početak dugog niza orgazmičkih talasa koji su me preplavili. Nakon svega par trenutaka i njegova samokontrola je popustila a topao mlaz se prolio po mome stomaku, grudima.
Spustila sam se i polizala poslednje kapi semena koje su ostale na njemu, pomešanog sa mojim sokovima. I kao i sve na njemu, i ono je imalo ukus koji mi je savršeno prijao.
Bez reči, sa širokim osmehom na licu sam se pridigla i spojila sa njim usnama u nežnom zagrljaju.
Mlaz vode smo namestili da se sliva niz naša tela dok smo u tišini razmenjivali nežnosti i nemuštim jezikom, govorili jedno drugom sve što smo u tom trenutku osećali, sve što smo pogledom mogli reći, savršeno se razumevajući.
Nijedno od nas dvoje nije želelo da prekida trenutak, ali svesna da je preumoran od napornog puta, posle izvesnog vremena, smestila sam nas u krevet.
Ležali smo onako goli, uklopljeni, svili se jedno uz drugo, on iza mojih leđa, potpuno slepljen uz njih ne dopuštajući da ostane i delić praznog prostora koji bi razdvajao naša tela . Kao jedno. Udisao je moj potiljak i polako padao u san.
"Tu sam...biću uvek tu...za tebe", jedva razgovetno je izgovorio, pre nego što je zaspao.
Osmehnula sam se, sklopljenih očiju, srećna zbog jutra koje dolazi a koje ću dočekati uz njega, i svakog narednog dana provedenog s njim. S tom predivnom mišlju i ja sam utonula u spokojan san.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 14 Avg, 2019
- 3438 pregleda
Priča je tako dobra da bi nekom od muškaraca ovde palo na pamet da krene da uhodi i fotografiše autorku ove priče
Nakon oduševljenja prethodnim pričama, ova je svakako nadmašila moja očekivanja!