Majstor (samo)kontrole - drugi deo

Ne... Definitivno mu nije smetala naša mala, nameštena igrica.
Smejali smo se tome, na putu do "pokvarenih" kola, kojim smo ga pratili.. paaaa... do "ćumeza", naravno.

Nestrpljenje u meni je raslo... Ipak je ovo, ono što iščekujem sve vreme. Sve što je prethodilo je samo uvertira, predigra... Možda ne baš potpuno u mom maniru, ali želela sam da isprobam nešto drugačije, da napravim još jedan iskorak iz zone komfora.

Da li mi se svidelo? Da, može se reći.

Da li me je potpuno ispunilo? Ne, apsolutno ne.

Da li želim više? Naravno da, daaa.

Ubrzo smo stigli. Stan je izgledao približno onome kako sam ga i zamišljala. U najmanju ruku, odražavao je svoga vlasnika. Naizgled hladan, go i sveden, ali kada se obrati pažnja, otkriva mnogo detalja koji ukazuju upravo na suprotno.

I da... Narandžasta ulična rasveta mu zaista daje dozu prijatnosti ali i momenat pritajene erotičnosti, kojom sam želela da se obavijem.

Prvo što sam uradila, nakon što smo ušli... izula sam baletanke. Volim da hodam bosa. Prija mi taj sećaj slobode kada bosim stopalima osetim potpuno podlogu po kojoj gazim, kada se, stopim, sjedinim sa prostorom u kojem sam, na sve moguće načine. Volim to prožimanje sa okolinom, ljudima oko sebe...

Dok sam gledala naslove knjiga na policama, tik uz velika balkon vrata kroz koja je dopirala ta prigušena svetlost, povezivala sam ih sa njim, njegovim interesovanjima, onim što sam o njemu znala, i na taj način još više sklapala puzlu, koja mi je delovala, u najmanju ruku, krajnje interesantno.

U pozadini sam čula njih dvojicu, glasove dva muškarca koji me neodoljivo privlače, kao dva magneta, dijametralno suprotna u svojoj suštini, dijametralno suprotna u načinu na koji ih doživljavam i osećam, a tako savršeno skladni, stvarajući magiju koja me privlači i vuče ka njima.
Glasovi su dolazili iz omanje kuhinje, Pratio ih je dobro poznat zvuk vadičepa i pampura koji se izvlači iz boce.... točenje vina u čaše...

Nisam želela da idem do njih. Trebalo mi je malo vremena da istražim prostor u kojem sam, bez ikakvog ometanja... Jagodicama prstiju sam prelazila po policama, knjigama, prinosila sitne predmete, drangulije, licu, nozdrvama..mirisala ih (taktilna sam, čulna osoba i gotovo sve moram da dodirnem, omirišem... da uključim što više čula za kompletniji prožimajući doživljaj, pa gotovo i najbanalnijih sitnica)

Dok sam tako u obe šake, sklopljenih prstiju, držala nekakvu figuricu čudnog oblika, ispitivala sam njenu teksturu, prinoseći je, sklopljenih očiju, licu, sasvim blizu usana, nozdrva, upijajući svaki molekul koji izbija iz nje... iza sebe sam osetila blago, gotovo neznatno strujanje vazduha. Skoncentrisana na to, shvativši da više ne čujem razgovor iz kuhinje, javio se osećaj prisustva nečijeg tela iza leđa. Svi moji čulni receptori su se alarmirali i registrovali promenu temperature, prijatnu toplotu koju je slalo nečije telo. Toplotu koja je kao tampon zona od tek par milimetara, delila moje telo od... čijeg??
Nisam otvarala oči, nisam želela da znam.

Još u kolima sam kosu pokupila u neobaveznu tršavu punđu, tako da su mi leđa, ramena i vrat sada bili potpuno slobodni.

Narednih par trenutaka... ne dešava se ništa. U tišini koja vlada, čini mi se da samo čujem sve jače dobovanje sopstvenog srca i nečije potpuno smireno disanje iza sebe. Čije?
Ta neizvesnost je krajne erotična, uzbuđujuća, stvara u meni napetost, titraje.... ali me i kao impulsivnu i nestrpljivu osobu, ubija, lomi..izaziva meškoljenje koje pokušavam da prikrijem, kontrolišem uz veliki napor.

Nečiji topli dah u korenu vrata, na mestu gde se spaja sa kosom... udiše me, upija u sebe.
Svaka dlačica na mome telu se odiže, iako imam osećaj da prostorija postaje toplija, a da se vazduh oko mene stiska, sabija, postaje gušći. .. kao da ga ponestaje. Sva moja čulna osetljivost je sada skoncentrisana u tu jednu tačku na vratu. Epicentar koji svoje talase šalje ka celome telu. Srce dobuje. Javlja se dobro poznato treperenje u stomaku. Toplina koja kreće da se širi.

I dalje bez dodira...Vazduh je naelektrisan, napet, kao pred letnju oluju kada se sa nestrpljenjem iščekuje početak iste koja će neminovno doneti dugo očekivano olakšanje.
U momentu kada gotovo podležem želji da se okrenem, osećam usne koje se spuštaju na već nadraženu tačku... tek je ovlaš dodirnuvši.
Kroz telo mi prolazi blagi strujni udar, a iz grla se otrgnu dugi uzdah, kao u mačke koja prede od zadovoljstva.

"Sviđa mi se i kako mirišeš, Barbara" - šapnuo mi je na uho.

Znači, on je. Pretpostavljala sam. Osetila sam.
Srce je počelo ubrzano da udara a disanje je postalo pliće, dok je svojim prstom krenuo da klizi duž moje kičme, ne preskačući ni jedan pršljen.
Polako.. detaljno... od korena vrata do guze i nazad, do ramena.

Kao hipnotisana, omađijana tim dodirima stajala sam ukopana, i dalje sa figuricom u rukama, i dalje zatvorenih očiju.
Njegove ruke, sada obe, su krenule sa ramena duž nadlaktica, sve do šaka. Razdvojio ih je... figuricu spustio na policu a moje ruke uz telo.

Instinktivno sam poželela da se okrenem, da se susretnem sa njegovim pogledom...Blagim pritiskom me je zaustavio, kao da je predosetio.

"Ne okreći se... ne još.. želim te... ovako... " - šapnuo je

Zapitala sam se gde je Jovan. Pretpostavljala sam da sedi negde pored i uživa gledajući. Da li će se sada pridružiti? Ako neće, da li mu je lepo kao i meni?
Kao da je osetio šta mi prolazi kroz glavu.

"Uživaj ljubavi... tu sam, opusti se. "-rekao je i izmamio mi osmeh na lice.

Da, sada mogu potpuno da uživam.

Palčevi ruku su se zavukli pod rub haljine i u jednom potezu je svukli s mene.
Skliznula je, spala s mene kao da je to najprirodnija stvar, kao da joj je to i bila svrha. Ostala sam potpuno gola. Instinktivno sam, u samo jednom deliću sekunde, poželela da se skupim, da skrijem svoju nagost pred njim, iako me je već video. Ipak mi je ovaj trenutak delovao mnogo intimnije, ličnije... Kao početak potpunog prepuštanja, predavanja. Nije bilo ogoljeno i izloženo samo moje telo, već i čitavo moje biće.

Osetila sam njegov pogled na sebi, šarao je... pržio... ostavljao vreo trag za sobom.
Kao da je još više želeo da naglasi moju trenutnu ranjivost, dlanovima je klizio mojom kožom, niz ruke, da bi ih naglo obuhvatio i podigao uvis, iznad glave i naslonio na policu... Sputao me je...Kontrolisao...

Srce je u momentu poskočilo.. Još jedan strujni udar... Treperenje čitavim telom je krenulo...
Neizvesnost... neizdrž... Disanje se ubrzalo još više i postalo još pliće.
Oči su mi i dalje zatvorene a čitavo telo jedna velika erogena zona, koja mami i vapi za dodirima.

Blago me savija ka napred i privija svoje telo uz moja leđa. Po inerciji ih izvijam i izbacujem guzu, kako bih se namestila, kako bih ga osetila.
Ne osećam dodir gole kože, kao što bih želela, ali i ovo neopisivo prija.

Spušta glavu i miluje mi vrat, ramena... usnama... blago, jedva dodirujući kožu. Ponovo izaziva podizanje svake dlačice na mome telu... dok mi se iz grla otežu mazni uzdasi. Telo mi se uvija. Kukovi, leđa hvataju neki svoj spori, lenji, mačkasti ritam. Da su mi ruke slobodne i da ih ne drži svojima, mazila bih samu sebe. Moje telo prosto moli, vapi za milovanjem.
Mazna, zavodljiva mačkica, to sam ja u tom trenutku.

Ispravlja me, odvaja se na milimetar od mene a desnu ruku spušta na moj bok i blago me pritiska i povlači u levu stranu.

"Barbara, iskorači par koraka u stranu" - nežno i zapovednički istovremeno, izgovorio je uz moje uho.

Pomislila sam da otvorim oči, sve me je teralo na to, ali sam se suzdržala, poslušno prihvativši igru... sve do momenta kada sam osetila da mi zglobove vezuje nečim, visoko iznad glave.

Otvorila sam ih i shvatila da se nalazim ispred velikih balkon vrata, na par centimetara od stakla, na par centimetara od spoljnog sveta, u jednom malom prizemnom stanu, jednog mirnog Beogradskog naselja, potpuno izložena pogledima slučajnih prolaznika... dok mi je ruke vezivao dugačkom satenskom trakom koja je visila sa garnišne iznad vrata.

Da li je ovde stajala pripremljena za mene i čekala me? - zapitala sam se u tom trenutku.

"Ne brini... Ulica je mirna, ne mnogo prometna... Aaaaa i ako neko naiđe, veruj mi, može samo da uživa u prizoru koji će da vidi. Jer ja uživam u njemu... Mi ćemo da uživamo...." - rekao je svojim blago hrapavim glasom, uz, pretpostavljam prilično kvaran osmeh koji se osetio na kraju.

I začudo, nisam osećala neprijatnost, nisam imala poriv da se sklonim.
Iako sam bila sputana i jedina gola, nisam se osećala potčinjeno. Znala sam da, iako se pokoravam, sva moć je i dalje u meni. Za njih postojim samo ja, njeno veličanstvo "senzualna žena".
Za Jovana ja sam najveća ljubav, predmet obožavanja, jedna i jedina...a za njega, intrigantna žena, koja ga pokreće na mnogo različiti načina, od kojih mu svaki prija.

A ja.. Želim ih obojicu.. Spoj dobro poznatog, isprobanog, izučenog, voljenog, obožavanog i neotkrivenog, neistraženog, tek načetog, kombinacija je koja donosi savršen spoj duše i tela- tela i duše.

Niz zglobove je počeo da klizi dlanovima niže, duž mene, do ramena i napred do grudi. Obuhvatio ih je čitavim šakama, pritisnuo, dok je istovremeno usne i jezik spustio na moj vrat. Izvila sam se unazad a grudi isturila. Privio se uz mene, prilepio, stopio... osetila sam ga... počelo je da... gori....

U momentu kada mi je bradavice uzeo među prste i počeo da ih uvrće, do granice bola, pojačao je pritisak jezika na mome vratu, a butinu provukao između mojih nogu, razdvajajući ih. Munje su prošle kroz moje misli, kroz moje telo.

U zanosnoj igri strasti i požude, zubima me je blago - grubo pritiskao, grizao kao da želi da otkine komade moga mesa, da me oseti čitavu. Ječala sam, stenjala od zadovoljstva, sladostrašća... Topila sam se pod njegovim dodirima, usnama, jezikom, zubima. Glavu sam još više zabacila unazad, a on me je povukao za kosu i okrenuo je u stranu.

Želela sam da osetim te usne na svojim, isprepletenost jezika koji igraju u divljoj požudi. Ali ne... mučio me je i dalje... igrao se granicom moga "neizdrža".
Kažiprstom je prelazio preko gornje, a zatim i donje usne, sve vreme me gledajući u oči, požudno, strasno...

Divlji, gladni pogled mi je govorio sve. I on se bori sa sobom... Kontroliše se... Odlaže... I uživa... Bila sam mu zahvalna na tome. Oduvek sam želela da upoznam muškarca dovoljno strpljivog, koji će imati sluha i takta za moje sopstveno nestrpljenje. Muškarca, koji će uz Jovana uspeti da me navede da kao ptičica cvrkućem najzavodljivijom pesmom užitka.

Krajičkom oka sam tek tada primetila Jovana koji se zadovoljno smeškao... delujući kao da će svaki čas da skoči do nas.

I u tom momentu, usne se spuštaju, nežno me ispituju, kao da lebde oko mene.. Uživam u tom trenutku "smiraja", "spuštanja".. znam da neće trajati dugo.. I kao što sam i mislila, jezici nam se sreću i moj svet se u tom trenutku rastapa. Vlažno, sočno, meko, nežno-grubo... ispuštamo oboje zvuke neizmernog zadovoljstva. Rastačem se...Slivam... Curim....
Iako žmurim, imam osećaj da se čitava prostorija okreće, kada osetim još jedne, dobro poznate ruke na sebi...

Prirodno odvajam usne od njega i tražim Jovanove. Spuštam ih na njegove i ljubim ga gladno, pohotno, kao da sutra ne postoji, kao da nam je poslednji put, dok se naš prijatelj spušta usnama niže... pršljen po pršljen, niz luk mojih leđa... do guze.

Jezikom mi prelazi samim završetkom kičme, dok mi dlanovima miluje guzu, širi je.

Suzbijam osećaj neprijatnosti, želju da je stisnem, da se promeškoljim, izmaknem i samo je, suprotno tome, još više izbacujem unazad, izvijajući leđa u savršen luk, čineči se tako potpuno izloženom i dostupnom.
Za to vreme mi Jovan ljubi vrat, grudi...Naizmenično jezikom i zubima, obrađuje moje ukrućene bradavice koje bi eksplodirale da mogu. Njegova ruka klizi niže, sa mojih grudi, preko stomaka, bokova...do unutrašnje strane butina, stiskajući ih, dok se iza mojih leđa jezik spušta još malo niže....

Ooooo daaaaaa!!!

Pritisak u stomaku je na granici izdrživosti, kao vulkan pred erupciju, traži rasterećenje. Sve u meni titra, pulsira, sabija se, stiska i širi....
Jezikom kruži oko jedne, pa druge rupice.. sakuplja moje sokove, gladno njima puni usta, da bi ih dalje raznosio i razmazivao po meni, pomešane sa svojom pljuvačkom, dok Jovanovi prsti počinju da se igraju mojim nabreklim klitorisom.

O Boožeeeee!!! Ukoliko postoji raj, ovako bi trebao da izgleda!

Jedino što mogu je da izbacim još prodorniji glas iz sebe... Stenjem i ječim dok kukovima mešam, uvijam, dajem ritam... tražim jezik, tražim prste... Želim da me ispune. Da uđu u moju meku, sočnu vrelinu, da ih progutam, primim i obavijem sobom. Da me raspolove, rastave na sastavne atome....

I dobijam... Prvo jezik.. U guzi... Onako mek i nežan a opet tvrd. Ulazi samo neznatno, vrhom, ali dovoljno da se talas neopisivog zadovoljstva i naizgled samo trenutnog olakšanja razlije telom....
Za njim i prst, polako se igrajući na samom ulasku u "napolitanku", mučeći me još koji tren.
A zatim ulazi ceo... Usisavam ga, obavijam se oko njega, stiskam, proždirem u vrtlogu strasti i požude koja je sada već potpuno nekontrolisana...
Ritam postaje sve ubrzaniji, pokreti sve žešći, dublji, moćniji....
Na granici sam....
Na graaaaanici saam... Ne mogu više da se kontrolišem.....
Mokra od mirisnog, sladostrasnog znoja, njihove pljuvačke, sebe.... Razlivam boje kroz duboki, glasni krik...krik koji kao najlepša melodija ispunjava "ćumez", raspadam se na iskonske atome...prožimam sa prostorijom, vazduhom... stapam sa svetom...
Ja sam celi svet i celi svet je u meni!

Noge mi klecaju, drhte i snaga izdaje dok mi se nakon snažnih orgazmicnih grčeva i trzaja telo smiruje.
Jovan me odvezuje i u naručju odnosi do ležaja, dok mi naš prijatelj prinosi čašu vina usnama. Osećaj hladnog stakla i tečnosti na mojim vrelim usnama, prija. Otpijam gutljaj, a par kapi mi se niz usne, bradu sliva i pada na grudi....

Ooooo daaa.... Veče je tek počelo a naši pogledi govore da je duga noć tek pred nama...