Senka 1.deo

Te letnje večeri čuo se samo prigušeni šum njenih koraka. Nekome ko bi je posmatrao sa strane delovala bi kao da pažljivo proučava ispucali, zubom vremena i neulaganja, oštećeni i istrošeni trotoar kako bi izbegla potencijalno uvrnuće zgloba ukoliko bi upala u kratere kojima je bio prošaran. Činjenica je bila zapravo suprotna. Poznavala je taj trotoar i njegove brazde kao linije svoga dlana. Mogla je žmureći da prođe njime koristeći mapu svoga uma u kojoj je bio urezan, nakon toliko godina tabananja njime.

Pognuta glava je skrivala bojazan da je neko ne primeti. Iako nije radila ništa pogrešno, nije želela da dovede sebe u situaciju da bilo kome mora da objašnjava zašto je tu. Srećom, poslednjih par meseci i nije morala. Kraj je bio izuzetno miran, gotovo avetinjski, pa joj to nije predstavljalo veliku brigu, ali...predostrožnosti nikad na odmet. Uveravala bi sebe svaki put kada bi vozila slalom tim krivudavim, izbrazdanim putem, da ne radi ništa loše, da zapravo, čini čak i dobro delo, pokazuje brigu, postojanost....

Iako već nekoliko meseci nisu bili u vezi, Senka je smatrala da ima pravo na ovo, nakon niza godina provedenih zajedno. Ima pravo da ga krišom posmatra....da iz potaje vodi računa o njemu, kako je to sebi volela da predstavi. Nema tu ničega lošeg, ubeđivala je sebe. Nije ona nekakva uhoda, ponajmanje progonitelj, samo osoba kojoj je stalo do druge osobe i želi da se uveri da je sa njom sve u redu. Kada bi joj se i pojavila neka sumnja u ispravnost toga što radi, samo bi ponavljala ovo, kao kakvu mantru i sve bi postalo potpuno opravdano i razumljivo. A ponavljala je to gotovo svako, svako drugo, treće veče u proteklih nekoliko meseci. Neko bi možda rekao da je to bolesno, poremećeno, ali ona je odbijala takvu pomisao. Nije ona to radila jer je bolesno ljubomorna, opsednuta njime, kontrolom... Nije. Ona samo želi da se uveri da je on dobro, a u tome joj nije pomagala činjenica da je prekinuo svaki kontakt sa njom...nakon što je stavio tačku na njihovu dugogodišnju vezu. Ne, nije ona htela da povrati bilo kakav vid kontrole, samo je htela da zna da je s njim sve ok. On ju je primorao na to time što ju je uskraćivao za komunikaciju. Tako je. To je govorila sebi i ovaj put koračajući tiho ka njegovoj kući, približavajući se delu puta koji joj je bio najkritičniji, makar u ovom periodu godine.

Goranove prve komšije, baba Vida i deda Mile, nisu bili preterano druželjubivi tokom zimskog perioda, ali sa prvim zracima sunca su izlazili, kao zmije ispod kamena, da se ogreju na njemu. Često bi, tokom toplih letnjih večeri kao što je ova, umeli da sede zajedno na klupama ispred svojih kuća, pored i preko puta Goranove. Postojale su tihe simpatije između njih dvoje, starih, usamljenih samaca, zaboravljenih od svih. Tražili su utehu jedno u drugome, a verovatno su pronašli čak i ljubav, ma kakvog oblika ona bila i to joj je bilo jako slatko i dirljivo. No, u trenutnoj njenoj situaciji jedino što joj je bilo bitno je da, ako i sede na klupi, sede preko puta ulice, na baka Vidinoj klupi. Njen slab vid, i njegov jednako loš sluh u kombinaciji sa udaljenijom pozicijom davali su joj prednost i mogućnost da ostane neprimećena. Srećom, retko su ostajali napolju nakon 21h i tako je bilo i ove večeri, te je mogla da uklizi nečujno u dvorište poput lista nošenog lahorom.

To dvorište joj je bilo kao druga kuća. Poznavala je svaki kutak u njemu. Nedostajao je samo pas Gari, dugogodišnji Goranov ljubimac, koji je postao i njen verni prijatelj. Njegova smrt par nedelja pre raskida ih je oboje emotivno iskidala, i ona je sada osećala svaki put ogroman nalet krivice jer je bila zahvalna sudbini što Garija nema u dvorištu da osujeti njene tajne pohode. Uz njega bi bilo nemoguće sve ovo vreme ostati neprimećena.
"Izvini Gari", izgovorila bi šapatom svaki put kada bi ušla u dvorište, "Volela bih da je sve drugačije". I zaista, volela bi da je sve drugačije. Da može da vrati vreme unazad kada su sve troje bili zajedno. Tešila ju je jedino misao da Gari više ne pati, a da je Goran i dalje, kao i ona, sam. Potajno se nadala....ne nadala...osećala je da će njih dvoje biti ponovo zajedno i da je to bilo samo pitanje vremena. Znala je da su njih dvoje jedno drugome suđeni, zato nije ni insistirala na pomirenju. Nije ga zivkala, "slučajno" naletala na njega u gradu... Nije uopšte radila takve budalaštine. Ona je tiho promatrala i čekala momenat da on pozove nju kada konačno shvati koliko mu nedostaje. Svih ovih meseci koliko je to radila, shvatila je da se u njegovom životu ništa bitno nije promenilo, osim što nije bilo nje...a to je smatrala najvećom mogućom greškom. To ju je umirivalo. Svako veče bi odlazila sa blaženim, zadovoljnim osmehom na licu, kao pobednik čija je pobeda poznata samo njemu.

Došavši, namestila se pod prozorom dnevnog boravka kao i inače. Znala je njegovu rutinu. Obično bi ostajao do duboko u noć za laptopom, završavajući nagomilani posao ili čitajući koješta... Često bi i samo pustio muziku i uz cigarete i alkohol prepuštao se melodijama... Maštala je kako u tim trenucima misli na nju. Ostajala bi dok god ne bi otišao u krevet, milujući ga pogledom. Govorila je sebi kako lako utone u san zato što oseća njenu blizinu, i nije joj bilo jasno dokle misli da se opire sopstvenoj želji da bude uz nju.

Na žalost, sa letnjim temperaturama su se pojavile i letnje napasti-komarci, a ona je bila lepak za njih. Nikakvi autani niti bilo kakve zaštite joj nisu pomagale, pa bi često, izujedana, raščešana i vidno iznervirana, poslednjih nedelja odlazila ranije nego obično, ostavljajući ga i dalje za laptopom. Nije to volela. Proklinjala je te krvopije jer je sprečavaju da ga isprati u krevet, kao što je radila inače. Na njenu sreću, vetar je počeo malo jače da duva, najavljujući moguću promenu vremena tokom noći, a sasvim sigurno rasterujući jedinu životinjsku vrstu koju istinski nije podnosila.

"Mamicu vam, nećete me sprečiti večeras....konačno", osmehivala se zadovoljno, prepuštena vetru savezniku, njegovom prijatnom rashlađivanju i iščekivanju trenutka kada će ga konačno ponovo "uspavati".

Nije to veče donelo ništa novo. On za laptopom, povremeno u telefonskim razgovorima. Sve je bilo standardno, kao i svake večeri, te je bila sigurna da će ponovo spokojno otići kući. A onda se čulo zvono.

Pogledala je na sat....par minuta je nedostajalo do puna dvadesettri časa. Osetila je neobjašnjiv nemir, zebnju. U njegovom nonšalantnom ponašanju, dok je odlazio ka ulaznim vratima, nije mogla da primeti nikakvu promenu ali osetila je da ona nailazi. Promena koja joj se neće svideti. Izgubio joj se iz vidokruga, a ona nije imala mogućnost da promeni lokaciju kako bi ga videla. Zlokobni osećaj joj se širio čitavim telom i obuzimao je, svakim sekundom koliko ga nije bilo sve više. A onda se pojavio....ne sam!

Pojavio se sa ženom koju je ljubio koračajući unazad sa rukama oko njenog lica, struka.....! Te ruke koje su godinama bile samo njene sada su prelazile telom druge, nepoznate žene! Jak, neobjašnjiv bol joj je zaparao grudi. Ostala je zatečena, skamenjena, kao jelen obasjan farovima dok čeka konačni udarac i konačnu smrt, ništavilo. Paralizovana od neočekivanosti, nije mogla da se pomeri, dok je posmatrala kako gutaju jedno drugo u divljoj požudi. Toliku strast i pohotu odavno nije osetila sa njim, odnosno..on toliko dugo nije bio tako strastven sa njom! Bol iz predela grudi je počela da se širi kao nezaustavljiv talas koji preliva branu. Obuhvatio joj je čitavo telo! Srce joj je lupalo u glavi preteći da eksplodira, mozak se spustio u zakovrnuti želudac koji samo što nije izbacio svoj sadržaj, ruke i noge su joj drhtale...gubila je kontrolu! Osećala je nalet nepoznate, neopisive energije i istovremeno ogromnu malaksalost i nesposobnost da se pomeri, pusti glas! Počela je ubrzano da diše dok su joj um ispunjavale slike pred očima, uzdisaji koji su joj se kroz otvoren prozor kao strele zabadale u kožu i parale je, krvarile! Ni vetar koji je rashladio i mešao vazduh nije joj pomagao da uspe da ga nadiše. Osetila je obamrlost i samo se, leđima okrenuta ka zidu, stropoštala na zemlju.

Šta je ovo!? Šta je oooovooo!!?! - vrištala je nemo u sebi, pokušavajući da nadiše vazduh. Nije osećala udove, samo ogromno srce koje je lupalo, tutnjalo...zaglušujuće. Držala se za grudi, stomak, glavu, unezvereno, nekontrolisano. Mislila je da umire...sve dok nije uspela da se postavi četvoronoške, omlitavljene glave, i tako pokušavala da se fokusira na disanje, odbijajući od sebe sve zvuke koji su dolazili iz kuće, sve misli koje su je napadale. Ubrzo je povratila prisebnost, makar donekle, i sela u dno zida. Odlagala je ustajanje, odbijajući da se suoči sa istinom, kupovala je sebi vreme da, barem još malo, veruje kako je to samo san, kako joj se samo učinilo... A onda je shvatila.

Jebeni komarci! Dok je zadnjih nekoliko nedelja odlazila ranije kući zbog njihove najezde i gozbe koju su imali sa njom, izgubila je uvid u situaciju. Ova žena vrlo verovatno i nije prvi put ovde! Oštar bol ju je ponovo pogodio kao mačem, ali nije mu dozvolila da je pokosi. Ovaj put, suprotstavio mu se bes! Ne ni bes, već iskonski gnev! Gnev koji joj je dao snage da ustane i ponovo postane posmatrač, sa željom da ne ostane samo to.

Podigavši se, zatekla ih je na fotelji. Ona, u letnjoj haljini, opkoračila ga je onako uvaljenog, dok joj je on skidao bretele haljine, dopuštajući velikim grudima da ispadnu iz nje. Ne, nisu to bile grudi.... To su bile sise! Ogromne, masne, salom ispunjenje sise koje je poželela da iskida, do krvi iskasapi golim rukama, noktima...samo zato što ih je on milovao, obuhvatao dlanovima, gnječio....usnama uzimao ukrućene bradavice koje su još više reagovale na svaki njegov dodir! Aaaaahhhh!!! Suzdržavala se, suzdržavala se da ne krikne, da ne uleti i zarije joj kandže u lice, iskopa oči! Gnev, čist nepatvoreni gnev! Umesto toga zarila je nokte u stisnute pesnice, zube u usne....do krvi....da boli... Da boli telo kako bi nadjačalo bol srca...bol duše. Bolelo je, ali nedovoljno. Kidalo ju je sve iznutra i spolja.

A onda se začuo prigušeni krik iz kuće, praćen sisurdačinim izvijanjem tela.
Prodro je u nju! U njoj je!

Panika, hiperventilacija, novi talas gubljenja vazduha, nesvestice koji je ovaj put trajao kraće, a za sobom izrodio nagoveštaj potpuno novog osećaja. Osećaja tuge ali i još nečega.... Dok je gledala, gotovo netremice...osetila je nešto toplo na licu. Bile su to suze koje su se, nekontrolisano, same otkinule i slivale niz bradu.... Na njeno iznenađenje, kao što su to uradile suze i njene pesnice su počele da se opuštaju, a desna šaka je krenula na put ka gaćicama.
Na još veće iznenađenje, kao da nije njena, šaka je zaronila u njih. Posmatrajući ga kako izvija kukove ne bi li što dublje prodro u nju... nju, kako se uvija na njemu, dok joj pune sise lelujaju, a uzdasi ispunjavaju prostor, prst je pronašao vlažni put, razdvojio ga i došao do tačke njenog zadovoljstva.
Nije skidala pogled sa njih, osećajući njihovo zadovoljstvo kao svoje, dok je prstom kružila i trljala nabrekli, naelektrisani čvorić. Njegov tvrdi, dobro poznati kurac je ponovo osećala u sebi... Njenu pičku, kako ga obuhvata...kao da obuhvata nju samu. U tom trenutku, bila je kao tri osobe u jednoj, dopuštajući sebi da se prebacuje, uranja u doživljaje i osete svakoga od njih.

Upravo tada su se pridigli, a Goran ju je u naručju, ne izlazeći iz nje, odneo do troseda. Tu je započeo nemilosrdno zakivanje u nju. Vrištala je dok joj je on šakom pritiskao usta, a drugom gnječio sisu, zubima kidajući bradavicu. Senka je zaronila prste duboko u sebe, dok je drugom rukom uvrtala svoju bradavicu.

Pokidaj je! Jače! Jaaaačeee!!! Pocepaj kučku! Kurvetinu! Jeeebi je Gorane!! Jebi je za meeenee!!! Jebi je kao što bih je jebala ja!!

Sisojkin ropac je došao istovremeno kad i Senkino grčenje i krik koji je prigušila griženjem nadlanice. Dok su joj se noge nekontrolisano tresle, a ona pokušavala da se održi na njima, još uvek je blago milovala klitoris, uživajući u tom pražnjenju i smiraju tela. Za to vreme, Goran je svoj predmet požude postavio na kolena, stavljajući ga među njene velike sise tako da je glatki, sjajni, nategnuti vrh završavao u njenim ustima koja su ga spremno prihvatala. Jebala ga je sisama, dok je on nju istovremeno jebao u usta...a Senka nastavljala da trlja svoj užareni klitoris, toliko vrele, nabubrele i rastopljene pičkice. Čekala je taj mlaz Goranove sperme kao da će nju samu da isprska, a ona ga obliže i tako ga ližući i trljajući o lice pokupi sve sa njega. Želela je da oseti ponovo njegovu spermu!

Isprskaj je Gorane! Polij je! Ali joj je ne daj! Ona je samo moja! Samo za mene!!! Isprskaj kučku kako treba, kako zaslužuje, a svoje seme daj meni!!! Meeeniii!!!

Kao da ju je čuo, njegovo telo je počelo da se grči, a visoki mlaz je sisatu isprskao po čelu, kosi...dok je Senka ponovo grizla nadlanicu, sinhronizujući svoje grčenje sa Goranovim. Čitavo telo joj je preplavilo blaženstvo, mnogo toplije, dublje, sveukupnije nego prvi put. Instinktivno se obliznula, tražeći tragove sperme....i u tom trenutku je zaista osetila njen, dobro poznati miris....ukus.....i skliznula je na zemlju, nakon što su je noge izdale.

Ostala je sklupčana nekoliko trenutaka, dopuštajući da joj se telo smiri potpuno.

Prve kapljice kiše su počele da padaju, donešene onim vetrom.

Nije želela da još jednom baci pogled u unutrašnjost kuće pre nego što je krenula. Bilo je dovoljno mučenja za jedno veče. Kiša je počela da pada jače, a ona je, jednako pognute glave krenula istim putem kojim je i došla. Ovaj put, pognuta glava je bila iz potpuno drugih razloga. Kapi kiše su se mešale sa suzama na njenom licu, a onda ju je naglo podigla.

Mora saznati ko je ta žena! Dok joj je ta misao prolazila glavom i razrađivala se u plan, čudan sjaj joj je zaiskrio u oku, i skoro pa se pojavio trag neobjašnjivog, pomalo zastrašujućeg osmeha na usnama...

Kategorija:: Strejt erotske priče

5 Jul, 2026
barbarajovan
13 glasova
766 pregleda

6 komentara

IVAN1977

9 Jul, 2026 u 22:35

Predivna prica! Nista manje nisam ni ocekivao ❤️

Rozenberg

7 Jul, 2026 u 14:34

Stil pisanja koji te uvlači, usisava u slobodoumni svet svoje autorke, u kojem su strast, žudnja, ljubav i iskrenost isprepletani toliko, da zajedno kumuliraju dobro poznati osećaj u stomaku, koji se nakon toga prožme na celo telo, i uđe u krvotok. Još jedna u nizu stilsko-estetskih bravura, najautentičnije, najintrigantnije, i najpožudnije autorke na ovom sajtu. Zaista, nikada ne propustiš da učiniš da krv u žilama proključa...