Časovi strasti 8

Vrelo junsko sunce pržilo je kroz visoke prozore svečane sale, a miris stare hartije i poliranog drveta mešao se sa teškim mirisom lipa koje su cvetale u dvorištu fakulteta. Bio je to dan mog diplomskog rada - poslednja granica između nas, poslednja uloga koju smo morali da odigramo pre nego što svetla pozornice utihnu. On je sedeo u sredini komisije, besprekoran u svom svetlosivom letnjem odelu. Izgledao je neprobojno, kao vrhunski autoritet, ali ja sam primetila kako mu se ruka blago steže oko penkala svaki put kada bih mu presrela pogled. Izlagala sam rad sa sigurnošću žene koja zna da je pobedila. Moje reči su odjekivale salom, a on me je pratio onim svojim dubokim, analitičkim pogledom koji me je nekada plašio, a sada me je palio. Postavio mi je poslednje pitanje - teško, provokativno, baš onako kako dolikuje profesoru njegovog ranga. Odgovorila sam mu osmehom i argumentom koji ga je naterao da obori pogled ka mojim papirima, skrivajući ponos koji mu je titrao u očima. Kada je komisija proglasila desetku i kada su se kolege razišle, ostali smo sami u tišini sale koja je još uvek pulsirala od napetosti. "Čestitam, koleginice," rekao je formalno, ali čim su se teška hrastova vrata zatvorila, glas mu je postao hrapav. "Ili da kažem... čestitam, malena? Bila si savršena." Prišla sam mu polako, skidajući sako svog kompleta, dok je on i dalje sedeo za onim masivnim stolom komisije. Sela sam na samu ivicu stola, pravo ispred njega, razmaknuvši noge toliko da je moja letnja suknja skliznula uz bedra. Nije mogao da izdrži. Privukao me je za bokove, zarivši lice u moj stomak, udišući moj miris kao da mu život zavisi od toga. "Znaš li koliko mi je snage trebalo da te ne dohvatim pred svima?" prodahtao je. Podigao me je i okrenuo, naslonivši moje dlanove na gomilu knjiga i moj tek odbranjeni diplomski rad. Ušao je u mene snažno, bez oklevanja, vreo i ispunjen snagom koja je dolazila iz meseci skrivanja. Svaki njegov potisak bio je dubok, težak, obeležavajući kraj moje uloge studentkinje. Bila sam njegova - ne samo u spavaćoj sobi, već ovde, na vrhu akademske piramide, na stolu gde su se donosile najvažnije odluke. Gledala sam naš odraz u staklu vitrine dok me je uzimao ritmično i posesivno, dokazujući da onih 36 godina razlike nisu prepreka, već moć koja nas spaja. Kada nas je zajednički orgazam ostavio zadihanima u tišini sale, on me je čvrsto zagrlio s leđa, ne izvlačeći se iz mene. Ljubio me je u rame, tamo gde je koža bila vlažna od znoja i uzbuđenja. "Nema više povratka, srce," šapnuo je. "Od sutra, ti si moja partnerka. Zvanično. Pred celim svetom." Izašli smo iz zgrade fakulteta dok je sunce polako zalazilo iza katedralnih tornjeva. Više nije bilo straha od Jovanovićke, ni od ogovaranja po hodnicima. Ja sam držala svoju diplomu u jednoj ruci, a njegovu čvrstu, toplu šaku u drugoj. Diplomirala sam na fakultetu, ali moja prava škola - ona o životu, strasti i domu koji sam pronašla u njemu - tek je počinjala.

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara