Časovi strasti 5
Napetost je postala opipljiva, poput žice razvučene do pucanja. Više nije bila reč samo o našoj gladi, već o oprezu koji je počeo da popušta pod težinom tolike tajne.
Sve je počelo u sredu, nakon predavanja. Ostala sam samo minut duže da ga pitam za literaturu - izgovor koji smo koristili stotinu puta. Ali, dok mi je pružao knjigu, naši prsti su se spojili delić sekunde predugo, a on mi je uputio onaj svoj duboki, zaštitnički pogled koji nije bio namenjen studentkinji. Kada sam se okrenula da izađem, u dnu amfiteatra ugledala sam profesorku Jovanović, njegovu dugogodišnju koleginicu. Stajala je nepomično, sa fasciklom pritisnutom uz grudi, posmatrajući nas preko okvira svojih naočara. Njen pogled nije bio zbunjen; bio je oštar, pronicljiv i pun tihe osude. Prošla sam pored nje, oborenog pogleda, osećajući kako mi obrazi gore. Znala sam - ona ne sumnja, ona zna.
Te večeri, u njegovom kabinetu, atmosfera je bila drugačija. Ispričala sam mu šta sam videla. On je samo uzdahnuo, sklonio naočare i privukao me u svoje krilo.
"Znam, malena. Osećam kako nas zidovi posmatraju," šapnuo je, a zatim mi je ruku zavukao ispod džempera, pravo na kožu koja je drhtala od straha i uzbuđenja. "Ali to me samo tera da te želim još više. Ovde, gde je najopasnije." Podigao me je na svoj sto, razbacavši papire na kojima su bili spiskovi studenata. Ovog puta, vođenje ljubavi nije bilo samo strast, bilo je čin pobune. Ušao je u mene snažno, dok sam ja rukama obgrlila njegov vrat, krijući lice u njegovom ramenu. Svaki njegov pokret bio je odgovor na svet koji nas je stezao. Dok me je posedovao, čuli smo korake u hodniku. Odjekivali su polako, a zatim se zaustavili tačno ispred njegovih vrata. Srce mi je stalo. On se nije zaustavio. Naprotiv, pokrio mi je usta dlanom, prigušujući moj krik užitka, dok je nastavio da me uzima još dublje, još bezobzirnije. Taj trenutak - opasnost da brava škljocne i vrelina njegovog tela u meni - bio je najintenzivniji vrhunac koji smo ikada doživeli. Kada su koraci konačno produžili dalje, ostali smo zadihani u mraku. On me je čvrsto zagrlio, naslonivši čelo na moje.
"Počeli su da šapuću, srce," rekao je tiho, a u glasu mu se osetila gorčina. "U zbornici, na pauzama... osećam njihove poglede na svojim leđima." "Plašiš li se?"upitala sam, milujući mu prosedu kosu. "Plašim se samo trenutka kada neću smeti da te dodirnem pred njima," odgovorio je, ljubeći me u čelo. "Sve ostalo - karijera, ugled, njihova pravila - to je ništa. Ti si moj jedini pravi dom, pa makar ga gradili na ruševinama svega ostalog." Izašla sam iz zgrade fakulteta sa osećajem da nas oči prate sa svakog prozora. Razlika od 36 godina više nije bila samo broj; postala je meta na našim leđima. Ali dok sam osećala njegov miris na svojoj odeći, znala sam - rat je počeo, a ja sam spremna da budem na njegovoj strani, do samog kraja.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 23 Jan, 2026
- 377 pregleda
Zaista sve pohvale. Odavno nisam čitao ništa erotičnije, napetije, sezualnije, emotivnije.
Hvala.
Bravo. Prelepo pises. Mislim cak najbolje ovde. Toliko emotivno, duboko, detaljno iznosis detalje i vasa osecanja. Ako zelis nastavi sa pisanjem. Bas uzivam