Časovi strasti 4

Bio je to dan velikog ispita. Amfiteatar je bio krcat, tišina je bila toliko gusta da se mogla seći nožem, prekidana samo struganjem olovaka po papiru. On je šetao između redova, uspravan, u tamnom odelu koje mu je stajalo savršeno, sa onom aurom nedodirljivosti koja je plašila sve osim mene.

Kada je prošao pored moje klupe, osetila sam blagi povetarac njegovog kretanja. Namerno sam spustila olovku. Dok se saginjao da mi je dohvati, na trenutak mu je ruka prekrila moju ispod stola. Bio je to čvrst, vreo stisak od par sekundi - poruka koju niko nije video, a koja je učinila da mi se slova na testu potpuno zamagle. "Koncentrišite se, koleginice," rekao je glasom koji je za druge bio opomena, a za mene najdublja predigra. Kada su se svetla na fakultetu pogasila i zgrada utonula u polumrak, ostala sam poslednja, navodno da doradim seminarski. Vrata njegovog kabineta bila su odškrinuta. Čim sam ušla, on je zaključao bravu ne skidajući pogled sa mene. "Ono što si radila u amfiteatru... onaj način na koji si me gledala dok sam prolazio..." počeo je hrapavo, bacajući sako na stolicu. "Kazniću te za tu drskost, malena." Privukao me je za struk i podigao na visoki ormar sa arhivom, tako da su mi noge visile u vazduhu. Svukao mi je hulahopke s takvom nestrpljivošću da sam čula kako tanka nit puca. Njegova glava je završila između mojih nogu, a ja sam zabacila glavu unazad, udarajući potiljkom o hladno drvo ormara. Njegov jezik je bio neumoljiv, tražeći svaki atom mog užitka dok nisam počela da dozivam njegovo ime, zaboravljajući na portire koji obilaze hodnike. Kada me je konačno okrenuo, naslonivši moje čelo na hladni zid, ušao je u mene s leđa jednim silovitim pokretom. Svaki njegov potisak bio je dubok i zapovednički. Držao me je za kosu, tek toliko da osetim njegovu moć, dok su se naša tela sudarala u mraku kabineta. U toj pozi, dok me je posedovao tako visoko iznad poda, osećala sam se kao da letim i padam u isto vreme. "Ti si moje pametno, nevaljalo srce," šaputao je u moj zatiljak, a glas mu je podrhtavao od orgazma koji ga je lomio. Dom u tišini grada Kasnije, dok smo sedeli na podu kabineta, naslonjeni na njegove police sa knjigama, delili smo jednu čašu viskija. Gledao me je sa onom svojom toplinom koja briše svaku godinu razlike između nas. "Znaš da ne smemo ovo još dugo ovako," rekao je tiho, ljubeći mi vrhove prstiju. "Znam," odgovorila sam, naslanjajući glavu na njegovo rame. „Ali dok traje, ti si moj jedini dom. Sve ostalo je samo predstava.“ Te noći, dok sam odlazila kući, miris njegovog duvana i kože bio je jači nego ikad. Zidovi su postajali sve uži, rizik sve veći, ali svaka sekunda provedena u njegovom naručju vredela je hiljadu osuda koje nas, pre ili kasnije, čekaju.

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara