Za tvoje dobro
Slutim, dolazi hladna zima. Između nas će da veje sneg, a mene će tada samo da greje misao da te negde tamo ima. Uvućiću se u nju kao beskućnik u trošan kaput....i krpiti sećanjima rupe kroz koje ledeni vetar grize za kosti. Nisam više tvoja prva misao u toku dana, ni tvoje lepo spavaj i ne znam da li sam bilo šta između. Znaš da ne volim da zbog mene brineš pa ću ti reći...ne brini, nisi ni ti moje.
Neću te pitati kako si. I da te pitam, znam, rekao bi, dobro. Zato i ne pitam. I dobro je što je tako. Dobro sam i ja. Hvala što ne pitaš, što ćutiš, što se praviš da ne postojim, što me ignorišeš...bolje je za tebe. A znaš koliko volim da je tebi dobro.
Ne znam šta nam se to dogodilo, pa smo dobro, ja bez tebe i ti bez mene. Jesmo li bili pre no što smo se sreli? Ne verujem jer, ne bismo se onda pronašli i prepoznali. Tvoje i moje ne-dobro su se namirisali i spojili, stvorili jedno fantastično, najbolje dobro. Zašto smo dozvolili da nestane? A možda smo se i sreli, samo da bismo odobrili jedno drugo i tako popravljeni nastavili dalje sami... ja bez tebe i ti bez mene. Ko zna.
Večeras znam samo jedno. Dobro je što me ne pitaš kako sam. Jer ne bih umela da te slažem. Večeras ne.
Ako me ova noć ponese i ja te potražim, pravi se da nisi tu, da me ne čuješ, da me ne primećuješ, da nemaš vremena i da si zauzet. Neće to biti ništa novo, ni prvi put, a biće za tvoje dobro, kao što je oduvek i bilo. I bilo bi bolje za tebe da ne znaš da mi je došlo da ti dođem, da ne podnosim ovo vreme koje protiče bez tvog prisustva.
Ako te ipak potražim, tražiću te zbog sebe. Biću sebična, bezobrazno sebična u želji da te gledam iz prikrajka. I biće me tada briga da li će ti smetati moja potreba da krišom proverim da li se smeješ i bez mene, da li ti glas i dalje zvuči baš onako kako ga pamtim, da li su mi nozdrve i dalje prokrvljene tvojim, istim onim mirisom. Biće me briga ako osetim miris druge žene. Neću ti reći ništa. Praviću se da su mi čula otupela, da ne vidim, da ne znam.
Ako te ipak i potražim večeras, pretvaraj se da sam senka neke davne, zaboravljene prošlosti. Jer, ako me osetiš, ako me zaista osetiš kraj sebe...tražiću da me voliš, a ne znam da li to još uvek umeš. I možda se rastužim, kad shvatim da si zaboravio. A možda se rastužiš i ti.
Ako te i nađem, tražiću da me uzmeš samo još večeras. Da me imaš. Divlje i nežno. Ovako i onako... Svakako. Kao da je prvi i poslednji put. Tražiću da me upiješ u sebe, dok te usisavam svakom svojom porom, kao esenciju života. Jer, zbog tebe živim. Ti mi život daješ. Tražiću da mi se telom raspršiš, da ga obuzimaš, bujaš u njemu. I zaboleće krv...od želje, od žudnje...od čekanja na tebe. Širiću svoja bedra da me oplodiš semenom svojim koje je za mene suđeno. Zaori me, kao njivu...plitko... i duboko. Rovari po plodnoj mi zemlji svojim ralom....obraduj je, željnu...gladnu. Moliću te jedva čujno.
Vazduh natopljen tobom ću udisati duboko, pa će moj uzdah na tebe mirisati. I odjednom će mi u grudima postati tesno, ali te neću dati lako. Lagano ću te ispuštati, da mi što duže golicaš usne. I milovaću ih jezikom dok te kupim sa njih i ponovo vraćam u sebe. Da te ne puštam. Svojom kožom prekriću tvoju, da se miluju i greju, stapaju u jednu leguru, dok nam se mesa mešaju, a uzdasi kovitlaju.
Kao najveća bludnica ću se sladiti tobom, dok ti se dajem i dok te uzimam. Zavrteću ti mozak, da poveruješ, ponovo, kako sam jedina žena na ovoj kugli zemaljskoj koja je sposobna da ti radi baš to, baš tako...kako ti je oduvek bilo potrebno. Natapaću te sobom, cureti po tebi. Svojim sokovima te napojiti... podojiti kao gladno dete. Pročistiću te, okupati njima. Pa te polizati, očistiti od sebe i svojih grešnih želja. Jer, ne želim da te ostavim ukaljanog mislima o meni, za tvoje dobro.
Ako mi večeras toliko budeš nedostajao, iščupaću sebi srce, da te ne muči više svojim željama. Šta će mi. Stalno si govorio da se na njega uvek dočekam. I eto gde me je dovelo.
Biće ovo, slutim, gadna zima. Nije mi hladno, ne brini. Možda malo stopalima, ali, to već ionako znaš. I malo oko srca. Inače sam dobro. Baš kao i ti. I neka tako ostane. Za tvoje dobro...
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 29 Dec, 2024
- 1888 pregleda
Ova priča nije samo ispovest; ona je anatomija čežnje koja se graniči sa mazohizmom. Pišeš sa onom vrstom brutalne iskrenosti koja ne štedi ni tebe ni onoga kome je namenjena.
bravo neznana! pa ovo je nezapamćeno u porno literaturi na ovakvim sajtovima.....ljubavni esej!
Lepo, suptilno i drugačije...sve pohvale!
Ne pamtim da sam procitao nesto ovako duboko,senzualno....Takav predivan osecaj za recenicu. Zaista hvala od srca sto je ovo podeljeno sa nama. Hvala!