Lenka 2.deo

Prilazeći ulazu, pomalo bojažljivo su koračale, ne želeći ni jedna ni druga to da priznaju...pogotovo ne Jana. Držale su se za ruke i povremeno stezale šaku ove druge kada bi osetile talas nervoze, ali i čudnog uzbuđenja, koje ih preplavljuje. 

Kako su se približavale, vikendica je delovala sve veće i glamuroznije, a one sebi sve manje. Ušavši u ogromno dvorište koje je zahvatalo bezmalo čitavu padinu okrenutu ka gradu, bez teksta ih je ostavio savršen pogled na Novi Sad koji je svojim svetlima i sjajem kitio noćno nebo, razbijajući njegovu monotoniju. Po holivudski zelenoj travi su bili postavljeni baldahini, negde sa krevetima, a negde sa prostirkama, jastucima, prekrivačima. Ispred svega toga je dominirao veliki, osvetljeni bazen, praveći kontrast tmini neba svojim prodornim plavetnilom. Nisu ni same znale šta su očekivale da će zateći kada dođu, ali ovo je svakako prevazišlo sve ono što je, kao mogućnost, prolazilo njihovim glavama. Na prvi pogled sve je delovalo kao jedna sasvim uobičajena, kostimirana zabava, bez ikakve raskalašnosti, razvrata... Ljudi, po slobodnoj proceni njih šezdesetak, su se zabavljali, smejali, razgovarali, njihali uz muziku...što u unutrašnjosti vile, što napolju. Ništa nije ukazivalo na pravu prirodu žurke, osim što su svi bili pomalo izazovnije maskirani nego što bi to inače bili. Pojedini su imali maske preko lica, dok su drugi bili slobodniji. Osetile su olakšanje, što im je dopustilo da lagano uplivaju u atmosferu i okruženje. 

Ubrzo im je prišao Janin poznanik od kog je poziv i usledio i upoznao ih sa još nekim njegovim prijateljima. Vreme je učinilo da se toliko opuste, da su na momenat zaboravile gde su došle. Švrćkale su se, upoznavale sa ljudima.

Jana je dobijala otvorene komplimente za svoj izgled, jer zaista...izgledala je moćno...jebozovno, utegnuta u lateks korset, sa onim čizmicama, a na njoj sve kipi onako jedro i čvrsto, i prosto mami da se stisne, da se gnječi, da se uroni u  tu  izazovnu, primamljivu, mesnatu oblost. Osetila je Lenka radoznale, ispitivačke poglede i na sebi, osetila kako je pojedini skidaju, prodiru ispod ogrtača, želeći da zadovolje znatiželju i svoja čula. Mešali su se pogledi i muškaraca i žena. Slagala bi kada bi rekla da joj nije prijalo i da u tome nije uživala. Hvatala je sebe kako, naizgled nehajno, dopušta da, ispod tog svog štita, proviri malo više...izazivala je poglede, golicala ih, zavodila...Umela je to da radi majstorski koketno, kada je želela, i bila je svesna toga. Istovremeno, shvatila je da je i sama počela da šara pogledom u potrazi za nečim što bi joj privuklo pažnju. 

Nakon izvesnog vremena, malo se povukla kako bi sa određene distance sagledala sve, dok se Jana izgubila sa nekim Pinokijom koji ju je  oduševljavao  pričama i doživljajima sa svojih putovanja po egzotičnim zemljama, koje je i sama planirala da poseti. Primetila je da se atmosfera pomalo promenila. Stvarale su se pojedine intimnije grupice, glasni razgovori i smeh su počeli da zamiru, a čitav prostor je delovao mnogo zavodljivije. Žene su delovale zavodljivije, ili su se bar trudile. Neke sirene u bazenu su bacale svoje čini na par likova za koje nije uspela da pretpostavi šta bi trebalo da predstavljaju, ali sirenama to ni najmanje nije smetalo, a oni su pak vidno dobro reagovali na pažnju i izazivanje koje su dobijali, pa su i sami uskočili u bazen kako bi proverili da li su izazivačice samo jake na rečima ili će njihov direktan i nedvosmislen prilaz dovesti do nečeg konkretnijeg. Ispostavilo se da reči nisu jedina stvar kojima su baratale zavodljive kokete. Pored bazena, jedna, izuzetno oblinama obdarena i privlačna, crnokosa Šeherezada, uveliko je trljala Aladinovu čarobnu lampu. Pitala se Lenka, da li već ima unapred smišljenu želju. Po načinu na koji se osmehivala, a oči joj se skupljale rekla bi da ima i više od jedne, a po tome što se ubrzo spustila primičući usne da je uzme, činilo se da je i veoma nestrpljiva....i željna da joj se ispune što pre.  Prelazila je pogledom po živopisnim likovima primećujući  vidno narastajuću želju među njima, požudu koja se nije suzbijala, već polako vrila, stvarajući narastajuću tenziju, težinu u vazduhu. 

A onda joj je pažnju privukao lik sa maskom vuka. Nasmejala se samoj sebi i činjenici kakav bi to kliše bio, Crvenkapa i vuk. Prva sledeća stvar koja joj je projurila mislima je bila "Bože, mora da se upurnjao pod tom gumom i krznom", iako mu je samo glava bila pod maskom, verovala je da mu nije ni najmanje prijatno. "Dobro je, bar je polugo...bar nešto ventilira dok mu glava sigurno ključa. ", zaključivala je prelazeći pogledom po njegovom golom  torzu ispod kog su bile navučene farmerke. S vremena na vreme je sve češće bacala pogled ka njemu, pitajući se kako ga ranije nije primetila, a i zašto ga je uopšte primetila sada i zašto joj krade poglede koji su klizili njegovom golom kožom i farmerkama tako bezobrazno spuštenim na kukovima, da otkrivaju onaj, za nju, savršen deo ispod pupka. 

Prilazili su joj, u međuvremenu, razni prinčevi, vitezi koji su se hvalili svojim dugim kopljima i oštrim prodornim mačevima, želeći da pred njom, a i na njoj demonstriraju svoje veštine i sposobnosti svog oružja. ..i svi do jednog su joj bili potpuno nezanimljivi i neprivlačni na svaki mogući način. Pridružili su se oni, nakon što ih je iskulirala, već nekim formiranim grupicama koje su ih oberučke prihvatile, uključujući ih u svoju igru. A ona je, iz nekog razloga  želela da joj priđe vuk. I on je već izvesno vreme stajao sam, delujući pomalo odsutno. Ta glupa maska mu je skrivala lice i nije mogla da pretpostavi da li je zaista tako, ali delovalo joj je da se pomalo dosađuje, što ga je vidno izdvajalo od svih ostalih 

I kako onda da ga ne gleda? Kako? Kada je potpuno odudarao od ostalih svojom nezanteresovanošću koja ju je privlačila, možda samo zato jer joj je proradio ego u želji da ga zainteresuje baš ona. Možda je samo bilo krivo sve to okruženje oko nje, sva ta lepljiva strast koja je kružila, širila se vazduhom, ne ostavljajući nikoga ravnodušnim, niti smirenog pulsa. Možda je baš ta atmosfera bila glavni krivac da poželi da privije lice tačno iznad pojasa tih farmerki, da oseti miris te nepoznate zveri...da jezik oseti slast te kože. . Pitala se da li bi možda mogla ona da priđe njemu? Svakako je već iskočila iz zone komfora pa kad je već tako, neka igru igra do kraja. 

Razmišljajući o tome, i vagajući odluku, okrenula se od njega i naslonjena na ogradu posmatrala grupice tela pod baldahinima kako se uvijaju, prepliću jedni oko drugih... Zanela se, izgubljena u tom pogledu i osećaju koji joj je izazivao u dnu stomaka, da se gotovo trgla kada je začula glas iza sebe, "Crvenkapice, kuda si ti to krenula?"

Nije morala da se okreće, intuitivno je znala da je to on. Njen vuk. I došao je da je uzme! Da zadovolji glad njome!

"Tamo gde sam krenula....sam i došla", odgovorila je sa pola glasa, suzdržavajući želju da se okrene. 

U stomaku je osetila već dobro poznato kuvanje i stezanje koje se samo pojačalo i prenelo na grudi. Nadimale su se u pokušaju da prime više vazduha...nedostajućeg vazduha, koji kao da se proredio njegovim dolaskom. Iznenađivalo ju je sve to, ta reakcija njenog tela na potpunog stranca.

"Hmm...ne deluje mi kao da si zadovoljna, niti da se zabavljaš.", nastavio je hrapavi muški glas. 

"Usudiću se da isto to kažem i ja za tebe", rekla je i, okrenuvši se, pronašla male proreze za oči na njegovoj masci i zarobila ih svojim. Vrlo smelo od nje u tom trenutku jer, da nije bilo ogrtača koji je prekrivao grudi ustreptale od ubrzanog dobovanja srca, njena, tobože hrabrost, bi bila razotkrivena. 

Nekoliko trenutaka je trajala tišina, dok nije progovorio.,"Rekao bih da se to upravo promenilo."

Hipnotisana njegovim pogledom, stajala je pomalo zbunjeno, a onda se pribrala i odgovorila, "Šta je, prasići i jarići se nisu odazvali pozivu pa je i Crvenkapa dobro društvo?". Oduvek joj je humor bio glavni mehanizam odbrane. 

Nasmejao se iskreno, glasno, smehom koji joj se svideo, te se približio njenom uhu," Ne. Crvenkapa je najslađe društvo...i zalogaj.", a hrapavi glas ga je zagolicao, uprkos masci.

Iako su joj kolena blago klecnula, što se nadala da nije primetio, poklonila mu je svoj najmangupskiji osmeh uz reči," Dakle, probao si ih već nekoliko pa to možeš da tvrdiš?"

"Lovac svoj plen prati dugo i fokusirano, a ja tebe od trenutka kada si kročila ovde. Tako da....da, tvrdim ono što sam rekao." rekao je to savršeno smirenim i gotovo hladnim tonom. 

Kožu je ježila njegova izjava. Usledio je trenutak kada su joj ponovo, na kratko, nestale reči, ali se brzo snašla, "Kako te nisam primetila? Gde si se skrivao?"

"Da li bih bio dobar u tome što radim da si me primetila?" , iako, a možda baš i zbog toga što je bio sakriven maskom, prodornost njegovog pogleda je činila da se oseća paralisano. 

Osećajući njenu slabost, kao svaki predator, nastavio je sa svojim napadom, rizikujući da pretera i da mu lovina ipak prikupi poslednji atom snage i pobegne. 

"Hm, a šta si to ponela u svojoj korpici?", pitao je, ispitivački podižući crni saten.

Maska je prikrivala reakciju, a ispod nje su samo izašle reči, "Crvenkapice, Crvenkapice...sve si to mislila da iskoristiš?"

Pokušavala je da se koprca, da se dovija, migolji, dvosmislenim izjavama, verbalnim prepucavanjima, upetljana u njegovoj mreži koju je vešto pleo oko nje. Uspevala je u tome izvesno vreme, da li zato što joj je on to dopuštao, da pomisli da ima neku šansu, ili  zbog nečeg drugog tek, polako je ipak shvatala da je lak plen za njega. Jedino nije shvatala..da li je to tako zato što želi, ili zato što je nemoćna da mu se odupre. Da se suprotstavi tom  zavođenju, koje vodi samo ka jednom. I da....shvatila je... To "jedno" je želela.

"Drugarica ti se već uveliko zabavlja, a ti?", govorio je to kružeći lagano oko nje, kao grabljivac koji sve više steže krug oko svoje žrtve. "Predomišljaš se sve vreme. Pitaš se zašto si došla, da li si pogrešila. Zar ne? Ne možeš da se isključiš, da prestaneš da razmišljaš...i samo se prepustiš... A želiš to... Želiš to, zar ne?... Želiš da te neko uzme. Želiš da te ja uzmem!.... Zar ne? ", govorio joj je, lica uz njeno uho, potiljak...nadražujući svaku dlačicu na vratu. 

Žmarci su prolazili njenim telom, strujali, kovitlali se. Stojeći joj iza leđa, samo je blago šaranje njegovog kažiprsta vratom bilo dovoljno da joj na tren zaustavi disanje. Želela ga je! Da, želela ga je ovde i sada! Želela je da odbaci sve okove koji su je sputavali, sve prepreke koje su je kočile, ovde, naočigled svih. Zato je i pristala da dođe. Da se prepusti i oslobodi potpuno, da je oslobodi on, divlja zver, sirova energija. Nošena talasom tih misli...ne...ne misli...njih je želela da isključi... Vodila ju je želja, a ona ju je okrenula, privila ka njemu, tom nepoznatom, čvrstom muškom telu, odbacujući sve kočnice koje bi je sprečile da je zadovolji. 

"Nisam pogrešila.... Ne grešim.. ", i gledajući te sitne proreze, iza kojih su stajale ledeno sive oči, krenula lagano da se spušta, udišući miris njegove kože...Ostavljajući vlažni trag na njoj, krenula je ka mestu, predmetu svoje žudnje, od trenutka kada ga je ugledala. Taj predeo oko pojasa farmerica, od kuka do kuka,  neodoljivo je privlačio njene usne...jezik. 

Spustivši se, dozvolila je da joj se ogrtač raširi, telo izloži njegovom pogledu, a ona sama uživa u osećaju njegovog donjeg stomaka...nozdrvama..usnama..jezikom. Nije progovarao, nije mu videla izraz lica, ali je po blagom podrhtavanju napadnutog mesta, a i onom što se dešavalo ispod pojasa, jasno znala da mu prija. I nastavila je, slušajući njegovo telo i svoju želju. Dlanovima je klizila naviše uz njegove butine, spremajući se da oseti njima ono što je osetno narastalo pod njenim licem. Želela je tu zver zveri u svojim malim šakama. Želela je da onjuši taj komad mesa, da oseti miris muškosti... Miris kurca!

Obuhvatala ga je šakama preko krutog materija, tu krutost koja ga je napinjala do pucanja...misleći samo na ovde i sada, fokusirana na onaj znak iz dna stomaka koji se širi telom i tera da ne staje, da nastavi da osvaja nepoznatu teritoriju. Rakopčala je farmerke, da mu dozvoli da diše...da ga udahne ona sama. I izvadila je, žilama i nabubrelim venama izbrazdani komad mesa. Njegov vlasnik i dalje nije progovarao..samo je ukopano stajao pogleda usmerenog ka njoj. Gledala ga je od dole, a pohotnost u njoj je izvirala iz tog pogleda, iz svakog pokreta, isplaženog, mekog jezika kojim je lagano krenula da ga miluje...napredujući ka vrhu, bez žurbe, nagrađujući svaku pulsirajuću venu, lišena svesnosti o pogledima okolnih posmatrača. U trenutku kada je želela usnama da obuhvati glavić, da ga obavije toplom mekoćom i usisa u vlažnost svojih usta...odvojio ju je od sebe i pridigao, rekavši samo "Idemo." 

"Gde? Zašto?", pitala se u sebi, zbunjena da bi pitala njega za razlog. Samo mu se prepustila. 

Poveo ju je ka unutrašnjosti vile gde je ugledala Janu. Njen usporen korak ga je zaustavio. Tek je tada primetio šta joj je privuklo pažnju. 

Na velikoj ugaonoj garnituri smeštenoj na sredini otvorenog dnevnog boravka, njenu drugaricu je bezobrazno lagao Pinokio. Da li zbog laži, ili njenog biča koji je šarao po njemu, nos mu je vidno, vidno narastao. 

Iako je ceo prednji deo boravka koji gleda ka dvorištu bio u staklu, videla ih je tek tada. 

Iza sebe je osetila ruke koje se zavlače ispod ogrtača i mapiraju joj telo, krećući se ka cilju. Jedna ka rubu gaćica, uvlačeći prste pod njih, druga ka grudnjaku, grabeći ukrućenu bradavicu, stiskajući je između dva prsta.

"Želiš kod njih?... Kod nje", pitao ju je.

Prepuštala se njegovom dodiru, prizoru koji ju je uzbuđivao, vatri koja je plamtila u njoj i obuzimala je....Postajala je živi oganj. Igrao se rubom njenih gaćica, samo milimetarski napredujući, ne spuštajući se u samo grotlo vulkana koji je odavno procureo. Uvijala se pod tim prstima, izložena tuđim pogledima, a pogleda uprtog ka Jani. Htela je da se Jana okrene, da je vidi s njim, no...drugarica joj je bila previše zauzeta kažnjavajući "lažova", ili ga pak nagrađujući....a ona...nije htela da učestvuje u tome, iako joj je sama pomisao da bi mogla da posmatra dalji sled, budila radoznalost. 

"Ne", odgovorila mu je kratko i jasno, tonom koji je nedvosmisleno odražavao njene želje, maskirajući onu skrivenu, onu koja bi značila krajnje prelaženje linije sa kojom se u par navrata poigravala, blago dodirivala.... 

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 16 Dec, 2024
• barbarajovan
• 25 glasova
• 1623 pregleda