Lenka 1.deo

Lenka je imala mnogo prijatelja, a Jana je među njima bila sa najdužim stažom. Iako dijametralno suprotne jedna drugoj, bile su najbliže. Valjda je upravo njihova različitost održavala balans tog dugogodišnjeg, slobodno možemo reći višedecenijskog odnosa. Upotpunjavale su jedna drugu, iako same sebe nisu doživljavale nepotpunima. Lenki je nedostajalo malo hrabrosti pored iskre ludila koju je posedovala, a Jana je od nje dobijala, preko potrebno joj, uzemljenje. Bio je to savršen sklad lucidnosti, emocija i razuma.

Lenka je upravo izašla iz duge veze, a Jana, po prirodi svoga bića, nikada nije uspevala da održi vezu duže od par meseci. Valjda je apetit za životom, želja da isproba sve što on može da joj ponudi, ali i strah da nešto ne propusti, sprečavao da se sa nekim skrasi na duže staze.

"Pa majku mu Lenka, vidi koliko ih je...taman kad odaberem nekog, pojavi se bolji i kako da ga pustim da mi tek tako prođe?", često bi joj govorila ovo, ili nešto slično, iskreno verujući da joj nove ponuđene prilike kvalitetom prerastaju prethodne.

Iako je prijateljicu pokušavala da malo zauzda i uspori u tom lovu na prilike za nepropuštanje, ruku na srce, nikada nije postojao materijal, tj neko sa kim bi joj poželela ostanak. Kao da je Jana večito i namerno birala neke, manje više iste.... dugoročno pogrešne. Trudila se Lenka da realno sagledava situaciju, a ova joj je zbog toga bila zahvalna, jer joj je, kao retko ko, uvek govorila istinu po pitanju svega, bez uvijanja i okolišanja.

Tako je bilo i ovaj put. Umela je Jana da joj dolazi sa raznim idejama i predlozima od kojih su neke bile sve luđe od luđih. Imala je tu sposobnost da na život gleda sa lepršavošću na kojoj su joj mnogi zavideli, a mnogi pak i prigovarali zbog te neverovatne lakoće postojanja. Za nju nisu postojale prepreke i granice, a život je živela punim plućima, crpeći iz njega sve što se može izvući. Jednom je od Lenke tražila da joj, kao, krišom i tajno, muva dečka, ne bi li tako potvrdila ili pak opovrgla njegovo neverstvo. Veruje Lenka da joj ne bi smetalo čak i da se zaista nešto dogodilo sa njim. Nju svakako ne bi krivila, a njega bi precrtala, hraneći se i sladeći pikanterijama koje bi samo njena mašta mogla da smisli zamišljajući ih zajedno. Drugi put joj je, navodno kroz šalu, danima ubacivala crvića idejom da se kresnu zajedno sa nekim drugim likom, koji je po njenim rečima bio toliko dobar da bi njegovu "dobrotu" bilo grehota ne podeliti sa najboljom prijateljicom. Završio je on u tuđim rukama čim je Jana izgubila interesovanje za njega, a prebacila ga na drugoga, a da ga ipak nisu izdegustirale. Ali ovo sada, za Lenku je bilo najluđe.

Sva ushićena, kao dete koje upravo iščekuje da dobije dugo priželjkivan poklon, predložila joj je da posete swingersku žurku. Uradila je to tako detinje slobodno, da bi neko sa strane ko nije dobro čuo o čemu se radi pomislio da se poziv odnosi na proslavu rođendana, dočeka Nove godine ili nečeg drugog, tako trivijalno svakidašnjeg. A nije bilo ničeg svakidašnjeg u tom pozivu, ni za jednu ni za drugu, ma koliko dotična predlagačica želela da ostavi takav utisak. Bila je svesna Lenka da nonšalantnost prijateljičinog predloga uopšte nije toliko stvarna i iskrena, ma koliko to ova želela da predstavi i zato nije mogla, kao i nikada pre toga, da prećuti.

"Ti si sada zaista i definitivno flipnula, jer ja nemam drugo objašnjenje. Odakle ti je uopšte i palo na pamet da mi tako nešto predložiš? .", bila je njena prva, instinktivna reakcija.

I pored svog Janinog objašnjavanja, slađenja ideje, pokušaja da joj je približi i predstavi kao dobru zezanciju i ništa više, predočavajući joj činjenicu da će svi prisutni ljudi biti i više nego ok, što je znala upravo zbog toga jer je poznavala lika iz te ekipe, od kog je i dobila poziv....Lenka je bila nepokolebljiva u stavu da nema šanse da prisustvuje tako nečem.

Nije ona bila nikakva puritanka, daleko od toga, ali njen razum i  obazrivost su uvek prvi progovarali, pokoravajući, u prvi mah radoznalost, potencijalnu želju, poriv ka pomeranju granica i isprobavanju nečeg novog, što je na kraju ipak, kad tad, isplivavalo na površinu. Znala je to Jana, pa je nije pritiskala, puštajući da joj ideja prenoći i da se sama krčka u sopstvenim mislima vezanim za nju, a znala je i to, više nego dobro, kakve sve misli mogu da joj budu i u kojim pravcima da je povedu. Poznajući svoju prijateljicu, očekivala je da već sutradan dođe i počne, makar, da se raspituje o svemu...što se na kraju ispostavilo, skoro pa kao ispravna pretpostavka.Nije Lenka mogla, a da ne dopusti tu noć da joj ideja o  žurci zagolica, ionako, bujnu maštu, da je probudi i razigra tako da se razleprša  i razvijori u raznim pravcima, puštajući da se potajne želje lagano kuvaju i u njenom umu... i u njenom stomaku. Iako je planirala da osatak večeri provede sama uz knjigu i čašu vina, društvo su joj pravile misli od kojih je upravo želela da pobegne. Ubacila je Jana ponovo crva koji joj je rovario, a od kog je, ovog puta, njena odbrana izgleda bila slabija. Oduvek joj je bila privlačna ideja o seksu sa nepoznatim, seksu sa više ljudi, iako nikada nije dopuštala sebi da dobije oblik značajniji od pukog golicanja, zadržavajući je tako skrivenu od drugih, pa čak i od sopstvene svesti, uvijenu gustom, mislila je, neprobojnom maglom. Voajerizam i egzibicionizam je nekako, upravo sa Sinišom, bivšim dečkom, uspela da ispolji i iskaže kao faktor koji je uzbuđuje, i upravo je sa njim ispunila fantaziju o seksu na javnom mestu, pred mogućim drugima. Mislila je da će sa njim ostvariti i sve ostale o kojima je samo krišom maštala, no....nisu potrajali dovoljno dugo da bi do toga došlo. Da se razumemo, nikada seksu nije pristupala kao čisto fizičkom zadovoljstvu. Potajno se divila ljudima koji su mogli tako jednostavno da ga razdvoje od emocija, ali ih donekle i sažaljevala, smatrajući da nikada neće dostići te visine i lepote potpunog sjedinjavanja sa drugim bićem. Ona je uživala, i želela da uživa, svim čulima, čitavim svojim postojanjem...i nije pristajala na manje od toga. U trenutku kada bi se"dodirnula" sa drugom osobom, seks je za nju postajala svaka izgovorena, napisana reč, svaki glas, pogled, pokret...nozdrve bi  joj prikupljale  molekule te osobe i usađivale  u sopstvene sjedinjavajući se, prožimajući vanvremenski. Sva je bila vanvremenska. Neuklopljena i neukalupljena u ovaj brzi svet. Njeno postojanje je bilo u funkciji potpunog prijanjanja sa tim, retkim, nekim. Svaka njena misao bi bila ispunjena i nošena senzualnom strašću, neskrivenom žudnjom. Čitav odnos sa tom osobom je postajao čist seks, a sam seks uzvišeno prožimanje, sveobuhvatno stapanje vantelesnog u telesno. Oduvek joj je prvo bilo potrebno nahraniti dušu, da bi se izazvala glad tela....a potom i zadovoljila. 

I kako ona takva, da prihvati Janin predlog? Kako da se spusti na osnovno, elementarno fizičko...primalno? U trenutku kada je o svemu tome razmišljala, osetila je žal....žal za Sinišom, žal za vremenom koje su proveli zajedno, žal za vremenom koje neće provesti zajedno, stvarima koje neće uraditi....Dostojanstvo joj nije dozvoljavalo da pati za njim jer se poneo kao pravi dripac, govnar dostojan prezira, a nedostojan njene ljubavi.  Ali jeste...patila je tiho i nečujno, skrivena i od same sebe. I pitala se da li bi drugačije prihvatila predlog da je došao od njega. Zastala je na trenutak i shvatila...da bi. "Zašto je to tako? Zašto bi mi uz njega moji porivi i želje bili opravdani i prihvatljivi?", pitala se. I bila je besna zbog toga. Zapravo, bila je besna na njega jer je ispao skot, a ne zbog bilo čega drugog. Ipak, uma zamagljenog od besa i ogorčenosti koji je, takođe, osećala prema njemu zbog načina na koji se poneo prema njoj, pronašla je ventil kroz koji će dopustiti sebi da ga kanališe, ali i da ispolji svu slobodu koju je želela da ima, pozivajući se na emancipaciju i samosvest.

"Da li mi je zausta potreban neko i zbog čega? Da li uz njega osećam sigurnost, podršku i potvrdu da je to što  ja želim ok? Pa valjda sam dovoljna sama sebi... Valjda su moje želje i porivi dovoljni sami po sebi, i samim tim opravdani..... Gospode Lenka, prestani makar jednom da razmišljaš i samo se prepusti! ", vrtela je pitanja i nudila samoj sebi motivacione odgovore. 

Znala je dobro da je racio u najvećem broju slučajeva ono što koči njenu spontanost, želje, strast...i htela je to da menja...stoga joj ovakvi unutrašnji monolozi nisu bili strani.

Nije, zapravo, Lenku kočio ni osećaj morala ukorenjen, više ili manje, u svima nama, ni potreba za racionalizovanjem. Negde skrivena u nekom kutku, koji nije želela potpuno da osvetli, kočila ju je pomisao da sve to proživi zajedno sa Janom. Ako je i zamišljala takve situacije i fantazirala o njima, zamišljala se sa svojim partnerom...i to ju je duboko uzbuđivalo. Pomisao da dele jedno drugo sa nepoznatim ljudima uživajući u užitku ovog drugog, povezujući se nadrealno, prepuštajući se uz potpuno poverenje na taj način.... uživajući u uzbuđenju koje partner izaziva u drugima...sve to ju je ložilo. Pitala se da li bi sa Janom sve to doživela kao običnu zezanciju, kako joj je ona i predstavljala, i da, u takvoj postavci, taj događaj u njenom životu ne bi imao preko potrebnu težinu i značaj koji mu ona pridaje. A opet, s druge strane, nisu ni njih dve bile lišene zajedničkih seksualnih iskustava. Nikada nisu išle do samoga kraja, ali u mlađim danima, umele su i njih dve, pod dejstvom alkohola, u toaletima raznih klubova i lokala....da se ljube dugo, nežno i strastveno....da ispituju telo jedna drugoj, na neki novi, do tada nepoznati ali više nego prijatan i primamljiv način. I ono što Lenka nije znala je, da li želi tu granicu, koju su prećutno postavile, da pređe.....i ako je pređe, šta onda, kako dalje. Sa takvim mislima, uspela je nekako da utone u san tu noć, ostavivši nepročitanu knjigu i poluispijenu bocu vina. ...................................................................

Naredna tri dana je vodila borbu sa samom sobom, kako to ona obično ume. Mislima bi odlutala na poslu, iako joj baš i nije dozvoljavao takav luksuz dekoncentrisanosti, pa bi prebirala sve razloge za i protiv prihvatanja ponude, sve vreme osećajući neko neobjašnjivo uzbuđenje, čačkanje i golicanje koje je počelo da joj se sviđa. Koleginice su primetile tu rasejanost, pa su čak zbijale šale na njen račun, kako "mora da je našla novog đuvegiju, pa je u oblacima".

"Niste ni svesne koliko njih bih mogla da nađem...istovremeno....samo da prihvatim", smejuljila se dok im je odgovarala neke bezvezarije, a donji stomak reagovao i na samu takvu pomisao. Nepozvane su joj se prikradale i obuzimale je čitavu, slike i  prizori mogućih dešavanja na takvoj nekoj žurci. Toliko da joj je trećeg dana ručak završio u kanti za smeće, jer je, smetena zamišljenim scenarijima, umesto soli dodala šećer, i to pozamašnu količinu...pa joj je i tako slatko, pride još i zagorelo. Tada je donela odluku. Stomak joj je zavijao, gladan u svakom smislu, gladan novog, svežeg mesa, a duša željna da se oslobodi stega. Ovoga puta, telo je bilo to koje je diktiralo apetite i prihvatila je da ih zadovolji. 

Došla je kod Jane i, skoro s vrata rekla, "Pričaj mi o žurci". I ova joj je ispričala sve što zna. Imala je poverenja u osobu od koje je dobila poziv, a koja već godinama organizuje žurke tog tipa, na koje, po njegovim rečima uvek dolazi probrana, gotovo ista ekipa ljudi. Ono najinteresantnije je sačuvala za kraj." Znaš, okupljanja su im uvek tematska, a ovaj put, tema su seksi likovi iz bajki", rekavši to pratila je Lenkinu reakciju, koja je nakon par trenutaka, pošto je procesuirala informaciju i valjda je i vizualizovala...prasnula u smeh."Ma ti me zezaš!", izgovorila je kroz smeh, iako je znala da to nije istina.

Janino sleganje ramenima i izraz lica "šta ja tu mogu", je bio rečitiji od svakog odgovora. Zakikotale su se obe i tokom večeri dogovorile da će ići, pod maskama, opušteno i bez ikakvih očekivanja i na prvi znak neprijatnosti  i nelagode otići kući. 

Ostalo je samo da osmisle kostime. Lenka je kao iz topa izjavila, "Ja ću biti Crvenkapa", na šta ju je Jana pogledala odmeravajući je, pogledom i  smeškom osobe koja zamišlja...i odobravajući, zadovoljno klimnula glavom. Za sebe je odabrala kostim i ulogu Grdane, što je savršeno odgovaralo i njenom temperamentu i karakteru.

Ostalo je svega par dana do te večeri, što su iskoristile da pripreme kostime. Lenki nije bilo potrebno mnogo da razmišlja. Tačno je znala kako želi da izgleda i kakav efekat želi da postigne. Svedenost i elegancija su je oduvek krasile, a nenapadna doza prirodne, urođene seksipilnosti joj je svakako u ovom trenutku išla u prilog. Odlučila se za dugi, crveni satenski ogrtač ispod kog će imati samo donji veš. Pri odabiru boje, izbor je pao na crnu. Beli je bio previše nevin, crveni prenapadan, a crni je bio pun pogodak. Ostale boje nije ni uzimala u razmatranje.

Došlo je i to veče, do kog nije dozvoljavala sebi razmišljanje o njemu, kako se ne bi predomislila u poslednjem trenutku.  Imala je tremu sve vreme, spremajući se za nešto, njoj nimalo blisko. Gomila pitanja koja su sva započinjala sa "šta ako...?", su joj se rojila u glavi. Anestezirala ih je čašom vina koju je pila tokom, iznenađujuće kratke, pripreme. Bila joj je neophodna. Nakon što je završila, stala je pred ogledalo...i zahvalila se genetici što je bila blagonaklona prema njoj.  Ništa manje nije bila zaslužna ni ona sama i njen sportski duh koji ju je uvek terao da bude u pokretu, ne dopuštajući telu opuštanje.

Posmatrala se u ogledalu zadovoljna onim što vidi. Par centimetara više tu, manje tamo, nikada nije ljuljalo njeno samopouzdanje. Verovala je da je upravo zbog toga i bila privlačna muškarcima. Gledala je jednu senzualnu, nežnu, zavodljivu ženu kojoj se glatki ogrtač slivao niz vitko telo, dopuštajući da samo na trenutak, svakim pokretom tek neznatno proviri ispod njega, pružajući nagoveštaj onoga što se nalazi ispod, nagrađujući oko posmatrača. Imala je mogućnost i potpunu kontrolu da se dozira tuđim pogledima na način koji joj u tom trenutku najviše odgovara. Oreol mističnosti se obavijao oko nje, a  sloj intrigantnosti je, po njoj, bio i više nego seksi.. Crni čipkani veš u kombinaciji sa prozirnim tilom joj je odlično pristajao. Kao lagana, tanana paučina veštom rukom ispletena prekrivala je njenu intimu. Bezobrazno nevino..kao dahom je bila prekrivena. Dahom koji u svakom trenutku može da se raspline i nestane, ali isto tako, ukoliko to poželi, može da ostane nedostižna i nedodirljiva, kao gustom koprenom obavijena...skrivena iza svog ogrtača. Kroz grudnjak su joj se nazirale male, prkosne bradavice, kao jagodice koje na vrhu torte pozivaju da se gricnu u slast. Treperila je od napetosti i iščekivanja nepoznatog. Duge noge su joj na trenutke podrhtavale održavajući ravnotežu u visokim štiklama, crnih, tananih sandala... ne zbog centimetara na kojima je stajala, već zbog iznenadnih naleta adrenalina koji su se nepozvani javljali. Na samom kraju, preko očiju je povezala crnu čipkanu masku. Oduvek je smatrala da je najlepša šminka na ženi strast, te je na sebi imala samo tanki sloj maskare koji je dodatno naglašavao njene krupne prodorne oči. Nikada nije volela da prikriva sve te fine nesavršenosti, niti tela, niti lica, na koje je bila ponosna i koje su je činile prirodnom. Ipak, posmatrajući se, shvatila je da bi potpuni greh bio ne staviti krv crveni ruž, na malene, napućene usnice. Po završetku, prsnula je par kapi omiljenog parfema, uzela unapred pripremljenu korpicu čiji sadržaj je prekrivala crna satenska marama, pogledala se poslednji put....i skinula ogrtač da bi preko sebe obukla lepršavu, letnju haljinu. Sela je u kola i zaputila se ka Jani.

Dočekala ju je prijateljica koju su krasili karakteristični Grdanini rogovi, maska preko očiju i duboke čizmice pripijene do iznad kolena. Haljina je prekrivala sve ostalo. Za razliku od Lenke, Jana je imala upadljivu šminku. Gledajući je tako namolovanu, iako je Grdana to zahtevala, nije mogla da skine pogled s njenog, potpuno transformisanog lica, te je zamalo previdela kožni bič u njenoj ruci. 

"Pa ti si luuudaa!", vrisnula je kikoćući se. 

"Ja luda? Pa potpuno sam se mico uživela u ulogu. A šta je ovo?", tobože se brecnula Jana pokazujući na korpicu koju je pokušavala da prebaci na zadnje sedište kako bi se konačno smestila. 

"Lisice, povez, kuglice... Čega sve ovde nema Lenka? Jaaaa luda?!", smejala se, preturajući i dalje po korpici, lažno šokirana onim što je videla. 

"Paaaa...nismo li rekle da idemo da se zezamo? Ova Crvenkapica nije nimalo naivna, a ni nevina", namignula je, isplazivši se u pravcu suvozača, pomalo usiljeno, pretvarajući se da je potpuno smirena.

Lokacija žurke je bila u jednoj vikendici na Fruškoj gori. Put je relativno brzo prošao jer su sve vreme pričale, pokušavajući da prikriju nervozu koju su obe osećale. Jana se čitavim putem žalila na vrućinu i neudobnost koju je osećala zbog lateksa u koji se uvukla zavideći Lenki zbog njenog komfora, što je izazivalo smeh kod njene drugarice nazivavši je "paštetom u crevu" i "stišnjenom šunkom". No, čim su stigle, kao da je naprasno zaboravila sve i nalet neke potpuno nove energije je ušao u nju.

"Jao bre Jano, šta je ovo?", komentarisala je Lenka gomilu automobila na prilazu potpuno izolovane vikendice koja je plenila svojom veličinom i modernim izgledom.

Još neki automobili su pristizali, a kostimirani ljudi izlazili iz njih pozdravljajući se na putu do ulaza, dok su njih dve sedele skupljajući hrabrost da izađu. 

Iznenađujuće, nakon muka u kom su provele izvesno vreme, prebirajući po glavi, svaka od njih, svoju odlučnost i rešenost da se pomešaju među te iste ljude, prva je progovorila Lenka, "Hajde, idemo...nismo došle da bismo sedele u kolima." Svukle su haljine, a Lenka je na sebe ogrnula plašt i stavila kapuljaču...

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 13 Dec, 2024
• barbarajovan
• 25 glasova
• 2834 pregleda