Poznajem je godinama, a to je predugo da bi čovek ostao normalan. Gledao sam je na slavama, na rođendanima, dok sedi preko puta mene i pije vino, uvek svesna mog pogleda. Znala je tačno šta radi kad bi obukla onu svoju tanku, skoro prozirnu odeću i namerno se protezala da joj se majica podigne, otkrivajući struk, ili bi prekrštala te duge noge dok joj se butine zatežu. Bila je to tiha igra, obećanje koje je visilo u vazduhu svaki put kad bi mi se obratila onim svojim malo dubljim glasom. Taj uto…