Potpisivanje Ugovora
Budući Vlasnicu su rešili da se pre bilo kakve dresure osiguraju i to tako što će krmača prvo pred kamerom potpisati BDSM Ugovor koji je sama napisala. Pa su tako sa svojim prijateljem, advokatom dogovorili da me dovedu kod njega i da zajedno naprave malu ceremoniju potpisivanja, posle koje ću i zvanično preću u njihovo vlasnistvo.
Veče se polako spušta dok otvaram ogromnu metalnu kapiju i ulazim u veliko dvorište opasano visokim zidinama. Dobro znam da me sa nadzornih kamera gledaju te se odmah po zatvaranju vrata sklanjam sa betonske staze i spustam na kolena na dobro nakvašenu travu. Po uputstvu koje sam ranije dobila, skidam što brže mogu, skoro cepam odeću sa sebe kao da odbacujem neprirodnu ljušturu sa svoga tela, i bacam je po travi kao da je više nikada neću obući. Drhtim od uzbuđenja, iščekivanja i sreće a u glavi zamišljam šta će se sve događati večeras kako ću napokon dobiti priliku da služim dostojne Vlasnike, Gazde koje znaju kako se treba ponašati prema jednoj krmači. Paljenje reflektora uperenog prema sredini dvorišta me trže iz prljave mašte pa se setih naređenja da odeću moram ukloniti na određeno mesto in a određeni način. Momentalno spuštam glavu prema najbližem komadu odeće, plavoj košulji, pa je zubima uzimam za kragnu i puzeći počinjem nositi do desnog ugla prostrane kuće. Tu na ćošku je metalni sanduk sa ogromnim katancem, tu moram sve svoje stvari, malo po malo preneti i katancem zaključati. Tako je naređeno a i onako ovog vikenda neću imati nikakvu potrebu za njima. Po glavi mi se vrti misao da li sam zaista sve ove stvari morala da obučem? Pa trebaće mi čitava večnost da sve prenesem. Pokušavam da požurim ali mi klizava trava nimalo ne pomaže u tome. Odeću sam svu nakvasila ali mi to ne predstavlja nikakvu brigu već razmišljam o tome kako sam se sva ulepila od znoja i sitne mokre trave. Napokon zadnji komad odeće ubacujem u sanduk i već pomalo umornim rukama zaključavam katanac, pomišljam više nema nazad. Dok piljeći u pod puzim prema blještećim svetlom obasjani centar dvorišta primećujem da na skoro idealnom travnjaku na sredini nema trave, tu je raskvašena gola zemlja. Da tu su za mene predvideli mesto, mesto za buduću prljavu krmaču, Gazde su na sve mislile pomišljam dok se postavljam na sredinu blatnjavog kruga. Spuštam dupe na hladnu zemlju, kolena širim što više mogu pa smežurana piša dodiruje malu prljavu baricu, ruke stavljam na leđa, vrat povijam prema dole i čekam.
Posle desetak minuta od hladnoće počinjem da drhtim, a u barici piša mi se toliko skupila da je skoro i neprimetna, sva tako malena i smežurana, baš kakva se i očekuje da bude kod jedne “muške” drolje. U daljini se napokon čuje otvaranje kućnih vrata pa bojažljivo podižem pogled ne bi li ugledala Vlasnike koji mi prilaze u svoj svojoj veličanstvenosti. Brzo spuštam pogled na blato ispred sebe dok Gazdarica neočekujući odgovor ljutito progovara “Na šta to ličiš stoko? Baš si morala da se sva usvinjiš.”
Gospodar mi oštrim pokretima stavlja pseću ogrlicu oko vrata i grubo povlači povodac vukući me za sobom sa smeškom izgovara: “Pa šta si očekivala od nje? Sigurno nije mogla da odoli toj kaljuzi.” Puzeći pokušavam da držim korak za Vlasnikom, učemu mi on pomaže vulući me za sobom. Zaustavlja se, pušta iz ruke povodac i naredjuje “STOJ!”, “Sedi” a potom pušta vodu na česmi na kojoj je već pričvršćeno baštensko crevo pa počinje ledenom vodom prskati moje umazano telo. Nesveno počinjem da se branim rukama od hladne vode, za šta dobijam: “Odmah da si prekinula pičko da se zajebavaš ili ćeš zažaliti pre nego što je to i planirano. Već kasnimo zato skidaj ta govna sa sebe pa da krenemo. ” Srećom sve je gotovo za nekoliko minuta i dok se se voda cedi sa mog tela Gospodar naredjuje da pođem za njim. Ovaj put puzim za njim stazom prema garaži u kojoj je parkirani auto sa već otvorenim gepekom. Zastajem na trenutak i gledam u prostrani gepek ali odmah dobijam ne baš blagu ćušku u potiljak uz Gazdino “Šta bleneš kurvetino? Marš unutra. Da nisi pisnula.” Polako se protežem i penjanjem ulazim u auto. Gazda zatvara vrata gepeka i pridružuje se Gazdarici koja se već smestila na suvozačevo mesto. “Napokon krećemo, molim te pozovi gospodina Novakovića (advokata) i reci mu da stižemo za oko pola sata.” Gospodarica dok uzima telefon nastavlja razgovor. “On je sve pripremio?” “Jeste sve je dogovoreno i pripremnjeno. Postavio je i kameru kao što smo tražili.” “Odlično, moraćemo da mu se odužimo na neki način”. “I to je dogovoreno već, krmača će mu se odužiti jednog vikenda”.”Kumovi su tamo?” “Jesu i oni i Jovići su tamo, samo nas čekaju a mi? A mi debelo kasnimo sve zbog ove nezahvalne krmače.” Na šta Gazdarica dovikuje “Čuješ li stoko smrdljiva? Nezahvalno smeće, naučiću ja tebe pameti, zapamti šta ti kažem ni jutro neće svanuti a na tebi neće ostati ni milimetar nepokrivene kože crvenim šarama. Odraću te od batina dok cmizdriš i sliniš na podu. Upišaćeš se od straha kada te dovatim!” “Polako Mirjana prvo da potpišemo ugovor a onda sve redom, sada kada nam je dopala šaka za nju nema nazad.”
Nije sve kako mi se na prvi pogled učinilo prostrani gepek znači da u njemu ima više prostora za tetiranje i prevrtanje pri oštrog Gazdinoj vožnji, što se i pokazalo pola sata ranije kada smo skrenuli na po svemu sudeći kolski put. E tada je vožnja već postala prilično neudobna a boga mi i bolna. Svaku rupu na putu sam dobro zapamtila i baš sam se trudila da držim usta čvrsto zatvorena.
Napokon se zaustavljamo, čuje se otvaranje a potom i zatvaranje vrata automobila a nedugo zatim otvara se gepek, podižem pogled u pravcu Vlasnika koji stoje u polu mraku. “Sedi krmačo, u nas gledaj i dobro slušaj šta ćemo ti reći” govori Gospodarica. Postavljam se u klečeći položaj podižem glavu prema njima i čuljim uši. “Na dalje obrati pažnju na ponašanje, dobro obrati pažnju na svaku sitnicu, hoću da se ponašaš samo kao prava životinja. Ako budeš nešto upitana odgovaraćeš lajanjem, dvaput za da i jedanput za ne. Ako poželimo nešto da razumljivo da kažeš dobićeš naredbu GOVORI , tada ćeš podignuti glavu i gledati u lice onoga koji ti je postavio pitanje, kada odgovaraš trudi se da budeš kratka i jasna, naravno dovoljno glasna, da te svi dobro čuju. Dok odgovaraš smešak na lice, da se vidi da si srećna i zadovoljna. Toliko za sada izlazi, povodac u zube i ispred nas, pravac ulazna vrata.”
- Kategorija:
- TV/TS/CD erotske priče
- 8 Nov, 2020
- 5816 pregleda
Kad ce nastavak