Vrteška čežnje - jedanaesti deo

Krupne kapi kiše koje su se međusobno gurale na velikom prozoru, nagoveštavale su kraj Miholjskog leta. Sručile bi se poput strelica po muzgavom staklu, izazivajući ples zenica u razlivenim, različitim bojama šarenice, dok su kapi bežale jedna od druge, da bi se ipak negde spojile u pori ostarelog drveta. Olujno nebo je menjalo boje, vetar je brzo terao oblake, da bi na mesto starih dolazili novi, još mračniji, spremni da podivljaju i munjama prošaraju nebo.

Ema sklopi oči. Zatrpana poslom već nekoliko dana, osećala je grčenje tela, dok je pokušavala udahnuti svež vazduh, iako nije smela da otvori prozor. U podsvesti se nadala, priželjkivala barem još jedan topao i osunčan dan, ali sada joj je ova kiša prijala. Ako ništa drugo, podsetila ju je koliko je umorna. Odhuknula je i brzo zavrtela glavom okrećući se u mestu. Po ko zna koji put je razgledala galeriju. Sve je bilo spremno za izložbu. Dobro, gotovo spremno. Trudila se da sve bude idealno postavljeno, svakodnevno preispitujući raspored, iako su slike već bile na pripadajućim mestima. Neki bi rekli da je neodlučna i nesigurna, ali ona je bila i više nego svesna posvećenosti svom poslu. Vrata se otvoriše i lepo lice proviri u salu.

„Ja umirem od gladi, moram izaći da nešto kupim“, Nadia se široko osmehnu.
„Ako veruješ, pomislila sam pre nekoliko trenutaka na hranu. Pored toga, jako sam žedna. Mogla bih nešto gazirano. Nadia, ako nešto pojedem, uspavaću se ovde, umazana bojama i okružena slikama. Reci mi, šta misliš o rasporedu? Nisam ti stigla reći jutros, ali dekoracija koju si napravila mi se mnogo dopala“, Ema primače stolicu i sruči se na nju. Nadia zakorači i brzim korakom dođe u središte male sale. Okrenu se nekoliko puta oko sebe.
„Mislim da bi nam trebalo malo više svetla, možda u nekoj specifičnoj boji i samo u ćoškovima, ali dovoljno jakog da se poigra senkama.“
Ema ponovo sklopi oči.
„Slažem se s tobom, ali mislim da je današnje vreme isključivi krivac, nekako mi se više dopada ta melanholična, toplija nijansa, koju smo napravile jučer.“
„Prirodna svetlost je magična i svakako prvi izbor. Naći ću način“, Nadia coknu jezikom.
Ema se osmehnu mlađoj devojci, krupnije građe, dok je ova prilazila da joj poljubi čelo.
„Sve će proći u najboljem redu.“
Ema uzvrati zagrljajem, gotovo ustavši sa stolice, jer je Nadia bila za glavu viša od nje.
„Sačekaćeš da kiša prestane, pa izaći po klopu?“
„Ma kakvi, u ormaru čuvam kabanicu za ove prilike, a obožavam kišu i svaki puta se jedva suzdržim da ne zaplešem na pljusku.“
„Samo da ova izložba više prođe, otići ćemo negde da se dobro isplešemo“, Ema podiže jedan kist s poda.
„Šta bi mogla pojesti?“, Nadia krenu prema vratima.
„Bilo šta, samo neka bude hrskavo i toplo i molim te neku salatu uz to.“
„Za piće, energetski napitak u zelenoj boji“, devojka crne kose se glasno nasmeja.
„Dupla doza“, Ema namignu uzevši telefon.
Dve nove poruke.
Prva.
„Kako ide, kad da dođem po tebe?“
Pogledala je kroz prozor, intenzitet pljuska je splasnuo, ali su crni oblaci još uvek prekrivali nebo.
„Poslije šest“, odgovorila je kratko, a potom dodala...“toliko te volim“...
Druga.
„Hteli smo da te iznenadimo, ali Krakonja me naterao da ti ipak javim, kako smo uspeli pobeći s posla, tako da dolazimo večeras. Verujemo da si umorna i znaj da smo ti oboje na raspolaganju večeras, a posebno sutra, tokom izložbe.“
Ema zagrize donju usnu.
„Jedva čekam da vas vidim“, odgovorila je prateći devojku u kabanici, kako izbegava nesavesnost vozača dok točkovima, žurno prelaze preko baruština.

Emi se oglasiše creva, no nije obraćala pažnju na njih, već na slike, koje joj se lagano počeše smenjivati ispred očiju. Sklopila ih je na tren. Bila je naga u mračnoj prostoriji u kojoj su dva mala svećnjaka otkrivala obrise oznojenih tela, da bi munja na nebu povremeno obasjala strastvena lica, poglede čežnje i vlažne usne obojene u boje trule višnje. Prezrele višnje, njene su se nežno spajale dok je vrhom jezika prelazila preko gornje, uvlačeći prste u plavu kosu, dok su se tople usne spuštale na njene, a vrh jezika joj dodirivao prednje zube. Osećala je da joj nežni prsti miluju kožu na potiljku i podižu kosu, da bi se u trenu još jedne usne prilepile uz njen vrat, ljubeći ga strastveno, klizeći sve do kraja ramena. Gubila je dah prepuštajući se usnama, uzvraćajući poljupcima, dok joj je drhtavica prolazila telom, a želela je još više, želela je sve, tražila da upije svu strast, izludi i izgori u toj strasti kojoj se prepuštala. Oči su joj se smešile na smaragde, koji su je nežno žarili, dok se na njima rasplamsavala vatra i prodirala u njeno biće, kroz svaku poru kože. Vreo dlan joj je silazio niz kičmu, nežne bradavice prelazile preko njenih, koje su se u treptaju oka ukrućivale. Vlažno međunožje je ulazilo u njeno, dodirujući vrhove njenih plamtećih usmina.
„Izluđujete me, jedva se kontrolišem...“, uspela je da prošapuće u obraz, u koji je utisnula svoje usne.
Usne....
Osetile je još jedne, kako joj strastveno, uz duboke uzdahe, ljube guzu. Počela je nesvesno da se namešta i potura. Tražila ih je sve više, tresla se kad bi nežno povukle kožu, pa pre puštanja, osetila sitni ugriz strasti. Uzdisaji uz njen obraz su bivali sve glasniji, a potom je osetila kako se krupna šaka glasno lepi na dupe žene, koja je sve jače uzdisala, dok je ona rukama povlačila na svoje telo. Od narednog udarca se zgrčila zajedno s njom, osećajući kako jezik klize po procepu, razmiče joj guzove i sve brže prilazi slatkim pičkicama, koje se trljaju jedna od drugu, stežući se do ivice orgazma. Šaka, koja joj je sišla niz kičmu, spusti se na njenu butinu, stegnuvši je čvrsto. Počela je da se trese, dok je jezik prelazio sa jedne pičkice na drugu. Stomak joj se zgrči, dok je pokušavala da raširi noge, kako bi taj vragolasti jezik ušao što dublje u nju. Osetila je kako Nina podiže guzu, glasno uzdahnuvši, a ona u trenu zamislila sliku, u kojoj dva duga i mokra prsta ulaze u Nininu vrelu pičkicu.
„O jebi je, uguraj ih jako u nju, uguraj do kraja, razvali joj pičkicu, molim te...“, vrtela je glavom, ljubeći Ninino lice gde god bi spustila usne. Prsti su neverovatnom brzinom ulazili u njenu pičkicu, uz vlažnu erupciju mednih sokova, koji su se slivali niz njene butine. Potom je usporio, a Nina počela da se pomera i navlači sama. Uspela je još više raširiti noge, iako su joj se butine tresle i osetila da joj jezik razmiče usmine, ulazeći duboko u pičkicu, Potrudila se da jednu nogu prebaci na njegova leđa i trlja ga člankom odabravajući ono što se spremao da joj uradi. Pičkica joj se širila i mamila ga da uđe što dublje. Obožavala je njegovo duboko disanje, sluđujuću strast, dok je jezik gurao sve dublje, a ona puštala sokove u njegovu gustu bradu. Spuštala je dlanove niže, htela je da ga dodirne po kosi, licu, na tren uhvati njegov pogled. Taj crni ugalj, u kojem bukti vatra, ali osetila je prste na svojim zglobovima, ruku, koja ih spaja i vraća iznad njene glave.
„Uživaj...“
Munja obasja sobu i ona zavrati glavu. U istom trenu je bila svesna nabreklog glavića koji joj je klizio po obrazu i primicao se usnama. Ruke su joj bile spojene iznad glave. Otvorila je jako usta i on uđe u njih. Hvatala ga je usnama, uvlačila duboko, do samog grla, pa puštala brzo, da se ne bi zagrcnula, grčeći se i stežući guzu pod jezikom, koji nije prestajao da je izluđuje. Nova svetlica je otkrila Ninine usne, kako se poigravaju sa jajima i Strahinju, koji u-iva u polugrču strasti, spuštenog pogleda, milujući obema grudi. Usne se spustiše na klitoris i ona ispusti kurac iz usta. Nina nastavi tamo gde je ona stala, nadrkavajući ga jako rukom. Strahinja brzo prođe s druge strane dok mu je ona oslobađala prostor na krevetu, a Nina se namesti između njegovih nogu.
„Želim kurac, čuješ li ti mene, hoću bre kurac, jako i duboko u njoj, hoću da me izludiš tim kurcem...“, spuštala je ruke na njegovo vrelo lice, malim stopalom dodirivala mokar vrh uspaljenog glavića, dok je vreo jezik prelazio preko njenog stomaka, napupalih grudi i osetljivog vrata.
„Ponovi, lopužo...“, njegov pogled ju je uzbudio još i više od mirisa i okusa pičkice na njegovim usnama.
„Čuo si me, ti...aaaahhh“, osetila je zube na vratu, dok je istovremeno uzimala nabreklinu u ruku i trljala glavić po usminama. Lagano je podizao karlicu, a ona je iznad nje ukrstila svoja stopala. Strastven uzdah ju je naprosto opijao, dok su prsti sklanjali kosu sa njenog vrata, a usne i zubi pretili da će zguliti kožu. Gotovo je vrisnula na prodiranje glavića i kurac koji je brzo sjurio u njenu slatku pičkicu. Zaključala ga je stopalima najjače što je mogla zarivši mu zube u rame, dok ga je pičkica gutala, otvarala mu se, širila, vlažila...stezala..
„Oohhh“, još jedna munja osvetli sobu.
Ema pogleda, kao kroz maglu, kako se Nina navlači na Strahinjin kurac do samog korena, dok joj on rukom steže dupe, a kažiprst druge ruke brzo gura u njenu guzu.
Još brže je noktima prešla preko Krakonjinih bedara, brzinom, kojom se na desetine sitnih grčeva počelo spuštati u njeno međunožje.
Zadrhtala je....udar groma zatrese sobu...

„Ja ne pamtim da je grmljavina trajala ovako dugo!“
Ema se prenu.
„Vratila sam se, pre nekoliko minuta je izašlo iz pećnice, znaš kako lepo miriše, hajde da klopamo, samo da ostavim kabanicu!“
Ema izvuče prste iz ribice. Med je curio između njih.
„Nadia, brzo dolazim!!!“
Nasmešila se, uzdahnuvši sa olakšanjem.
„Samo da uzvučem gaćice i dođem do daha“, prošaputala je za sebe.
Pogledala je oko sebe i krenula da otvori vrata, osetivši da je još uvek vlažna.
„Strast pomešana sa čežnjom.“
„Molim“, Nadia je postavljala stol.
„Ništa, mota mi se po glavi naziv za jednu sliku, a gladna sam pa buncam koješta.“
„U tom slučaju, da odmorimo malo poslije ručka“, Nadia se osmehnu.
„Uz muziku, javiću Strahinji da dođe po mene poslije osam.“
„Sve će biti spremno za sutra.“
Ema pogleda u drugaricu duvajući u ukusan i vreo zalogaj između njenih prstiju.
„Naravno da hoće.“
Pola sata kasnije su ležale jedna pored druge na starom, ali prostranom dušeku i pijuckale osvežavajuće piće.
„Drago mi je što ga nismo bacili“, Ema se blago protegnu.
„Dugo sam se premišljala, možemo li ga nekako iskoristiti, nakon renoviranja stana. Sinulo mi je onaj dan kad sam kupila dve lampe,a usput sam organizovala prevoz. Kauč je udoban, ali isuviše mali za leškarenje na poslu.“
„Ti uživaš u tome“, Nadia se nalakta
„Mhm, gotovo uvek mi je žao kada ljudi odbace neku starinu, jer im smeta ili skuplja prašinu. Milo mi je da tim predmetima nađem mesto u svom ili nečijem domu.“
„Oduševljena sam, kako si dekorisala moj, iako sam se u početku bunila da želim više prostora.“
„Svakako ga imaš dovoljno, osim kad ti dođe društvo....“, Ema namignu drugarici, a ona spusti glavu...“ ili ako poželim da plešem gola...“, obe se nasmejaše.
„Nisi mi pričala o tome.“, Ema podiže nogu u vis.
„Obe se slažemo da je ples izraz slobode, a ples bez odeće, dodatno naglašava slobodan duh i ja uživam u tome.“
„Nadia, ja bih da se vratimo na posao i znaj da ne uživaš u tome sama.“
„Idemo raditi, biće vremena za sve, mislim za svlačenje i tako to.“
Emi je kapljica curila niz bradu, dok se smešila.

Nina se namršti.
„Sve će proći u najboljem redu, samo se opusti.“
Ema se šetkala po sobi.
„Ma znam, ali ne volim propuste u poslu, a uvek se desi neki. Prihvatiću neke male, kroz pripreme i organizaciju, ali bojim se, jer se sve najnormalnije odvijalo, da sigurno nismo obratili pažnju na nešto.“
„Ja mislim da nema tog problema, koji ti ne možeš rešiti“, uzela je Emu za ruke i privukla je u svoje krilo.
„Žao mi je što sam vas uposlila, niste se stigli ni odmoriti, a ja vas počela smarati. S Krakonjom nisam ni progovorila kako treba, osim malo za večerom na brzinu. Dobro je da su njih dvojica izašli na ručak sami.“
„Ema, tu smo da ti pomognemo, a veruj da uživamo u svemu. Znaš koliko ja volim tvoje slike. On ih vidi na nešto drugačiji način, no, dok ih opisuje uživa u tome, tako da i sama znaš koliko mu se dopadaju.“
„Znam, hoćemo li se početi spremati?!“
„Ema, još uvek je rano, a moraš i nešto pojesti pre polaska, praviću ti društvo.“
„Samo da ne dobijem glavobolju, sva sreća pa je Nadia preuzela obavezu oko gostiju i njihovih dolazaka.“
„Da, primetila sam da se razume u posao, a čini se da je divna osoba.“
„Pa jeste, pouzdana i vredna saradnica, ali još bolja prijateljica. Zbližile smo se pre par godina. Pričaću ti.“
Nina ustade da pusti muziku.
„Ja ću u kuhinju da nešto pojedem“, Ema napravi okret na prve taktove.
„Pridružiću ti se, samo dok proverim, jesmo li isključile peglu.
„Oh da, molim te, moram pisati Nadiji.“
Nina se nasloni na vrata i sklopi oči.

„Nekako si zamišljen, kad god spominjemo ili pričamo o Eminoj izložbi“, zapalila je cigaretu dok je ležala na njemu.
„Kako misliš, zamišljen?“, hrapav šapat joj dodirnu uvo.
„Znam koliko uživaš u njenim slikama, u zajedničkom odnosu, ali stičem dojam, kao da ti nešto drugo, vezano za njeno slikanje odvlači pažnju.“
„Nina, postoji jedna njena slika, koja mi se mnogo dopada, odnosno koja mi odvlači pažnju. Slika, koja ne predstavlja tok njenih misli, trenutak inspiracije, ili slobodu kista u njenoj ruci.“
Nina se okrenu i poljubi ga bučno.
„Sad mi reci, kako to da ja nisam videla tu sliku, odnosno šta je naslikala.“
„Mislim da još uvek nije završila.“
„Razumem“, Nina se promeškolji u poslednjim trzajima orgazma, ostavljajući dogorelu cigaretu.
Obožavala je njegove usne koje su joj lagano klizile niz vrat, prema grudima, dok joj je šakama milovao bokove.
„Dosta za večeras, inače ću pobeći pod tuš, kasno je, hoću da se uvučem što bliže uz tebe i da me uspavaš.“
Prste joj je provukao kroz dugu kosu, dok se ona nameštala uz njegovo rame, prebacivši jednu nogu preko njega.
„Ti si video tu sliku, koja nije završena.“
„Jednom, sasvim slučajno.“
„Šta si to video.“
Odhuknuo je i tiho se nasmejao.
„Nećeš da mi kažeš?“
„Tražim prave reči.“
„Čekaj, tebi je ponestalo reči“, spustila je usne na njegovo rame.
„Vrtešku života, koju pokreću najdublje i najjače strasti, skrivene pod velom čežnje.“
„I ja svašta pitam“, nasmeši se.
Zaronio je usnama u njenu kosu.
„Ljubavi, je li ti nešto pričala, hoće li je uskoro završiti?“
„Znaš, mislim da joj se ne žuri mnogo.“

Znatiželja natera Ninu da pogleda prema malom sobičku u kojem je Ema slikala. Mislima joj proleteše strasti koje su pre nekoliko nedelja preplavile tu sobicu. Skupila je noge, nasmešila se u sebi i krenula prema kuhinji.
„Emči, moram te nešto pitati...“, zastala je, jer je Ema u pola zalogaja besno tipkala na telefonu.
„Izvini Nina, upravo mi je Nadia javila da nam centar nije ispostavio piće, iako su trebali pre pola sata. Subota je, pa imaju problem sa vozilom ili tako nešto.“
„Dobro, rešićemo to brzo, njih dvojica su u gradu.“
„Javila sam Strahinji, on je upravo otišao da pomogne Nadiji, jer je jedan deo led sijalica prestao da radi, a Krakonja je odjurio po piće, dok Ema ovde jede.“
„Hej, rekla sam ti da se opustiš, imamo još sat vremena da polaska, onda ćeš imati još dva sata da se uveriš, kako će sve funkcionisati besprekorno.“
„Razmišljam, šta bi bilo da vi niste došli“, Ema se napokon osmehnu i zavali u stolicu.
„Krakonja bi sigurno rekao jedna briga manje, ili dve“, Nina zagrize donju usnu.
„Zamišljala sam“, prošaputa Ema.
„Stvarno, naći ćemo vremena da nam ispričaš“, Nina je nežno poljubi, dok je ustajala sa stolice.
Ema uzvrati poljubac.
„Haljine su spremne“, tiho je upitala između poljubaca.
„Mhm, čizmice isto.“
„Onda, da uskočimo u njih“, Ema uhvati ustima Nininu donju usnu.

Pola sata pre otvaranja izložbe.

Znano da ne volim gužvu, ali ta mala galerija i slike na zidovima, u kojima sam pronalazio delove duše, mi je vrlo brzo prirasla srcu. Još sam se našao u prilici da nešto pomognem, a sad, po starom dobrom običaju, sa čašom u ruci, naslonjen na štok vrata male ostave, pozdravljao dolazak posetilaca, prateći pogledom tri žene i jednog muškarca, koji bi mi često namignuo, kao da iščekuje početak, a kroz nekoliko minuta bi slegnuo ramenima, jer želi da se ovo što pre završi.
Ema je nosila dužu crnu haljinu, prošaranu tamno zelenim nijansama, sa dubokim dekolteom i svako malo bi mi uputila pogled, kako bi me napomenula da ne zaboravim na gramofon u ćošku. Tri ploče su već bile spremne. Podigao sam čašu u znak odobravanja, nasmešivši se, pre nego sam prednjim zubima dohvatio kraj donje usne..
„Prelepo izgledaš“, potrudio sam se da mi pročita sa usana.
U trenu je rumenilom obojila obraze.
„Hvala, još jednom.“
Nakon toga se smeteno okrenula i prišla stolu, gde su bile složene brošure, sponzorski i promotivni materijali.
Nadia, krupnija devojka, nešto mlađa od Eme je bila na usluzi svima, gotovo u svakom delu galerije. Zajedno sa Emom dočekivala goste i plenila osmehom. Preko šarene haljine je prebacila kožnu jaknu, a brz hod su podržavale duboke patike. Upravo je projurila pored mene.
„Izvinite, treba li vama nešto, jeste li usluženi, brošure su na stolu, u njima je opisan naš rad u proteklom periodu.“
Pogledao sam je.
„Ah izvini, to si ti, zaboravila sam, kako ono beše ime. E....“, Nadia odhuknu.
Predstavio sam se ponovo.
„Da, pričale smo tamo, baš je lepo ime, ali ja ga prvi put čujem. Verujem da ima neko značenje.“
„Rekoše da opisuje određenog čuvara, odnosno nekoga ko čuva.“
„Prelepo, eh sad kad bi znala gde sam pošla.“
„Mislim da će malo vina pomoći“, već sam sipao.
„Samo malo.“
Iskapila je i brzo se izgubila.
Treća žena u dugoj sivkastoj haljini se primicala da me poljubi.
„Kako ide“, uzvratio sam poljubac.
„Hej, mogao bi malo da odeš kod Eme, za nekih petnaest minuta će održati govor, a upravo je shvatila da je zaboravila fasciklu u kojoj su zabeleške. Strahinji malo fali da ode kući po njih. Sve je to u glavi, samo je previše uzbuđena.“
„Nasuo sam u jednu čašu malo vina i počeo se kretati između gostiju, kako bi pronašao Emu. Galerija je bila puna, a broj posetilaca premašio naša očekivanja. Zatekao sam je kod stola, kako se smeši na goste i skrivenim pokretima lomi prste.
„Gde si lopužo“, naslonio sam se pored nje.
„Nina ti je verovatno rekla da sam zaboravila zabeleške, a volela bih samo da još jednom pređem između redova, jer moguće je da ću početi smarati, dok budem pričala.“
„Rekla mi je, a meni je nekako drago što si ih zaboravila.“
„Ispaću bre smešna.“
„Nećeš, samo ćeš pokazati iskrenost i uzbuđenje dok budeš predstavljala svoj rad, kao i radost u očima, zbog ljudi koji su došli i koji uživaju.“
„Misliš da mogu, odnosno misliš da uživaju?“
„Ema, siguran sam.“
U središtu galerije, Nadia je glasno, veselim tonom otvarala izložbu, pokušavajući da smisli neku dobru šalu ili anegdotu, dok Ema ne bude spremna.
„Nadam se da se neću izblamirati.“
„Ne možeš bre, jedino ako ne budeš htela da iskreno preneseš ono što osećaš, odnosno predstaviš ono zbog čega su ovi ljudi došli.“
„Iskrena, moram ti nešto reći.“
„Budi slobodna.“
„Skoro sam završila onu sliku...i....“, Strahinja nam priđe.
„Pile, idemo, vreme je, samo se opusti.“
„Čekaj, u čaši je nekoliko gutljaja vina, pomoći će ti“, nasmešio sam se.
„Znaš da ne pijem“, Ema pogleda u čašu, a Strahinja opušteno slegnu ramenima.
Pogledao sam je. Uzela je polako iz moje ruke i ispila.
Namignuo mi je, dok ga je uzimala pod ruku.
Odšetao sam na kraj galerije i naslonio se na zid. Nina se nasloni na mene.
„Hoće li biti dobro?“
„Bez brige, neće pasti u nesvest.“
Udarila je temenom u moju bradu.
Nadia promeni boju glasa.

„Sad će vam se obratiti žena, koja je najzaslužnija za bogatstvo i lepotu sadržaja u ovoj našoj galeriji, moja draga prijateljica, saradnica, a često i inspiracija...“
Ime se nije čulo od aplauza.
„Ja moram prići bliže“, Nina se odvoji od mene.
„Pre svega, hvala vam svima, što se došli...“glas joj je treperio.
Pokušavao sam da pogledom ispratim svaku od dvanaest novih slika, dok sam slušao Emu, koja se sve više oslobađala.
...“nekad mi pođe za rukom, zamislim i oživim sliku, toplinu u ljudima, naglasim situacije, jer smo u svakom trenutku upućeni jedni na druge. Pokušala sam da pokažem kako nekada reči nisu dovoljne, ako ih ne prati topao pogled, osmeh, ispružena ruka, a doista ne znam da li sam uspela. Vi ćete prosuditi....“

Nina okrenu glavu i osmehnu mi se.
„Divna je bre.“
Klimnuo sam glavom.

...“ sigurna sam da nema ništa loše u tome, da ljudska ruka dodirne prirodu, jer mi smo deo nje, a ja sam odlučila da vam pokažem da naš dodir, ne mora da naruši taj sklad i čaroliju boje, kojom priroda osvežava svakodnevnicu svakog čoveka...“

Slike su oživljale u mojim očima. Smenjivale se, a u svakoj je bio jedan deo Emine skrivene strasti, osećaja slobode i uživanja u njima. Oči. Nadia. Brzo je skrenula pogled u stranu, spremajući se da pozdravi Emin govor aplauzom.

...najvažnije, ne bih mogla da se izrazim na platnu na ovaj način, sa toliko ljubavi i pažnje, bez podrške mog supruga...., Strahinja klimnu glavom i osmehnu se..., moje prijateljice i saradnice Nadije i dragih prijatelja, koji su mi svakodnevno pružali podršku. Neki od njih, oni najbliži, su uspeli da dođu i budu uz nas večeras...hvala vam još jednom svima...ako sam slučaj...“

Nisam joj dopustio, sva sreća imam krupne šake, pa se pljusak razlio galerijom, a Nadia je jedva dočekala da sklopi svoje. Ema ponovo rumenilom oboji lice, dok je grlila Strahinju i Nadiju, a potom pogledom tražila Ninu i mene. Krenuo sam laganim korakom do gramofona.

Strahinja se pozdravljao sa jednim od posetilaca, dok je Nadia žurila da ga isprati. Ema i Nina su naprosto plesale od sreće. Jedna grupica gostiju je želela čuti mišljenje crnomanjastog muškarca o slici, na kojoj zahuktala lokomotiva izlazi iz kanjona, pozdravljajući reku na ulazu u gustu šumu.
„Reši ih se brzo, molim te“, Strahinja prošaputa sebi u bradu.
Krenuo je do Nine i supruge, koje su razgovarale sa jednom bakom.
Ema mu se baci u zagrljaj.
„Pile, ovo je bio pun pogodak, sponzori će mi produžiti ugovor, zauzvrat ću im ustupiti neka dela za izložbe tokom godine, a dobiću i marketinšku podršku prilikom prodaje, ako mi i bude potrebna, jer je Krakonja već uradio dobar deo posla.“
Poslednja grupica gostiju dođe da se pozdravi uz komplimente upućene Emi, a Nadia požuri da ih isprati, uguravši im u ruke po jednu brošuru i prateći materijal.
Crnomanjasti se smešio ispod jedne slike. Ema i Nina su lagano ispraćale bakicu do vrata, a Nadia je već pozivala taksi. Strahinja odahnu, namignuvši drugu, koju mu je već sipao piće.
„Koji daveži“, prihvatio je vino.
„Ma hajde, važno je da je sve prošlo u najboljem redu.“
„Hvala ti“, Strahinja otpi malo.
„Ne seri bre“, crnomanjasti se osmehnu.
Dve žene priđoše.
„Molim vas, sa mnom polako, još uvek se utisci nisu slegli, mogla bih se smejati, ali i zaplakati u isto vreme.“
Strahinja zavrte glavom.
„Imam predlog, već smo rezervisali stol za večeru. Rezervacija nam je do devet sati. Ostavljamo ovako, gasimo sve, posebno taj gramofon, zaključavamo i sutra ćemo doći da očistimo i pospremimo. Sad idemo da klopamo i proslavimo negde.“
„Već rezervisali“, Ema pogleda supruga.
Nina se smešila.
„Znaš da je ovaj moj sklon planiranju.“
„Samo sam ga malo potaknuo“, crnomanjasti se još više ispravi.
„Ne znam, hoću li poslije ovoga moći jesti, ali...“
„Ema, ne postoji reč ali, nisi jela ceo dan“, Nina se nasloni na crnomanjastog.
„Idemo onda, brzo ćemo pogasiti sve, ili ipak da zamolim Nadiju da ona...“, gledala je u drugaricu, koja je sklanjala brošure i premeštala čaše na stol.
Ema se okrenu i pogleda, jednog pa drugog muškarca. Nina, uz osmeh, klimnu glavom.
„Nadia, molim te ostavi to i dođi ovde s nama.“
Patike se ponovo pokazaše kao pravi izbor.
„Jao, koliko mi je drago što je sve prošlo u najboljem redu, već su nam poslali na mail...“, nije stigla završiti, Ema je zagrli i poljubi.
„Nadia, ako nemaš nikakvih planova za večeras, hajde s nama na večeru, pa ćemo poslije u neki klub da se isplešemo“, reče Nina.
„Mislila sam ostati ovde da malo pospremim.“
„To može čekati sutra, idemo na klopu“, Strahinja se zadovoljno osmehnu, jer je drug ugasio gramofon.
Istovremeno je jedan deo led svetala naglasio da je vreme polaska.
„Sad sam siguran sam da je do osigurača, možda bi trebalo im zamenim mesto“, Strahinja se namršti.
„Malopre si rekao, sve može sačekati“, drug ga potapša po ramenu.
„Čekaj malo, ovo se moglo desiti i za vreme izložbe“, Ema zastade na stepeništu.
„Ma kakvi, ovo je deo plana, odnosno sabotaže, da bi što pre krenuli“, crnomanjasti je uze u naručje i sletiše do vrata.
„Bezobrazniče“, prošaputala je, gricnuvši mu uvo.
„Ja ću zaključati“, Nadia je silazila poslednja.
„Pada kišica“, reče Nina.
„Ne biste verovale, ali i ona je deo plana“, Strahinja se glasno osmehnu.
„Vas dvojica stvarno niste normalni“, Ema bučno poljubi supruga.

Nadia je otvorila vrata svog stana, uteturavši se u njega. Nasmešila se i zaključala.
Svukla je patike i ostavila ih pored. Uzela je telefon i počela listati datoteke.
Dnevnik. Znala je da je to nekima smešno, ali njoj je bilo i više nego zabavno da, snimajući glasovne poruke, sumira dan na izmaku. Događaji, doživljaji, iskustva, iskušenja i prilike. Nekad, kada ne bude imala pametnija posla, sesti će i poslušati samu sebe.
„Mmmm, dugo se nisam ovako lepo provela, mislim da sutra neću osećati noge od plesanja. Vredelo je.“
Stan je bio vrlo mali, gotovo pa neki studio, ali ga je ispunila sa toliko detalja i motiva, da više i sama nije znala gde su nastajali i gde je dolazila do njih. Slika, na kojoj je potpisano ime „Ema“, je bila okačena iznad kreveta. Loptop je bio položen na stoliću pored kreveta. Imala je nameru da ga upali, ali je brzo odustala, jer joj se malčice mutilo u glavi. Sa drvenih polica su izvirivale razne figurice, mitološka bića, dok je nakit, ručne izrade, visio u svakom delu stana, gde je mislila da bi pristajao kao dekorativni ukras. Ostalo su bile fotografije. Bezbroj fotografija, a novoj, koju je planirala nazvati „večera“, pa ispred te imenice, kad se malo otrezni, dodati neki pridjev, već je našla mesto.
Pogleda se u veliko ogledalo, nasuprot kreveta, koje se savršeno uklapalo uz stari drveni nameštaj. Potom joj pogled pade na nekoliko knjiga, mahom poklona, u ćošku, pa se seti da već nedelju dana nije brisala prašinu s njih.
Sklopila je oči i počela skidati odeću. Volela je kad ih ponovo otvori da bude potpuno naga.

Misli su lutale.

„Ja obožavam plesati, ali uvek ostanem bez nogu, kad je Ema u blizini“, vikala je u Ninino uvo.
„Verujem ti, čak i mislim da se malo pravi važna“, glasno se nasmeja Nina.
„Ma ne, vidiš da je uhvatila ritam.“
„O čemu to vas dve, čini mi se da je muzika preglasna, ali meni odgovora, da se malčice izđuskam“
„Malčice!“, Nina se nasloni na Emu i zaplesaše u istom ritmu.
„Zezaš me“, Ema pređe rukama preko Ninine haljine, koja se pripijala uz njenu guzu i butine.
Nina poče da se zavodljivo spušta malo niže.
U istom trenu pružiše ruke Nadiji, u želji da im se pridruži.

Nadia otvori oči i pogleda se u ogledalo. Raširila je noge i ugledala vlažnu pičkicu.
Ponovo uze telefon u ruke.
„Tako mi je prijalo dok su me dodirivale. Obe su tako strastvene dok plešu gotovo napaljene. Taj osećaj su prenele na mene. Doista sam se lepo provela. Još kad su se muškarci pridružili.“
Nadia ostavi telefon i ponovo sklopi oči. Butine joj se stegnuše.

„Hvala vam doista, ali niste morali da me ispratite, mene retko muškarci prate kući, a dvojica nisu nikada, sigurna sam.“
Dok je završavala rečenicu, obojicu je čvrsto držala pod ruku. Priznala je samoj sebi da joj se malo muti u glavi po izlasku iz taksija.
„Ćao Nadia, naspavaj se i vidimo se sutra“, mahale su Nina i Ema iz taksija.
Okrenula se kod samog ulaza i poslala im poljupce uz mahanje.
„Eto, momci ja tu živim, možda bih vas i pozvala na piće, iako mislim da ja ne bih trebala više, a i vas dvojicu čekaju žene.“
„Hoćeš li moći sama do stana?“, upita jedan, dok joj je njegovo ime odzvanjalo u glavi i označavalo čuvara.
„Naravno, hvala vam na svemu, večeri i druženju, pokušaću sutra doći ranije u galeriju.“
„Taman posla, odmori se, naspavaj, pa pusti poruku, doći ćemo u isto vreme“, Strahinja je delovao umorno.
Nadia priđe i poljubi jednog pa drugog.
„Laku noć, ako su ovo videle, nadam se da nisu ljubomorne.“
„Ako budu videle, sve su prilike da ćemo morati peške kući.“
„Novčanici su u Nininoj torbici.“
Sve troje se glasno nasmejaše.
„Laku noć Nadia“, čula je krakatog, kojem je iz nekog razloga vrlo brzo postala naklonjena.
Pozdravivši ih još jednom, uđe u haustor.

Ponovo je otvorila oči, gurnuvši prstiće duboko u vrelu pičkicu. Jezikom je prešla preko gornje usne i drugom rukom dohvatila telefon.
„Dok sam ih gledala, kako jedu, osmehuje se, dodiruju, plešu, zadirkuju...ljube, pomislila sam da se oni ustvari jako i strastveno jebu, iskreno volela bih da se jebu u četvero.“
Spustila je telefon, kažiprst joj dodirnu sami vrh klitorisa, a kada je ponovo otvorila oči, obrisi dvojice muškaraca se pojaviše na krevetu..

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 9 Mar, 2020
• WirEl
• 3 glasova
• 2183 pregleda