Početak (kraj)
Najveća greška čoveka je što uvek daje obećanja koja ne može da održi. Laže druge a što je najgore laže i sebe.
Često volim da provodim vreme u parku. Šetam pored reke, uživam u mirisu četinara i posmatram nebo. Na prvi pogled, deluje idilično, vetar lomi grane, voda žubori, sunce se igra žmurki sa oblacima, vlada harmonija. I onda, stvori se čovek.
Sedeo sam jedno veče tako u parku i zazvoni mi telefon. " Hej, šta radiš?", upitao je zavodničkim glasom, " Odmaram u parku, ti?", " Razmišljam o tebi". Odmah sam osetio njegovo telo kako se priljubljuje uz moja ledja, ruke kako me grle i dah koji mi draži vrat, kreno sam da se gubim. "Hej, još si tu", cimnuo sam se, "Da da jesam, reci". "Pitao sam se da li si slobodan večeras da se provozamo gradom", "Naravno, možeš li da me pokupiš kod parka?", " Nikakav problem, odmah krećem".
Pristigao je nekoliko trenutaka kasnije a ja sam odmah uskočio u auto. "Čao","Čao". To je bilo sve, uvek nas je bilo strah da u javnosti pokazujemo svoja osećanja, činilo nas je ranjivim. Osećali smo jedan drugog ali nismo imali hrabrosti da se dotaknemo. Pogledao sam njega i iznenadio se, nosio je košulju uz telo i uske pantalone. " Lepo izgledaš, neka posebna prilika?", inače ne voli uske stvari."Da vodim te na večeru", dražesno me je pogledao. " Awwww to je tako slatko", rekao sam, " Ovo mi je prvi put da me neko vodi na večeru, stvarno si me iznenadio". "Ko te je naterao da se tako obučeš ? ", " Jao roditelji, rekao sam im da vodim devojku na večeru". "Kakva li je ta devojka?", upitah ga sa osmehom. " Slatka, onako, ima dlakave noge ", nasmejali smo se i pogledali. Vozio je sve do susednog grada, dok smo se šalili i pričali o nebitnim stvarima.
Stigli smo ispred restorana koji je bio na periferiji , ugasio je auto i strastveno me poljubio. Ostao sam bez daha. Isašli smo iz automobila i krenuli ka restoranu. Hodali smo jedan pored drugog tako da su nam se samo prsti kad kad dodirivali. Ušli smo, bilo je lepo, seli smo za sto naručili neku hranu i krenuli da razgovaramo. "Znaš da moji planiraju da se presele za Nemačku" upitao me je Aleksa. " Da pričao si o tome", sumnjivo sam odgovorio. " Pa, žele da i ja podjem", teško mi je rekao. Sve je stalo na sekund, ceo svet je krenuo oko mene da se ruši. " A šta će biti sa nama? " upitao sam tihim i krhkim glasom. " Ja tebe volim najviše na svetu, ali ovo ...", prekinuo sam ga, "Kada ideš", ljutito sam ga upitao sa očima punim suza. " Krajem meseca, moji su već sve spakovali", rekao je. " Slušaj, meni ovi uopšte nije lako, hteo sam otvoreno sa tobom da pričam, molim te razumi da nije do mene", gledao me je slomljeno. Osećao sam se prazno na trenutak kao da sam predpostavio da će se desiti nešto ovako. Konobar je poslužio jelo i okrenu se ka meni i upitao" Da li željite da popijete nešto", drsko mu odgovorih " Ne, upravo sam krenuo". Ustao sam, Aleksa me je beznadežno gledao dok sam izlazio iz restorana. Plačući uputio sam se ka centru. Razmišljao sam u sebi, koliko sam glup sto sam uopšte bio sa njim, što sam mu otvorio srce, sta je sa onim "Ti budi ti a ja ću biti ja i ništa nas neće razdvojiti", razmišljao sam o nama i krivio njega. Onda sam postao samokritičan, izveo me je na večeru kako bi mi na miran način saopštio tužnu vest, možda bi često dolazio, možda bi me pitao da krenem sa njim, veze na daljinu isto uspevaju. Hiljadu glasova je odzvanjalo u mojoj glavi dok su mi suze nagrizale obraze. Od razmišljanja glava je htela da mi pukne. Telefon je zvonio i zvonio a ja sam u isto vreme bio besan i nisam imao hrabrosti da se javim. Iznenada, zvuk kočenja automobila me je uplašio, parkirao se ispred mene i izašao iz auta. "Udji u auto da porazgovaramo", ljutito reče. Stajali smo jedan preko puta drugog. " Ne želim " procvileh, " Ne drami nego udji u a-u-to" zarežao je a oči su mu bile pune suza. Oko nas nije bilo nigde nikog. Pokušao sam da prodjem pored njega ali me je uhvatio za ruku otvorio vrata zadnjeg sedišta i ubacio me , seo na mesto vozača i zaključao auto. Kap po kap suze su padale na sedište dok mi je glava bila prislonjena na prozor.
U meni su se mešala sva moguća osećanja za koja sam znao . Glava mi je pulsirala od besa a srce cepalo od muke. "Vidim da je tebi teško ali zamisli kako je meni, zamisli kako se ja osećam dok ti slamam srce, misliš li da to stvarno želim, igrom slučaja sudbina nas razdvaja a mi umesto da ostanemo jaki, cepamo se i propadamo", besneo je dok sam ja jecao a potom je povisio ton " Ponašaš se kao dete", ja sam i dalje jecao ."SLUŠAJ ME"povikao je okrenuvši se prema meni i besno preskočivši sedište. Uneo mi se u lice i uhvatio rukama za glavu. "Ja tebe volim i uvek ču te voleti, razumi to. Ne ostavljam te zato što hoću već zato što moram, a ti si jaka osoba i možeš ovo da podneseš, jel' tako". Umirio sam se i klimao glavom dok me je on držao, " Izvini nisam znao šta da kažem, nisam znao šta osećam, izvini" uplakano sam govorio."Sve će biti u redu", rekao je . Poljubio me je u čelo i zagrlio. Dugo me je držao i šaptao da če sve biti u redu. Obrisao mi je suze i poljubio. Ljubio me je lagano, usnama je klizio po licu i vratu, skupljao je moju bol. Skinuo je kušulju i privukao me ka sebi, disao sam jako zato što sam bio izmoren. Prste je polako zavlačio ispod moje majce i klizio niz ledja. Uhvatio me je za guzu i jako poljubio. Nakon poljubca me je pogledao, pa bi me poljubio ponovo i tako nekoliko puta sve dok se ja nisam smirio, opustio i krenuo njega da ljubim. Skinuo je prvo svoje pantalone a potom moje. Svlačio mi ih je, dok me je ljubio po stomaku, butinama i stopalima. Od stopala pa sve do kukova me je ljubio ponovo a potom zubima svukao moj donji veš. Malo sam se uzdigao. Njegovi prsti su igrali po mom telu dok su nam se usne spajale. Nagi smo se strasno ljubili i istraživali tela kao da je bio poslednji put. Oborio me je na sedište, okrenuo na bok i ljubio po ramenu. Rukom je prelazio preko mojih grudi, struka, kukova sve do butina. Ljubeći me podigao mi je nogu u vis i pomazio je nekoliko puta. Lagano je prislonio svoj ud uz moju guzu i polako krenuo da ulazi. Strastveno je ulazio, dok me je rukom stezao za butinu a poljubcima obasipao. Sve je bilo tako sporo i opuštajuće, nezaboravno. Ljubili smo se kada sam osetio neku toplinu u stomaku, ispunio me je. Legao je na ledja a ja preko njega, disali smo duboko, a tela su nam bila prekrivena znojem. Ležali smo tako prilepljenji koji minut jedan uz drugog kada je rekao. " Nikada te neću zaboraviti, ti češ mi uvek biti prvi" samo sam klimnuo glavom, " Mislim da je bolje ovako da se završi nego da se i ja i ti mučimo miljama udaljeni jedan od drugog". "Voleo bih da je drugačije i da smo malo stariji, ali šta ćeš to je život". Slušao sam i na sve to dodao " Možda se vratiš ili se nekada ponovo sretnemo, možda ovo nije kraj, nikad se ne zna". Bolno smo se odvojili jedan od drugog, obukli i krenuli kući. Dovezao me je ispred kuće i snažno zagrlio rekavši "Zbogom".
Bio sam umoran tako da sam otišao da legnem, i da se pravim da je sve ovo bio samo san.
Ovo je kraj naše ljubavne priče, Aleksa je otišao za Nemačku juna 2019. i od tada smo se čuli par puta i kako sam saznao ne planira da se vrati. Dosta je uticao na mene, tako da sam ja krenuo dosta da se ponašam kao on. Uozbiljio sam se i sazreo za kratko vreme. Njegove dodire, glas, usne, miris, nikada neću zaboraviti kao što ih više nikada neću ni osetiti. Možda neko popuni prazninu u mom srcu a možda ostane ožiljak kao simbol jedne neostvarene ljubavi.
To je to ljudi. Naslov je paradoksan ali ako vam se svidelo ili ne ocenite. Želeo bih da se zahvalim na komentarima i lepim ocenama. Takodje ovo je bilo moje jedino iskistvo tako da istinite priče neću pisati. Razmišljao sam da sledeća priča bude izmišljena i nešto drugačija od ostalih sa ovog sajta, možda prikaz veze izmedju dva mladića u 17. veku .... ne znam .... iznenadiću vas a za sada pozz.
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 11 Jan, 2020
- 5759 pregleda
Idi u kurac nije mi dobro sad
Bravo momče svaka čast
Sedaj u avion i idi za njim,ne pustaj ga
Nikad nije kasno.
Ljubav nema granicu....
Nisam očekivao ovakav tužan kraj. Rastužilo me je do suza.
Price su predivne,,nesto slicno sam i ja prosao,,samo so nikada nisam uspeo da zaboravim..kazu vreme leci sve ,,za mene je vreme stalo onomad,,,sve je bilo ok samo sto ja nisam imo sa kim da podelim svoju tugu,,tko d neki ljudi jednostavno tesko prodju kroz rastanke,,jednostavno su takvi,,,
Bratiću nije Nemačka preko sveta, završi neku školicu pa idi i ti, naročito ako možeš kod ovog tvog.
Za nekoga ko ima samo18 godina, odlično pišeš.Razočarenje prvom vezom te može samo ojačati na putu ka pravoj zrelosti.