...jedan čovek i jedna žena II...
Bez vetra, bez života u kosi. Miris magle je bio isuviše jak da bi neko od nehajnih prolaznika obratio pažnju na dve senke, koje su žurile u iznajmljeni apartman.
„Da uzmemo taksi!?“, tišinu otera dublji glas punačke prilike, čiji zanos u nogama i prste u kosi, ne bi mogla pratiti ni jedna svetska manekenka.
„Ja bih da prošetamo“, odgovori druga prilika, koja je zamišljeno vukla svoj koferčić.
Pribrala se na momenat. „Da, domaćin će doći po nas, treba samo da mu pustim poruku, ali pre toga da malo protegnemo noge.“
Dijana zastade na trenutak. „Tako znači, ide mi u prilog, hoću da iznenadim Marka.“
Pola minute šutnje. Za dve žene u pokretu, to je već previše.
„Šta misliš, hoće li doći?“, tiho upita Dijana.
Vitka prilika spusti pogled. „Ne znam, nije odgovorio na moju poruku.“
Nina spusti ruku na glavu malog dugokosog dečačića, dok su prelazile semafor.
„Čekamo ovde, Dijana, valjda ćete ti i Marko da mi pravite društvo, ako na festival moradnem sama.“
Drugaričine ruke ju obujmiše oko vrata. „Naravno da hoćemo, ali bi volela da i on bude tu.“
Nekoliko minuta kasnije, gume zaškripaše i galantni, ali zadihani gospodin otvori vrata.
„Moje dame, izvinite što kasnim, gužva je, izgleda da je saobraćajka u Nemanjinoj.
Kratka vožnja, Nina gleda kroz prozor, Beli grad, kojem, na silu, uzimaju dušu.
„Puno sam mu dopustila, šta mi bi da ga pozovem, još sam morala slušati malo muških gluposti, kao da mi ih nije dovoljno u vlastitoj kući, ali saslušala sam ga i opet se raspizdila. Jebeš emotivnu ženu u tridesetim, kao sve to ona zna, može i želi, a čim čuje ugodan baršunast bariton, procuri joj niz butine. Kakav bre stav i racionalno razmišljanje, kad u meni ključa. Sva sreća pa je brzo završio razgovor, da ne čuje kako vrištim i uvijam se na krevetu. Bem mu i ugodno zamuckivanje i blagi prekor u glasu. Nina, tako se to radi, ispratiš muža na put, možda je i njemu dopizdilo, isplaniraš vikend i pustiš poruku, „dođi“, uz seksi upute, a on, ni mukaet, bem li ga.
„Lepojke moje, stigli smo, moja kćerka Vesna vas čeka ispred ulaza. Uživajte u vikendu.“
Nina se trznu. Obe se zahvaljuju sredovečnom gospodinu.
„Ja ću brzo tušnuti i pozvati Marka da dođe po mene, hoćeš li s nama na piće?“, Dijana se okrenu prema drugarici.
„Ne, odvućete me u trojku kasnije, a i ne bih da me Marko svlači pogledom, umorna sam, težak dan na poslu“, odgovori Nina pokazujući u pravcu ulaza, gde ih je čekala visoka devojka.
Dijana se zacenu, a potom zabrinuto pogleda drugaricu.
„Samo ako ne dođe, ja ću ga isprašiti“, odhuknu.
„Dijana i Nina, milo mi je, ja sam Vesna, dobro mi došle“, prisno se izljubiše na ulazu.
****
Gledao sam u mrkli mrak, da mrkli, pored toliko svetla i pizdarija, koje neki s pravom zovu čarolije Beograda...noću.
„Misliš da si pametan“, glas u meni je svakim danom, sve više zajedljiviji.
Odmahnuo sam glavom, nehajno zapretivši rukom samom sebi. Apartman je bio ugodan, mali i tesan, savršen za tjeskobnu noć, ako je ne zajebe flaša vinjaka na stolu, iako sam polusvesno odlučio da neću preterati. Telefon je i dalje pokazivao poruku „došao sam, pronaći ću te na festivalu“, znam, grozno je to, ali želeo sam da budem sam sa samim sobom i vinjakom, da nas posvađa. Treba dosta vežbe, da se obuzdaju emocije i strast, a iskreno, želeo sam da je vidim odmah, pa možda i da osetimo tu čaroliju..., ustao sam i posegao za flašom, ali moju nameru prekinu zvonjava telefona, odnosno aplikacije, koju, manje više, koristimo svi, da bi što manje punili džepove telekomima i ostatku družine, al' nas, za divno čudo, opet nekako zajebu.
„Đubre jedno“, čuo sam prijatan glasić.
„Izvini, poslovi me stisli, nisam bio u tok...“, prekinula me je.
„Dobro, nisi imao vremena da utipkaš jednu jebenu rečenicu“, nije bila ljuta.
Potvrdio sam.
„Nisi vani!?“, upitah, kako bih preskočio ironiju.
„Ne, naga sam u krevetu.“
Bez reakcije.
„Ti!?“
„Ništa posebno, sedim u ćošku ovog lepog sobička i ne mogu se pohvaliti nekom krpicom na sebi, ali zato mogu devojkom pored, čiji sadržaj bi mi trebao pomoći da zaspim.“
Ćutala je neko vreme.
„Ja imam neko vino, ali bih volela da me ti uspavaš.“
Nasmejao sam se. Čuo sam izazovni kikot s druge strane.
„Gde je Dijana?“,
„Vani, uživa s nekim dečkom, a javila mi je da će do njega kasnije.“
„Ma nemoj, za nadati se da krevet neće popustiti“, nasmejao sam se u sebi.
Nina se verovatno uhvatila za stomak.
„Ne verujem, poslije one avanturice s tobom, postala je opreznija, pa prvo proveri nosivost.“
„Kreveta ili dase, ovog puta, delije?“
„Imaš usta, pitaj.“
„Ipak, mislim da ću ih iskoristiti za nešto drugo“, odgovorih
„Moram priznati da je i bilo vreme za nešto pametno od tebe“, Ninin prigušen glasić oslobodi svu strast.
****
Vlaga među prstima, divlje sam trljala klitoris, slušajući bujicu strasti, koje su se lepile na moje uvo. Molila sam ga da se svuče i uključimo kamere, ali je znao da bi to malčice ugasilo vatru u kojoj sam ja izgorevala. Orgazam je visio u zraku, a on je utihnuo. Molećivo sam stenjala, grčići se na krevetu, psovala mu, pretila, a potom glasno vrisnula. Reči su ponovo počele sipati poput vodopada, a ja sam se topila u njima, postajala sam jedno sa nadolazećim orgazmom i nekontrolisano počela vapiti za njegovim međunožjem, gurnuvši glavu u jastuk, dok je iz ribice frcalo na sve strane. Prestao je šaputati i tiho se smejeo.
„Želim te“, pomilovala sam mokrim prstima njegovu sliku.
„Laku noć“, začu se umoran glas.
„Nemoj me terati, neću te pustiti tako lako“, disala sam duboko.
„Uspi si čašu vina, prijaće ti, a ja neću nigde pobeći.“
Poslušala sam savet. Bio je jako umoran. Odhuknula sam i odlučila da mu pevušim, iako sam znala da neće napustiti svoj ćošak i tamu.
Nina se trznu, gledala je u izlog. Položi ruke na bokove. Lep dan. Šta da se radi.
Idem ja sama, a valjda me pronađe. Ipak, pustiti ću mu poruku, za svaki slučaj.
Volim festivale, opuštenost u ljudima, vesela do nasmijana lica i prijateljske poglede gostoprimstva, možda malo požude, ali sve u svemu, prostor gde se osećam jako lepo, ovoga puta, u dužoj bledo - plavoj haljini, koja mi je možda i malčice tesna, ali koga briga, sve i da mi grudi ispadnu napolje. Eksplozija boja, muzika nije preglasna, ali sasvim dovoljna da zagreje atmosferu do maksimuma. Svi su u ugodnom zanosu, pridružila sam se grupi rasplesanih devojaka i prepustila se užitcima, dok se ruke isprepliću, a oznojena tela dodiruju.
****
Lagano sam se šunjao beogradskim ulicama, pokušavajući da oteram nelagodu, koja me neprestano vraćala u prošlost, da preispitujem zaboravljene rečenice, ili pak momente, koji su moj i Ninin život mogli navesti na izvesnije putovanje. Treba dobro promisliti pre nego se čovek pomiri sa činjenicama, a jedna od njih govori da ja i Nina ponovo visimo u zraku, mada ona pokušava da uhvati brod za mirniju luku, dok je moja nesigurna ruka neprestano povlači nazad, a jedino što joj mogu ponuditi, je ugodno plivanje na olujnoj pučini. Nasmeših se, a jedna prolaznica me pogleda ispod oka.
„Čisto sumnjam da će ovo lutanje dati neke odgovore“, ču se glas razuma, koji bezrazložno poklapam i rukama i nogama.
U pravu je. Okrenuh prema Skadarliji.
„Kafana!?“
Samo kratko, valjda će javiti kad stigne tamo, a trebalo bi mi malo mira, pre toliko gužve i halabuke.
„Bokte, zašto komplikuješ, bojazan da će Nina možda uskoro završiti farsu, je potpuno neopravdan, iako malo serucka, ali jednostavno, plaši se da je ne povrediš.“
Farsu!?
„Naravno, Nina je udata žena, a ti nisi baš u nekoj zavidnoj poziciji, osim što te možda još uvek voli.“
Ne seri! Joj, opet naglas.
„Gospodine, treba li Vam pomoć“, muškarac se odmaknu od svoje tročlane porodice i spusti mi ruku na rame.
„Ne, hvala vam, u redu je, malopre sam imao jedan žustar razgovor, pa sad sređujem misli.“
„Aaa tako, ja i supruga pomislili da niste zalutali.“
„Sve je u redu, uživajte u šetnji.“
Čekao sam da se udalje. Porodica. O tome treba...., ustvari, ipak u kafanu i sačekati da mi se Nina javi. Na samom ulazu u Skadarsku ulicu stiže opomena. Poruka.
„Ja već stigla, idem da pevam i plešem, kada budeš blizu javi se.“
Ipak će kafana i boemsko raspoloženje morati sačekati.
„Gospodine, stigli smo, lep provod Vam želim“, nasmeja se sredovečni taksista.
Od sad, pa nadalje i ubuduće, ako mi se neko poželi na taksistu u Beogradu, šamarčinu će dobit. Ismejah se sa ovim dedicom, gotovo do suza.
„Hvala vam puno, na svemu.“
Izađoh, osetivši vatru u zraku. Biće ovo duga noć. Nina je pustila još jednu poruku. Izgleda da je okupila veliko društvance. Na ulazu sam.
„Gospodine, moram priznati, brkovi vam odlično pristaju“, nasmejani domaćin, pohvali paučinu iznad moje gornje usne.
Nasmejao sam se, onako nazor.
„Znate, običaj je da gostima natočimo jedan vrč pića, pre nego li se prepuste zabavi.“
Ovo mi se već dopada.
„Naravno, uslužite me“, odgovorih, pripremajući bakšiš.
„Anđela sine, imamo jednog markantnog gosta.“
Sunce ti, markan..., šta....uredu, sačuvaću za sebe.
Lepo devojče, crne kose, da, raspletene bujne, još lepšeg osmeha, mi pruži vrč pića.
Uzvratio sam osmeh i odmah malo otpio, na njeno tapšanje rukama.
„Gospodine, samo još jedno potpitanje...“, domaćin se nalakta, dok se kćerka nasloni na očevu mišicu.
Odhuknuo sam.
„Samo izvolite“, otpio sam još malo, hladnog sadržaja, koji me posetio na neko dobro craftano pivo.
„Znate, nekako sam primetio, po naglasku, da niste iz Srbije, ili možda neki deo...“, bilo mu je malo neprijatno. Kćerka ga malčice prekori pogledom.
Šta se može, ljubopitljiv tip.
„U pravu ste, nisam iz Srbije“, živo se pitah, zašto ne dodadoh, nažalost, na kraju rečenice.
„Onda ste iz Bosne, kao i ja, al', opet, proputovao je ovaj čiča, svojevremeno, sve ove naše zemlje, ali tako specifičan naglasak nisam nigde čuo, mada malo podseća na ovaj ovde.“
Znači, tu smo. Grleno se nasmejah, a domaćin mi se pridruži.
„Ponovo ste u pravu, jesam, tu blizu, preko Drine, a jedan mali procenat građana, iz grada soli, priča ovim naglaskom.“
„Ako je tako, za vas specijalitet kuće, domaćin časti....“, pljesnuo je rukama.
Znao sam da ću napravit neku pizdariju. Nakon što progutah posljednji zalogaj, moj domaćin, podiže ruku.
„Nadam se da večeras niste došli sami, al', ako ste, moja kćerka će vas odvesti u obilazak.“
Ramena, prelepe devojke, se ispraviše.
„Tata...“, obrisala je ruke i nasmešila se, podigavši levu obrvu.
Prišao sam štandu. Domaćin se ponovo nalakta.
„Hvala vam na svemu, bilo mi je jako prijatno, ali mislim da je jedna zlatokosa već nervozna, jer kasnim.
„Naravno, samo vi, razumem, tako markantan, visok, kulturan....bilo bi čudno, da ste...videćemo se valjda, po izlasku...“
Glupav, neobrijan, krakav i smotan. Te reči bi odgovarale opisu.
Razmišljam. Samo par lepih reči može da otvori čoveka do te mere da se oraspoloži i pokaže prikrivenu dobrotu, koje možda, ni sam nije svestan.
Sad smo spremni za potragu. Muzika nije preglasna. Olakšavajuća okolnost.
Sve je rasplesano i raspevano. Doduše svima nama treba smeha i vedrine. Na to se barem nije teško naviknuti. Samo treba prestat seruckati. Pa tako, nakon izvesnog tumaranja i ponekog sudara sa telima u zanosu, nađoh se ispred velikog vrcavog dupeta.
„Samo tresi, dok se svi muškarci uokolo oblizuju“, glasno joj šapnuh na uho.
Dijana vrisnu od radosti.
„Kretenčino jedna, pa gde si ti do sada“, bukvalno se bacila na mene.
„Pa malo sam se motao okolo.“
„Nije fer, da znaš, nadoknaditi ćeš ti njoj sve, večeras.“
„Kako vidim, super se provodi.“
Nina je zavodljivo plesala s nekim devojkama, između nekolicine oduševljenih muškaraca.
„Zar nije lepo videti veselu ženu, kako uživa!?“, drugarica se nasloni na mene.
„Koliko je popila“, nasmejah se.
„Sasvim dovoljno, da ti može zalepiti šamarčinu, kad te vidi.“
„Onda, da malo sačekam?“
„Dragi moj, svi vozovi prolaze pored tebe, a ova lokomotiva se zahuktala, gledaj, znam koliko je voliš“, odgovori Dijana, i spusti mi ruke na svoje bokove.
Retrospektiva
Ulazim u knjižaru.
„Ciao bello“, pozdravi moja drugarica, dak je umotavala neko poklonče.
„Daj, ne seri, jesu li mi stigle knjige?“
„U podrumu su, idi pogledaj, svakako se ponašaš, kao kod kuće“, reče Dijana i dobaci mi ključeve.
Poljubih joj kosu, izmamivši lep osmeh.
„Dok završim sa mušterijama, pridružit ću ti se, moraćeš popunit jedan obrazac.“
Namignuo sam joj.
U podrumu, na stolu, je bila položena kutija, na kojoj je velikom slovima pisalo kreten. Nema šta, domišljata mala. Kad sam već tu, ispitaću sadržaj kutije. Ušla je i nečujno zatvorila vrata, naslonivši se na ista.
„Jesi li zadovoljan?“, poluglasno upita.
„Ovo je fenomenalno.“
„Reci mi, kako je prošlo s Ninom.“
Ma ok, malo smo pričali, šta mogu, žena u braku, promenila se, sve ok...rastali se u miru.“
„Tako znači“, Dijana položi ruke na moja ramena.
„Šta sam ja tebi?“, stisnula je usne.
„Drugarica...najbolja drugarica“, ovo drugo, nakon što je prevrnula očima.
„Druže moj dragi, ovo što sam napisala na kutiji, je malo u poređenju sa onim, što sam pomislila o tebi.“
„Nina, ti je sve ispričala“, oborio sam pogled, usmjerivši ga na sadržaj u kutiji.
„JESTE, morala je nekome, teško joj je, strašno puno rizikuje, a toliko joj je stalo do tebe, mora razmisliti o sledećim koracima, a to ne može sama“
„Ne znam, kako bih joj mogao pomoći.“
Još je više stisnula usne.
„Savršeno te razumem, obični mekušac, koji ume da se uvuče pod kožu, malo izjebucka i odmakne se.“
„Ma daj bre, pričaš gluposti.“
Dijana mi okrenu guzicu.
„Spakovala sam ti sve lepo u kutiju. Obrazac je tu pored. Moraš ispuniti sva polja, osim bankovnog računa. Uživaj u svojoj gorčini, kao da si sam na celom svetu. Tako se i ponašaš.“
Napravila je nekoliko koraka.
„Dobro, možda sam pogrešio...“, zastala je.
„MOŽDA?! Ti si običan.....“, nisam joj dozvolio da završi rečenicu.
Okrenula se da me pogleda, a ja je gurnuh uz zid.
Uvidjevši da je malo preterala, zagrli me snažno, no bilo je kasno.
„Ti misliš da ja, zbog svega što se desilo, nastupam nonšalantno, možda se osvećujem za nešto što ne razumem, ili glumatam da se sam borim protiv vetrenjača, koje su plod nekog mog inata, drugarice, ti valjda dobro znaš, koliko ja ljubavi čuvam za tu ženu, te da sam učinio sve da nas dvoje stvorimo naš mali svet, a ona je mi je toliko pomogla u tome, naučivši me da poštujem, volim, ljubim, stvaram...., drugarice, toliko me dobro poznaješ, da bi trebala razumeti, kako me motivišu ideje, strast i ljudska dobrota. Nikad novac. Nisam ja Ninu oterao tamo preko okeana, u pizdu materinu, samo nisam mogao da se pomirim s time, da ona ostavlja nešto što smo godinama zajednički stvarali, zbog malo zelembaćke ambicije. Mada je to bilo praktično u tom trenutku, mišljenja sam da promena u životu, nastupa onda, kad se i najviša kula, počne urušavati, a dok do toga ne dođe, vredi se boriti. Možda ja i živim mimo sveta, ali nikada neću odbaciti taj svet. Možda ja trčkaram i smejem se ljudima, koji se trpaju i guraju u kapitalističku lokomotivu, ali im nikada neću okrenuti leđa, niti ću ih osuditi. Budala, verovatno jesam, ali srećom dok sam se kao najgori narkić grčio u smrdljivoj sobi, neki ljudi su pružali ruku da pomognu. Ti ljudi su bogatstvo, koje će uvek čuvati duboko u sebi, da mi ga neko ne otme. Tu čuvam i nju. Znaj drugarice da se trudim, ali vreme ne mogu vratiti, niti mogu ubiti ljubav, koju osećam prema toj ženi, tako da mi treba malo samoće, ako već pitaš, laži takođe, da bih spoznao stvari, onakvima kakve one doista jesu...“, gledao sam kako se Dijanine oči pune suzama.
„Đubre jedno, volim te najviše na svetu, ali nekada to moraš izbaciti iz sebe, postoje ljudi koji umeju da slušaju i koji te vole.“
Osetih suze na svom vratu. Počeo sam se tresti i tupo gledati u zid.
„Ispričala mi je sve, nije mogla više izdržati....znam da si saznao za trudnoću“, podigla je pogled i pomilovala me po licu.
„Znam da nije u redu, ali nekada ne smeš da preispituješ odluke jedne žene. Teško joj je, napokon je spoznala, da, to bogatstvo, čuvaš za nju.“
Nasmešio sam se. Dijana obrisa suze.
„Milo mi je što te nisam izgubila, bila sam ljuta na tebe, a iako si jedan gunđavi zajebant, ja te neizmerno volim.“
„Takođe, hvala ti, možda mi je ovako nešto trebalo“, odgovorih drhatim glasom.
„Zaključala sam dućan, a verovatno su se počele mušterije skupljat ispred vrata, idem gore..., a ti gizdavo izađi iz podruma.“
Glasno sam se nasmijao.
„Čekaj bre da ti malo uneredim kosu, pokvarim šminku...raskopčam bluzu.“
„Pih, mogla sam ti i popušit, da si pustio koju suzu.“
Poljubio sam je u čelo. Uzvratila mi je dupetom u međunožje i gotovo izbila dah.
„Mali, pojma ti nemaš.“
Gledao sam za njom dok se zavodljivo uspinjala uz stepence. Zatvorila je vrata podruma.
Pogledah ka stolu, sad, kako da budem gizdav, sa ovolikom kutijurinom u rukama.
„Neću lagati, volim, a i uživam da je gledam, tako veselu i raspevanu.“
Dijana zatrese guzicom. Jedan momčić srednje visine, nabudženog tela, verovatno isklesanog u teratani, serem bre, prijatan dečko, priđe i pruži ruku.
„Ja sam Marko.“
„Pa Marko, milo mi je.“
„Ti si Dijanin drug!?“
Oho, ovo neki opasan jebač.
„Najbolji“, ne znam, kako sam uspeo završiti zadnji slog, jer sam dobio Dijanin lakat u rebra, no nije prestajala da treska dupetom i naslanja se na mene.
Tako znači.
Počeh neko neobavezno ćaskanja, jer mi se Nina izgubila iz vida.
Markec se razvedri.
„Dijana mi reče da voliš košarku, imam ulaznice za sutra, samo ne znam...Zvezda ili Partizan.
Podigao je vrč.
„Žene“, rekoh i kucnuh.
„Pametno, idem da nam donesem još piva.“
Dijana se tiho smejala.
„Je li ovaj malčice ljubomoran?“, veselo upitah.
„Pa čudilo bi me da nije, držiš mi ruke na bokovima, sve vreme.“
„Pa ti si ih tu postavila.“
„Jesam, da ih skloniš, kad on priđe.“
„Uh, sunceti, koristiš me za svoje prljavo-zavodničke igre.“
„Pa, koga će drugog.“
„Znači, Marko dobro jebe.“
Dijana diže pogled, udarivše me glavom u bradu i isplazi jezik.
„Bolje od tebe.“
„Znaš da to nije neki podvig.“
„Đubre jedno....“, okrenula se i sočno me poljubila
„Nina se vraća“, prošaputah joj na uho.
„Idi kod nje, ja i Marko ćemo biti u našem apartmanu, ako budete hteli, a mislim da nećete.“
„Drugarice, ostavljam te samu“, rekoh i uzvratih poljubac.
****
Spazila sam ga po povratku iz toaleta. Upravo se ljubakao sa Dijanom i sad je na metar od mene. Bezizražajno ga gledam, jer ne znam šta bi, izujedala, izgrebala, ili pak izljubila do besvesti. Možda i sve odjednom. Prišao je nonšalantno. Džukac, razumeo igru. Poigra se uvojkom moje kose, koji sam za njega ostavila i popravljala u toaletu.
„Izvini, došao bih ranije i nemam opravdanje, a iskreno, rado bih se vratio u neko ćoše i uživao, gledajući te.“
Već sam bila pijana. Zagrlih tog neotesanog glupana, prislonivši vlažne usne na njegove.
„Drago mi je da si tu. Ne tražim nikakvo objašnjenje, samo da me ljubiš, pevaš i plešeš.“
„Znaš da nisam više tako mlad i poletan.“
Kimnula je glavom.
„Samo nemoj gunđat.“
Marko se stvori sa baš velikom zalihom piva. Uskoro je gunđalo počelo plesati i pevati. Noć je bila mlada, a ja sam se tresla uz njega, dok su nas okruživali lepi ljudi u zanosu, Neretko sam završavala u naručju nekog drugog muškarca, a gledala sam i njega, kako se vrzma i obzirno uvrće oko žena, prisetivši se svojevremeno naših vrelih zabava. Opet sam uz njega, nežno mi miluje bokove i ljubi vrat, dok ga ja zarobljavam svojom dugom maramom.
„Pesma mi je tako poznata, pogledaj, svi su poludeli.“
Hteo je odgovoriti, ali jedna crnokosa, nova poznanica Kristina, priđe i raskopča mu košulju, dok se on vešto trudio da uvuče stomačić. Kako je krenulo, moraću zapišat teritoriju oko njega. Još dve priđoše da se fotografišu s nama. Od jedne sam čula nešto o njegovim brkovima. Da, brijanje mu ne gine, čim se vratimo u stan. Ej, pa nisu ni toliko loši. Pogledao me je, a ja mu nagradih grudi poljupcima i namerno, ružom, uflekah košulju. Možda sam trebala pivom, ali šta mogu.
„Pesma Nina, verzija „Andro Vera“, mislim das se film zove „Cigani lete u nebo.“
„Jebaću ti te brkove, da znaš.“
Ostatak noći smo proveli na ivici kontrole.
„Ja bih mogla dočekati zoru ovako“, rekla sam šćućurena u njegovom naručju, dok su me noge lagano izdavale.
„Ništa nas ne sprečava u tome“, odgovorio je delivši sa mnom zadnje gutljaje iz njegovog vrča.
Dijana i Marko su se izgubili ranije, a veselo društvo, počelo osipati
Priđe nam jedna od devojaka.
„Mi zovemo taksi“, idete s nama, pravimo žurku u stanu.
„Hvala ti, ipak hteli bi da malo budemo sami“, odgovorio je, a ja se još više uvukoh u njega.
Devojka poljubi i mene i njega.
„Čini se da se sve gasi, možda da malo prošetamo, otreznimo se?“, prija mi njegova nežnost.
Otkopčah mu šlic, gurnuvši ruku u gaće. Tu je. Protrljah ga nekoliko puta.
„Da, trebaće nam šetnja i otrežnjenje, samo ne znam, dokle će mene noge nositi.“
„Zamenih ću ih ja“, glupavo se nasmejao.
Grubo sam mu gurnula ruku u svoju do pola raskopčanu haljinu i smaknula gaćice, kako bi osetio vlagu.
Ljubio mi je vrat, prelazivši na ramena, dok su dugi prsti ulazili u vrelu ribicu, a ja tiho zamumlala. Ipak, znala sam da nije ni vreme ni mesto, iako je kita rasla u mojoj ruci. Brzo smo se doveli u red i s malom grupicom krenuli ka izlazu.
„Znaš ovaj stančić je tesan i mračan“, počeo je neobavezno.
„Dobro, znam da voliš turobna raspoloženja.“
Nije se dao omesti.
„Međutim, igrom slučaja, ili možda sudbine, kao da verujemo u nju, ima mali zaklonjeni balkončić.“
Maštovit, ovo će da bude interesantno. Šta mu se sad mota po glavi.
„Mislim da bi trebali ići pišat'“, prizvao se.
Iskreno sam se složila, a ako zaboravi gde je stao, nema od nas večeras ništa.
Priključili smo se novoj grupici, a ja sam ustanovila da mu fale dva dugmeta na košulji.
„Elem, Nina balkončić, taj u tesnom i mračnom stanu, ima pogled, koji može priuštit, najlepši izlazak Sunca u Beogradu.“
„Ti si lud“, konstatovala sam i poljubila ga.
„Dobro, pre toga možemo tumarati ulicama, što nije baš pametno u ovo doba.“
Osećala sam da ludilo u našim glavama tek treba da počne.
Na izlazu se grlio s nekim čičom, koji me obasipao komplimentima, dok me je njegova, verovatno kćerka, obzirno gledala, ispod oka. Dobili smo i neki zalogaj za usput. U taksiju je već bila druga priča. Ponovo je neki čiča došao po nas, a potom sam pišnula od smeha. Nesvesno me je vraćao u ono naše vreme, pa odlučih da pustim koju suzu. Primetio je.
„Ovde ćemo majstore, da malo prošetamo“, čiča zaustavi vozilo.
„Ej, tako ste mi mili oboje, podsećate me na moju decu, vani su, rade, imaš moju karticu, kad god svratite u Beograd, pozovite, vozim vas u pola cene.“
Poljubila sam i taksistu. Njih dvojica su razmenili nekoliko reči i čiča nastavi dalje.
„Čemu suze“, prišao je, popravivši mi maramu na leđima.
Uzela sam ga pod ruku. „Teško mi je, nas dvoje, noć, lep provod, a toliko godina prošlo. Glumimo kao da se ništa nije promenilo, a već sutra ćemo nastaviti različitim putevima.“
Ponovo suze.
„Da, razumem te“, odgovori, zagrlivši me.
„Znaš, ja varam svog supruga, koji to nije zaslužio, a samu sebe tešim, da to radim s bivšim mužem, koji je uvek imao, ali, što je najgore, još uvek ima, neko pravo više na moju ljubav i pažnju.“
„Nina, učiniću sve da ti pomognem.“
„On želi decu, pre nekoliko dana smo imali žučnu raspravu, a ja tražim izgovore. Teško da tu možeš pomoći.“
Usporio je korak.
„Sumnja?“, podigao je obrvu.
„Ne verujem, jednostavno mu je stalo do porodice, to je normalno, kod svakog muškarca.“
Trznuo se, a ja se još čvršće pripih uz njega. Ne smem da ga dovedem na čistac. Jebote, a upravo to radim.
„Pomirio si se s Elenom?“
Šetnja je postajala napetija. Kimnuo je glavom.
„Nisam bio iskren prema njoj, ali pokušavam da budem fer, ne znam, koliko ustvari zaslužujemo novu šansu.“
„Načula sam da izbegavaš odnose.“
Zaškripao je zubima. Doista nisam imala nameru da ga napadam, ali sam ga morala otrgunuti iz njegovog sveta. Odhuknuo je.
„Ljubica verovatno, vi žene o svemu pričate.“
„Ne seri, braniš se bez razloga, lepo sam te pitala.“
„Ne mogu da prestanem misliti na tebe“, odgovorio je poluglasno.
Toga sam se i plašila, kopao je kroz svoju gorčinu toliko dugo, dok me nije pronašao i sad se ponovo zaljubljuje u mene. Još kad bi znao, koliko sam ja odlepila....
„Za nas znaju...Dijana...i“, namerno sam ućutala....“Saša...“, bio je jasan.
„To su nam dvije najbliže osobe, pored Denisa i Elene, a bojim se da nas podržavaju.“
Pogledao me je mrko. Ne volim taj pogled, jer znam da je lažan, te da njime prikriva ljubav i toplinu. Zamucao je.
„Pritišću me, tvrde da si ti u ovom našem ludilu hrabrija i realnija, boreći se praktično za oboje, dok ja i dalje čaprkam po prošlosti, pokušavajući pronaći nit, kako bih je ponovo, čvršće svezao, iako sam svestan činjenice, koliko je ona ustvari zamršena, dok su se končići izvukli sami od sebe. Sad, razumem o čemu pričaju.“
U tili čas sam se stvorila ispred njega i sočno izljubila, dok je on zbunjeno uzvraćao poljupce.
„Ja ne želim da se ti menjaš, ali moraš razumeti da životne uloge nisu iste. Na dobrom si putu, samo molim te, ne smeš se mešati u moj brak, to ću uraditi ja, kada dođe vreme, odnosno, ako mi budemo spremni za ono što nas čeka.“
Rekla sam „mi“ i osetila vatru u njegovim očima. Izgarala sam.
„Moraš razumeti još nešto, malo sam pijana“, uhvatila sam ga za ruku.
Nasmejao se.
„Razumem, samo sumnjam da nam je pomogao alkohol da se ovako iskreno i strastveno pogledamo.“
Bem mu, bio je u pravu. Ne smemo se više izvlačiti. Tu smo, gde smo. Ponovo sam zasuzila. Sreća pa on ne kmeči, inače bih mu se prepustila bez po reči.
„Imam malu molbu.“
„Reci“, zabrinuto me pogleda.
„Ništa strašno, pijana sam i sad si me ti dokrajčio. Nadam se da smo blizu.“
„Čekaj malo, noć, mislim da ima još par blokova.“
„Hoćeš li me moći poneti do stana?“, bilo mi je strašno neprijatno.
„Naravno, samo lepo napravi haljinu i umotaj se u maramu, čisto da ne slikamo usput.“
„Svuću se bre gola“, namignula sam mu, ali poslušala.
Kretao se lagano, pričajući nešto lepo, a ja opet zadovoljno mrmljala i pevušila.
„Blizu smo“, prošaputa.
Jezikom mu dodirnuh vrh levog uha. „Volim te...ljubavi“, bujica strasti odjeknu.
****
Počelo je u liftu. Sreća pa se nismo zaglavili. Onako, polunagi smo izleteli iz njega, a Nina je hvatala dah, braneći se od mojih usana, dok mi je snažno povlačila muškost, koja je, nekim čudom, rasla i ukrućivala se. Njene grudi su bile napolju, a povremeno ih je, od mojih, skrivala duga marama.
Ključ.
Nina je cupkala u mestu, trljajući međunožje.
Jedva smo se uvukli u stančić i potrgali ono malo odeće sa sebe. Požurih da prozorčeta kako bih ga zatvorio, dok me Nina, koja je bila tik uz mene, satera u ćošak i u jednom potezu usana proguta poluspreman kurac. Počeo sam duboko disati, posmatrajući, u polumraku, njene ruke na mojim bokovima, vrelo telo u zanosu, te usne i jezik, koje su me spremale za bitku. Lagano sam skliznuo na pod, a ona se užlebi između mojih nogu, počevši me snažno uvlačiti u usta.
„Sad ću ti ga raščerupat“, brzim pokretima jezika je dodirivala kurac od korena prema glaviću, potom bezobrazno zagrebala zubićima, a naposletku, sisala usnama glavić. Ubrzano je disala, gledavši me pogledom punim požude. Ustala je, gurnuvši mi ribicu u usta.
„Kako sam samo mokra, toliko te želim“, jecala je dok sam jezik gurao duboko u nju.
Brzo sam ga zamenio prstima, prihvativši usnama narasli klitoris, dok je jedva hvatala zrak. Okrenuo sam je pomalo nespretno, obujmivši šakama vrelo dupe. Prihvatila je igru, mešala dupetom i spuštala ga naniže. Prsti su mi i dalje bili u ključaloj ribici. Jezikom sam kružio oko anusa. Sokovi su prskali iz nje. Po nadolazećem orgazmu, Nina trznu dupetom i ja udarih glavom o zid.
„Izvini“, upijala je kapi s mojih usana, žestoku povlačeći kurac obema rukama.
Udarac njenih usana me je u potpunosti ošamutio.
„Pocepaj me mili otpozadi. Ne znam šta mi je, toliko sam napaljena.“
„Želim te, kao nikada pre“, krenuo sam za usnama, koje su se lagano odvajale od mojih.
Primio sam je za ruku, milujući joj guzu, dok se ona nameštela u fotelji. Nisam se mogao suzdržati pa guzovi dobiše po jednu snažnu pljusku.
„To, tako treba, aaaa, daj mi ga, daj ga ovamo“, čekala je da uđem u nju.
Njen glas je diktirao tempo, napominjala je da ubrzam, zarijem se jače, dok se ona pokušavala navući do korena. Potom me terala da ga izvlačim iz ribice, sve do glavića, kako bih je nagradio s nekoliko brzih i kratkih uboda. Obuzimao me je neopisiv osećaj zadovoljstva, dok sam, onako balav, strastveno povlačio njenu kosu, osećajući kako damari napadaju oba tela.
„Tako me dobro jebeš, uzmi me sad, tvoja sam, samo tvoja, tucaj me, kako god poželiš; cedila je Nina reči, zabacujući glavu unazad.
„Brzo ću“, usporio sam, a Nina se duboko nasadi na mene.
„Ja sam nekoliko puta, ne znam šta me je spopalo, umirem, sada hoću nežnije, dođi“, sela je na fotelju, raširila i podigla noge.
Vrela ribica brzo prihvati mokar kurac, a glasan uzdisaj zadovoljstva se prolomi sobičkom. Grizla mi je bradavice i grebala vrat, dak sam ja u bunilu orgazma pojačavao ritam.
Znoj mi je liptio niz obraze, a njeno mešanje dupetom, mi je davalo dodatnu snagu. Bližio se vrhunac, legao sam na nju, sjurivši do kraja, dok je ona rukama stiskala moje dupe, inicirajući brze i kratke ubode.
„Aj!“, prigušeno je vrisnula.
Nakon nekoliko brzih uboda, odvojio sam se od nje, dok je ona izbezumljeno hvatala kurac iz kojeg je počelo sukljati seme. Sklopila je oči, oblizujući se. Nakon oslobađujućeg grča, sručih se na pod, a Nina leže preko mene, prelazeći mi usnama preko vrata.
„Nisam se dugo ovako poseksala“, smešila se.
Gutao sam svaku njenu reč, poljubivši joj vlažnu kosu.
„Dobro bi nam došao tuš, ali pusti nas još malo ovako.“
„Toliko smo se uželili jedno drugog“, prošaputao sam.
„Da, zato je vredelo, svakog delića sekunde“, trljala se uz mene.
****
Sveža, sedela sam i češljala kosu, umotana u veliki peškir, koji sam mu davno kupila. Zadirkivala sam ga dok je gologuz sedeo u ćošku sobe, pijuckajući neko osveženje. Koja svrha gaća, kad ću ga naterati da ih opet svuče. Tu i tamo, zavodljivo prošetam, pomilujem ga po kosi, dopustim mu da mi izljubi dlanove, a ako baš zaiskri vatrom, pustim ga da jezikom dodirne moje butine. Ribicu sam krila isprod peškira, bježeći od njegovih ruku, iako sam ponovo ključala i vapila za njegovim kurcem, gledajući ga kako pulsira u krilu. Bezobraznik se s vremena ne vreme nadrkavao kurčinu u jaku erekciju, gledajući me kako se migoljim i besno oblizujem uz krevet. No, peškir ostaje.
„Ne mogu da verujem, da je ovaj peškir, još uvek u životu.“
„Koristio sam ga samo nekoliko puta, na putovanjima“, odgovorio je.
„Jesi li dopustio nekoj saradnici da se umota u njega.“
„Ne seri bre“, štucnuo je.
„Ostalo je još nekih mojih krpica kod tebe.“
„Jest, ali sam ih blagovremeno spalio na lomači.“
„Čak i onaj seksi komplet donjeg veša, koji si obožavao gledati i svlačiti s mene.“
„To prvo, čistim benzinom.“
„Bezobrazniče jedan“, pokrila sam usta rukom, neuspešno naravno, jer je osetio da se kikoćem.“
Zapalila sam cigaretu.
„Sve to i još više, bilo je uzalud, ti si svaku noć plesala u tami našeg stana, u onoj dugoj spavaćici, koja mi je prvi puta, jer sam te terao da spavaš naga, bila oku mila. Noćima sam pričao s tobom, dok si onako, tužnog izraza na licu, davala jasne odgovore na moja pitanja, koji mi nisu bili dragi....
Ugasih cigaretu, dopuzavši do njega. Pogledala sam ga molećivo u nameri da prekine, ali opet, bila sam toliko srećna što to izbacuje iz sebe. Glas mu je sve više drhtao.
...da, pitanja su bila glupa, a sad vidim da sam se skrivao iza njih, prikravajući iznenađenje, nakon kojeg nisam umeo prihvatiti hrabru odluku moje žene, koja je samo htela najbolje za oboje, a umorivši se od čekanja, prvi puta me preduhitrila. Hoću da znaš da tu nije bilo nikakvog inata, možda strah, da bježiš od mene, malo besa, jer si izabrala put, kojeg bi se ja možda gnušao. No, zaboravio sam da, koliko god ja seruckao, uvek bi izabrala najbolje za nas...“, glas mu je i dalje drhtao, dok je prstima mrsio moju kosu, a ja tiho disala na njegovim grudima.
„Nisi u potpunosti u pravu.“, podigla sam glavu da mu pogledam lice.
„Pogrešila sam, jer sam pomislila da počinjemo živeti mimo sveta, da si se uplašio obaveze, porodice, braka. Brzo sam shvatila da mi život s tobom fali, no već sam neke životne korake napravila i odluke donela, a i sam znaš da se tvoja Nina ne osvrće nazad. Htela sam da se lepo oprostimo, ne okrećemo glavu jedno od drugog na ulici, sve dok nisam videla tugu, pomešanu sa toplinom i ljubavlju, koju čuvaš za mene. Sigurna sam da ćemo se morati boriti jedno za drugo, ali, ne smemo dopustiti da izgorimo i povredimo ljude, do kojih nam je stalo. Da, stalo nam je, a valjda smo oboje naučili da valjane odluke iziskuju vreme.“
Gledao me je, upravo tim toplim pogledom, prepunim.....
Nisam se mogla suzdržati, ponovo smo se žestoko ljubili, a ja počeh tražiti muškost, koja je oporavljena i nabrekla čekala moje ruke. Krenuh usnama prema dole, dok se on grčio na moje dodire, čekajući da napadnem tamo gde je najosetljiviji. Sklopila sam usne oko glavića i osetila prste u kosi. Obožavam da pušim ovaj kurac, pređoh jezikom do korena, obljubivšu mu jaja, dok je on pokretima levog stopala, naglašavao koliko uživa. Sklopila sam oči i uvukla ga duboko u grlo. Samo malo jezika po vrhu glavića i vulkan zapreti erupcijom. Dve srećne kapljice su bile dovoljne da me nateraju da odbacim peškir i nasadim se na njega.
„Ti bi od nas bežao“, vlaga u međunožjima izazva glasan pucanj.
Nabijala sam se u odgovarajućem ritmu, trpajući mu grudi u usta i očekujući napade orgazma. Jednu, a potom drugu. Zadovoljno je mumlao, prelazeći jezikom preko bradavica. Počela sam malo uzmicati, uživajući u njegovom izbezumljenom pokretu usana, kojima je tražio sise. Prodirao je duboko, a ja mu se prepustih, kako bi mogao zatalasati odozdo, dok sam se tresla u novom orgazmu. Lukavo se smirio u meni, čekajući da ustanem, protrljam ga i namestim se duž njegovih nogu. Pokretom karlice je počeo ulaziti u mene, a ja trzanjem glave i sve jačim uzdisajima, odobravala njegove pokrete. Okrenula sam se. Prislonila uz njega i prošaputala:
„Hoću da me jebeš lagano, dok si na meni, da te celog osetim i da živim s tim osećajem.“
Premestili smo se na tvrdi ležaj. Osetila sam jak ubod, dok su me njegovi šapati izluđivali, a glava, položena na njegove dlanove, izbezumljeno vrtila.
„Mmmmmm, tucaj svoju curicu, nabijaj i razbijaj.“
Osjećala sam njegov dah uz obraz.
„Kako volim tvoju vrelu ribicu, da je punim i razvaljajum“, šapati su ostajali na mom obrazu, dok sam mu grizla vrat. Ruke su šetale po njegovim leđima, dugi nokti zagrebali kad god bi ubrzao ritam. Vlastite užitke potvrđivala sam tako, što bih ga jako obujmila nogama.
Naposletku, uz orgazmično prigušen zvuk uz moju kosu, cedila sam kapljice guste sperme na svoj stomačić.
****
„Ja bih da ipak malo odspavamo, ti si meni romantičan svakako, znaš, kako ide, kad dobro pojebeš ženu u tridesetim, odmah si romantičan. Ovo mi je već druga kafa, usraću se, tebi u krilu.“
„Ej bre, tako mužu zanovetaj, strpi se još koji minut.“
Čekajući Godoa, čin drugi.
„Ma vidi stvarno, Nina strese deku sa sebe.“
„Brzo se pribrah, pokrivši nago telo, koje se naslonjalo na ogradu.“
„Divan si, ovo neću zaboraviti, dodaj mi telefon, molim te.“
Grad, koji nikada ne spava, a ipak se budi.
Nina me poljubi.
Četiri propuštena na viberu, Dijana. Ček, pozvaću i uključiti zvučnik.
„Halo, gde si, izvini nismo se stigli javiti...“,
S druge strane se čuo Dijanin promukli glas.
„U kupatilu sam, podapirem...jebeš to, zabrinula sam se, ostali ste sami.“
„Daj mačko, nismo deca“, Nina poče zadirkivati.
„Ooo, znam, opet se jebete, (otegnuto naravno, na drugom slogu), a tebe mala čeka muž u kući, dok nas je taj krakonja pored tebe, svakako sve načisto izludio, ona jadnica „ruskinja“, pola je nema. Ništa nije smešno.“
Doista nije bilo, iako smo se nas dvoje kikotali.
„Mi ćemo malo spavati, a oko podneva hvatamo bus“, reče Nina.
„Spakovaću nas, a poneti ti neku trenirku za puta, hoće li mačak ići s Markom na tekmu, obećao je!?“
Nina me pogleda.
„Ako jesam, ići ću“, odgovorih.
„Pu, đubre jedno, sve ti se ugađa, naspavajte se, ako možete“, glasan smeh prekinu vezu.
„Ej trebali bi malo.“
„Naravno“, zatvorih balkonska vrata.
„Smem li pajkiti na tebi?“
„Dobiću napad erekcije.“
„Ako.....“, Nina zbaci dekicu sa sebe.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 2 Jan, 2019
- 7207 pregleda
...tiho, između nas dvojice, u pravu si.
ko kurac