Aerodrom
Svestan da imam par sati čekanja, sedim opušteno u holu aerodroma i posmatram ljude. Devojku u uglu sa prtljagom kao da je u njega spakovala svu svoju imovinu, dva muškarca u živom razgovoru, majku koja u jednoj ruci vuče kofer, a drugom čvrsto drži nestašnog dečaka za ruku... Izađem ispred zgrade da zapalim jednu... Posmatram ulazak taksija iz kojeg je sigurnim korakom izašao jedan muškarac. Taman sam završio cigaretu i našao sam se iza njega pa ga posmatram dok opušteno, laganim i sigurnim koracima ulazi u zgredu noseći sa lakoćom svoj ručni prtljag. Procenjujem da ima oko 40 godina, možda koju više i gledajući u onaj njegov kofer, mogao sam da se zakunem da je u njemu sve uredno i besprekorno pedantno složeno. Pretpostavka je da ide na put od nekoliko dana, verovatno poslovni... ili da obavlja neki posao van, pa je dolazio kući na kratko. Vadi telefon iz džepa... i siguran sam da mu se na licu nazire trag nekog osmeha. „Gde si?“ , čujem kako izgovara. Odmah zatim mali trag razočarenja na licu, pa: „U redu. Imaćemo dovoljno vremena, više od sata. Čekam te na izlazu broj 2“ U trenutku deluje neodlučno... što mu nikako nije svojstveno, ali se brzo vraća u svoj uobičajeni imidž i lagano odšeta do mesta na kojem sam i ja do maločas sedeo. Ubrzo mu zazvoni telefon, javlja se... ne čujem razgovor, ali vidim osmeh na njegovom licu i povratak na ulaz u zgredu. Posmatram scenu kroz staklo: Žena trči preko parkinga i uleće direktno u njegov zagrljaj. Osim što to nikako nije prijateljski zagrljaj, nagađam da nije prošlo puno vremena od kad su se sreli... Posmatram ih krišom i kada su došli do mesta na kojem je malo čas sedeo. Malo je zaklonjeno, po strani... ali oko njih kao da ne postoji ništa. Razgovaraju osmesima... razmene po neki poljubac, ali pristojno i nenapadno. I dalje stoje, grle se, ona mu stavlja ruke na vrat i potiljak i privlači lice svom. Očigledno mu nešto šapuće... spajaju usne, ali na kratko pa ostaju u tom položaju. On je lagano pomera tako da bude okrenuta leđima prema zidu. Nasmejem se u sebi. Moj pristojan gospodin sad može da ženi pored sebe spusti ruke na dupe a da to niko ne može da vidi. Ne mogu da vidim, ali tačno znam šta radi: Lagano spušta obe šake na njene guzove, miluje, po malo stiska... smeši se sa vragolastim izrazom lica. Sad su okrenuti tako da vidim njeno lice preko njegovog ramena i „hvatam“ lagan poljubac u vrat. Ne staje. Povlači mu glavu prema sebi i spušta poljubac negde u predelu uha. Sad ne vidim pokrete, ali lako naslućujem da mu jezikom kruži po ušnoj školjki i ivice obrašuje usnama... i zubima rekao bih. On se malo, jedva primetno trzne, šapuće joj nešto. Ona se nasmeje, ali se vraća započetoj igri. Radoznalo čekam nastavak. On deluje suviše pristojno i odmereno da bi prešao granicu pristojnosti. Nju nisam imao prilike da procenim, ali deluje impulsivnije i mnogo opuštenije. Jedna ruka joj je sad već ispod njegovog sakoa... drugom ga i dalje drži za potiljak i ne odustaje od uha i vrata. On se ne buni, ali kao da vidim „šemu“ njegovog mozga i načina na koji razmišlja: „Šta i kuda sad? Prekinuti, što bi bilo pametno, razumno i racionalno, ili nastaviti i dopustiti joj da se igra i izaziva?“ . Bio sam siguran da je jedan od onih likova koji sve drže pod kontrolom i znaju da smeste i striktno razdvoje gde šta pripada. Ova žena i odnos koji je očigledno imao sa njim, nisu se uklapali u aerodromsku čekaonicu i tu nikakva kontrola ne pomaže. Možda sam već i nepristojno buljio, ali sam znao da me ne primećuju. Delovali su tako da nisu primećivali ništa oko sebe... Video sem kada se malo odmakao od nje i primakao usne njenom uhu. Poljubili su se nakon toga, uzeo je za ruku, vukući drugom svoj prtljag i poveo je prema toaletu u uglu. Dobro je odabrao... jer je to zaista bio najskriveniji i najmanje prometan toalet. Za trenutak sam razmišljao... i ipak sam krenuo... Trudio sam se da budem što neprimetniji... oni su već nestajali iza vrata kada sam se uputio tamo. I da nisu, teško da su bili u stanju da vide bilo šta osim jedan drugog.
Otvorio sam vrata nadaao sam se – nečujno. Bila je zauzeta samo jedna kabina... ušao sam u onu pored. Čulo se samo glasno disanje i po neko „mmmmm“
„Uffff“, to je bio on. Od tog trenutka kreće njegovo glasno stenjanje i po neki zvuk koji liči na kašalj. Mogao sam da ih zamislim u tom skučenom prostoru i vidim scenu: On stoji oslonjen o zid kabine, smaknutih pantalona, ona čuči ispred njega i sočno mu puši napaljeni kurac. Povremeno joj udari u krajnike... pa se zagrcne, ali nastavlja.
„To... takoooo... uh kako ga dobro pušiš... Voliš moj kurac?“ , mogao sam da razaznam između stejanja i uzdaha.
„Želiš moj kurac?“
„Daaa... jako ga želim!“
„hajde... dobićeš ga!“
Pokušavam da zamislim scenu... kako ispušta kurac iz usta i podiže se.
Pitam se kako će nastaviti dalje... voleo bih da mogu da vidim da li će on sesti na poklopac WC šolje i ona se nasaditi na kurac sedajući mu u krilo ili će se ona nasloniti na zid a on je tucati od pozadi.
Po zvukovima, rekao bih da su odabrali ovo drugo. Čujem reči, ne razaznajem ih najbolje, ali nemam utisak da se ljube.
Zamišljam njeno golo dupe i pičku ...njegov kurac kako se primiče i polako se nabija. Čujem uzdahe, čujem stenjanje, čujem šljapkanje i udaranje tela o telo, zamišljam njegova napeta muda kako lupaju po njenom golom dupetu... i žao mi je što nemam moć da vidim kroz zid... Razaznajem dijalog:
„Voliš kad te tucam?“
„Daaa... lepo mi je... obožavam tvoj kurac!“
„Gde?“
„Svuda!“
„Gde najviše?“
„U pički!“
„A u guzi? Želiš li ga u guzu?“
„Sad?“
„Da!“
„Mmmm... ne želim da mi ga vadiš sad... nastavi...“
Čuje se zvuk koji ne razaznajem odmah. Pa još jedan... pa uzdah... Shvatam da je šljapka rukama po golom dupetu.
„Sviđa ti se to?“
„Daaaaaaa... slobodno! Sviđa mi se... sviđa mi se sve što mi radiš...!“
„I ovo?“
„Mmmmm... daaaaaaa...!“
„Opušta ti se guza... primila bi i kurac sad...“
„Mmmm... neka... super je ovako!“
„Voliš da te tucam prstima u guzu dok ti je kurac u pički?“
„Daaaaaaaaaaa....!“
„Reci mi to!“
„Volim da me tucaš prstima u guzu dok me kurac jebe u pičkuuuu.... AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAHHHHHHHHHH!“
„tako je... tako dušo... svrši... mmmm... Bravo ljubavi! Obožavam tvoja svršavanja na mom kurcu!“
„Mmmmm... divan si! Napunićeš mi pičku?“
„Daaaaaaaa.... Punim teeeeeeeeee! Aaaaaaaaaaaaaaa...“
„Uf... jebote... koje ludilo!“
„Mi nismo normalni... uopšte! Ali, ovo ti je bilo za srećan put....“
„Daaaaaa... Hvala ti ljubavi!“
„I tebi! Što si tako lud!“
„Mmmm... da, ja sam lud, ali hvala ti što znaš da ispratiš moje ludosti!“
„Sa zadovoljstvom...“ reče između poljubaca.
Dalje nisam čuo... Izašli su. Otišli pravo do izlaza, poljubili se i on je produžio dalje. Kada je prošao pasošku kontrolu, okrenuo se i mahnuo. Lako ju je pronašao pogledom... bila je na istom mestu i pratila ga pogledom. Sa osmehom. Bilo je jasno „iz aviona“ da to dvoje ljudi imaju nešto mnogo više od telesnog... Koja je njihova priča, nije bilo ni važno.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 14 Okt, 2018
- 5147 pregleda
Ne sumnjam ja u tvoju... sveću. Ali... drugi put budi na pravom mestu u pravom trenutku
Za ovo... uzletanje i sletanje... moramo da pitamo očevica... da li je neki i sleteo. Možda bude ispričano u nekoj priči
Radoznali... ja znam da bi ti bio najbolji svedok, ali... šta ćemo kad se nisi zatekao na pravom mestu u pravom trenutku. A kad dođeš do snimka... prosledi ga pa da "popravimo" priču
Hvala obojici
Slobodoumni... u svakom odnosu koji sadrzi i strast emocije, oni se preplicu i cesto dolazi do situacija u kojoj jedno od ta dva nadvlada. Tako i u mojim pricama... ovde je sex izbio u prvi plan i drago mi je da ti se dopalo.
Ivane... nemam pojma, slabo pratim red letenja, ali ako ti kazes da je bilo zakasnjenja... ne sumnjam
Sjajna prica. Iako kratka, prica je napisana u tvom prepoznatljivom stilu. Bez obzira sto je nabijena seksom, tvoj stil je prepoznatljiv. Samo nastavi tako.