Kad ljubav boli
Katarina spada u one devojke koje nisu rođene i ne treba da budu ikada tužne, usamljene ili uplašene. Suviše lepa, skoro savršena, puna života, jaka. Odrasle smo zajedno u istoj ulici malog grada; bile drugarice u vrtiću; sedele u istoj klupi u Osnovnoj školi; pomešale društva/živote iz srednje Građevinske njene škole i moje Gimnazije i uvek i u svemu bile zajedno. Za razliku od mene, knjiškog moljca, Kaća je uvek više vodila računa o svom izgledu i tome da bude dopadljiva drugima, posebno muškarcima. Sa bujnom plavom kosom, prelepim plavim očima, punim uvek nasmejanim usnama , poprsjem na kome bi joj pozavidela svaka glumica, strukom i izvajanim kukom, znala je koliki uticaj ima na muški rod i to je vešto koristila. Izlazile smo zajedno, menjale mesta, lokale i ljude oko sebe, zezale se i dopunjavale, ali srećom nikad i zaljubljivale u iste tipove. Iako, karakterno različite, najbolje prijateljice - uvek smo poštovale i razumevale izbor one druge! Kada smo uspele da upišemo fakultete, neminovno je bilo i da ćemo živeti zajedno u Beogradu. Negde, posle druge godine zajedničkog života i ludovanja daleko od roditeljske kuće, Kaća se ozbiljno zaljubila. Znala sam satima da slušam priče o savršenom Kosti; o tome kako je lep; visok 1.90m, plav, nebo plavih očiju, atletski građen, odličan ljubavnik, pažljiv, odmeren i kulturan. Bilo mi je jasno koliko je gospodin od onih poželjnijih, jer je bio stariji od nas 4 godine i već je radio u Advokatskoj kancelariji svog nadasve poznatog oca. Sa koliko je samo pažnje i neskrivenih namera, sofisticirano, zavodio moju cimerku; vodeći je po prestižnim restoranima, pozorištima i pokazujući joj najlepše delove grada, suptilno je uvodeći u svoj svet. Kaća mi je do detalja opisivala stan u kome je živeo u centru grada, gde su najviše vremena provodili i u koji je brzo prenela većinu svojih stvari. Ali, ne na način da mogu da stvorim sliku enterijera već kroz svoje doživljaje sebe i vođenja ljubavi sa Kostom u krevetu, pod tušem, u kuhinji, na terasi. Bile su to sočne priče u bojama, obavijene mirisima i suptilnim detaljima. Tako karakteristično za nju je bilo to da mi priča o svemu što doživljava, jer je o tome do nedavno samo sanjala. Pričala mi je da mu je pušila u garaži do iznemoglosti i da je nakon nekog izlaska završila na haubi Audija svršavajući od Kostinog jezika među njenim nogama, da su se jabavali u parku na klupi koja gleda na Nemanjinu ulicu…
“Ničeg se ne plašim i nije me sramota kada sam s’njim” - govorila bi mi, prisećajući se nedavnog jedrenja rekom; kada je Kosta tucao otpozadi dok se Kaća držala za pramac a veslački klub im dolazio u susret. Ipak, šokirale su me njene reči - dok me je farbala u kupatilu jednog od retkih vikenada koje je još provodila u našem stanu:
“Ana, videćeš ga, upoznati - On je sve što sam oduvek želela od muškarca. Udaću se za njega i rodiću mu troje dece!“
Smejale smo se njenoj zaluđenosti Kostom i takvoj sigurnosti nakon nepuna dva meseca zabavljanja. Kostu sam ubrzo upoznala i lično i znajući koliko je oboma stalo do Kaće brzo smo našli zajednički jezik. Kaća ni malo nije preterivala u hvaljenju njegovog izgleda. Zaista je i pre svega bio poželjan muškarac, atleta. Videlo se da se i on strogo bavi svojim fizičkim izgledom, vežba, zdravo se hrani. Ipak, ono što je mene oduševilo u tom prvom kontaktu je njegov urođeni šarm i neposrednost u komunikaciji. Osetila sam enormnu enrgiju u njegovom prisustvu i u razgovoru shvatila da čovek ne samo da je dobro obavešten i načitan, već je i neko ko voli izazove i podstiče ljude da se oslobode i otvore. Sam Kosta se pored prava i nasleđenog posla, bavio kojekakvim investicijama i bogatstvo trošio na skupe igračke, putovanja po svetu i zadovoljavanju svojih mladalačkih želja. Saznala sam da je bio aktivan ronilac i planinar, da je leta provodio obično jedreći a zime u najprestižnijim skijalištima. Po stanu i u njegovoj kancelariji su se nalazile umetničke fotografije, za koje ću posle čuti da ih je sam izradio. Bila sam ponosna na svoju prijateljicu i po prvi put do tada u potpunosti zadovoljna njenim izborom partnera. Bili su divan par i mogla sam samo da im poželim sreću u vezi, što sam najzad i učinila i povukla se. Moje obaveze na faksu su bile sve veće a Kaće u našem stanu sve manje. Sada je praktično živela kod njega i viđale smo se sve ređe. Sve se kod njih odvijalo nenormalno brzo. Od prvog poljupca i usana koje su se srele, pronašle, klizile jedne uz druge, vodile prevlast za poljubac i očajnički dokazivale potrebu za onim drugim. Nije bilo mesta koje ih nije inspirisalo na vođenje ljubavi i eksperimentisanje, prevazilaženje puke seksualne privlačnosti. Ono što je za druge bio medeni mesec Kaći i Kosti je bio svaki dan zajedniškog života. Spontano je novine zamenila takva bliskost da im nisu bile potrebne suvišne reči ili teška konverzacija za ono što su oboje želeleli od sebe i u toj partnerskoj vezi. Na osnovu pogleda su prepoznavali želju. Mnogo puta nije bilo ni predigre, romantičnog zavođenja ili maženja da bi se dobila očekivana reakcija na poziv. Jednostavno su znali da posegnu jedno za drugim i spoje se. Dok su drugim parovima bile potrebne godine da ostvare tu vrstu intimnosti i međusobne prisnosti, njima se to desilo u svega par meseci. Bila je to ljubav o kojoj sam i sama maštala i sada u Kaćinim pričama dobijala potvrdu da je itekako moguća i ostvarljiva. Kosta je često putovao poslom, na dan dva. Tada bi se moja drugarica dovlačila kod mene na pidžama party koje smo praktikovale ranije ili bi me pokupila nakon predavanja i vodila na sva ona mesta gde je sa Kostom ručavala ili bi šopingovale, uvek sa povodom i za neki predstojeći bitan događaj u našim životima. I dalje sam bila i ostala njoj tako bitan glas razuma i pouzdan kritičar po pitanju garderobe i revnosan slušalac svih njenih ličnih nedoumica. Bili su to lepi i dragoceni trenuci iskrenog prijateljstva. Katarina je isijavala ljubav i činilo mi se da je kao i svaka zena kada je srećna, zadovoljna i ispunjena – još lepša, sigurnija u sebe!
Nikada neću zaboraviti taj utorak, kada me je na izlazu sa faksa sačekala Kaća – u pocepanim farmericama, starkama, ošišana nekako stepenasto (čupava), zapuštena i nenašminkana; učinilo mi se da se namerno potrudila da bude nevidljiva. Znajući da takva više ni u prodavnicu ne ide, moj strah se povećao i prvo što sam je pitala je bilo:
„Šta ti se desilo? Gde je Kosta?”
Prečuvši pitanje, uzvratila mi je nehajno: “Hoće ti smetati da ostanem kod tebe par dana, ne mogu ovakva kući?!”
Na moja naredna pitanja nije odgovarala i samo je tupo prokomentarisala: „Moram da razmislim. Kupiću sladoled i uz večeru sve ću ti ispričati.”
Stomak mi se zavezao od očekivanja katastrofe i onoga što bih mogla čuti od prijateljice, koja izgleda kao da noćima nije spavala i iz koje je sva zivotna radost iščilela a nastanila se tuga. Čutke smo došle do stana, koji je uzgred bio još uvek i njen jer je i dalje uredno plaćala svoj deo kirije. Činilo mi se da nam je pre svega bio potreban neki alkohol, pa sam izvadila iz frižidera načetu bocu viskija (poklon od Koste za prvi dolazak) i sa puno leda ga ponudila drugarici.
“Ne bih smela” rekla je i popila ga na eks. Stavila sam i veliku džezvu kafe i posmatrala je dok je ona pokušavala da zadrži pribranost i rasporedi kupljene stvari iz prodavnice. Nijedna nije bila raspoložena za spremanje večere i složile smo se da kasnije poručimo picu. Čekala sam je, da sama govori o onome šta je tišti koliko i kada to poželi… Viski nam je odlično klizio, dok se u pozadini čula Celine Dion. Slušale smo u tišini. A onda je počela pesma “Tell Him“ i Kaća je počela da plače prvo tiho, a potom i da rida na sav glas. Zagrlila sam je i dodala ubrus, ali se ona otimala pravdajući se:
„Izvini, mislila sam da sam već sve suze isplakala. Prethodna dva dana samo povraćam i plačem i tuširam se, naizmenično, i gadim se samoj sebi! Izvini.“
Otpila je još dobar deo viskija i počela da priča. Kosta je bio prethodno na putu u Banja Luci. Javio se u petak, kad je stigao i rekao joj da će kasniti kući, jer je trebalo da ode sa kolegama do kafića da proslave uspešno završen posao. Dodao je da će joj sve nadoknaditi izlaskom na večeru i u njihov omiljeni klub posle. Sa posebnom pažnjom se doterivala te večeri - već je bila sveže izdepilirana i samo je na sebe stavila omiljene Kostine mirise; Diorovo mleko za telo i parfem J'adore. Svaki put kada bi se Kosta vraćao sa puta, priredio bi joj neko lepo iznenađenje ili izlazak; pa se i sama potrudila da mu pokaže koliko ga je samo željna.
Te večeri je obukla haljinu za koju je smatrao da joj najbolje stoji i ističe njenu lepotu; crnu sa trakom oko vrata, otvorenih ledja, svilenu; ispod nje je nosila najfiniji čipkani veš u istoj boji i haltere koji se nisu ni nazirali ispod višeslojne postave sa šlicem do kukova. Prethodno je bila i kod frizera i iznajsirala već prelepu kosu pramenovima, srebrne i zlatne boje - pa je tako isfenirana izgledala kao Jennifer Lopez u najboljim danima. Ogledajući se u velikom ogledalu, na potpeticama od 12cm sa minimalno šminke i tek malo sjaja na već prirodno punim i rumenim usnama - Kaća je bila zadovoljna svojim odrazom i željna da poleti u zagrljaj svog muškarca. Da pripadala mu je, razmišljala je i dušom i telom i bila je presrećna zbog svakog trenutka provedenog sa njim. Mrak je padao a od Koste nije bilo ni glasa. Pokušala je da ga dozove, ali je njegov mobilni bio nedostupan. Poslala mu je šaljivi sms sa nadom da će ostaviti mesta za dezert i da će doći bistre glave, jer još puno toga imaju u planu za večeras. Odgovora nije bilo. Nije paničila, ali joj nije bilo ni svejedno. Izašla je na terasu, zapalila cigaretu i posmatrala svetla velegrada. Posle 22h je pokušala ponovo da ga dozove. Ništa, ni glasa. Kako je već bila gladna otišla je do kuhinje i oboma spremila tople sendviče kakve su najviše voleli sa pršutom, puno sira i dodatnih priloga – našarajući ih kečapom. Aranžirala je sto kao da je u pitanju Novogodišnja večera ili neki praznik, postavila sveće i iznela dodatni sir, suvi vrat, maslinke i čaše za vino. Nazdravila je sebi u novonastaloj situaciji i bespotrebnoj brizi za Kostom, koji je po prvi put ostavio da čeka i nije joj se javljao. Pila je viski i jela sendviče, onako bezvoljno. Nije želela da razmišlja o svim glupostima kojima bi se druge žene u toj situaciji zaokupile i pomišljale o preljubi, ljubomorisale na posete striptiz barovima ili ne daj Bože drugim nesrećama. Da bi zaokupila misli, već blago pripita, pustila je sebi The Pussycat Dolls i igrala i mešala guzom kao da je u najmanju ruku Nikole Scherzinger lično. Ne seća se kada se i kako posle obeznanjena od alkohola dovukla do spavaće sobe i prosula po krevetu onako lepo obučena, tek Kostu nije dočekala. Negde u toku noći se probudila, shvatila u čemu je i da je on pokrio dekom da ne nazebe. U krevetu ga nije bilo. Morala je do kupatila. Pri odlasku ga je zatekla zakrvavljenih očiju kako onaniše uz porno sajt.
„Vidim veče ti je prošlo više nego uspešno?!” - prokomentarisala je frkćući.
Kosta joj nije ostao dužan: ”Dušo, odlično si se snašla i bez mene, umeš ti to!“
“Čekala sam te, nisi se javljao, rekao si“ - izletelo joj je, poluplačnim glasom.
„Oh, danas, sutra ko da je to bitno… znaš da ti uvek ispunjavam sve želje. Bio sam sa dečacima, malo smo se zapili i završili neslavno u onom novom klubu, znaš od onog našeg fudbalera - brbljao je, ne ispuštajući kurac iz ruke. Ostao mi je telefon u kolima, i onako prazne baterije. Znao sam da mi veruješ i da ćeš razumeti“ - nasmejao se, učinilo joj se ironično.
„Odličan ti je način da mi pokažeš svoju nesumnjivu vernost” - prosiktala je, pokazujući u pravcu Laptopa na kome je mnogo starija žena oralno zadovoljavala nekog nadasve obdarenog lika. Uputivši se dalje u kupatilo nije izdržala da ne doda, da bi joj bilo draže da je našao neku jedru mlađu devojku, da mu olakša muke. A onda je glasno i jasno čula Kostu:
”A da ideš ti malo u pičku materinu!!!“
Ukočila se u momentu. Od kada su zajedno, ni jednom se nisu posvađali; prepucavali se rečima - da, začikivali. Pripitim, nakon izlaska, najveće psovke su im bile „Jebi se“ da bi ovaj drugi nastavio „Samo s’tobom, dušo.”
Kaća kaže da ga nikada pre nije čula da joj tako nešto ili bilo kome drugom izgovori; da ga je još jednom dobro pogledala pokušavajuči da mu vidi oči, da je razaznala neku kutiju lekova pored njega ali da je on i dalje bio zaokupljen porno sadržajima. U glavi joj je brujalo a scene neobuzdanog seksa koji je imala do tada sa Kostom sevale umom. Znala je da koliko je bio nezasit. A ona, kao mlada žena se tek približavala svom seksualnom vrhuncu ali sa podjednako halapljivim prohtevima. Nije bilo poze koju nisu probali - na krevetima, podu, uza zid, trezni, pijani, ujutro ili uveče - jebavali su se na sve načine i sršavali u isto vreme. Sada, razočarana, vratila se u spavaću sobu uz užasan tresak vratima. Nije stigla ni da se okrene i počne sa skidanjem odeće, kada se Kosta našao iza nje sa još enormno jakom erekcijom. Nos je zagnjurio u njenu kosu i mirisao je i grlio i mrmljao nerazgovetno
„Momci su me uputili na neki Cialis, preparat koji čini čuda i možeš satima da jebeš. Zar nije to ono što želiš od prvog dana; moju veliku kitu kako satima uranja i širi tvoju uzanu picu?!”
Disao je neujednačeno i dahtao mi u uho - pričala je Kaća dalje i sve više sam nazirala užas u njenim očima. Strahovala sam od svakog mogućeg nastavka priče. Kosta je okrenuo ka sebi, obuhvatio joj rukama lice i počeo divljački da ljubi, sisa i rasteže usne. Kada joj je izgrizao usne do toga da joj se videla krv, spustio se niz njen vrat i njušio je kao kakva zver.
“Mmmh kao i obično; mirišeš tako jebozovno dobro” - govorio je, svlačeći je. Kaća je nepomično stajala sa rukama spuštenim uz bokove, dok joj je od straha u stomaku sve brboljilo.
„Kosta!” - zvučala je kao da ga preklinje, uporno mu tražeći oči. Da li zbog ličnog stida, mržnje ili gadljivosti koju je osećala u ovom trenutku prema Kosti, Kaća se ne seća kojom brzinom svetlosti i kako se našla na krevetu; dok je njen voljeni cepao sve sa nje i držao je prikovanu za postelju. Ruke su mu bile na njenim zglobovima, njegovo ogromno već prevrelo telo u potpunosti je zarobilo a njegova alatka toliko jako pulsirala među njenim nogama. Za trenutak joj se učinilo da će je ugušiti, miris njegove kože koji je toliko volela sada je nije uzbuđivao, a samo pogled na njegov napaljen kurac u njenim očima nikad veći sa sve venama koja se poiskakale i glavićem koji je bio preteći ružičast, izazivale su dodatnu paniku. Pokušala je maznim glasom:
„Koleee, pusti da ja budem gore?”. Nije reagovao! Kosta je nije čuo kada ga je molila i preklinjala da je pusti, umanji stisak zglobova. Nije je čuo dok je ječala i borila se protiv njegovog ogromnog tela. Plakala je i molila...
„Ne ovako, Kosta. Molim te!” Samo se na trenutak odvojio od nje i kao u daljinu prokomentarisao:
“Potrebno mi je ovo… znam da je i tebi potrebno. Znam koliko voliš da se jebeš i ti i…”
Ceo je drhtao dok su mu se kukovi izvijali, telo natezalo, kapci stisnuli, a vilica škrgutala. Malčice je ušao, tek malo razdvojivši joj usmine širokim glavićem. Svaka tetiva i mišić mu je bio zategnut poput strune. Samo u jednom trenutku me je zaista pogledao i rekao:
“Šta još radiš ovde, samnom? Vidiš da sam lud. Beži od mene! Sve što sad jebeno osećam je miris tvoje kože, pičkice koju ću da razvalim od jebanja! Toliko sam ukrućen da me boli.“
Da li je prečula ili nije želela da čuje te reči od njega, Kaća umesto da se izvuče i prekine agoniju borbe; uzima njegov penis u svoje ruke i nežno ga miluje.
„Voliš li me Kosta? Veruješ li mi? Ti si me toliko puta i na toliko načina zadovoljio, pusti mene sada da ti pomognem. Tu sam, zbog tebe i samo za tebe. Volim te!”
Kosta se u momentu prevrnuo na leđa i pustio je da ga Kaća opkorači i pritisne ga butinama. Rukama je klizila po njegovim grudima i dlanovima mu milovala snažne mišice. Gledala ga je u oči dok je rukama posezala za njegovim kurcem. Zahtevala je i od njega da je gleda u oči i tim mu davala do znanja; koliko je tu, za njega koliko ga samo voli i koliko toga bi istrpela zbog njega. Uz mali uzdah i oči koje nije skidala sa Koste, Kaća se nabila na njegov penis. Zastenjala je tek kada se u potpunosti guzom spustila na njegove kukove. Stisnutih zuba da ne primeti očaj razvaljenosti, sručila se napred obgrlivši Kostu oko vrata. Uvijala se bokovima u sporim talasima. Usnama mu je klizila niz grlo i ritmično mu usisavala jezik, onda kada je podizala kukove da izbaci Kostin kurac iz sebe. Da bi iznova i iznova svoju mokru pičkicu nabijala na Kostin bolni, pulsirajući kurac. Način na koji joj je disanje prelazilo u dahtanje, dok su joj se vaginalni mišići stezali oko njegovog kurca - govorio je koliko je bila blizu samom vrhuncu. Ipak, nije svršila. Obuzdavala se. Možda je tek tada spoznao težinu situacije, ali je poriv za njegovim oslobađanjem nadjačao sve i ne očekujući ikakvu dozvolu, Kosta je počeo da se zabija u Kaću sve snažnije. Ruke su mu bile svuda po njoj; pretraživale su njeno telo; milovale joj kolena, butine, stomak, rebra, struk… Kosti ovo nije bio neki od omiljenih položaja, šta više osećao se zarobljenim ispod - pa se brzo uspravio u sedeći položaj sa Kaćinim nogama oko pasa i rukama oko njegovog vrata. Kao da mu to nije bilo dovoljno ili udobno, ubrzo se ponovo našao iznad Kaće, nestrpljiv i sad već sa telom u goloj vodi.
“Ne zaslužujem te, Kaća” - izletelo mu je.
“U redu je, ljubavi. Tvoja sam. Pusti…“
Kosta je rengentski prešeo preko Kaćinog tela, još jednom upijajući njen miris i zadržavši se za tren na njenim bujnim sisama koje su se njihale pri svakom udahu. A onda više nije mogao ni da je gleda, već je prevrnuo na stomak. Kao po običaju u takvom položaju, podvukla je kolena pod stomak. Izbacila je zadnjicu visoko u vazduh i razdvojila butine koliko je moguće. Izvila je kičmu i grudima stiskala dušek, dok je prstima stezala znojem već natopljenu posteljinu. Kaća je pažljivo pratila Kostu dok je jednom rukom obuhvatio svoju batinu, a drugu ruku položio na njenu guzu mazeći je. Isprva, nežno je pronašao vreo, vlažan prolaz u Kaćinu pičku usmerivši u nju svoj glavić polako. Kao u transu, Kaća kaže da se ne seća šta joj je to trebalo i zašto je tako reagovala baš u tom momentu, tek zavrištala je žmureći
“Oh Kosta...Jebi me, Jebi me, Kosta! Tucaj me najbolje što znaš! Daj mi...sve, oh, aahhhh!“
I kao da se desio kvrc, tek te reči su u Kosti izazvale bujicu olakšanja i on je tucao kao da mu je to poslednje; potpuno razuzdano. Povlačio joj je kukove unazad i nabijao se u nju svom silinom. Mišići njene zadnjice su drhtali i stražnje meso poskakivalo dok je prodor za prodorom bio sve više razbijački. Deruće zarivanje se nastavilo u nedogled, dok je Kaća cvilela, grcala u suzama ali i primala Kostinu batinu kao nešto neminovno. Stenjala je pri svakom pomeranju u nazad i susretu Kostinom zarivanju. Sve brže i žešće je Kosta stezao Kaćine bokove i povlačio je nazad ka sebi, odižući je od kreveta, natičući je na kurac i sve dublje osećajući njeno pulsirajuće međunožje.
“Svršavam, Kosta. O, bože, sranje, svršavammm! Svrši sa mnom, dušo. Molim te, sad!”
Plakala je, jecala, gubila kontrolu nad mišićima. Telo joj je eksplodiralo, razbijalo se, opuštalo. Sasvim van sebe, još dodatno ostrašćen Kaćinim uzdasima - Kosta se pretvorio u izgladnelu zver i samo nastavio da ulazi u kaću bezobraznom žestinom, da stenje, reži i psuje najgore moguće. Dlanovima joj je raširio guzove, da bi skliznuo još dublje, do same granice bola. A bolelo je oboje… Kaća je vrištala u nekoj vrsti transa dok je Kosta držao a ona pokušavala da se izvuče napred usled nasrtaja. A Kostu je stomak boleo od pritiska nadolazeče ejakulacije, jaja su mu pulsirala. Butine su ih bolele usled silnog naprezanja mišića. Drhtali su, tresli se od vulkanske erupcije i nadolazeće ekstaze. Kaća kaže da se ne seća koliko su vremena tako proveli u krevetu, dok Kosta više nije mogao ni da joj gura, već se samo penisom trljao o nju. Seća se da je omlitavela ležala i valjala se u sopstvenoj orgazmičkoj ekstazi dok je Kosta urlao njeno ime i svršavao. Nemilosrdno šikljanje sperme se ponavljalo u mlazu za mlazom. Vadio ga je iz Kaće i gurao i dalje svršavajući u još jednom razornom grču. Kosta kaže da mu se zabelilo pred očima i da je tek kada je uspeo da progleda, pustio Kaću da se prevrne na leđa i uhvati ga jer je padao i privije mu glavu na njene grudi. Zajedno su se borili za dah i prispitivali da li se čudovište ovim i zasitilo...
Kaću je sutradan sve stvarno bolelo, peklo, teško je hodala. Kosta je pokušao da se izvini i… ostao je u nedoumici Koliko je zaista povredio. Iz Kostinih zenica je još uvek varničilo određeno divljaštvo i Kaću je to najviše plašilo. Nije se bojala toliko još jednog takvog tucanja, koliko sumanutosti Kostinog pogleda i dugog i bolnog razgovor koji im predstoji. Nešto nije bilo u redu, osećala je to svim srcem i dušom...
(Nastavak sledi u priči - Kad ljubav boli II)
- 14 Sep, 2016
- 5610 pregleda
Hvala od srca