Efekat leptira

Leto na izmaku, jutro je svežije i ljudi deluju vedrije. Znala sam da nije tako. Previše je toga...jednostavno sam znala. Sinoćna kišica je sprala prašinu. Biće sparno. Moram mu reći. Dosta je ove igre. U svaku misao mi doplivaju njegove reči. Kao da su bitne. Ipak je on samo jedno prosto muško koje ne zna čak ni dobro da pojebe. Zastala sam. Pronicljivo lažem. Ne znam šta hoće od mene. Ovo ne vodi ničemu.
„Gospođice, zeleno je, možete preći!“
Šta sad u kur..
„Da, naravno da hoću“, nasmešila sam se jednom dedici koji se cerio gledajući u moj dekolte.
Dovukla sam se do stana. Na ulazu me dočeka topao osmeh.
„Dobro jutro sine, uranila si.“
Taj osmeh i vedrina u očima očas vas otrezne.
„Dobro jutro teta Milice, kako ste mi vi jutros. Imam slobodan dan, došla sam da malo provretrim, dok još ima vazduha napolju i da uključim veš mašinu.
„Po tvom sine muškarci samo znaju dobro naprditi i naprljati. Ujutro me pozdravio, dala sam mu da mi plati račune. Čio je i veseo. Nekako lepši i zgodniji od kad si ti tu.“
Stara baba. Razume se u sve. Ostalo je i mog prljavog veša. Lepši i zgodniji... pih.
Prolomi se glasan osmeh.
„Gdje ste vi ovako rano krenuli“, upitala sam malčice posramljeno.
„Aaaa, na pijacu po sveže voće i povrće.“
„Dajte da vam kupim ja, rekao mi je da uvek pravite spisak, a i sama sam htela kupiti nešto.“
„Sine hvala ti, mislila sam prošetati malo, vidim već je dobro ugrejalo. Svakako ću izaći ispred da ti pomognem. Gledaću s prozora.“
„Uredu“, nasmešila sam se.
Starica mi pruži parče papira. Šta god bude trebala, ja u taj stan ne ulazim, barem dok ne raskrstim sama s sobom.

Dobro oznojena i već malčice musava, dođoh s cekerima do njegovih vrata. Njegovih, a vadim ključ.

Flash.
„Izvoli“, pružio mi je malu kutiju.
Šta je ovoj budali. Glupo sam se pogledala u ogledalu pored izlaznih vrata. Smeška se. Samo se smeška.
„Da otvorim?“
„Ako..., kad hoćeš“, rekao je ravnodušno.
Delovao je pospano. Bem mu. Glumio da deluje.
Digoh plah pogled.
„Ta brada, bockala me svo vreme, ošišaj je!“, sevala sam.
„Laku noć i sretno sutra, zvaću te za vreme pauze“, rekao je poljubivši mi vrat.
Izašla sam neodgovorivši. Vrata se lagano zatvoriše.
Prilazim parkiranom autu. Znam da gleda. Promešah dupetom. Umislio si sebi...mali.
Zastala sam i pogledala u kutijicu. Kontejner je na tri poena. Progutah. Okrenula sam se. Mirno mi mahnu s balkanu. Poslala sam mu poljubac i dva puta se prekorila u autu, na putu do kuće, zbog toga.
Pred spavanje je otvorih. Iz nje ispade malen broš u kojemu je umetnut ključ.
Broš od srca. Ključ od...marš bre.
Natipkah brzo i gnevno.
„Đubre jedno!!!“
Zaspala sam bacavši se pola noći tamo amo po krevetu. Nazvao me je u pauzi.

Elena koja si ti glupača. Ušla sam spustivši cekere uz uzdah olakšanja, nisam ni primetila da se jedan patlidžan otkotrljao do plakara. Blenula sam. Balkonska vrata su širom, baš kao i vrata spavaće, otvorena. Ušla sam u dnevni boravak i napravivši polukrug došla u kuhinju. Oba prozora zjape. Prišla sam, nagela se i poslušala dečiju graju. Zatvorih oba. Otvorila sam frižider, iz njega ispade meso isečeno na komade, a do njega marinada. Pokrila sam usta rukom. Ušla sam u kupatilo i zatekla razvrstan veš. Suza zapekoše, grubo svukoh odeću sa sebe i utrčavši u kabinu pustih prohladan tuš. Peku...liju.

Bljesak.
„Šta smo mi“, upitah, svo vreme proklinjući samu sebe što sam dopustila vinu da mi pomuti razum.
„Sve što želimo da budemo“, odgovori i otpi malo.
Stani mali, dosta mi je tog tvog sranja.
„Šta sam ja tebi?!“, grubo sam ponovila.
„Sve što želiš da budeš“, nasmešio se.
Obrva mu na desnoj strani igra. Nije smiren.
„Mali, pitala sam tebe, sa sobom ću posebno.“
„Ne razumem“, nasloni se na ležaj.
„Daj bre, devojka, jebačica...kurva!!!?“, skočila sam na njega.
Pogledao me je. Odmakla sam usne od njegovih, vidjevši da će ih ponovo razvući u jebeni smešak.
„Ovo treće sigurno ne, znaš da to ne volim ni u igri, drugo je već deo igre, nekad me zaneseš.
Gledala sam kako mu lagano pada mrak na oči. Glas mu postaje oštriji, ton ravnomjeran dok obrva na desnoj strani prljavo zaplesa.
„Elena devojko, poklanjam li ti dovoljno pažnje, ljubavi, strasti....?“,
Krenuo je u kontranapad.
...“ trudim se da na bilo koji način ne vređam ženu u tebi, tvoju inteligenciju te neopisivo sam zahvalan na svemu što ti pružaš meni...a, znaš da ne obavezujemo jedno drugo.“
„Ja samo hoću da znam, meni je....“, prekinuo me je odmahnuvši rukom.
„Znam koliko ti je godina i znam da je teško, obzirom na tvoju percepciju. Ovaj glupan u sebi nosi dosta problema i bolesti, jer u sveopćem bezumlju pokušava misliti mozgom i na ivici je da se bori protiv vetranjača ili se pusti da ga otpušu. Ako bi uprostili ovaj odnos, onda dobijaš celi paket, a to baš i nije neko zadovoljstvo.“
Ustuknula sam.
„Molim te Elena, cenimo ovo što imamo.“
Ustao je i prošetao nekoliko puta po sobi. Spoznala sam da ga to smiruje.
„Cenim, ali koliko god tebi bilo teško i meni je, u svakom momentu se prema meni odnosiš kao prema partneru, devojci...“, kiseo osmeh mu poče terati mrak s lica....“, znaš da mi je s tobom lepo, ali dok god osećam samo polovinu tvoje ličnosti, uvek ću imati određenju sumnju.“
Naslonio se na zid.
„Upoznaćeš i drugu stranu, bez obzira na rizik....ne želim da budem polumuškarac“, nasmešio se na kraju.
Priđe i poljubi mi čelo. Stresoh se.
„Idem malo prošetati, samo deset minuta, nemoj mi pobeći.“
„Neću, obećavam“, ponovo vino.
Vrata se zatvoriše.
Što mu ne razbih čašu o glavu. Mali, nemaš ti pojma šta je rizik. Ja sam zaljubljena u ovog kretena, rizikujem...ljubav. Čekaj malo. Ne verujem. On ustvari......jebote.
Krenula sam u kupatilo.
***

Izađoh ogrnuta velikim peškirom tirkizne boje. Tresem se iako je vani već blizu trideset. Šetam po stanu. Njemu pomaže, valjda će i meni. Prelazim prstima preko police sa knjigima i dolazim do ormara. Otvorih pomirisavši njegove košulje. Skinula sam jednu sa vešalice i nasmešila se. Ja ovo bre perem....i peglam. Obukla sam ju i zakopčala par dugmića, otkrivši gole grudi. Miriše. Osećam ga. Spustih peškir do svojih članaka i brzo otplesah na prstima u dnevni boravak. Notočila sam piće i zavalila se u fotelju. Na stolu. Poruka. Papirić. Čitam dok mi oči ponovo rastu zbog vlage u njima.
„Dobio sam rano ujutru samo dve, one najbolje sa džemom od šipka. Ti znaš da sam ja poguzija, ali ipak...ako nedođeš skoriće se.“

Pređoh kažiprstom desne ruke preko usana, levom sam pomazila ribicu. Ustavši, oprezno smaknuh salvetu sa korpice i ugledah još uvek svežu krofnu.
Uzela sam je i brzo zagrizla ne vodeći računa o šećeru u prahu koji mi se prosu na grudi.

Zažmurila sam.

Gledam kroz prozor, rekao je samo deset minuta, a malo je reći da u meni vri večnost. Svukoh gaćice i majicu. Gde li je do sad. Kreten jedan. Kucanje!?
Požurila sam prema vratima i nakon drugog koraka zastala. Pogledah sopstvenu golotinju. Skrenula sam do ogledala i raspustila kosu. Kucanje se nastavi. Što si bre tako nestrpljiv. Potrčah da mu otvorim. Nije očekivao da ću zaključati. Jedan okret u bravi, drugi... čekaj možda nije...ma to je nemog...otvorih širom vrata. Ruka u kojoj je nosio dinju zadrhta, a ja iz druge prihvatih korpu s jagodama. Ljubila sam gde god sam mogla usnama dohvatiti golu potamnelu kožu.
„Elena, izlaze komšije tamo vani“, reče i uvuče me u hodnik, nogom zalupivši ulazna vrata.
Ljubim ga divlje i grozničavo, spustio je dinju na stalak pored i počeo se braniti usnama.
Zna ovo momče i poljubiti ponekad.
„Očistiću jagode, a već jednu dinju imam ohlađenu.“
Ujedam ga za vrat.
„Šta da ja radim dok ti pripremaš voće“, gurnuh mu ruku u gaće.
„Smetaj mi“, nasmeja se.
Jagode je čistio brzo i nezgrapno, jer sam mu nezno nadrkavala kitu i povremeno gricnula guzu, tek da zna, bez obzira na stanje, ko je šefica u kuhinji.
Sretne kapljice osetih na prstima, izmaknu se poljubivši me i podiže na sto. Zagnjurivši glavu u moje grudi, drugom rukom mi napade ribicu.
„Ne tako jjaakkoo...budalo“, tresla sam se i ječala misleći da ću polupati svo posuđe u blizini.
Dovodi me do vrhunca, spustih lice na njegovo teme i on stade.
ZAŠTO?!
Obliza se i nasmeši, poklonivši mi dug i sočan poljubac.
„Bila sam blizu“, rekoh stisnuvši usne.
„Pospi sirup po jagodama i nosi ih u spavaću. Čekaj me na krevetu.“
Namrštih se lažno.
„Ja stižem za pola minute i donosim dinju“, poče se pravdati.
Poljubila sam ga snažno, sletila s kuhinje i poljupcem darivala muškost.
Gledao me odozgo.
„Dobro, dolazim za deset sekundi.“
Na brzinu sam posula sirup, utrčala u spavaću i bacila se na krevet.

Ušao je u sobu tiho i gotovo utrnuo sijalicu. Lampa sa moje leve strane se upali. Golotinja Suncem opaljena.
Uzela sam najveću jagodu i bučno zagrizla napola, čekajući da odgrize svoj deo. Istog časka je bio na meni. Nežno uze ono što sam mu ponudila.
„Nemoj se oblizivati dok me gledaš“, promeškoljila sam se onoliko koliko je njegovo vrelo telo dozvoljavalo.
Oči mu sevnuše. Napašće. Posegla sam za zdelom, kako bih pomakla jagode na sigurno.
Uhvati me za ruku netrepnuvši. Nije me stisnuo jako, ali se nisam usudila pomeriti je.
„Ostavi, jebeš posteljinu“, zareža.
„Ovo će biti treća od kad smo skupa“, rekla sam i obujmila ga rukama.
Izvila sam glavu i oslobodila vrat. Spustio se na mene.
Zavukla sam ruku ispod i pronašla ga. Spreman je. Protrljah ga par puta, raširivši noge naredbom koju je bezuslovno poslušao. Bila sam spremna. Glavić dodirnu usmine zapalivši ono malo svežine u sobi. Oslobodih mu još malo mesta. Napravio je dva polukružna pokreta i sjurio.
Jebe me u ritmu koji volim. Ne prestaje ljubiti. Sad sam ga obujmila i nogama. Plešemo na valovima....a jagode. JAGODE.
Na tren stade. Izvadi kurac na pola.
„Ti si ih zapišala“, nasmeši se znojavog lica.
„Sam si tražio“ uzvratih smešak dok ga je nežno vraćao u mene.
Jagoda mi se nađe u ustima, druga se poigra među grudima vođenja njegovim usnama.
Ide prema dole. Gorim. Odjednom...nema.
„Šalji drugu!“, naredi poljubivši mi stomačić
Otkrljah prvu koju sam dohvatila. Ravno u usta. Vrhom jezika dodirnu mokru ribicu. Krenuo je gore i grubo prešao preko klitorisa. Uzdahula sam duboko. Pustio je klitoris sa usana i okružio jezikom ribicu, dirajući nežne usnice te me dovodio do ludila. Gricnu ispod.
„Ej bre...“, nestigoh prekoriti.
Usnama je prihvatio klitić i dva prsta pozvao u pomoć. Ne, samo to ne. Ubrzavao je bezobzirno. Jako. Podiže pogled. U grču sam. Gledam ga i svršavam. Prska na sve strane. Ne staje. Pojačava. Molim. Bacam se gornjim delom. Samo da ga se dočepam.
Ponovo je na meni.
„Đubre jedno“, prošaputah mu na uho.
Potkrepljujem teoriju“, promrljao je mrseći mi već mokre uvojke kose.
„Ma marš bre“, odgovorila sam u jednom, a već u sledećem trenutku ljubila neobrijano lice.
Okrenu se na leđa, tik do mene.
„Dođi“, zapovedi smeškom.
Prebacila sam dupe i ugurala nabreklu kurčinu u svoju ribicu.
Počeo je brzo zadavati udarce i zadovoljno mumlati. Levom rukom mi je mazio klitić, a ja spustih lice do njegovog prislonivši usne na otvorena usta. „Obraz uz obraz“, pijane su reči, koje sam nekim čudom upamtila.
Ne razmišljam. Uzivam. Više uzivam. Ubada jače. Blizu je. Brzo se sabra i grubo me baci na stomak u donji deo kreveta. Okrenula sam se prekorivši ga pogledom dok je nadrkavao spremnu kitu i podigla dupe. Spustila sam glavu što niže i zagrizla plahtu. Navalio je. Nekontrolisan uzdah se prolomi sobom. Drhtavica mi prođe telom sve do peta. Stisnuh zube i molećivo mu dadoh do znanja da sam na ivici orgazma. Ubodi postadoše brži. Osjetila sam vlažan jezik niz kičmenu moždinu i počela se tresti. Vrelo seme mi zapljusnu dupe. Disao je punim plućima i na kraju se nakašljao. Sparno je. Polumrtav se izvalio na krevet. Jagode su posvuda, pa i u mojim ustima. Otvorih širom balkonska vrata moleći za malo zraka. Pozva me glasom neočekivane vedrine, za tili čas sam na njemu spremna da ljubim i sanjam.


***

Budi me zvono. Polugola istrčah po super – ponudu izloženu na otiraču. Bem mu, navalio kao da je požar. Prelistavam bez ikakvog zanimanja i pogled mi pade na zidni sat.
„Bem ti Elena, ti nisi normalna“, okrenuh se nekoliko puta.
U kuhinji nađoh telefon. Poruka.
„Dolazimo za jedan sat. Saša moli da ovog puta ne zajebeš marinadu i ne štediš na luku.“
U potpisu Ljubica. Jebem ti Sašu.
Svukoh košulju prebacivši je preko fotelje. Iz gomile prnja sam izvukla gaćice i majicu te pravac u kuhinju.


***

Vetar puhnu i otera ono malo sretnog dima, koji se nekim čudom uz miris kobasice obreo u krošnjama jabuke ispod koje sam sedio...sedili....sve troje.
Nastavih započeto.
„Ja sam bio pogrešan;
Kad sam tražio da mi kažeš;
Koja si strana;
Postoje pravila igre;
Ti znaš da ne možeš sama.“

„Ispod svih tih zastava;
Što vijore svud oko nas;
Ne postoji mjesto;
Gdje mogla bi stati“,
Visoko dignuti ruke;
I pjevati našu pjes....

Zastao sam....
Pogledah kako se meškolji na toplom travnatom tepihu, stomaka položenog na posljednje izdanke i nogu povijenih u koljenu prema gore.
Gledala me prodornim, smrtonosnim i umirujućim pogledom. Govno se nije javljalo. Otera ga svaki put.
Smeši se. Gola je...jebote.
„A poslušaj ovu“, uzvratih joj smešak.
„U krajnjem kutu svoje sobe;
Gdje ne može doprijet nepozvani pogled;
Na dnu svojih prepunih vitrina....


...“Jer umjesto poetskih visina“,
Iz mene izlazi samo tuga i gorčina;
I misao što se reći ne sm'je;
Ko te kara nek ti piše pjesme.

„Znači, video si je“, položila je gornji deo dlana na bradu.
„Jesam“, odgovorih završavajući posljednji stih.
„I....“, pogleda u stranu.
„Razgovor u nelagodi i nesvršenosti“, oborih glavu, gledajući u tek zategnute žice.
„Pogledaj iza sebe!“
Oprezan sam, ipak....

„Nina, ostavi to dete malo na miru“, dere se mala žena u kućnoj haljini, vraćajući naočale na pripadajuće mesto.
„Obećao je da ćemo da se igramo, on nikada ne pogazi obećanje. Ajde bre više.“
Vrata otvori mršavi dečačić, crne kose i vedrog nasmejanog pogleda upućenog devojčici.
„ Gde si do sad, zovem te pola sata?“, prišla je i zagrlila ga.
„Pisao zadać.. mama, sve sam završio, idem napolje.“
Bleda žena diže glavu iz cvetnjaka i odmeri ga pogledom.
„Hajde onda, nemojte lunjati daleko i pazi na nju!“, doviknu i vrati se poslu.
„Hoću, obećavam“, odgovori mališan i odskakuta za devojčicom koja se već dala u trk.
Smeh. Sve što se čulo je smeh.

Naslonih se na jabuku. Usne mi drhte. Pogledah je.
Smeši se. Bem joj, lepa je...na momente.
„Slobodno ti...lakše je s njima“, reče i ustade u sedeći položaj pokazujući mi savršene grudi i maljama skriveno međunožje.
„Ne bih rekao“, nasmejao sam se glasno.
„Postao si imun na bol?“
„Bol je snaga, a ti mi daješ oboje.“
Prostreli me pogledom.
„Zazivaš me i naposletku me svučeš.“
„Nosim se sa borbom za goli život, zašto se ne bih mogao malo poigrati sa golom smrću.
Smrt ustade.
„Pretpostavljam da mi više nećeš pevati“, reče odhuknuvši.
„U pravu si, očekujem goste, svakako ću te ispratiti stihovima.“
„Onda da te poljubim za doviđenja i počnem fazu apstinencije“, priđe mi brzo ne dotaknuvši tlo nogama.
„Poljubac Smrti?“,
„Ne plaši se, ne boli ni manje ni više od današnje svakodnevnice.“
Završila je i vetrom mi razbarušila kosu.
„Erotično je misliti o dragoj osobi u napadu samoće, nemajući spoznaje gdje je.“
Počela se udaljavati.
Sedoh.
„Nije važno odakle sam;
Sve dok znadeš kuda putujem;
Deralo me sedam mora;
Gorka kora ljute nevolje;
To što brodi ne mogu da prevale;
Čovjek umije;
Meni se dušo od tebe ne rastaje.“

Smeši se i bledi. Lepa je na momente.
„Jednog dana, ali ne još...još ne“, okrenuo sam se ponovo i poslušao smeh dvoje dečice.


Skupljam suvarke za vatru, ima ih na pretek.
„Je li otišla“, pomoli guzicu.
„Jest, sad nesmetano mogu pričat sam sa sobom.“

Četvoro je pored vatre. Saša mi je naravno zajeb'o uz kikot žicu. Reči „nisi dovoljno zategao“ su mogle da mu proslede pečanjak u glavu. Ajde možda i nisam.
Elena sedi između mojih nogu i vrhovima nožnih prstiju masira Ljubičinu pičkicu.
Zovi je pravim imenom. Pička je dobra. Pičkica je onako od milja. Pičkurina je preterivanje.
Saša svojoj devojci masira grudi, dok ona desnu drži na ustima, a levom mu miluje međunožje.
Elena se poče izvijati osetivši moje prste u pički i prepusti drugaricu Saši.
„Može li nas ko videti“, reče primakavši usne mom vratu.
„Ne dobro smo skriveni.“
„Čuti?“, upita Ljubica između uzdaha.
„Ne verujem, tebe možda“, iscerih se.
„Marš“, odgovori tiho i proprati smeškom.
„Pusti je“, zamoli Elena i pridruži se ritmu.
Saša devojku podiže na koljeno, ovlažiše skupa prste, a ona mu podiže noge iznad ramena u svojevrstan rodeo.
„Kakve su bre ovo akrobacije“, prošaputah
„Mogao.... bi.... nešto i ....naučiti“, promumla Elena.
Ubrzah. Povremeno menjajući ritam.
Uskoro se poče tresti.
„To...još malo!“, šapnu lica naslonjenog uz moj vrat.
Orgazam. Dražesno i neponovljivo ljudsko iskustvo.
Gledamo kako se Ljubica baca u Sašinom krilu.
„Jebo...te, ovako nisam dugo“, dobaci ljubeći dečka.
Elena mu šapuće:
„Uživa kad je ljudi gledaju, doduše nekada sam dovoljna samo ja.“
„Šta!?“, udesih čudan izraz lica, popraćen lažnom ekspresijom.
„Pusti nam blues mali i uživaj“, reče i strasno me poljubi.
Spustila se na koljena i pozvala prstom drugaricu da joj na isti način priđe.
Saša izvadi svoju nesrazmernu kitu i poče je nadrkavati u ritmu mešanja Ljubičinog dupeta.
Na mene ne obraća pažnju. Dečko napaljive si prirode.
Muzika je malčice glasnija. Vratio sam se na svoje mesto i s uživanjem gledao poljupce dve devojke s istog ostojanja kao i samouvereni kurac nasuprot mene.
Šapuću si nešto, a potom se elegantno zaobiđoše.
Gledam Ljubicu kako mi prilazi. Oči joj sevaju i tajanstveno se smeši.
Elena je do odredišta stigla prva. Položi ruke uz Sašine bokove i lati se posla. On zamumla zadovoljno sklopivši oči.
Kako te nije sramota. U navali smeha zagrizoh donju usnu. Kurac mi je istina svo vreme pulsirao.
Ljubica mi priđe, položivši ruku na njega i prošaputa:
„Opusti se i izvadi ga.“
„Prizor me paralizavao“, odvratih šapatom.
„Đubre jedno, meni lažeš, a znaš da te želim“, reče i grubo mi svuče donji deo odeće.
Nepogledavši me uhvati se u koštac sa čekajućom nevoljom.
Lagano dolazim uz Sašino stanje, a svaki moj uzdah, Ljubica proprati zadovoljnim mumljanjem. Nije prestajala. Prstima mi poče masirati mesta uz anus, a ja se spustih do nje i bez ikakvog lažnog sarkazma iskrenim poljupcem joj dadoh do znanja da je to što radi odlično, te da mi jako prija. Vrhunac.
Stala je i isplazila mi jezik. Podigoh je i poljubih u čelo. Elena se smešila i nežno ravnomernim pokretima ruke održavala Sašu spremnog.
„Idemo unutra“, predloži.
Brzo se snađoše i navukoše gaćice te držeći se za ruke nestadoše u mraku ulaza u kuću.
Gledam Sašu.
„U nemilosti smo“, smelo priznadoh.
„Ja ga ne vraćam u gaće“, reče i krenu za ženama.
„Ženama“, klimao sam glavom.
„A šta se može“, uđoh i ja zatvorivši vrata.


***
„Kako izgledam?“, u bunilu me pita.
„Ogledalo ne laže“, rekao sam dok stojim iza nje nežno joj utrljavajući ramena.
„Kako misliš“, uozbilji se.
„Lepotu“, odgovorio sam.
„Laskanjem ne postižeš ništa, ali svejedno nemoj prestati.
„Podočnjaci...“, zadubi se...“, zahvaljujući tehnici i šminki su u merama dozvoljenih“, završih.
„Đubre jedno!“
„Te delagacije iz EU, od njih mi zavisi posao, a ja tulumarim i orgijam do četiri sata ujutro.“
„Malo“, narugah joj se.
Ubukla je cipelice zastala i pogledala me.
„Nisu to neki ljudi, a svakako će moja curica s njima izaći na kraj.“
Usne joj zadrhtaše.
„Tvoja cur..., s njima možda i hoću, ali s tobom teško.“
Poljupci odzvanjaju hodnikom.
„Daj mi ključeve“, ispružila je ruku.
„Pozvao sam ti taksi, on će te i vratiti samo mu pusti SMS kad završiš. Kad se naspavaš i odmoriš onda možeš voziti.“
„Vidi ti njeg...“, pade mi u zagrljaj.
„Ajde ispratiću te.“
„Ma nema potrebe zais..., hvala ti.“
Zagrljeni smo izašli vani.
„Sredi ih tamo“, rekoh poljubivši je u čelo.
Gledam kako odlazi, okrenula se i nasmešila. Uvek to radi.
Elena.
„Dobro jutro profesore“, neuredan i vedar čičica mi priđe.
„Jutro“, odgovorih.
Mahnu glavu u smeru Elene dok je ulazila u taksi.
„Nova priležnica?!“
„Grešiš, pre..devojka.“
„Ako smijem zamjetit, mladi profesor ima ukus za žene“, stade nasuprot mene.
Spustih pogled.
„Ma nemoj“, podigoh obrvu.
„E sad, nemojte se ljutiti, mi smo stari znalci, a ja u ženama puno znadem“, reče i zauze pripovedački stav.
„Koliko puno?“
„Pa vidite, ja i baba smo u braku 52 godine, ali braku, ne ovo mladi danas pare, koristoljublje...znate i sami.“
Kimnuh mu da nastavi.
Pripovedački stav.
„Djeca se otišla potucat po svijetu, ja i baba sami, istjera me ujutru ko zadnju ispičuturu da prerovim kontejnere, a znate i sami, školovani ste, da je teško od gladnih usta bilo šta odvojiti za smeće. Sabere se nešto korisno, a baba me kući dočeka kao da u džaku nosim samo carevo blago i izljubi me pred vratima.“
Mogu mislit nakon toga padne u nesvest.
„ Ovo o ženama“, ispitivački sam ga pogledao.
„A.... žene, to hoću da vam kažem, žena u braku ili van braka s njom se mora brez nje se ne more, a opet kako god najeb'o si.
„Što baš ja“, jedva suzdržah smeh.
„Jebote profesore, vi koda nejmate škole, to je samo primjer, a vi ste meni ko onaj cvijet u martu.“
Cvet u martu, bokte mazo. U iskušenju sam da ga pitam koji.
„Još nešto profesore. Ovo pola cigare u ruci mi je zadnje, a brez cigare sam ko brez života. Unervozim se sav. Nasrnem i na onu svoju babu, ali ne onako ko muškarac na ženu, ne meremo više, stari smo, već mi dođe da je bijem, a žao mi.
Posegnuh za džepom i grohotom se nasmejah.
Hoće li biti dovoljno.
„Za ovo mogu kupit duhana, da mi bude dvije hefte“
„Baba je znači dve sedmice mirna“.
Kimnuo je nerazumljivo. Blef.
Zavukoh ruku u drugi džep. Našao sam cener.
„Za ovo ćeš sebi i babi kupiti pristojan doručak, požuriti kući da se ne ohladi i nemoj bre da čujem od nekog da je taj doručak podrazumevao između ostalog i polovku.“
„Hvala vam mili profesore, a đe bi ja rakije kupovo.“
„Ne znam, ali si me gotov omamio zadahom loše šljivovice i belog luka.“
„To možda, ispričavam se, ali samo to što ste rekli koristim u službi alternativne medicine....zdravlja radi.“
„Beži bre i poštuj dogovor“, rekoh kroz smeh od kojeg su mi već navirale suze.
Bosanac pustio Bosancu da ga obrlati.
Gledam za čičom.
„Ah gospođo Zina, kako izgledate lepo, na terapiju je li, mogu vam reći da su vam noge manje uvrnute, vjerujte izdaleka se primjeti. Dajte da vas ja preko pješačkog.
Gospođo Zina, ovo pola cigare u ruci mi je zadnje, a brez cigare sam ko brez ziv....
Poruka.
„Devojka je stigla, a valjda se i curica pokaže...hvala ti.“
Naslonih se na ulazna vrata zgrade, dozvavši tišinu.



  • Nema komentara