Miško, zalutali pesnik

Miško je svaki dan bio u centru grada. Ne zato što je imao posla, već zato što nije imao kud drugde. Nosio je istu iznošenu kožnu jaknu, crnu majicu i farmerke koje su mu bile malo prevelike. U džepu je uvek imao paklicu cigareta, nekoliko novčanica i stari notes u kojem je ponekad zapisivao stihove koje niko nije čitao.

Nije bio lep. Nije bio ni ružan. Bio je samo… prisutan. Imao je oči koje su dugo gledale, glas koji je bio tih i malo hrapav, i način da priđe devojkama kao da ih već poznaje. Nije ih zvao lepotice. Nije im pričao laži. Samo bi prišao, ponudio cigaretu ili pivo, i rekao:

-Idemo negde da sednemo. Ili odmah da se jebemo. Kako ti više odgovara.

Većina bi se nasmejala. Neke bi otišle. One koje su ostale – ostajale su.

Miško je imao jasnu preferenciju. Nije voleo velike sise. Voleo je ravne. Devojke koje su izgledale kao daske – skoro dečačke, sa grudnim košem koji se jedva ocrtavao ispod majice. Kad bi skinuo majicu sa takve, osećao je nešto što ga je uvek palilo. Male bradavice, tanak stomak, kosti koje se vide. To ga je palilo više od svega.

Svaki dan je pokupio bar dve, često tri.

Prva je obično bila oko podneva. Neka studentkinja ili mlada radnica koja je stajala na stanici ili sedela na klupi. Miško bi prišao, upalio dve cigarete, jednu njoj, jednu sebi, i rekao:

-Imaš li pet minuta? Ili ceo sat?

Ako bi rekla da, vodio ju je u prvu mračnu uličicu, u podrum neke zgrade, ili u jeftin hotel koji je znao na pamet. Skinuo bi joj majicu, zagledao se u ravne grudi, prošao dlanom preko njih kao da proverava da li su stvarno takve, pa bi je okrenuo licem prema zidu i ušao u nju bez kondoma. Uvek bez. Brzo, tvrdo, bez previše reči. Kad bi završio, izvukao bi se, popravio pantalone i rekao:

-Evo ti za pivo. I cigarete.

Ostaviо bi joj novac i paklicu, poljubio je u čelo ili u vrat, i otišao.

Druga bi došla poslepodne. Često neka koja je već čula za njega. Miško nije krio šta radi. U određenim krugovima su ga znali kao „pesnika koji jebе daske“. Neke su dolazile same. On bi ih odveo u park, iza drveća, ili u napušteni lokal. Skinuo bi ih, poljubio ravne bradavice, sisao ih kao da očekuje da će narasti, pa bi legao na leđa i pustio ih da same sednu na njega. Gledao bi kako im se tanak stomak pomera dok jašu, kako im se kosti ocrtavaju, kako im se lice grči kad ga proguraju do kraja. Bez kondoma. Uvek unutra. Kad bi svršio, držao bi ih za kukove dok ne završi, pa bi im rekao:

-Uzmi pivo. I cigare. Sutra ako hoćeš opet.

Treća je bila uveče. Tada je Miško već bio malo pijan, malo umoran, ali i dalje gladan za daskama. Nalazio ih je ispred klubova, na uglovima, ponekad i u tramvaju. Jedna je bila naročito mlada – dvadeset, možda dvadesetjedna – sa kratkom kosom i majicom koja je pokazivala da ispod nema ništa. Miško ju je odveo u jeftinu sobu iznad kafane. Skinuo je sve sa nje, legao je između njenih nogu i gledao je dok je ulazio. Ravne grudi su se jedva pomerale. Bradavice su bile male, tvrde. On je drndao u nju sporo, duboko, gledajući kako joj se lice menja. Kad je osetio da svrsava, nije se povukao. Ispraznio se u nju, ostao unutra još malo, pa rekao tiho:

— Dobra si. Evo ti za večeru i cigare.

Ona je uzela novac i otišla. Miško je ostao da leži, gledajući plafon, i zapisao u notes:



“Ravne kao daska, mokre kao kiša,

jebem ih bez zaštite, nemojte da se plašite.„



Sutradan je opet bio u centru.
Ista jakna.
Iste cigarete.
Iste oči koje traže devojke bez sisa.
I opet bar dve, često tri.
Bez kondoma.
Sa pivom i cigaretama na kraju.

Miško, zalutali pesnik.
Koji nije pisao o ljubavi.
Nego o rupama koje su ga primale bez pitanja.

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara