Park Mir | Public

Park „Mir“ je odavno prestao da bude mir. Kapije su zaključane još od pandemije, a ključevi su verovatno završili u nečijoj fioci pored starih baterija i neiskorišćenih kondoma. Ljuljaške škripe čak i kad niko ne sedi na njima. Klupa pored suve fontane pišti kao da je u poslednjem stadijumu artritisa. I baš tamo, između dve polomljene klackalice, odvijao se najluđi seks u gradu.

Marko i Ana nisu birali mesto zbog romantike. Bili su pijani, horny i što je najgore, štedljivi. Hotel košta, stan je pun cimera, a park… pa, park je besplatan i ima atmosfere. Atmosfere propadanja.

„Jesi li sigurna da niko neće doći?“ prošaptao je Marko dok je Ana skidala farmerke kao da skida koru sa banane.

„Naravno da hoće“, odgovorila je ona, već naga od pojasa nadole. „Zato smo i došli. Besplatna publika.“

I došli su. Prvo se pojavio čovek sa duksericom prebačenom preko glave, kao da je to neki maskirani bal. Zatim žena sa dvogledom koji je još od JNA. I na kraju, stariji tip sa kolicima za bebe, praznim, naravno – koji je samo stajao i klimao glavom kao da gleda utakmicu.

Marko je Anu postavio na klupu koja je odmah zaškripala tako glasno da su svi ptičji parovi u okolini digli letvicu. Ona je legla, raširila noge i povukla ga za pojas.

„Ajde,daj im šou. Neka vredi ulaznica.“

Ušao je u nju jednim potezom, a klupa je odgovorila skripanjem koje je zvučalo kao da se neko muči na poslednjem izdisaju. Svaki udarac – škrip. Svaki izlazak – škrip. Ritam je bio savršen: seks, škrip, seks, škrip. Voayeri su se približavali kao da gledaju premijeru, samo što umesto kokica imaju dlanove u džepovima.

Ana je počela jecati, a Marko da dahtati. Ljuljaške u pozadini su se same njihale, kao da i one hoće da se uključe. Fontana, suva već godinama, iznenada je ispustila kap vode – verovatno iz čiste zavisti.

„Jebi me jače“, prošaputala je Ana, gledajući preko njegovog ramena u publiku. „Onaj sa dvogledom već drhti.“

Marko je ubrzao. Klupa je počela da se ljulja kao da će se raspasti. Jedan od voajera je uzdahnuo tako glasno da je Ana morala da se nasmeje usred orgazma.

„Gledaj ih“, prošaptala je dok se grčila oko njega. „Plaćaju da gledaju porniće, a mi im dajemo live show besplatno. Ko je ovde budala?“

Marko je završio sa poslednjim, dubokim udarcem koji je klupu naterao da zaškripi kao da se izvinjava celom svetu. Ana je vrisnula, ne zato što je morala, nego zato što je htela da publika čuje. Voayeri su se razišli u tišini, svaki sa svojim privatnim pobeđenim osmehom i malo vlažnijim dlanovima.

Park je opet utihnuo. Samo su ljuljaške nastavile da škripe, kao da aplaudiraju.

Ana je navukla farmerke, obrisala se maramicom koju je našla u džepu i pogledala Marka.

„Sledeći put idemo na groblje“, rekla je ozbiljno. „Tamo barem nema publike koja diše tako glasno.“

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara