Razredna | More
Imao sam 29 godina. Sindikat je organizovao kratki izlet, par dana na moru. Nisam baš hteo ići, ali kolege su me nagovarale, pa sam se priključio. Trećeg dana, dok smo sedeli u nekoj konobi, čuo sam glas koji mi je bio poznat iz detinjstva. Okrenuo sam se i ugledao ju.
Bivša razredna iz osnovne. Marina. Nisam je video više od petnaest godina. Bila je i dalje lepa, samo zrelija – mekše linije, tamnija kosa, oči koje su i dalje imale taj isti blagi, gotovo majčinski sjaj. Kad me je prepoznala, nasmešila se široko.
„Bože, ti si…“ rekla je i odmah me zagrli. „Baš bih volela znati kako ti ide u životu. Bio si mi najdraži u razredu. Zaista.“
Znali smo to oboje. Bio sam onaj mirni, poslušni dečak kojeg je volela više od ostalih. Razgovarali smo gotovo sat vremena. Na kraju sam joj predložio da kasnije popijemo piće. Ona je samo klimnula i rekla:
„Praviću neku čorbicu posle. Haj naleti.“
Naleteo sam. Očekivao sam stvarno samo čorbu i razgovor. Kad je otvorila vrata apartmana, bila je sama. Rekla je da je došla sa sestrom, ali sestre nije bilo. Stajala je u laganoj letnoj haljini, bez grudnjaka, i već je mirisao na čorbu i crno vino.
Jeli smo, pili. Ona je pričala. O mužu koji previše radi, o kćeri koja je punoletna i otišla studirati. O tome kako joj nedostaje intima. Kako se osjeća kao da je prestala postojati kao žena. Gledao sam je i osjećao kako mi se u trbuhu skuplja nešto staro i zabranjeno. Ona je prestala pričati. Samo me je gledala. Onda je njena ruka, polako, kao da još nije sigurna, stala na moje prepone.
Nisam se maknuo. Samo sam je gledao. Ona je pritisnula dlan, osetila kako sam već tvrd, i tiho uzdahnula. Ustala je, uzela me za ruku i povela prema sobi. Nismo ugasili svetlo. Skinula je haljinu preko glave i stajala gola ispred mene – punija nego što sam je pamtio, meka, topla, s malim tragovima vremena koje su je samo činili stvarnijom. Skinuo sam se i legao na nju.
Bila je mokra čim sam je dodirnuo. Ušao sam u nju polako, gotovo pažljivo, a ona je stegla ruke oko mene i šaptala mi u uho kako dugo nije osetila muškarca ovako. Jebali smo se dugo, tiho, bez žurbe. Kad sam je okrenuo na trbuh i ušao dublje, ona je počela glasno jecati u jastuk. Baš tada se vrata otvorila.
Njena sestra. Mlađa, slična njoj. Stala je na okvir vrata, gledala nas nekoliko sekundi – mene kako jebem njenu sestru iza, Marinu kako je raširenih nogu i zacrvenela – pa je samo okrenula glavu i izletela, zatvorivši vrata za sobom. Nismo stali. Marina je samo još jače stisnula ćebe i šapnula: „Nemoj stati… molim te.“
Posle toga smo se još jednom jebali te noći. Spavali smo isprepleteni. Sutradan sam odglumio bolest. Kolege su otišle na plažu, a Marina je ostala kod mene u sobi. Jebali smo se celo prepodne – na krevetu, u kupatilu, jednom čak i na balkonu dok su se dole čuli glasovi. Bila je gladna, gotovo očajna za dodirom. Pušila mi je, jebala me odozgo, molila me da je držim za grudi dok ulazim u nju.
Kad smo se vratili kući, nastavili smo se viđati. Nekoliko nedelja. Uvek u njenom stanu, uvijek kad je muž na putu. Svaki put bi se rasplakala od zadovoljstva, a posle bi me dugo držala. Jednog dana mi je rekla da više ne može. Da je preveliki strah da je muž ne uhvati. Da voli ono što radimo, ali da ne može rizikovati sve.
I prestali smo.
Ali još uvek, kad pomislim na nju, osetim onaj isti pritisak u preponama. Kao da mi je ruka još uvek tamo, prvi put, onog dana kad je prestala biti samo bivša razredna i postala žena koja me je htela.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 13 Avg, 2026
- 4002 pregleda
Naravno ta konekcija sa njom je od škole do sad je nešto najdivnije i uzvišeno neraskidivo
Lijepa priča i vjerujem istinita..svaka čast