Poštena droljica
Poruke od njega su stizale dok je išla na posao. Sedela je u autobusu i pocrvenela kada je videla da na telefonu piše 'raširi noge'. Pogledala je oko sebe, vozilo je bilo uobičajeno popunjeno – srednjoškolci koji pričaju preglasno i nekoherentno, studenti lica zaronjenih u svoje telefone, penzioneri sa torbama i kolicima, ljudi i žene na putu do posla, a ona među njima u kratkoj, veoma kratkoj suknji i crnim čarapama, u uskoj, sivoj rolci i kratkom sakou. Želeo je da ona raširi noge, tu, među svima njima, sedeći tačno nasuprot starijem gospodinu i srednjoškolcu koji su gledali malo kroz prozore, malo u svoje telefone.
'Da, Gospodine', napisala je a onda podigla pogled sa telefona. Niko nije gledao u nju. Niko nije gledao baš u nju u ovom trenutku. Pocrvenela je još više kada je lagano, oprezno raširila butine kao da se plaši da će pokret privući pažnju svih putnika. Niko nije reagovao i ona ih razmakne još više. Osećala je kako se suknjica podiže uz butine dok ih je širila ali nije se usuđivala da pogleda dole. Gledala je kroz prozor, umesto toga, crveneći od sramote, svesna da se neke glave okreću u njenom smeru. Da momak od preko puta spušta pogled. Krajičkom oka mogla je da vidi kako blene među njene noge. I dalje je gledala kroz prozor, kao da nije baš ona ta žena koja bez objašnjenja, bez najave, bez provokacije sada saputnicima u autobusu nudi pogled na svoje međunožje. Kao da ne zna da klinac od preko puta, a sada i čovek koji je stajao ispred i dijagonalno od nje, a koji se uopšte nije trudio da prikrije gde gleda, kao da ne zna šta oni vide. Kao da nije svesna da se sada još neke glave okreću i gledaju kurvi pod suknju, kao da ne shvata kako oni kolače oči kako bi bili sigurni da vide ono što vide, da je kurva sasvim namerno raširila butine. Da kurva sasvim slučajno nema gaćice. Da se kurvi vidi obrijana, mokra pička ispod crnog, prozirnog unihopa.
'Da li te gledaju, droljice?', stigla je poruka od njega.
Borila se sa suzama, borila se da smiri disanje, da smiri lupanje srca jer gledali su je, naravno, ceo autobus je blenuo kurvi u međunožje, ceo autobus je mogao da vidi kako je drolja raširila butine, kako drolja poslušno sedi, praveći se da je sve normalno, da je ovo jutro kao i svako drugo, da je sve normalno, svakodnevno, uobičajeno, da je dobila neku bezazlenu poruku na telefon, možda od muža da je podseti da mu podigne pantalone sa hemijskog čišćenja u povratku, da je sve obično i normalno i da je normalno, da je normalno da drolji svi gledaju u pičku iz koje curi, curi, jako curi i pravi fleku na crnim čarapama dok želi da propadne u zemlju od stida.
'Gledaju me', napisala je a prstima je jedva pogađala slova na ekranu, jer je sva drhtala, od glave do pete. 'Svi gledaju vašu kurvu.'
Poslala je poruku a onda otkucala još dve reči, ne usuđujući se da pogleda prema ostalim putnicima.
'Stidim se', poslala je i ponovo skrenula pogled ka prozoru. Plakalo joj se a do posla su ostale još tri stanice.
Naravno, znao je kako se obukla jer to mu je napisala još na stanici dok je čekala autobus. Znao je da ima kratku suknju, jer još ranije tog jutra mu je u poruci poslušno napisala da će se obući onako kako on to bude želeo. Znao je da ima cipele sa jako visokim štiklama, mnogo višim nego što bi bilo normalno da nosi na posao, jer je eksplicitno od nje tražio da danas nosi najviše potpetice koje ima. Znao je da nema gaćice. Jer on je naredio da ih danas ne oblači.
Šta će mi ovo, pomislila je očiju punih suza dok su se na periferiji njenog vidnog polja srednjoškolci gurkali laktovima i pokazivali jedni drugima u njenom smeru. Nikada nije osećala ovakav stid.
Šta će mi ovo?
Kada je ustala da izađe na svojoj stanici svi, baš svi su gledali u nju. Gledali su drolju kako ispravlja zarozanu suknjicu, kako na vrtoglavo visokim štiklama prilazi vratima, kako pažljivo silazi iz autobusa. Znali su, ceo autobus je znao da je kurva mokra, da je mokra među nogama, čula je kako klinci kroz prozor dovikuju, kako joj dobacuju razdragane, uvredljive povike dok je autobus kretao a ona hodala, goreći u licu, svesna da je tek jutro, da je dan jedva počeo a da joj se već plakalo.
Šta će mi ovo?
Pomislila je to mnogo puta od kada je postala njegova robinja. Pomislila je to mnogo puta od jutros. Stigla je na posao, sela za svoj sto, pustila disanje da se malo smiri a puls približi normali. Šta će mi ovo, zašto mu dopuštam ovo? Zašto mu dopuštam da mi radi sve što hoće? Zašto?
Nije znala odgovor ni na jedno od ovih pitanja. Nikada ni jedan muškarac u njenom životu nad njom nije imao ovakvu moć. Nikada. Ni njen muž. Pogotovo ne njen muž. On nije znao, nikada nije mogao, nije smeo da zna o čemu je njegova žena maštala, šta je njegova žena zamišljala dok je pod tušem dirala pičkicu.
Samo on. Samo njemu je priznala. A da nije priznala, on bi to svejedno znao. Pred njim nije imala tajni, pred njim je bila kao devojčica. On je znao. Znao je od prvog dana, od prvog trenutka kada ju je video, od prvog razgovora koji su vodili a koji je za nju bio drugačiji od svega što je do tada iskusila sa muškarcima.
Priznala mu je a jedva da ga je poznavala. Priznala mu je odmah, posle kratkog razgovora, jer mogla je da vidi da on zna. Nije bio kao njen muž, ne, ni nalik njenom mužu. Pred njim se tresla kada su prvi put razgovarali. Kada je čula kako lako, gotovo uzgredno izgovara reč „robinja“. Kada ga je pitala šta on sve radi sa svojim robinjama. Kada je shvatila da u prostoriji punoj drugih ljudi, muzike, zvuka, ne čuje ništa drugo osim njegovog glasa i svog srca koje je kao ludo udaralo i pokušavalo da joj probije bubne opne.
Šta će mi ovo?
Nije je ni dotakao. Nikada. Svoju robinju, onu koja je prve, već prve večeri posle njihovog razgovora, tresući se kao prut poslala poruku u kojoj ga je molila da je uzme za robinju, u kojoj mu je opisivala koliko je mokra, koliko ga želi i koliko će poslušna biti, on tu svoju robinju još nije ni dotakao.
A bila je njegova, to svakako. Potpuno, sasvim njegova.
A šta će joj ovo? Šta će joj muškarac koji je nikada nije ni dotakao a koji je posedovao sve, sve na njoj, sve u njoj, kome je potpuno, bez ostatka pripadala? Šta će joj muškarac koji se samo igrao njenim telom, njenim umom, njenim emocijama, koji je u njoj proizveo toliko stida da bi se ujutro šminkala u ogledalu a suze bi joj kretale jer se osećala kao najprljavija kurva na svetu?
Šta će joj muškarac koji kao da nije bio zainteresovan da je ikada dodirne? Šta će joj muškarac koga je toliko želela da je stomak boli od zategnutosti, od tvrdoće posle razgovora ili razmene poruka sa njim? Koga ona mora da moli za dopuštenje da se pojebe sa mužem i koji joj to dopuštenje daje samo povremeno, skoro nikada joj ne dopuštajući da svrši.
Pa još prošle noći, prošle noći ga je molila za dopuštenje da sa mužem ima seks jer mu je cele prethodne nedelje samo pušila kurac, svakog dana, svakog dana kada bi on svoju ženicu počinjao da mazi, da je ljubi u vrat ili dira po grudima, svakog dana bi ga ona gurnula na stolicu ili krevet, otkopčavala bi mu pantalione, vadila ukrućen kurac napolje i pušila kao neka nezasita kurvetina sve dok iznenađeni i zadihani muškarac ne bi svršio u njena usta ili po licu. I tako svakog dana, svakog dana je gledao svoju ženu kako se doteruje, šminka, oblači tesne i kratke stvari, nosi visoke štikle i svakog dana je želeo da vodi ljubav sa njom i svakog dana mu je droljica samo popušila, govoreći mu da ga voli, da voli ukus njegovog kurca, da voli da oseti kako se trza u njenim ustima dok ejakulira.
Bio je iznenađen, naravno da jeste ali bio je i zadovoljan. Ko ne bi bio zadovoljan kada shvati da je njegova supruga postala strastvena pušačica, zar ne? Mada je želeo i da se pojebu, rekao joj je to a ona je obećala za vikend, jer joj je gospodar svakog dana govorio isto: nema jebanja, samo ćeš mu pošušiti. Za vikend, tek za vikend je dopustio. Ali uz uslov da se ponaša kao drolja sve vreme tokom seksa, da muž mora da je jebe kao kučku, da mora da je isprska po licu i da ona nikako, ni pod kojim uslovima ne sme da svrši.
Šta će joj to?
Šta će joj muž koji nije mogao da izdrži duže od minut jer je žena, kada je ušao u nju bila nenormalno mokra, jer je stenjala kao neka droljica iz pornića dok ju je punio otpozadi? Šta će joj njegova sperma u ribici, kada posle nije u nju smela da zarije prste i da se dovede do orgazma? Šta će joj sve to, ta vrućina koju je osećala, te suze koje su nečujno tekle niz obraze dok je slušala kako se mužu disanje smiruje, kako tone u san pored nje, da bi tiho, što tiše može, uzela telefon da gospodaru pošalje poruku?
Morala je da se zahvali.
I morala je da se izvini.
'Svršio je u mene, Gospodine. Izvinite, bio je strašno napaljen, nisam znala da će tako brzo da svrši.'
Osećala je kako joj utroba pulsira dok je kucala ove reči. Osećala je muževljevu spermu kako curi iz nje na posteljinu.Osećala je pičku, mokru, raširenu od jebanja, kako moli, kako vapi za kurčinom, za prstima, za bilo čim što bi je ispunilo, za orgazmom koji nije imala već duže od nedelju dana iako je svakog dana bila poslušna droljica za svog gospodara, iako je svakog dana stezala muževljevu nabreklu batinu rukom, uzimala je u usta, osećala spermu kako joj prska u grlo.
Ekran je zasvetleo i ona je zgrabila telefon. Poruka od gospodara:
'Imala si uputstva, droljice.', pisalo je. 'Ti znaš da me ne zanimaju izgovori. Nedelju dana sam te pripremao za ovo. Hteo sam da te nagradim orgazmom.'
Zadrhtala je od same reči. Od same reči. Brzo je kucala.
'Molim Vas, molim Vas, Gospodine, molim Vas. Bila sam dobra cele nedelje. Molim Vas, da li smem da svršim?'
Toliko joj je trebalo. Toliko joj je trebalo.
'Idi na spavanje, droljice.', samo je napisao.
Šta će mi ovo?
Nije mogla da spava, još satima.
Šta će mi ovo?
Ujutro je bila umiljata. Izvinila se što je od gospodara tražila ono što nije zaslužila. Molila ga da joj dopusti da mu se dokaže, da zaradi, da zasluži orgazam. Ranije je nije ovako mučio, dopuštao joj je da ima orgazam barem jednom u pet ili jednom u tri dana. Uglavnom joj je dopuštao sa svrši sa prstima u pičkici i u guzi, u kupatilu, dok bi muž bio u sobi, samo ponekad sa mužem. Vrlo retko sa mužem. Objasnio joj je da ona pripada njemu, ne mužu. Da on njenom mužu samo dopušta da se posluži gospodinovim vlasništvom.
'Dopuštam mu da jebe te rupice koje pripadaju meni', pisao je, 'jer mi ga je žao. Nema pojma kakva kurvetina mu je žena. Neka ima bar neku korist od toga.'
A orgazmi nisu bili deo tog aranžmana. Samo retko, samo izuzetno, samo kada ih je baš zaslužila, gospodin je dozvoljavao kurvici da svrši. I to nije bilo normalno.
Ovo nije normalno. Šta će mi ovo?
Nikada pre, nikada pre u životu nije bila tako stalno, tako konstantno napaljena i nikada pre niko nije tako čvrsto, tako potpuno kontrolisao sve u vezi sa njom. Njeno ponašanje. Njeno oblačenje. Njene orgazme.
Prvi put kada joj je dozvolio da svrši, bila je u kancelariji i pisala mu grozničave poruke celo popodne, prvi put kada joj je dozvolio da svrši posle nekoliko sati u kojima ju je porukama sve vreme držao na ivici, tada, prvi put, zaboravila je da mu se zahvali.
I nikada više to nije zaboravila. Orgazmi su sada, shvatala je to, bili njene nagrade. Onda kada je bila dobra kurivca za njega. Onda kada je bila poslušna kučka koja do u tančine sledi naredbe. Onda kada je svršavajući, ponižena, na podu kupatila, sa gaćicama u ustima i štipaljkama na bradavicama, sa prstima u guzi i pičkici, istovremeno osećala ogromno poniženje i ogroman ponos što je zaslužila, zaradila dopuštenje od svog gospodara.
Šta će mi ovo?
Pustio ju je par sati na miru, da radi, da se pretvara da je dan kao i svaki drugi, da se pravi da nije na posao došla u drsko prekratkoj suknji, u drsko previsokim štiklama, drsko, prejako našminkana, da nije upravo punom autobusu pokazala svoju mokru, glatku, otvorenu pičku jedva skrivenu tankim materijalom čarapa. Pustio ju je par sati na miru a onda je stigla poruka.
Tako je jako pocrvenela kada je pročitala poruku da je morala da se osvrne oko sebe. Kako je znao? Kako je mogao da zna? Je li i on bio u autobusu sa svim ljudima koji su blenuli među kurvine butine? Ne, videla bi ga, osetila bi gospodara da je bio blizu nje, znala je to. Ali onda kako? Da li ju je zaista tako dobro poznavao?
On se nije šalio kada joj je govorio da pripada njemu. Sa time se nije šalio i ona je to dobro znala, potpuno osećala. Nije je jebao, iako ga je želela, najjače što je ikada želela muškaraca, od prvog dana. Nikada do sada je nije jebao. Samo su nekoliko puta izašli na piće i u šetnju. A opet, njemu je pripadala potpuno, bez ostatka. I on ju je tako dobro poznavao da je mogao da predvidi njene postupke i pre nego što ih ona učini.
'Obukla si unihop, zar ne?', bila je njegova poruka a kurva je crvenela dok se premišljala šta da odgovori. Naravno da je obukla unihop, iako je on precizno naredio da mora da nosi samodržeće čarape. Naredio je da danas ide na posao bez gaćica, u kratkoj suknji, na štiklama, u crnim samodržećim čarapama. A kurva se postidela, pre izlaska iz kuće. A kurva je od stida navukla unihop na golo telo, svesna da krši direktno naređenje svog gospodara.
Šta će mi ovo?
'Da, Gospodine.', otkucala je. Nekoliko trenutaka je razmišljala šta da uradi. Možda je mogla da ga laže. Možda... možda će joj poverovati.
Poslala je poruku. Ne, naravno da joj neće verovati. Naravno da nije mogla da ga laže. Nikada nije mogla da ga laže.
Bila je njegova. Potpuno. Iako joj je on mnogo puta stavio do znanja da je slobodna da ode, bilo kada, bilo kog dana kada joj se ne dopadne neka njegova naredba ili postupak prema njoj, znala je da je njegova. Potpuno. Da će sve uraditi. I da i onda kada ipak ne uradi sve što je tražio, ne može da ga laže.
'Izvinite.', otkucala je poruku pre nego što joj je odgovorio. Poslala ju je.
'Izvinite što nisam ispunila vaše naređenje, Gospodine', otkucala je zatim pa i to poslala.
'Otkud mi pravo da ja menjam komplet garderobe koji ste vi odredili, Gospodine? Oprostite svojoj robinji što je ispala tako drska.', poslala je.
Nije odgovarao. Kolege su razgovarale o tome šta su radile preko vikenda a njoj se plakalo. Naravno da je znao da je bila neposlušna. Nije li i sinoć bila neposlušna kada je pustila da joj muž napuni pičku spermom iako je znala da joj je dužnost da bude poprskana po licu? Ali on je tako brzo svršio i tako je lepo bilo osetiti kako se prazni u nju. Svršila bi da je još samo malo ostao u njoj, ali nije mu to dala, tu granicu se nije usudila da pređe. Odgurnula ga je od sebe, malo se čak i napravila kao da se naljutila što je tako brzo svršio i okrenula se da spava.
Nije odgovarao a njoj se plakalo.
'Ja sam Vas razočarala', napisala je jedva pogađajući slova kroz suze u očima. 'Gospodine, molim vas, izvinite. Bilo me je jako sramota. Nisam se usudila da idem tako kako ste naredili. Izvinite, molim Vas, Gospodine.'
Poslala je i ovu poruku.
Šta će mi ovo? Šta će mi?
'Idi u toalet, stigla je poruka a kurva je odmah skočila na noge.
Zaključala se u jednoj od dve kabine, osećala miris sredstva za čišćenje dok je užurbano skidala sako i rolku.
U poruci je opisao samo šta ona treba da uradi. Nije joj rekao ni da je ljut na nju ni da će morati da bude kažnjena. Zašto bi joj to uopšte pisao? Nije bila glupa. Znala je šta sledi za neposlušnost.
Drhtale su joj ruke dok je skidala grudjnak, gužvala ga i stavljala u tašnu, dok je ponovo navlačila rolku, sako, pokušavajući da ne poremeti šminku, frizuru. Dao joj je samo tri minuta pre nego što bude morala da mu pošalje raport. Sada više nije bilo prostora za grešku, morala je da ga posluša potpuno, bez ostatka.
Noktima je pokidala unihop između nogu, napravila veliku rupu na materijalu, tresući se od stida jer joj se činilo da se zvuk cepanja najlona čuje čak napolju, u hodniku. Drhtavim rukama izvadila je karmin iz tašne. Tri minuta, tri minuta, požuri kurvo glupa!
Ispisala je njegovo ime na glatkoj, nedavno depiliranoj koži iznad pičke, iznad usmina koje su bila mokre, sjajne od njene napaljenosti. Od jutros, od noćas. Od nedelju dana u kojoj je svaki put kada je uhvatila muževljev kurac u ruku mislila samo na gospodara. Jer nije želela da ga vara sa svojim mužem, ne. Pripadala je samo jednom muškarcu. A taj muškarac je samo rupice u svom vlasništvu ustupao na korišćenje njenom mužu.
Zatvorila je karmin, nakon što je nanela još jedan sloj ruža na usne a zatim ga tako zatvorenog uzela u usta, dobro ga pokvasila pljuvačkom pa onda, drhteći od straha i poniženja ugurala ga u svoj anus.
Da je imala vremena da mu odgovori na poruku možda bi mu napisala da se plaši bola, da se plaši da će predmet otići preduboko, povrediti je. Ali nije imala vremena. Samo joj je napisao listu komandi i rekao da ima tri minuta da mu se javi sa raportom da ih je sve izvršila.
Izletela je iz toaleta, crvena u licu, sada jedva hodajući jer pored visokih potpetica, sada je jako, prejako osećala predmet koji je imala u guzi. Došla je do svog stola i stojeći mu otkucala poruku.
'Gospodine, sve je izvršeno. Grudnjak je u tašni, čarape iscepane između nogu, vaše ime ispisano iznad pičke, karmin je ušao u anus, do kraja.'
Oblio ju je osećaj užasnog srama dok je gledala ove reči na ekranu ali nije bilo vremena, sekunde su isticale. Poslala ju je. Onda se nesigurno šetala po kancelariji gledajući u telefon. Nije se usuđivala da sedne. Karmin u guzi je boleo, plašila se da će je boleti još više ako sedne. Ali od stajanja, od hodanja su joj se bradavice jako ukrutile. Sada kada nije imala grudnjak, bolelo ju je svako trenje materijala bluze o njih.
Pitao je za to, naravno. Pitao je jesu li ukrućene.
'Kao od kamena su, Gospodine', napisala je. 'Bole me od svakog pokreta, svaki pokret me podseća kome pripadam.'
Poslao ju je da kupi paket vlažnih maramica na trafici a ona je bila svesna kako hoda dok je silazila, kako hoda dok ide ulicom, bila svesna da su joj bradavice jasno ocrtane na materijalu rolke.
'Jesu li te gledali?' pitao je kada se javila da se vratila.
'Svi su gledali, gospodine. Svi kao da osećaju da je nešto danas drugačije.'
'Možda im mirišeš', napisao je. 'Pička ti je mokra, zar ne?'
Sklopila je oči, zadrhtavši za trenutak.
'Nikada nije bila ovako mokra, Gospodine. Mislim da nikada nisam bila ovako napaljena, Gospodine. Vrti mi se u glavi.'
'Hajde, sedi sada za sto i radi', stigla je njegova poruka u odgovor.
Nije mogla da sedi. Predmet u anusu, osećala ga je tako jako, upao je tako duboko. Nije mogla da se namesti.
'Boli me', napisala je. 'Jako me boli guza.', a jedna suza joj se zaista skotrljala niz obraz.
Njegovo odgovor nije bio odgovor nego pitanje:
'Jesi li napaljena?'
'Gospodine. Napaljena sam. Sve vreme sam napaljena a sad ludim od napaljenosti.'
Onda je poslala još jednu poruku.
'Svi me gledaju. Svi gledaju kako ne mogu da se namestim na stolici. Svi gledaju u mene a ja sam napaljena do ludila i stidim se više nego ikad i stidim se što mi sada toliko treba kurac, Gospodine. I boli me, jako me boli, Gospodine. Mnogo boli kada svojoj kurvici ovako razvaljujete guzu a ne date joj kurac.'
Pustio ju je da čeka nekoliko minuta a za to vreme u utrobi je osećala toplotu kako je natapa, osećala kako postaje mekša, nežnija dole. Kako joj celo međunožje pulsira oko predmeta koji je imala u sebi, kako joj usmine još više otiču od krvi i kako joj pičkica curi na stolicu.
'Kurac se zaslužuje, droljice', stigla je njegova poruka. 'Kao što se zaslužuje i orgazam, ti to dobro znaš. Misliš da si zaslužila jedno ili drugo?'
Opet je za trenutak sklopila oči. Mogla je, zaista je mogla da oseti miris napaljene pičke. Da li su mogli i drugi? Da li su u nju gledali samo zato što se blagim pokretima jebala u guzu ili su i namirisali golu, bestidno vlažnu pičku njegove kurve?
'Znam da nisam zaslužila, Gospodine', napisala je. 'Ali sada mi kurac toliko treba da bih se nabila na bilo čiji.'
Ponovo ga nije bilo nekoliko minuta. A onda je stigla poruka:
'Pa, šta te sprečava? Siguran sam da oko sebe imaš bar pet-šest muškaraca koji već nekoliko sati balave gledajući te. Oni vide da si kurva, ti znaš da si kurva – lako je tu naći zajednički interes. Čak bi mogla i da zaradiš.'
Strašno se postidela kada je ovo pročitala i samo što nije zaplakala.
'Ja sam Vaša kurva', napisala je. 'Samo vaša.'
Nije odgovorio a ni ona mu više nije pisala. Osećala je bol i pulsiranje i zadovoljstvo tamo dole. I pravila se da radi, iako je pička jako, baš jako mirisala. I gledali su je, osećala je kako je gledaju.
I pred sam kraj radnog vremena, ponovo je stigla poruka:
'Da li te boli dole, droljice?'
'Da, Gospodine', napisala je, jer jeste, jako je bolelo sada posle nekoliko sati. 'Boli me, razvalili ste me.'
'A da li ti je lepo?', napisao je on.
'Lepo mi je.', odgovorila je. 'Znate da mi je uvek lepo sa Vama.' I ponovo se malo zaplakala i brzo obrisala suze da je kolege ne vide. Dovoljno su već danas videli.
'Kada budeš izašla', stigla je poruka, 'ispred će stajati taksi. Uđi u njega. Ne govori ništa vozaču. Izađi tamo gde taksi bude stao.'
Srce je strahovito počelo da joj udara kada je ovo pročitala. Morala je nekoliko puta da proveri da zaista piše to što piše. Brzo je ustala i odjurila u toalet, osećajući kako je predmet u guzi cepa sa svakim korakom, kako je kurvica, bez ostatka, gospodinova kurvica, svakom ćelijom svog bića.
Prsnula je dezodorans ispod ruke, stavila još malo parfema. Ruž nije mogla da popravi iz očiglednih razloga. Drhtala je hodajući na štiklama prema izlazu, kucajući mužu poruku o neočekivanom poslovnom ručku, o partnerima iz inostranstva, o tome da neće moći da mu odgovara na poruke ako bude u gužvi.
Taksi je zaista bio tu. I ona je zaista ušla u njega.
Znala je da ne mora. Znala je da nikada ni na šta nije pokušao da je natera. Znala je, čak, u tom trenutku, da nikada, pre nego što je njega upoznala nije bila ovoliko slobodna, da se nikada nije osećala ovoliko snažnom kao kada je osećala njega uz sebe.
Ali je i znala da je izbor odavno bila učinila. Još ono prvo veče kada je nervozno razgovarala sa njim jer je naslutila u njemu nešto drugačije, opasnije, nego u ostalim muškarcima. Još onda kada je čula reč „robinja“ iz njegovih usta. Još onda kada ga je pitala, kada ga je molila da je uzme, da joj dopusti da mu služi. Tada je ovo izabrala.
Ušla je u taksi a on je krenuo nekud prema periferiji.
Zaustavio se na ivici grada, blizu mesta na kome je počinjalo drveće. Bez reči, taksista je izašao iz vozila, otvorio njena vrata i čekao da ona izađe. Zatim, kada je ona stala pored automobila, nesigurna čak i u koju stranu treba da gleda, on se vratio za volan, upalio motor i otišao.
Stajala je osvrćići se na sve strane, a vetar je sada bio malo hladniji, malo oštriji nego što bi bilo prijatno. Nije bilo nikoga tu, nikoga na periferiji grada, na rubu šume. Samo žena, stajala je, sama, na visokim štiklama, već po malo iscrpena i umorna od dana u kojem ju je doveo skoro do lomljenja nekoliko puta.
Telefon u ruci joj je malo zadrhtao. Poruka:
'Dole. Na sve četiri'.
Osvrnula se oko sebe osećajući kako joj puls ponovo skače, kako joj vene u slepoočnicama pulsiraju. Nikoga nije mogla da vidi. Nije bilo nikoga.
Spustila se, polako, i dalje se osvrćući. Prvo u čučanj. Spustila je jedno koleno na travu, pa drugo, pa je šake položila na zemlju. Gde je? Gde je on? Da li je gleda? Odakle?
Ponovo drhtaj telefona.
'Dole glavu, kučko.'
Pogla je glavu, sada drhteći, jako, celim telom. Bila je na sve četiri, kao kuja. Bila je, umorna, uplašena i napaljena, bila je ponižavana i kažnjavana i uzbuđivana čitavog dana. Osećala se prljavo. Čitavog dana. Čitave nedelje. Čitavog života je bila kučka koja traži gospodara. Čitavog života se kretala, nesigurno, zapitano, stidljivo, prema njemu, iako mu nije znala ni lice ni ime, dok se nije te večeri pojavio pred njom i onda je znala. Znala je da je on gospodar a da ona mora biti njegova robinja. Mora! Samo način na koju je izgovorio tu reč u utrobi joj je izazivao pulsiranje a bradavice terao da se ukrute.
Dole, spustila je glavu dole i gledala u zemlju dok je vetar fijukao oko nje, podizao joj suknju, hladio joj mokru, otvorenu pičku.
Šta će mi ovo, pitala je sebe toliko puta poslednjih meseci. Onda kada je plakala jer se osećala da ga je razočarala. I onda kada bi je ponizio zbog toga. Kada je na njegovu komandu bradavice mučila štipaljkama, ribicu bičevala kaišem, guzu širila prstima, u nju stavljala predmete koje je on birao. Kada bi tako ponižena i kažnjena zahvaljivala gospodaru. Kada bi joj zabranjivao orgazme pa je kao kučka u teranju danima bila u groznici i molila ga, preklinjala, obećavala sve samo ako joj dozvoli da svrši. Kada bi joj dopuštao orgazme a ona mu se zahvaljivala i pisala mu koliko je divan, da je najbolji, najdivniji gospodar na svetu. Šta će joj to? Šta će joj sve to? Imala je dobrog muža koji ju je voleo, divnu decu koju je obožavala. Imala je posao. Imala je porodicu i prijatelje. Šta će joj ovo?
Bila je na travi na sve četiri, pognute glave, zarozane suknjice, pičke gole i mokre na vetru, raširene, bolne guze, i opsceno ukrućenih bradavica. Bila je na travi, negde izvan grada, dobra supruga i brižna majka, omiljena koleginica, cenjena gospođa, sada je bila na travi, pored puta i gledala u zemlju.
Poruka.
Šta će joj ovo?
Poruka. Stigla je poruka.
'Puzi prema drveću.', pisalo je.
Kučka je puzala, na sve četiri, kroz sve gušću i dublju travu. Drveće je bilo sve bliže a svetla je bilo sve manje i manje. Dan se završavao.
„Ne okreći se“, čula je iza sebe glas kada je ušla među drveće. Ukopala se u mestu a koraci su joj se približili iza leđa.
Osetila je kako je hvata za kosu, kako je podiže i prebacuje preko jednog ramena, a onda je usledio dodir kože na vratu.
Osetila je kako zakopčava ogrlicu, čula je kako bravica klikće kada je za alku pričvrstio lanac. Zatim ju je cimnuo, krenuvši putem uzbrdo.
Nije hodao prebrzo, ali kučka je svejedno morala dobro da se potrudi da na sve četiri drži korak sa njim.
„Gledaj. Dole.“, rekao je ledeno kada je u jednom momentu pokušala da podigne pogled i pronađe njegove oči. Brzo je spustila glavu. Usredsredila se na puzanje, pazila da se ne saplete, jer on ju je vodio na lancu, očekujući da ga prati u korak. Trava i tlo su promicali ispod nje, cepali joj čarape, borove iglice su joj se zabadale u dlanove.
Došli su do kapije, koju je on otključao a zatim trzajem kučki stavio do znanja da tu treba da uđe. Poveo ju je za lanac uz stepenice, pa tako na sve četiri uveo u kuću. Kučka se tresla na podu pretsoblja dok je gospodar zaključavao vrata.
„Zašto plačeš?“, upitao je a ona je mahinalno podigla pogled.
„Rekao sam da gledaš dole!“, podviknuo je i ošinuo je povocem po guzi. Ona se jako trznula od bola i odmah spustila glavu.
„Pitao sam zašto plačeš“, ponovio je.
A ona nije znala šta da kaže. Uopšte. Nije znala zašto plače. Nije znala zašto ju je ovde doveo ni šta će joj raditi.
Umesto odgovora samo se spustila još niže i licem dotakla risove njegovih stopala. Tu, tu se osećala malo bezbednije i tiho, tiho plakala.
Uveo ju je u sobu kada se malo smirila, i dalje na sve četiri a kučka je ponovo počela da plače – i dalje bez glasa – kada je tamo ugledala još jedan par nogu, u baletankama. Nije se usudila da podigne pogleda ali jeste čula ženski glas kako podsmešljivo pita ko mu je sad ova kučkica i je li to on kupio novog kućnog ljubimca.
„Lepo izgleda“, rekla je žena. „Zna da se obuče. Nadam se da je i propisno dresirana.“
Bila je iscepana od puženja kroz šumu, zarozana i raščupana a gospodar je povodac vezao za nogu od stola i seo sa ženom na trosed. Pili su i pričali. I nisu čak ni pričali o njoj. Pričali su o zajedničkim prijateljima i o poslu i smejali se a kučka se spustila na zemlju, spustila lice na tepih i skoro zadremala slušajući gospodara kako priča svojim lepim, dubokim glasom, kako se lepo smeje.
Pomenuli su je jednom, žena je rekla da izgleda nežno, pitala da li će da je polomi. Ali gospodar nije ništa odgovorio.
Malo kasnije ju je ispratio do vrata a ona je nije ni pomenula odlazeći. Onda je upalio televizor i pustio ga da se glasno dere glasovima političara i voditelja. Sebi je sipao još jedno piće, šetao se po sobi.
„Da li ti se piški?“ pitao je u jednom trenutku a kučka se prenula iz obamrlosti, shvatajući, malo usporeno, da se obraća njoj, da mora da odgovori.
Činilo joj se kao da mora da se priseti kako se koriste reči:
„da... gospodine...“, rekla je.
On je prišao i stopalom joj raširio butine a zatim između njih stavio novinu.
„Hajde“, rekao je.
Kada je završila, obrisao joj je usmine od ostataka mokraće dlanom, a onda dlan otro o njenu kosu. Otišao je da baci novine i vratio se sa činijom za pse. Stavio ju je ispred njenog lica.
„Pij“, rekao je i otišao u drugi kraj sobe da telefonira.
Kučka je laptala iz posude. Bila je žedna, shvatila je to i tek je posle nekoliko gutljaja shvatila da ne pije vodu, da je u činiji nešto tamnije, gušće.
Crno vino, kučka je laptala crno vino a napolju se već skoro sasvim smračilo kada je on došao, odmakao posudu od nje, uhvatio je za kosu i podigao je tako da se ispravi na laktove i kolena.
„Jesi li gladna?“, pitao je
„Ne, Gospodine“, rekla je jer sada više nije osećala ništa sem toplote koja joj se širila telom, sem umora koji ju je ubeđivao da se sklupča i zaspi tu, na tepihu, pored gospodara, dok on obavlja neke svoje poslove.
„Sigurno?“, pitao ju je.
„Sigurno“, rekla je, ne podižući glavu jer joj to nije bilo dopušteno, „Gospodine“.
„Otvori usta“, rekao je on a ona ga je poslušala.
Osetila je kako je hvata ispod brade i podiže joj nežno glavu na gore. Pogledala je prema njegovom licu ali bio je u kontrasvetlu i mogla je da vidi samo konturu. Osetila je kako joj palac razmiče usne i prodire u usta. Mahinalno, odmah je zatvorila usta, počela da ga sisa, poslušno.
„Nisi gladna?“, pitao je ponovo a po glasu je mogla da oseti da se smeši.
Odmahnula je glavom i dalje mu sisajući palac, ne odvajajući oči od onog mesta konture gde je bilo njegovo lice.
„Dobro“, rekao je i počeo da raskopčava pantalone.
Kurac mu je bio još uvek delimično opušten kada joj je glavićem dotakao usne. Ali rastao je u njenim ustima, čim je počela da pokreće glavu napred – nazad počeo je da dobija na čvrstini i dimenzijama.
Gospodar je odvezao povodac od stola, skratio ga i navlačio je na sebe malim trzajima a ona se držala za njegove noge, ispravljena na kolenima i gutala sve veću kurčinu.
Kada ga je izvadio iz njenih usta i prislonio ga uz lice, onako mokrog i tvrdog zadrhtala je od slasti. Bio je ogroman, bar joj je tako u tom trenutku izgledalo.
„Vidiš“, rekao je i on zadovoljno, „danas si ipak učinila nešto korisno.“
Ponovo joj ga je gurnuo u usta, ovog puta jače, dublje, bezobzirnije, tako da se kučka zagrcnula. Suze su krenule niz obraze po ko zna koji put tog dana, a on se sada glasno, veselo nasmejao i sa obe ruke je navlačio na kurac, držeći je jednom za potiljak, drugom ispod brade.
„Da ti samo možeš da vidiš koliko si sada lepa“, rekao je skoro nežno a onda produžio da je jebe, jako, bezobzirno, duboko u grlo. Pokušala je da se odmakne, refleksno, nekoliko puta, jer je prodirao zaista duboko, debelim glavićem je terajući na povraćanje, ali nije joj dao, držao ju je čvrsto i zarivao se snažno, udarajući obrijanim testisima o njenu bradu.
Onda je opet izašao pa je povukao za lanac, ponovo na dole, prema tepihu.
Poslušno se spustila na dole, dodirujući dlanovima, podlakticama i licem pod. Prijalo joj je ovo, shvatila je. Prijalo joj je da ne razmišlja, da sa njom komunicira samo kratkim naredbama, trzajima povoca.
Prijao joj je. Oduvek. Od prvog dana. Od prve večeri. Od prvih nekoliko rečenica koje su razmenili a ona osetila uzbuđenje u utrobi i krućenje bradavica ispod haljine. Od prvog puta kada je izgovorio reč „robinja“. Nije bio kao drugi. Ne kao njen muž, ne kao kolege, prijatelji, kumovi. On je znao. Znao je šta je ona. I znao je, tačno je znao šta s njom treba da se radi. A njoj je prijao čovek, muškarac koji je razume. I koji je jedini umeo sa svega nekoliko reči da je ostavi bez daha, mokru, ustreptalu, željnu. I poslušnu, uvek poslušnu.
Osetila je kako joj zadiže suknju. Čula ga je kako se nasmejao.
„Ti si se potpuno otvorila, kurvice“, rekao je. „I skroz si mokra. Skroz.“
Jako, glasno, jako je zastenjala kada je zavukao dva prsta u njenu pičku.
„Gospodine!“, kriknula je a on je prstima rio po njoj, jako, duboko, onako kako je kurva zamišljala sve ove mesece. Drugom rukom raširio ju je, jako i prstima u njoj gurao, gurao i gurao sve dok karmin nije uspeo da izgura iz nje.
Skoro je svršila dok je to radio. Skoro je svršila od stida i bola i svega divnog što je dole osećala dok je to radio svojim prstima u njoj.
Opet je kriknula kada je povukao karmin i izvadio ga a ona osetila kako se anus otvara da predmet izađe i zatim ne zatvara sasvm do kraja jer je bio toliko raširen celog dana da će proći neko vreme pre nego što se vrati u uobičajen oblik.
„Boli te?“, pitao je. „Ili ti je lepo?“
„Ne znam... Gospodine“, prodahtala je teško. „Ne razlikujem više...“
Namestio se iza nje i jako, bezobzirno prodro u njenu guzu. I jebao je, jako, duboko, tamo gde muža nikada ne bi pustila, tamo gde je svake večeri zamišljala svog gospodara. Testisi su mu jako šamarali njenu pičkicu dok se gospodar zarivao u razvaljenu guzu a kučka je stenjala i krkljala kada bi rukom potezao povodac a kožni kaiš joj stezao vrat.
Svršio je svuda po njoj posle nekoliko minuta, držeći je za povodac, ispravljenu na kolenima, drkajući kurčinu slobodnom rukom i polivajući toplom spermom drolju po licu i kosi. A ona je plakala od sreće jer ništa, baš ništa drugo u životu nije želela sem da on bude srećan. Da bude zadovoljan svojom kurvicom, da svoju kuju koristi za uživanje, da svaka rupica njegove robinje služi samo za njegovo iživljavanje.
Srušila se na tepih i sama iscrpena kada je pustio povodac i seo na trosed. I ni ne razmišljajući, ni sama ne znajući da će to reći promucala jedno stidljivo „volim te.“
A on je pozvao taksi. I obrisao joj lice vlažnim maramicama koje je tog dana na njegovu komandu kupila pre nego što ju je spustio na zadnje sedište.
Nije više hodala na sve četiri, do taksija je došla na dve noge, doduše oslanjajući se na njega jer se osećala slabo, malaksalo. Bila je gladna, zapravo, shvatala je. Bila je gladna. I pijana. I umorna.
Bila je iskorišćena i isponižavana i upišana i imala je njegovu spermu u kosi i iscepane najlon čarape i nije ništa govorila dok je taksista, takođe ćuteći, vozio kroz noć.
Kada se vozilo zaustavilo, kada je taksista rekao jedno tiho „Izvolite“, izašla je, jedva se držeći na nogama, jedva gazeći na štiklama. Sve ju je bolelo. Sve.
Nije svršila. Nije joj ništa ni rekao nakon što je on svršio. Nije znala šta će da kaže mužu kada u kuću uđe sva raščupana, bez šminke, sa iscepanim čarapama. Nije znala da li će umeti da ga laže da joj je pozlilo, da li će joj verovati da je pala na ulici i da su joj pružali prvu pomoć i da je sada dobro i da ne treba da brine.
Naravno da je umela. Naravno da je poverovao. Budala nije ni osetila da kurvica sva miriše na spermu, da miriše na sopstvenu mokraću i napaljenost, čak mu je samo rekla da se saplela, pala na kolena i iscepala čarape jer on nije primetio ni da joj je šminka sva uništena, samo je gotovo ljutitim glasom nastavio da joj celo veče objašnjava kako mora da pazi kada nosi visoke potpetice, da je imala sreće što se nije ozbiljno povredila. I da se makar sutra seti da podigne njegove pantalone sa hemijskog čišćenja kad je već danas imala koliko-toliko dobar izgovor.
A ona se presvukla – bacivši rolku i suknjicu u prljav veš ali ostajući u iscepanim čarapama čak i kada je preko njih navukla helanke. I ostatak večeri je oko muža šetala pitajući se da li je moguće da ne vidi, da ne vidi kakva mu je kurva žena. Da li je moguće da ne primećuje kako je razvaljena, kako je bestidno jebana tog dana? Da li je moguće da ne oseća seme drugog muškarca na svojoj ženi?
Kučka, mokra, i dalje, mokra, ostavila je fleku na helankama i čekala da muž ode na spavanje kako bi konačno otišla pod tuš, kako bi malo plakala a malo dirala bradavice i ribicu. I samo malo guzu, iako ju je sada jako bolela od svega što je danas trpela.
'Laku noć, Gospodine', napisala je u poruci pre nego što će otići u kupatilo. Često mu je tako slala poruku kada bi muž legao jer bi onda gospodin njoj odgovorio i onda je srećna išla na spavanje. Večeras joj neće odgovoriti, znala je, ali znala je i da mu duguje zahvalnost što je danas, posle toliko vremena odlučio da je iskoristi. 'Lepo spavajte.'
Samo što je skinula helanke čula je kako telefon drhturi a srce joj je preskočilo. Možda hoće da joj kaže da mu više ne piše, da mu se više nikada ne javlja? Bože, kakva je budala bila, kakva glupača je danas ispala!
U poruci je stajalo samo:
'Otvori.'
Trebalo joj je bar minut da se pomeri. Stajala je, skamenjena, pokušavajući da shvati šta ta reč znači, pitajući se da li znači to što je prvo pomislila, shvatajući da je to nemoguće, osluškujući ali čujući samo svoje srce, samo svoje disanje.
Onda se ogrnula bade mantilom. Onda je prišla ulaznim vratima stana. Kroz špijunku se video samo mrak i naravno da je shvatala da gubi razum, da je apstinencija i poniženja teraju da pronalazi u svemu značenja koja ne postoje. Kojih nema.
Ipak, polako, tiho okrenula je ključ u bravi. Muž je čvrsto spavao, znala je da neće čuti otvaranje vrata.
I znala je da ispred vrata neće biti nikoga. U hodniku je bio samo mrak zgrade. Samo mrak.
A onda se mrak pomerio i on je prišao iz drugog dela hodnika. I nije ništa rekao. Ništa.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 3 Avg, 2026
- 1974 pregleda
Waooo Kakva prica, predobra, detaljna, odlicna, neverovatno dobra i konacno na ovom sajtu, stil podseca na Profesorske price