IJB - 73. Luda Fej na rolerima

Santa Monika.

Kada bi mi neko rekao: ''Dule, zamisli raj'', mislim da ovo ne bi bilo daleko od toga. Grad na obali okeana. Široke ulice i bulevari. Široka šetališta. Sunce i blaga klima. Prelepi, nasmejani ljudi. Luksuzne vile sakrivene u palmama i zelenilu. Luksuzna kola. Sve je bilo vrh.

Vozao sam se tako bulevarom pored okeana i tražio mesto gde ću baciti sidro. Ugledao sam na plaži neku drvenu kućicu i nekoliko motora parkirano ispred. Skrenuo sam i uputio se tamo. Bio je to kiosk za hot-dog ispred koga su se okupili neki bajkeri.

Parkirao sam, naručio sebi sendvič i pivo i pozdravio prisutne.

- Momci! – Obratio sam im se. – Prvi put sam u gradu. Gde mogu da nađem smeštaj?

Bajkeri mi predusretljivo objasniše za smeštaj, posedaše na motore i zapališe. Pojeo sam sendvič i popio pivo i krenuo. Brzo sam našao mesto koje su mi rekli da potražim. Tabla na kojoj je pisalo ''Rooms'' mi je jasno ukazivala da sam na pravoj adresi. Ušao sam unutra. Prelepo. Bilo je to jedno veliko četvrtasto dvorište sa malim bazenom na sredini. Okolo u krug na dva nivoa su bile sobe. U bazenu su se neka dečica igrala i kupala. Pored bazena je bilo nekoliko ležaljki na kojima su se sunčali ljudi.

Odjednom ispred mene iskoči mali, debeli, stariji čovek. Bio je japanac. Pogleda me kroz svoje kose oči i upita:

- Izvolite.

Odmah sam shvatio da je on neka vrsta domara ovde i verovatno se bio uplašio mojom pojavom. Znate, u Americi, kada se pojavi bajker sav u koži, prljav, duge kose ili brade, veoma često ljudi pomisle na nevolju. Tako se je i mali japanac postavio prema meni.

Ja se nasmeših, da razbijem napetu atmosferu i rekoh:

- Treba mi smeštaj. Rekli su mi da ga ovde mogu naći.

- A ko vam je rekao? – Upita sad on malo popuštajući.

- Ona tabla ispred. – Rekoh ja već nervozan i umoran od puta. – Hoćeš li ti matori novce ili ne? Ako nećeš, ja palim, ima u ovom gradu i nekog ko hoće da zaradi.

- Dobro... Dobro... Koliko planirate da ostanete? – Omekša matora budala kada sam mu pomenuo dolare.

- Ne znam. Za sada planiram nekoliko dana, a možda i duže.

- Dođite ovamo.

Ušli smo u neku kancelariju i brzo završili formalnosti. Mogao sam da se smestim u sobi na spratu. Jedva sam dočekao da osetim tuš na sebi.

Odmorio sam to popodne. Na preporuku japanca domara, otišao sam u jedan restoran i stvarno dobro jeo. Rešio sam da se malo provozam plažom. Plaža je bila ogromna i dugačka.

Za naše pojmove megalomanska.

Prostirala se kilometrima. Na plaži je bilo svega i svačega. Ljudi su se kupali, sunčali, igrali odbojku na pesku, fubal ili neki drugi sport. Na jednom mestu je bila teretana na otvorenom gde su nabildovani momci pokazivali svoje osunčane mišiće. Pored plaže je prolazilo nekoliko staza. Tu su bile posebno staze za pešake, roleraše, bicikliste, motoraše, pa čak i za kola. Peskom pored samog okeana, bi povremeno prošao džip sa jasnim oznakama da su u pitanju spasioci. Vozili su lagano i kurčili se pred ushićenim ženskim pogledima.

Vozeći se tako, ugledao sam jedan bar na samoj plaži. Usporio sam sa namerom da skrenem i tamo bacim sidro i malo ošmekam. Skrenuo sam motorom i odjednom u perifernom polju mog vida zapazih nešto. Naglo sam zakočio i stao.

BUP.

Udarac. U mene je udarila neka devojka na rolerima. Udarac nije bio jak, ali ona pade na zemlju. Pretrnuo sam. Stvarno je nisam video. Da li umoran od puta, ili ushićen svime što se dešava oko mene, opala mi je pažnja. Doduše ja sam stao sa motorom, ali sam se time isprečio njoj na putu i ona je ne mogavši da stane udarila u mene. Naslonih motor na nogaricu, i pritrčah da vidim kako je.

Kleknuo sam pored nje. Ona je sedela na zemlji, više zbunjena i šokirana nego povređena. Imala je samo jednu malu ogrebotinu na dlanu.

- Kako ste? – Upitah ja smireno da ne bi paničila.

- Dobro... – Reče ona zbunjeno.

- Gde vas boli?

- Samo ovde. – Pokaza ona na dlan. – I naravno ponos.

Pomogao sam joj da se podigne. Oko nas se je već skupila dobra gomila ljudi.

- Da li želite da zovem hitnu pomoć?

- Ne. Ne treba. Dobro mi je.

Kada su videli da nema ništa spektakularno, raja je počela da se razilazi i nas dvoje ostadosmo sami pored motora.

- Da li hoćete da vas prebacim negde?

- Ne. Nema potrebe. Stvarno sam dobro. Nego šta se desilo? Ja vas uopšte nisam videla.

- Verujte ni ja vas. Kada sam vas uočio ja sam zakočio i vi ste udarili u mene.

- Oh... Kako sam smotana.

- Niste. Delom je i moja krivica.

- Baš glupav sudar. – Reče ona i nasmeši se. Tek sam sada primetio kako je ova crnka, duge kose prelepa devojka.

- Imam jedan predlog. – Rekoh ja.

- Koji?

- Da nam se dan ne završi ovako glupavo, zovem vas na piće. Evo ovde u ovom restoranu. – I pokazah joj rukom ka plaži na restoran, zbog koga se je i sve ovo desilo.

- Može.

Seli smo u restoran i naručili piće. Fej, kako mi je rekla da se zove je bila jedna prelepa devojka. Nosila je tesne helanke koje su ocrtavale njenu prelepu figuru i noge. Gore je imala majicu pripijenu uz telo, koja je govorila da ima odlične sise, jer se brus nije nigde ocrtavao.

Brzo smo se opustili i zbližili kroz razgovor. Fej je bila glumica i do sada je glumila samo u nekim trećerazrednim predstavama i serijama. Čekala je svoju šansu za nešto bolje i redovno odlazila na audicije. Svakoga dana je vozila rolere, kako bi održala svoje telo u top formi.

- Svakog dana vozim po desetak milja i nikada mi se ništa nije desilo do danas.

- Pa pogledaj to i sa dobre strane.

- Koje?

- Pa da se to nije desilo, ne bi smo se upoznali.

- Mogao si mi lepo prići u nekom baru, a ne da me zgaziš motorm. I nije ti neki upad.

Nasmejasmo se. Volim tako neposredne devojke. Zaneseni tako u piću i razgovoru, nismo ni primetili da se već polako smrklo.

- Vreme je da polako krenem. – Reče ona i razočara me.

- Hoćeš li moći po ovom mraku? – Upitah ja tobož zabrinuto, ali mi je namera bila da je ja povezem i možda smuvam.

- Nije problem tu do bulevara, a onda ću uloviti neki taxi.

- Mogu te ja odbaciti, ako želiš?

- Ne znam. Uverila sam se danas kako voziš. – Reče ona i prasnu u smeh.

Nisam mogao ni ja da se ne nasmejem.

- Dobro. – Tobože ljutito rekoh. – Ponuda je tu.

- Naravno da želim.

Ustali smo i seli na motor. Imala je malo problema da namesti svoje noge jer su joj roleri smetali. Konačno krenusmo.

Pripila je svoje telo uz moje i obgrlila me oko struka. Vozio sam tako lagano kroz grad. Nakon nekih pola sata vožnje smo stigli ispred njene kuće. U stvari bio je to jedan sličan kompleks soba kao i onaj u kome sam ja bio smešten.

Fej sjaha sa motora i dodade mi kacigu.

- Izvini još jednom za ono danas, ali jako mi je drago što sam te upoznao. – Rekao sam na rastanku.

- Nema veze. I meni je bilo lepo. Naravno posle onog pada.

- Ćao. Možda se negde i sretnemo.

- Malo mi je glupavo... Sve ovo. Hoćeš da uđeš na jednu kafu?

Mislio sam da me nikada neće pitati i da ću ostati suva kurca. Napravio sam tu kao malu dramsku pauzu i rekao:

- Može.

Parkirao sam motor i uskoro smo bili u njenoj sobi. Fej poče da skida rolere sa nogu i reče:

- Moram da se istuširam, sva sam znojava. Ti nam sipaj piće, brzo ću.

Fej ode u kupatilo, a ja od pića nađoh samo vino. Ne volim ga baš nešto preterano, ali kad nema drugog.

Izašla je iz kupatila obučena u bade mantilu. Bila je još lepša sa tako mokrom crnom kosom. Uzela je peškir i umotala kosu u veliki turban.

- Kakve su šanse da i ja osetim malo tuša? – Upitao sam.

- Naravno. Dotle ću ja da nam zakuvam kafu.

Oprao sam na brzaka štroku sa sebe i izašao iz kupatila. Na stolu me je već čekala kafa. Nazdravili smo sa vinom i počeli da srčemo kafu.

- Izvini za piće. Retko ko dolazi kod mene, a ja pijem samo vino.

- Nema veze. Nego kako to retko? Ti si ipak lepa devojka, šta je sa društvom, momkom?

- U mom poslu glume nema prijatelja. Samo zavist i ljubomora, a posao me toliko okupira, da nemam vremena za druženje, pa samim tim i momka.

- Znači, tebe treba neko da udari motorom da bi sklopila poznanstvo.

Ona se grleno nasmeja, i zabaci glavu unazad. Tim pokretom joj se dekolte bade mantila malo otvori i ja videh deo njenih prelepih dojki.

- Stvarno si bezobrazan... – Reče ona kroz smeh. – Ali mi se to sviđa.

- Šta onda treba da uradim da bih te osvojio? – Nastavio sam osetivši da možda imam prolaz kod nje. – Da te udarim kamionom?

Ona sada prasnu u smeh. Otpi gutljaj vina i tiho reče:

- Ne. Ipak bi mi prijao nežniji pristup.

- Bicikli? – Našalih se ja ponovo.

- Ne. Znaš ti dobro na šta ja mislim.

- Dobro. – Rekao sam i ustao sa stolice. Krenuo sam ka njoj i prišao joj s leđa. Stavio sam svoje ruke na njena ramena. – Možda jedna nežna masaža pomogne?

- Uh... To prija.

Nastavio sam da joj nežno masiram ramena i vrat. Osetio sam kako joj se telo pod mojim rukama i dodirima polako opušta. Zabacila je glavu malo unazad i naslonila je na moj stomak. Ja sam joj i dalje masirao ramena, s tim što sam sada zavukao ruke ispod bade mantila. Ona je tiho disala sklopljenih očiju. Pošto sam stajao iza nje, a ona sedela na stolici, pogled na njen dekolte je bio otvoren. Mogao sam lepo da joj vidim dojke. Po napupelim bradavicama sam shvatio da joj sve ovo jako prija.

- Oh... Dule... Lepo masiraš.

- Nije ovo ništa... Mogu te ja i celu izmasirati.

Otvorila je oči i pogledala me preko svog čela.

- Znaš ti dobro kakva masaža meni treba.

Spustio sam svoju glavu i poljubio je u usta. Prihvatila je moj poljubac. Pošto je u tom položaju pretilo da joj polomim vrat, ja se pomerih ispred nje i uhvatih je za ruku. Poveo sam je ka krevetu. Uz put sam uspeo da zbacim majicu sa sebe i ostao samo u pantalonama. Ona odveza kaiš svog bade mantila i pokaza mi svu raskoš svoga tela. Legli smo na krevet jedno pored drugo, i ona poče nestrpljivo da mi otkopčava kaiš pantalona. Dok je to radila, ljubila mi je maljave grudi. Pomogao sam joj oko pantalona i skinuo se. Ona je to iskoristila da se skroz izvuče iz bade mantila.

- Dule... – Reče promuklo. – Želim te... Sada.

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara