Čarobna 2

Sunce je već od ranog jutra grejalo asfalt, a vazduh u gradu bio je težak i spor. Ljudi su dolazili na posao u laganijoj odeći, prozori su bili širom otvoreni, a klima uređaji vodili svoju večitu borbu sa julskom vrućinom.
Kod kuće su se, međutim, stvari menjale na jedan mnogo lepši način.
Moja supruga je ušla u šesti mesec trudnoće. Mučnine koje su je nedeljama iscrpljivale gotovo su potpuno nestale. Vratila joj se energija, osmeh koji je poslednjih meseci često skrivao umor, a sa njim i ona nežnost koju smo oduvek delili. Večeri su ponovo postale naše. Mazili smo se, dugo nežno ljubili a njena seksualna energija i moć dolazila je do izražaja. Njene grudi postale su bujnije a želja za seksom prosto je kulminirala. Opet je bila ona stara. Duga razmena poljubaca i nežnosti, dok gledamo film i njeno spuštanje glave na moje rame i grudi bili su uvertira za maženje, a potom i nadrživanje njene vagine sve do svršavanja. Potom bi me opkoračila, oslobodila moj kruti penis iz bokserica i vaginom i stomakom ga pristiskala sve dok ne svršim. Julska vatra uticala je i na moju mušku produktivnost. sperma je bila gusta i bela, razmazala bi je po stomaku i zajedno bi otišli na tuširanje. 
„Hormoni“, govorila bi kroz smeh.
„Ne bunim se“, odgovorio bih.
Znali smo da je to sasvim prirodan deo trudnoće. Njeno telo se menjalo, ali zajedno sa njim rasla je i potreba za pažnjom, dodirom i osećajem da smo i dalje samo nas dvoje, uprkos tome što nas je uskoro trebalo biti troje.
Takva jutra čoveka čine mirnijim.
I možda upravo zato postane osetljiviji na svet oko sebe. Vikend je prošao u trenu, a onda još jedan ponedeljak. Tog ponedeljka "čarobna" pojavila se u kancelariji nekoliko minuta kasnije nego obično.
Pozdravila je sve istim onim tihim glasom.Ovoga puta nosila je jednostavnu svetlu košulju i tamnoplavu suknju koja je bila sasvim primerena poslu, ali prilagođena letnjoj vrućini. Prvi put nije nosila čarape. Preplanuli ten govorio je da je vikend provela negde na suncu. Dok je sedala za sto preko puta mene, pogled mi je, sasvim nehotično, skliznuo ka njenim nogama.
Pomislio sam: "Vitki članci." "simpatične sandale i veoma nežna stopala koja su odavala utisak osobe koja vodi računa o svakom detalju." Malo iznad kolena, kada bi se suknja neznatno pomerila dok sedi, na trenutak bi se nazirao jedva primetan splet sitnih vena, nepravilnih i gotovo nevidljivih. Nešto što većina ljudi verovatno nikada ne bi primetila. Ja jesam. Ne zato što je bilo savršeno, već je to skeniranje čarobne sa moje strane postala opsesija i nešto što me privlačilo. Uhvatio sam sebe kako predugo gledam. Istog trenutka spustio sam pogled na ekran.
Nije to bila želja da se nešto dogodi, više radoznalost kao i meškoljenje moje muškosti i pomešana osećanja. To je ono zabranjeno voće, seksipil i suptilnost zbog koje čovek zastane i ma koliko se opirao vuče ga u "vir".

„Vruće je danas“, rekla je spuštajući fasciklu na sto.

„Previše.“
„Zato sam konačno odustala od čarapa.“ Nasmejala se gotovo stidljivo.
„Mislila sam da niko neće primetiti.“
Pogledao sam je i uzvratio osmeh, a onda rekao: „Ti si me jednom naučila da postoje ljudi koji primećuju male stvari.“
Na trenutak je ćutala.
„Istina.“
Zatim je nastavila da slaže papire kao da razgovor nije imao nikakvu posebnu težinu.
A ipak...U meni je ostavio trag. Ne zbog njenih nogu. Ne zbog letnje odeće, već zbog toga što sam prvi put postao svestan koliko je tanka granica između običnog zapažanja i misli kojoj čovek ne sme da dozvoli da ode predaleko, ali u tom trenutku se nisam pitao ja, već moj ponos koji je mahnito pulsirao. I baš tog trenutka zazvonio mi je telefon. Na ekranu je pisalo "Moja Ljubav"
Javio sam se istog časa.
„Hej... upravo sam bila na kontroli“, rekla je uzbuđenim glasom.
„Sve je u redu?“
„Sve je savršeno. A neko ovde već prilično glasno šutira.“ Nesvesno sam se nasmejao.

Dok sam slušao njen glas, osetio sam kako se u meni sudaraju dva sveta. Jedan je mirisao na dom, ljubav i iščekivanje deteta. Drugi na vrelinu leta, suptilne poglede, laganu garderobu i onu neobjašnjivu privlačnost koja se rađa upravo onda kada znaš da joj ne smeš dati prostora. Požuda, letnja omamljenost, ljubav i strast pomešali su se u meni kao vreli vazduh iznad asfalta. Tog trenutka shvatio sam da iskušenje ne počinje dodirom, već mišlju kojoj čovek dopusti da se predugo zadrži. (Nastaviće se)

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara