Stari poznanik

Moja sledeca prica je delimicno istinita, ali i delimicno moja masta, kako bih volela da se nastavi susret sa covekom, ajde nekako vise poznanikom, o cemu cu u nastavku pisati.
Nema sexa, nema perverzije, samo ono sto se zaista desilo, i ono sto negde u sebi bih volela da se nastavi u realnosti, i na obostrano zadovoljstvo.

Pre nekoliko dana, sedim i radim na poslu, zatrpana obavezama i kratkim rokovima.
Sva sam nervozna, sama sam u mom odeljenju,sezona je odmora, pa nas malo ima, ali uspevam sve da zavrsavam i skidam polako sa dnevnog reda.

Ukazala mi se prilika za kratku pauzicu, ne vise od 15ak minuta i resim, da odem na sexy sajtove, da se malo opustim i relaksiram, barem u glavi, mentalno, ako vec nisam u mogucnosti uzivo i u realnosti.
Otvaram pretrazivac i krecem lagano, znate vec kako to ide.
Jedan klipić, pa drugi, klitić vec balavi, guza se meskolji i oseca potrebu za necim konkretnim.

Odjednom, neko kuca na vrata kancelarije, nisam ni stigla da kazem “napred” vec su se otvorila i usle su osobe koje su zaduzene za odrzavanje poslovnog kompleksa gde radim.
Eksterno su angazovali neku firmu, koja je trebala da proveri nesto celu zgradu, a tako i kod nas.

Za njima ulazi covek, takodje sa njima, koga iz vidjenja znam od ranije.
On im dodje kao neki sef, valjda.
Vidjali smo se tu i tamo po gradu, znamo se na “cao, cao, kako je..” i nesto malo preko toga.
Visok, markantan, lepo gradjen, muzevan, kratko osisan, blago prosed, misicav, jednostavno - sexy!

“Ooo odkud tiiii?” Obostrano smo se iznenadili.
Krece prepoznavanje, osmesi, veoma naglaseno i sexy obostrano rukovanje.
Dok su ovi njegovi iz odrzavanja tamo proveravali to nesto, mi nastavljamo pricu, iskreno, nemam pojma o cemu smo caskali, jer sam se potpuno pogubila.
Svidjao mi se i pre, ali dugo ga nisam videla, i nedavno proslo mi par puta kroz glavu, necemo se mi skoro videti i sresti, izgleda.
A realno, i ne zna da mi se dopada.

Dok smo tako stajali i caskali, nije to trajalo vise od 10ak minuta, primetila sam da je spustio pogled, sa mojih ociju, na moje noge, guzu i telo.
Bilo je vise nego ocigledno da me je dobrano odmeravao, skenirao, sa onim jebozovnim pogledom “Uhhh! Sta bi ti sve sada radio, nisi ni svesna!”
(A, mozda sam ja sve to i umislila u svojoj glavi?)

Moram priznati, odmeravanje mi je bas prijalo, osetila sam neke leptirice u i po telu!

U momentu, onako, iz topa, on mi kaze:
“Daj mi tvoj broj, zapisi ga na papiru.”
Sva zbunjena i drhtava (u sebi: “ohh.. broj?! Trazi mi broj telefona?!! Saberi se malena! Saberi…”)
uzimam olovku, savijam se preko stola onako stojeci, natrcene guze, gledam ga u oci i pisem svoj broj mobilnog.
“Zapisi i ti moj.” Rece.
(Ohh covece..?! Ovde ce biti nesto??”)
Diktira mi, pisem, i ne verujem sta mi se desava.

Ponudila sam ga kafom i sokom, ali odgovorio je da su sada u frci, ali cesto tu prolazi, pa ce mi se obavezno javiti.

Klimnula sam glavom, onako, mhm..moze..bice mi bas drago.

Morali su da zure, mi smo se lepo pozdravili, uz dogovor i osmeh “cujemo se!”

Zatvorila su se vrata, ja sam se bacila u stolicu, sva u soku!
A u sebi:
“Predivan je! Da li ce me pozvati? Ne, ne mogu ja prva da ga pozovem, glupo je! Uhh.. sta me snadje?!”
Odmah sam uzela papir sa njegovim brojem, i upisala ga u telefon, da ga ne izgubim.

Misleci o ovom dogadjaju, sedim tako za stolom.
Zamisljam ga. Nas. Same. Uh.

Ali, posao me zove, pa sam nekako nastavila dalje, pauza je bila odlicna.
Zvone mi telefoni, odgovaram na mejlove, kucam neke kalkulacije, pricam sa nekim na telefonu, kad na drugoj liniji mi izlazi njegov poziv!?!?
Nije proslo od susreta pa ni pola sata! Gledam u ekran, sva zaledjena! Ne mogu da prekinem poziv na kom sam bila i javim mu se, a takooo radoo bihhh!!
Kako mu nisam odgovorila, prekinuo je vezu posle 6-7 zvona.
“E jebiga” pomislih u sebi.
Brze bolje sam otkacila sagovornika, i udahnula i pozvala ga.
Javio se na prvo zvono!
“Hej, cao, ja sam.”
“Da.. znam.. izvini, upisivao sam tvoj broj u telefon, pa sam te sasvim slucajno pozvao. Izvini.”
“Ohhh. Aham.. Ok. Vazi. Cujemo se, pozdrav” odgovaram mu.
U sebi: “slucajno me pozvao, zvonio je bar 6-7 puta??? Nemoguce. Uh.”

I od tog dana, on ne zove, nema ga, nista od kafe, a ja stalno razmisljam o njemu.
Kao prava siparica.

Ako procita pricu, verujem da ce me zvati


Ustvari, sigurna sam!

A sta bi sve bilo, ako pozove i popijemo tu “kafu” je moja, za sada veoma vlazna, socna, perverzna masta i zamisljanje.

Kategorija:
TV/TS/CD erotske priče 


  • Nema komentara