Znatiželja

Znatiželja

Jovan je sedeo u kafani sa trojicom ortaka, kao i svake srede. Piće, smeh, priče o poslu i ženama. Sve standardno, dok nije pomenuo Marko jednog njihovog starog poznanika s fakulteta.

„Čuo si za Nikolu? Onog visokog, što je radio u toj firmi za nekretnine?“

„Znam, šta je s njim?“

„Pa… ispostavilo se da je gej. Ozbiljno. Ima dečka već dve godine. Čak su se i uselili.“

Ostala dvojica su se nasmejala, ne zlonamerno, više iznenađeno. Jovan je samo klimnuo glavom i uzeo gutljaj piva. Nije rekao ništa, ali mu je nešto zakačilo. Ne gadljenje, ne osudu. Više… znatiželju. Kao da mu je mozak na trenutak stao i pitao se: Kako to izgleda? Šta čovek oseti?

Nije o tome pričao. Samo je nastavio da se smeje njihovim pričama, ali mu je misao ostala. Te noći, kad je legao u krevet, nije mogao da je otera. Imao je tri žene u poslednja dva meseca, sve su bile lepe, sve su htele više, a on je uvek ostavljao otvorena vrata. Ali ovo… ovo je bilo drugačije. Nije bila želja. Bila je prosta, tvrda znatiželja.

Sledećeg dana, u pauzi između sastanaka, skinuo je aplikaciju. Romeo. Nije se registrovao odmah. Samo je gledao. Fotografije, opisi, godine. Muškarci. Neki mlađi, neki stariji, neki ekstremno otvoreni u onome što traže. Jovan je skrolovao, osećajući čudan pritisak u stomaku. Nije se uzbuđivao, barem ne odmah. Više kao da gleda nešto što mu je do juče bilo potpuno strano.

Tek uveče, kod kuće, napravio je profil. Bez lica. Samo telo – torzo u beloj košulji, malo otkopčanoj, kakav je već imao na telefonu. Napisao je kratko: 35, strejt, znatiželjan. Samo gledam.

Nije očekivao ništa. Ali poruke su počele da stižu već posle pola sata.

Većina je bila direktna, gruba, ponekad i odbojna. Jovan je brisao. Onda je stigla jedna drugačija.

Stojan, 44.

Fotografija nije bila skroz otvorena, ali se videlo dovoljno. Široka ramena, tamna dlaka na grudima, jaka ruka koja drži čašu. U opisu je pisalo samo: Mirno. Bez žurbe. Volim da vodim.

Poruka je bila kratka:

„Zdravo. Vidim da si nov. Ako samo gledaš, u redu. Ako želiš da pričaš – tu sam.“

Jovan je gledao u telefon dugo. Onda je odgovorio.

„Gledam. Još uvek ne znam šta tačno.“

Odgovor je stigao brzo.

„To je u redu. Većina prvi put ne zna. Reci mi šta te je navelo da skinеš ovo.“

Jovan je oklevao, pa ipak napisao istinu.

„Pričali smo o jednom mom poznaniku. Ispostavilo se da je gej. I nešto mi je ostalo u glavi. Ne znam ni sam šta.“

Stojan nije postavljao glupa pitanja. Nije se forsirao. Samo je nastavio da piše smireno, kao da zna tačno koliko prostora da ostavi. Posle nekoliko poruka, Jovan je već sedeo na kauču, telefon u ruci, i primetio da mu je srce brže kucalo nego što bi trebalo.

Kasnije te noći, Stojan je poslao još jednu fotografiju. Nije bila eksplicitna do kraja, ali se jasno videlo šta nosi ispod farmerki. Debelo, teško, opušteno. Jovan je gutnuo. Osetio je kako mu se nešto steže u stomaku, a onda, polako, i niže.

„Ako ikad poželiš da se vidimo,“ napisao je Stojan, „bez pritiska. Može i samo da popričamo. Ili da vidiš kako izgleda uživo. Ti odlučuješ tempo.“

Jovan je dugo gledao u tu poruku. Onda je otkucao:

„Možda. Još ne znam.“

Ali je već znao da će mu se javiti opet.

Dogovorili su se za petak uveče.

Jovan je ceo dan bio natezan. U kancelariji je radio automatski, potpisivao papire, vodio sastanke, a u glavi mu se vrtelo samo to. U pet sati je otišao kući, istuširao se duže nego obično, obukao obične farmerke i crnu majicu. Nije se posebno spremao. Samo je hteo da izgleda normalno.

Stojanov stan bio je u novijoj zgradi, tih i uredan. Kad je otvorio vrata, Jovan je prvo primetio miris – čist, blago drvenast, ništa preterano. Stojan je bio viši nego što je delovao na slikama, oko 185, širokih ramena, u sivoj majici i crnim tregericama. Kratka brada, sive fleke u kosi, miran pogled.

„Uđi,“ rekao je jednostavno.

Nisu se rukovali. Samo su prošli do dnevne sobe. Stojan je stavio dve čaše viskija na sto, ali Jovan nije dirao svoju. Sedeo je na ivici kauča, dlanovi na kolenima, osećajući kako mu srce lupa pretvrdo.

„Možeš da odeš kad god hoćeš,“ rekao je Stojan posle kratke tišine. „Nema pritiska.“

Jovan je klimnuo. „Znam. Samo… ne znam kako se ovo radi.“

Stojan se blago nasmešio. „Ne moraš ništa da znaš. Samo kaži šta želiš.“

Jovan je progutao. „Hoću da… da ti popušim. Samo to. I da vidim.“

Stojan je klimnuo, kao da je to očekivao. Ustao je, skinuo majicu jednim pokretom i bacio je na naslon. Grudi su mu bile dlakave, trbuh ravan, ali ne presušen. Onda je spustio tregerice i bokserice odjednom.

Jovan je zastao.

Stojanov kurac je bio težak, debeo, već napola ukočen od razgovora. Kad se potpuno uspravio, bilo je jasno – dug, oko dvadeset dva, možda dvadeset tri centimetra, debeo u korenu, sa vidljivim venama i tamnijom glavom koja je već počela da se sjaji. Visio je nadole od težine, pa se polako dizao dok je Stojan stajao mirno i gledao ga.

„Možeš da ga uzmeš u ruku ako hoćeš,“ rekao je tiho.

Jovan je pružio ruku. Prsti su mu se jedva sastavili oko debljine. Osetio je toplinu, težinu, pulsiranje ispod kože. Povukao je kožicu nadole i glava je izbila, tamnocrvena, već vlažna. Gutnuo je.

Klekao je.

Miris je bio muški, čist, ali jasan – koža, blagi znoj, uzbuđenje. Jovan je prvo samo poljubio glavu, kao da proverava. Onda je prošao jezikom preko proreza i osetio slan ukus. Stojan je tiho uzdahnuo, ali se nije pomerio.

Jovan je otvorio usta i uzeo glavu unutra. Bilo je debelo. Usne su mu se rastegle, vilica odmah osetila pritisak. Spustio se malo dublje, možda do polovine, i morao je da stane da se ne uguši. Disao je na nos, jezikom trljao donju stranu, osećajući kako se vene pomeraju pod jezikom.

Stojan mu je stavio dlan na potiljak, ali nije gurао. Samo je držao.

„Polako…“ prošaputao je. „Nema žurbe.“

Jovan je počeo da se pomera. Gore-dole, polako, puštajući da mu pljuvačka curi niz debeli stub. Svaki put kad bi uzeo dublje, osetio bi kako mu se grlo steže i kako ga oči peku. Nije mogao sve. Ostajalo je još dobrih osam-devet centimetara napolju, debelih i tvrdih. Držao ih je rukom, masturbirajući dok je sisao glavu i gornji deo.

Stojan je disao dublje. Kurac mu je postajao još tvrđi, još teži u ustima. Jovan je osetio kako mu se sline mešaju sa pred-ejakulatom, kako mu jezik klizi lakše. Počeo je da sisa jače, da povlači usnama, da povremeno izvadi skroz i liže od korena do glave, dugačkim, sporim pokretima. Svaki put kad bi ponovo uzeo unutra, osećao je kako ga vilica boli, ali nije stao.

„Jebote…“ promrmljao je Stojan. „Dobar si za nekoga ko prvi put.“

Jovan nije odgovorio. Samo je nastavio. Uzeo je dublje nego što je mislio da može, osetio kako mu glava udara u grlo, kako mu oči suze, ali je ostao. Držao je rukom to što nije mogao da proguta i masturbirao brže. Stojanova ruka mu je sada čvršće držala potiljak, ali i dalje nije forsirao.

Posle nekoliko minuta Stojan je prošaputao: „Povući ću se ako hoćeš…“

Jovan je odmahnuo glavom što je bolje mogao, usta puna. Ostao je. Stojan je uzdahnuo duboko, bedra su mu se stegla, i počeo je da šiklja. Debeli mlazevi, topli, gusti. Jovan je osetio kako mu puni usta, kako curi niz bradu, kako guta šta može. Nije bilo malo. Stojan je i dalje šikljao dok je Jovan držao glavu unutra, gutajući i dišući kroz nos.

Kad je stao, Jovan je polako izvukao usta. Kurac mu je i dalje bio tvrd, sjajan od pljuvačke i sperme, i dalje impresivno velik. Jovan je obrisao usta nadlanicom, disao teško, i ustao.

Nekoliko sekundi su samo stajali. Stojan je uzeo peškir sa kauča i pružio mu.

„U redu si?“

Jovan je klimnuo. „Da.“ Glas mu je bio promukao.

Presvukli su se u tišini. Stojan mu je sipao vodu, Jovan je uzeo gutljaj. Nisu pričali mnogo. Kad je Jovan krenuo ka vratima, Stojan mu je pružio telefon.

„Upiši broj. Ako poželiš da se javiš – javi se. Ako ne – u redu.“

Jovan je ukucao svoj broj, poslao sebi poruku da Stojan ima njegov, i klimnuo.

„Hvala. Bilo je… drugačije.“

Nije rekao „dobro“. Nije rekao „hoću opet“. Samo je izašao.

U autu je dugo sedeo pre nego što je upalio motor. Ruke su mu i dalje malo drhtale. U ustima je još osetio ukus. U glavi je već počeo da se uverava:

To je to. Jednom. Znači znatiželja. Gotovo.

Ali dok je vozio kući, kurac mu je bio napola tvrd u farmerkama, a misli su se vraćale na težinu tog kurca u ustima i na to kako ga je grlo još uvek peklo.