Privezak

Počeh da razmišljam o njemu.

Tek kada sam iskusila sebe kroz druge muškarce, kroz besomučna lutanja, podvrgavanja tela raznoraznim dodirima, tek tada sam istinski počela da razmišljam o njemu.

Kao da mi je bilo potrebno nešto više, nešto jače, nešto čega nisam bila svesna, a što je, naravno, vrebalo iz prikrajka čekajući mene da odrastem.

Zacelo, sve decenije je stariji od mene.

Prijatelj mog oca.

Nekadašnji kolega.

Činilo mi se da ludim.

Kada sam tog dana, na letovanju, prepoznala njegovu figuru koja se približavala na plaži, nešto me je preseklo. Znala sam da dolazi, otac mi je to saopštio nekoliko sati ranije, tog jutra, za doručkom. Nisam tome pridavala značaj, a i zašto bih? Nekoliko godina ga nisam videla, o njemu sam znala tek toliko da je dobro, da se s vremena na vreme sastane sa mojim ocem, iako je razlika medju njima vidna, deli ih čitava decenija razlike, no, postojale su primese koje ih spajaju, razgovori koji su mi delovali površno najednom dobiše potpuno novi obris. Slušala sam ga sa pažnjom, smeštajući se na ležaljku pored mene, on pohvali moj ten.

"Prodje čitava večnost, a vidi nju, ona je devojčica, kažu odrasla, a kao juče da je bilo kad je bila onako krhka, nežna. Čudo jedno šta vreme može." - pričao je, zagledan u moje lice, oprljeno suncem, u moj vrat, kožu pa grudi koje su, stisnute kupaćim kostimom, delovale veće, barem meni.

"Nikada nisam bila krhka." - rekoh mu, u svoju odbranu, nisam delovala ni ratoborno ni sramežljivo ni previše fino, sve i da jesam bila krhka, zaintrigirao me je podatak da me se seća tako, kao krhke, nežne devojke, pade mi na pamet - šta li on o meni uopšte misli?

"I ne treba sebe da gledaš tako." - reče mirno, pa nastavi ćaskanje s mojim ocem. Nedavno se vratio iz Argentine, prepun utisaka koje je trebalo podeliti, objasniti krucijalne razlike, iznedriti iz sebe čitav jedan dijapazon novih reči, koje, nešto kasnije tog dana, na terasi apartmana u koji smo odseli, poče da upotrebljava:

"Čikita, pričaj mi o sebi." 

"To "chiquita" poče da mi odzvanja glavom, da mi se vrzma po umu kao kakav doušnik, no, više mi pažnju privuče ta njegova otvorenost, znao je o meni ono osnovno i ja sam o njemu znala ono osnovno. Moj otac ga, često, zove Crni.

Crni je ovo, Crni je ono, znaš li šta bi ti sad rekao Crni, eh Crni, kad li će se naš Crni skrasiti, govorio bi često sa nekakvom pritajenom brigom ali i oduševljenjem kakvo me je fasciniralo - Moguće je da sam zato posmatrala Crnog kao blisku osobu, dopadalo mi se kako utiče na mog oca, volela sam da ga vidim raspoloženog.

Odgovorih mu da nemam nešto konkretno što bih mu rekla, čak štaviše, rekoh mu, sada konačno mogu da vidim zašto tako pozitivno deluješ na mog oca.

On podiže obrvu, isptivački, pa se nasmeja. Približi mi se, na terasi smo bili sami.

"Po čemu sam ja to pozitivan, pričaj mi, šta to u meni vidiš?"

Mora da sam, nesvesno, prodrla u nešto dublje kad su mu se oči, nenadano, razvodnile i kada je, po svaku cenu, želeo samo da zapali cigaretu.

"Odaješ mir i sigurnost, osećam se baš sigurno večeras i gotovo sam sigurna da se ovako nisam skoro osetila. Možda nikada."

Ustao je sa stolice, dohvatio pepeljaru i uzeo cigarete sa stola, pa otišao na drugi kraj terase.

Pomalo se nadjoh u nebranom grožđu, nisam želela da ga uvredim, ali nisam ni izgovorila bilo šta uvredljivo da bih krenula da se izvinim, no, savlada me vrućina u grudima i odšetah do njega.

"Nije mi bila namera da kažem nešto loše." - rekoh mu tiho.

Neću zaboraviti pogled koji mi je uputio samo sekund nakon toga, bio je to pogled osobe koja nakon višesatne žedji gleda u čašu vode koja se približava, opsesivan, mučan pogled koji prožima i zalazi pod kožu, pomalo ustuknuh.

"Ne plaši se, samo...Niko mi nije rekao da ulivam mir, čitavog života se trudim da drugima ugodim, da ih zaštitim, da im život učinim lakšim i onda dodješ ti kao potpuni stranac i kažeš mi nešto tako lepo."

To me je zbunilo pa sam odlučila da sednem na stolicu pored njega, pomalo su mi i kolena klecala te stavih dlanove preko njih.

"Nisam sigurna da razumem, svakako, lepo je što pomažeš drugima, ali mislim da treba i sebi da napraviš ugodjaj, zaslužuješ to, zar ne?"

"Ako tako nastaviš, vezaću se za tebe, a to je loše."

"Zašto je loše?" 

"Razumeš me više nego što želim i ne smemo. Jednostavno ne smemo."

"Šta ne smemo?" - bila sam uporna, na momente i sama sebi iritantna.

"Znaš ti bolje no iko, znaš sve. Idem da legnem."

Tako sam na toj terasi ostala do duboko u noć. Pratile su me sumnje, pretpostavke, mučila su me raznorazna sećanja koje sam, nasilno, dozivala iz prošlosti, da se vrate, da me podsete, da mi uliju jednu novu perspektivu koju sam, možda, vremenom zaboravila.

I zaista - setila sam se svog devetnaestog rodjendana, male proslave koju su moji roditelji organizovali za najbliže rodjake, uključujući i nekoliko prijatelja.

I njega.

Setila sam se koliko je te zimske večeri bilo hladno, kada sam, samo u haljini izašla napolje i tamo zatekla njega, kako puši cigaretu, dok mu se oko glave vijore kolutovi dima i magle, on ih razmiče rukom. Setila sam se njegovog parfema, plave košulje, toplih očiju i guste brade, njegovih prstiju koji se otvaraju i mokrog dlana na kojem se, poput kakvog komada stakla, presijavala skupljena ogrlica, oznojena njegovim dodirom, primese bele i zlatne, na čijem je kraju smaragdni privezak u obliku vilin konjica.

Vilin konjic.

Dovukoh iz sećanja i sledeće:

"Znaš li da vilini konjici žive godinama ispod vode, a tek onda, rašire krila i krenu u život, na let. Tako ćeš i ti, kao i oni, da se razviješ, da odlepršaš." - pričao mi je dok smo se pomerali sa vidnog mesta, dok smo prelazili na sigurno.

"Hoćeš li me gledati kako letim?" - pitala sam ga.

"Evo ovde, gledaj, tu ćeš sleteti kad tad, da odmoriš." - odgovorio mi je, prstima pokazao na grudi, ostao je samo u košulji, svoju jaknu prebacio preko mojih golih ramena, zajedno smo gledali u vodu.

Dopalo mi se to što čujem, ali sam odlučno sve potisnula, obrisala, zgazila, zaboravila.

Sve do te večeri na terasi.

Sećanja su me proganjala, tištala, ništa više nije bilo isto, a opet, tako je sve delovalo isto. Nikada ga nisam poljubila, nikada nisam bila tako blizu da mogu da ga poljubim, a osećala sam se kao da smo ljubav vodili stotinu puta, kao da svaki milimetar njegovog tela i njegove kože znam, sa svakim sećanjem počeh da se tresem, jedva sam zaustavljala butine koje su treperile, tresle se, grudi su mi se nadimale ispod majice i predjoh rukom ispod njih. Tako su čvrste, mokre od znoja koji me je oblio, čvrste i pucketave poput glatkih jabuka, da mi ih sada poljubi, raspršile bi se, popucale.

Jedva da sam mogla da ustanem sa te stolice, svuda je bio mrkli mrak i kretala sam se tiho, gotovo na prstima, sve dok se nisam dočepala svoje sobe i svog kreveta. Bacih se na krevet kao furija, zagnjurih glavu u jastuk dok mi se telo treslo, a koža poigravala pod besomučnim naletom drhtavice, treperenja.

Nekoliko minuta kasnije, ustajem i otvaram orman pa počinjem da rovarim po rancu, bacajući na pod neseser sa šminkom, nekoliko zgužvanih majica, brushalter, maramice i parfem, počeh da razmičem rukama po podu, tražeći malu kutiju za nakit, koju sam, gotovo sigurno ponela sa sobom.

Pronalazim je medju gomilom drugih stvari, na dnu kofera, ne obazirući se na nered koji sam napravila, uzimam je i naslanjam glavu na orman.

Prstima nervozno otvaram kutiju, praznim je, a zatim čupam postavu.

Bio je tamo.

Vešto sakriven, ispod prstenja i narukvica, privezak vilin konjica i dalje je bio isti - potisnut, ali prelep u svom sjaju.

I pitala sam se, možda čak i na glas, da li sve potisnuto jednom mora izaći na površinu, poput njega?

Nije mi trebalo puno, već u sledećem času ustajem i sa sebe skidam majicu, zatim i šorts, kako nisam imala brushalter osetih olakšanje nakon što sam se ogolila. Moje čvrste bradavice su nežno treperile na svetlu, nekoliko graški znoja su se slivale sa njih, kapale po stomaku i gubile se, stapajući se sa tkaninom gaćica.

Skidoh i njih.

Potpuno gola, blago otečena, vlažnim prstima prelazim preko kose, preko obraza, brade, niz vrat, preko grudi do stomaka i pomazih se, razmičući klitoris na dva dela.

Oko vrata stavljam lančić.

Nesvesna bilo čega oko sebe, izlazim na terasu. Prija mi svežina vazduha, večeri su ovde hladnije, no, vrelina koju osećam isuviše je jaka, ponovo me je oblio znoj i ponovo sam, po ko zna koji put, poželela da progutam knedlu i samo se povučem, u nadi da će proće, u nastojanju da ću izdržati, da će me popustiti.

Ali, ne.

Spuštam dlan na kvaku njegovih vrata, pravim nesigurne korake koji sa svakim pokretom dobijaju sve više sigurnosti i sada sam gotovo velika, toliko hrabra i sigurna, prožima me napaljenost koja mi titra u nogama, ta vrelina koja me navodi, koja me tera da vlažim.

Spavao je, barem sam mislila, okrenut na stranu. Bilo je dovoljno prostora za mene, skupih se i legoh pored njega, prelazeći prstima preko njegove brade, preko spuštenih kapaka, preko obraza. Rukom me snažno primiče k sebi, pritiskajući me o svoj stomak. 

"Čekao sam te." - reče mi, budan.

Poljubi me, spusti vlažne usne na teme moje glave, dok me je rukama činio svojom, prelazeći prstima preko mog stomaka, preko guze, prebaci me preko sebe, kao da sam rastopljena masa, valjao me je prstima.

U mrklom mraku njegove sobe, nadjoh mu usta, počeh gladno da ga ljubim, da mu sisam jezik, dok mi je milovao guzu i dok sam se trljala po njegovom stomaku, njegovog beloj majici koja je mirisala na limun.

Uhvatio me je za obraze, čvrsto, toliko jako se jezikom zabio u mene, da ne nestanem, da ne pobegnem, da se ne predomislim.

Ćutao je i ljubio.

Znao je gde da dodirne, kada da pusti, kada da stisne.

Znao me je.

Imam utisak da smo se ljubili satima, gladni, da mi je lizao grudi toliko dugo da su bile gola voda, cedilo se sa njih, tako vlažnih, polizanih, osećala sam njegovu čvrstinu koja je sa svakim dodirom rasla, vrhom ponosa me je dirao po goloj guzi, u isto vreme obuze me i vrelina i strah i želja i bol i svrab i nesnosni poriv da udje u mene.

Popeh se na sve četiri, a on ustade sa kreveta.

Kleknu na pod i razmiče mi noge, raširih se, dodatno, dlanovima. Poče da me liže, da mi sisa klitoris tako jako, grebuckajući me svojom bradom. Zagnjurih glavu u posteljinu i počeh blago da cvilim, jezikom je ušao u mene, a to me je navodilo da vrištim.

Da vrištim i tražim još, a nisam smela. Niko nije smeo da čuje.

Vešto je prodirao u mene, tresla sam se pod tim jezikom, lizao me je kao što radi sve drugo, jako, dinamično, kao da sam voda u čiju dubinu prodire veslom, rastakao me je na dva dela.

Bacih se na ledja, odvojih sebe od njegovog jezika, potpuno mokra, kao po komandi, podigoh noge.

Uhvati me za zglobove, a onda dohvati dugme na lampi da noćnog stočića, svetlo mi otkri lice, crveno i sjajno od znoja i vreline, videh i ja njega, gotovo golog sa velikim, napaljenim gčavićem koji me je posmatrao. U rukama je vrteo kondom, no, sretoše nam se pogledi, a onda mu pogled pade na moj vrat, na smaragdnu boju, na privezak.

Tada odbaci kondom u stranu, ponovo me uze za zglobove i primiče k sebi.

Ulazak nije bio grub, nije bio slab, nije bio napadan.

Ušao je u mene tako glatko, tako lepo, kao da sam deo koji mu pripada.

Približi mi se potpuno, poljubi me pa predje usnama preko lanćica.

Zatim me uhvati za ramena, proturi mi svoje ruke ispod ledja i poče jako da ulazi u mene.

Zagrlila sam ga, vukla, šaputala da ne prestaje, molila ga da ne stane, samo mi radi to, samo mi radi tako, ponavljala sam, sva obuzeta lepotom seksa, užitkom koji me je podsetio da sam živa.

Ubrzava, ubrzava sve više dok mu stenjem, dok sam na ivici da prsnem i svršim, volim njegovu bradu, njegove ruke, volim to što mi radi i tražim još.

Svesno tražim još.

Pušta me na tren, izlazi iz mene, daje mi ruke da ustanem, ljubi me po vratu, po grudima, pa leže na krevet, uspravljajući se.

Usmerava pogled na veliki, sjajni glavić.

Sedam na njega.

Iz sve snage, u susret zori i suncu koje će uskoro probuditi primorje, počinjem da skačem pomahnitalo, cvilim na njemu dok me pumpa svom jačinom, po njegovom golom stomaku klize obrisi mojih sokovi, svetlucaju kao staklo.

Lančić se vijori u ritmu skakanja, odskače i lepi se za mokru kožu, mokre grudi.

Vilin konjic je konačno izašao na površinu.

Gledam kako mi njegovo seme klizi niz stomak, na butine dok me drži u naručju i ćuti.

Dišemo u istom ritmu, zbunjeni, nesposobni da razlučimo šta je stvarnost.

Ponavljali smo istu priču sve dok nije otišao, poslovno, u inostranstvo i dok se odmor nije završio.

Negde na jesen, na polovini septembra, otac mi entuzijastično saopšti:

"Ma znaš li ko će to nama da se skrasi, Crni, da, naš Crni bre, konačno!"

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara