IJB - 66. Sestre Ejpril i Eva
St Luis.
Grad koji mi se odmah dopao. Ne postoji neki valjani razlog za to. Jednostavno mi je legao. Možda zato što su ulice bile prepune lepih i nasmejanih ljudi, ili nešto treće. Ne znam.
Kao i uvek, neopterećen vremenom, reših da prvo nađem smeštaj. Smestio sam se na kraju grada u jednom hotelu koji je bio na ruti mog putovanja. Hotel sam, osim zbog lokacije, izabrao računajući da će biti malo mirnije jer je na kraju grada, pa da malo odmorim.
Avaj, prevario sam se. Sledeći dan je osvanuo tako što su me probudili galama raznih mašina i nervozni glasovi majstora. Nedaleko od hotela, na jednoj velikoj livadi nicao je novi grad. Spremao se neki vašar. Vredni momci su već do kraja dana postavili sve moguće. Tu su bili razno razni šatori, ringišpili, ceo luna park sa pratećim elementima.
Ništa od mog odmora u tišini, pomislih i siđoh u restoran hotela da jedem. Ponovo razočarenje. Restoran se je zbog vašara u večernjim satima pretvarao u snack-bar. Za utehu mi je bilo to što sam mogao da naručim neke bezukusne grickalice uz hladno pivo.
Ubrzo se je restoran pretvorio u noćni bar i na bini se pojaviše muzičari. Počeli su da dolaze gosti, a ja naručih još pića rešen da se ne pomeram dok ne vidim kakav je ovde provod.
Krenula je i živa muzika. Pevala je jedna plava devojka u pratnji dvojice muzičara. Muzika je bila lagana, uglavnom obrade nekih hitova i reših da još malo posedim. Nakon nekliko numera usledilo je iznenađenje. Počeli su taktovi meni tako poznate pesme. Bila je to veoma popularna pesma grupe ''Riblja Čorba'' i njihov hit ''Lutka sa naslovne strane''. Pevačica je pevala pesmu sa dosta grešaka, jer joj je verovatno srpski jezik predstavljao nepremostivu poteškoću, ali sam ja lupkao nogama u ritmu muzike i tiho pevao zajedno sa njom. Kada je primetila da i ja pevam pesmu zajedno sa njom, ona prstom i rukom pokaza na mene i pozva me na binu. Ja se osvrnuh prvo u neverici, međutim ljudi oko mene, verovatno željni zabave me bukvalno izguraše na binu.
- Izgleda da ovde imamo gosta koji poznaje ovu pesmu. – Reče pevačica u mikrofon i salom se prolomi aplauz.
Gurnula je mikrofon ka meni i ja rekoh:
- Da, znam pesmu, ali ne znam da pevam... Jedino ako želite da vam razjurim goste.
Salom se prolomi smeh i aplauz i krenuše prvi taktovi pesme.
- Zajedno ćemo, ja ću vam pomoći. – Reče pevačica i krenu prva.
Ja sam je pratio sa pevanjem i sto posto sam siguran da sam zvučao očajno. Međutim to gostima nije smetalo i oni me sa ovacijama na kraju pesme ispratiše do stola.
Amerikanci inače vole takav vid interaktivne zabave.
Nakon pola sata, muzika uze pauzu i uskoro za moj sto stigoše novo piće i pevačica. Imala je veoma jebozovno telo, jedino što mi se nešto nije dopadala njena faca.
- Ja sam Ejpril. Da li je slobodno?
- Naravno. – Rekoh ja ustajući sa stolice.
Uskoro se razvezala priča. Ejpril je nekada bila slučajno na nekom koncertu gde je čula tu Čorbinu pesmu i jako joj se dopala. Nabavili su snimak i od tada je u njihovom repetoaru. Kada je čula da dolazim iz iste zemlje odakle i pesma, zamolila me je da joj napišem reči na parčetu papira, kako bi ih što pravilnije pevala.
Tu smo još malo popričali i bolje se upoznali i ona je morala da ustane da nastavi sa programom. Ja se latih posla i na parčetu papira koje mi je doneo konobar ispisah reči pesme. Da bih bio što ljubazniji, a možda i dobio malo njene pičkice, ja joj na drugoj strani papira napisah prevod. Doduše u mojoj nekoj slobodnoj interpretaciji, ali najbliže onom što se peva u pesmi.
Za vreme druge pauze, Ejpril je ponovo sela za moj sto. Ja joj dodadoh papir koji ona pažljivo pogleda i reče:
- Sve je ovo OK, ali ćeš morati da mi objasniš kako se to izgovara.
- Nije problem. Evo recimo večeras posle nastupa.
- Ne mogu. Imam nekih obaveza. Ali recimo sutra popodne ili uveče.
- Može. Svejedno.
- Znaš šta? Hajde ti dođi sutra kod mene na večeru, pa ćeš mi uz jelo i piće sve objasniti.
- Može.
- Evo ti adrese. – Reče ona i na brzaka ispisa svoju adresu na salveti. – Čekam te u sedam.
Ustala je i otišla da peva. Gledao sam je u lepo trtavo dupe i zanosno telo dok je išla ka bini. Još samo da je faca bila malo bolja. Ali ko mari... Neka samo bude sexa sutra.
...
Sutradan sam se probudio kasnije nego inače. Rešio sam da prošetam malo i nađem neku prodavnicu gde bih kupio neko vino za večeras.
Bio je lep dan. Šetao sam tako i zagledao okolo. Stvarno je St Luis bio lep grad. Ubrzo sam naišao na prodavnicu i kupio flašu vina. Na izlasku ugledah preko puta muzičku prodavnicu i reših da uđem i nađem neku prikladnu muziku za večeras. Ušao sam unutra uz karakterističan zvuk zvonceta na vratima. Osvrnuo sam se i umalo ne padoh s nogu. Za pultom je stajala Ejpril. ''Verovatno preko dana radi ovde'' pomislih i krenuh ka njoj. Međutim, ona iako je gledala u mene i čak me pozdravila, delovala mi je nekako čudno. Kao da se ne poznajemo. Prišao sam do pulta, stao naspram nje i značajno rukom pokazao na sebe:
- Ćao Ejpril, to sam ja... Dule.
Ejpril se grleno nasmeja i zabaci kosu unazad.
- Greška... – Reče ona. – Ja sam Eva, njena sestra bliznakinja.
Mora da sam u tom trenutku izgledao kao da me je neko iznenada nogom šutnuo u dupe.
- I.. izvini... – Zamucao sam. – Nisam ni znao da ima sestru.
- Nema veze, navikle smo na takve situacije. A ti si?
I tu joj ja ukratko objasnim odakle se znam sa njenom sestrom. Naravno, i kažem joj za večeru.
- Aha, a to je vino za večeras, pretpostavljam.
- Da.
- A da li sam i ja pozvana na tu večeru?
- Što se mene tiče nije problem, ali mislim da ipak treba da pitaš sestru.
- Ne brini ti za nju. Nas dve sve delimo podjednako. – Reče ona dvosmisleno.
Tu smo se pozdravili i ja izađoh na ulicu. Toliko sam bio zbunjen događajem da sam zaboravio da kupim muziku za večeras, ali se nisam vraćao, jer sam pretpostavio da od muzike imaju sve.
Uveče, nešto pre sedam, taxi me je dovezao na njenu adresu. Zazvonio sam i vrata mi otvori ona... Ili ne.
- Zdravo... Ejpril... – Rekoh nesigurno.
Ona se nasmeja pa reče:
- Zdravo, ja sam Ejpril. Rekla mi je sestra za današnji vaš susret. Hajde uđi.
Ušao sam u prelepu dnevnu sobu. Cela tematika dekoracije je bila posvećena muzici. Čak su i kreveti i fotelje imali na sebi dezen u obliku muzičkih nota. U jednoj od fotelja je sedela Eva i smešila mi se. Ejpril ode do kuhinje, a ja se pozdravih sa Evom. U to se začu glas iz kuhinje. Ejpril je pozvala sestru da joj nešto pomogne. Ostao sam na trenutak sam u sobi i pomislio: ''O Bože, hvala ti na ovom divnom poklonu. Nisam se ni nadao da ću imati prilike da smuvam dve sestre istovremeno i to još bliznakinje. Znam da sam do sada imao sreće u životu i više nego što sam zaslužio, ali ispuni mi još samo ovu želju i strpaj ih u krevet sa mnom. Pa posle, ako treba neka đavo dođe po svoje.''
Da. Bio sam ona vrsta čoveka koja je od života uzimala sve što mu se pruži ne razmišljajući na posledice. Takav sam.
Tada su se njih dve pojavile iz kuhinje noseći u rukama posude sa večerom. Na sebi su imale neke poluprovidne kućne haljine. Jedna je nosila roze, a druga svetlo plave boje. Ispod haljine su se provideli njihovi brusevi i tangice. Taj prizor me je već napalio. Izgleda da će mi se želja ipak ispuniti. Seli smo za sto.
Uz večeru i piće atmosfera se je skroz opustila. Ja sam Ejpril preveo i objasnio pesmu. Uporno je pokušavala da izgovori ili otpeva za nju nerazumljive reči. Sve vreme smo se smejali i zezali na njen račun, a njih dve su se zadovoljno kikotale.
Mom iskusnom oku nije promaklo ni njihovo koketiranje sa mnom. To su radile vešto i prikriveno, ali dovoljno jasno dajući mi do znanja da večeras žele da me iskoriste. Naravno, ja sam tu igru prihvatio, i uskoro se u vazduhu osetila neka erotska atmosfera. Naročito, jer se i razgovor vodio oko toga.
Nakon večere, Ejpril ustade i predloži da pređemo na trosed. Uzeli smo piće i preselili se za manji stočić.
- Da li će vam smetati da se ja malo raskomotim? – Upitah što zbog vrućine, a i iz razloga da im dam do znanja da je skidanje počelo.
- Naravno da ne. – Rekoše skoro u glas, pogledaše se i značajno zakikotaše.
Nastavili smo sa pričom i pićem dok mi u jednom trenutku Eva ne stavi svoje boso stopalo u krilo i reče:
- Užasno me bole stopala. Hajde me malo izmasiraj.
- Sa zadovoljstvom. – Rekoh i prihvatih se njenog malog nežnog stopala. Nastavili smo razgovor, a ja sam masirao Evino stopalo. Posle desetak minuta ona zameni nogu i stavi mi drugo stopalo u krilo. Ovoga puta bezobrazno ga nasloni na moj poludignuti kurac i značajno protrlja.
- Draga moja. – Kao značajno rekoh. – Od ovoga trenutka ja neću više biti džentlmen.
- Upravo smo to i čekale. – Reče Ejpril i baci mi se oko vrata. Počeli smo da se ljubimo. Za to vreme Eva je digla i drugo stopalo, i stavila mi ga u krilo. Sada je sa svojim stopalima nadrkavala moj već dignuti kurac preko pantalona.
Ejpril se odvoji od mene i uspravi. Počela je da se skida. Eva, koju do tada nisam video, već samo osećao njena stopala na kurcu mi priđe. Ona je već bila gola. Razgrnula mi je košulju i počela da me ljubi po maljavim grudima. Tada sam osetio i ruke na kaišu koji je Ejpril vešto otkopčavala. Njih dve se udružiše i ja brzo ostadoh go kao od majke rođen.
Ustao sam sa kreveta i Eva ga jednim potezom rasklopi. Sada smo imali na raspolaganju veliki krevet i nas troje popadasmo po njemu.
Autor: Nszwer
Serijal: Bajkerbezadrese
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 10 Jun, 2026
- 631 pregleda
Ma u redu je.
Priča počinje kada sam imao 18 godina možda i manje, a sada mi je 55 godina, tako da verovatno nije obratio pažnju na vremensku distancu.
Takođe, život me je vodio kroz mnoge ******** i mesta po celom svetu što neki ne prožive ni za nekoliko života.
Trenutno sam na radu u Brazilu, a priče o tome će doći vremenom na red.
a ovaj sto kaze „tebi ni jedan dan u zivotu nije prosao a da nisi kresnuo“ nema pojma sta znaci biti smeker…to i jesi ili nisi. neki o tome samo mogu da sanjaju…a neki se usavrse vezbom
Odlicno gradivo. Samo nastavi sa ovakvim pricama
Druze, zaista nemam nista protiv da se kreativno ostvarujes. Stavise, neke od prica su prilicno dobre, ali smanji tempo. Po ovome, kako pises, tebi nijedan dan u zivotu nije prosao a da se barem 3x nisi kresnuo.