IJB - 65. Advokat Evan

Tog dana, negde pre podne, smo nas četvorica krenuli motorima za Springfild. Njima je taj grad bio krajnje odredište, dok meni samo usputna stanica na dugačkom putu koji sam tek započeo.

Vožnja je bila super. Opušteno smo se vozikali i privlačili pažnju ljudi pored kojih smo prolazili. Neki su nam radosno mahali i pozdravljali nas, neki su sumnjičavo okretali glave od nas, a par puta sam primetio kako pojedine majke, uplašeno uvode malu decu u kuću.

Uz put smo napravili par pauza, gde sam glavna tema za sprdačinu bio ja. Momci nisu hteli da propuste priliku i malo me zajebavaju za moj medaljon i debelu Beti. Na kraju krajeva, većina njih je to isto prošla sa njom, a i jebi ga, bio je to ritual koji se morao ispoštovati, ako ni zbog čega drugog, onda ono zbog neznanja, sujeverja i na kraju zajebancije.

Stigli smo u Springfild. U jednom bajkerskom baru smo popili pivo i momci su otišli svojim putem. Ostao sam sam za stolom da dovršim piće i odlučim šta i kako dalje.

Popio sam piće, izašao iz bara i…

Sranje.

U tom trenutku je na parkingu jedan kombi išao unazad. Vozač nije video moj motor i udario ga. Nije bio to neki jak udarac, ali dovoljan da obori motor koji je pao na zemlju.

Vozač naglo zakoči i iskoči iz kombija. Bio je to jedan debeli brka, koji kad vide da je udario motor, poče da se izvinjava i objašnjava mi nešto na brzinu. Ja ga pola nisam razumeo, već sam klečeći pokušavao da ustanovim šta je polomljeno na motoru.

Srećom, udarac nije bio jak i na motoru je stradao samo retrovizor. Uz vozačevu pomoć mi podigosmo motor i ja ga upalih da vidim da li i kako radi. Sve je bilo u redu. Vozač kombija, vidno uplašen, sve vreme mi se izvinjavao i molio da sve prođe u redu. Delovao je kao neko ko je već imao lošeg iskustva sa bajkerima. Na kraju otrča do kabine vozača i izvadi neke papire. Mahao je rukama, pokazivao mi, da bi se na kraju potpisao na neki papir, tutnuo mi ga u ruke, seo u kombi i nestao u prašini.

Stajao sam tako na parkingu kraj puta pored motora sa papirom u rukama koji mi je dao vozač. Sve se desilo jako brzo, da nisam uspeo da pohvatam šta se desilo.

Začuo sam škripu točkova i pogledao na put. Sa druge strane puta je bila benzinska pumpa i sa nje je krenuo uz škrupu točkova jedan auto. Napravio je polukružno i stao pored mene. Bio je to sivi Porše kabriolet. Za volanom je bio gospodin u odelu. Imao je bradu staru dva dana i namešten poslovni osmeh na licu.

- Gospodine... – Obrati se meni. – Sve sam video. Ja vam mogu pomoći.

- Kako?

- Ja sam advokat.

Samo mi još advokat fali, pomislih. Zameniću negde retrovizor uz put i gotovo. Kakvi sudovi i advokati.

- A kako to meni može pomoći advokat? – Rekao sam ironično. – Možda honorarno opravljate retrovizore.

On se nasmeja i pokaza svoje bele savršene zube.

- Naravno da ne. – Reče on i pokaza na papir koji sam držao u rukama. – Čovek vam je dao polisu osiguranja i to je dovoljno.

- Mislite na ovo. – Rekoh ja mašući papirom.

- Da. Time ćemo rešiti problem za pet minuta. Nego bolje je da to obavimo kod mene u kancelariji. Vozite za mnom.

- OK. – Seo sam na motor i krenuo za advokatovim kolima. Brzo smo stigli do njegove kancelarije.

Podrumska hladnoća koju je stvarala klima me malo opusti. Advokat zalupi vrata za nama i reče:

- Ja sam Evan. Biću vaš advokat, ako se vi slažete. Dajte mi vaša dokumenta.

- Šta ja dobijam time? – Upitah vadeći papire i pružajući mu ih.

- Dobijate to što će vam za par sati motor biti opravljen i opran, jer ste pretpostavljam na proputovanju. Isto tako, za par dana će vam leći par stotina dolara odštete na vaš račun. Naravno, u toj situaciji mislim da vas neće interesovati šta ja time dobijam.

- Odgovara.

- Odlično, potpišite se ovde. – Reče on sav ozaren.

Dok sam ja čitao i potpisivao dokumenta Evan je obavio par telefonskih poziva. Dogovarao je popravku mog motora kao i uslove odštete sa osiguravajućim društvom. Nakon desetak minuta on spusti telefonsku slušalicu i zadovoljno protrlja ruke.

- Sve smo završili i brže nego što sam se nadao. – Reče on

- Šta to znači?

- Motor će vam biti gotov za par sati i vi ćete moći da nastavite vaše putovanje. Novac će vam do ponedeljka biti na računu. Jeste li sada za jedno piće?

- Može. Prijalo bi mi jedno na brzaka.

- Opušteno. Danas nemam više obaveza i možemo se opustiti uz piće dok motor ne bude gotov. Odakle ste?

- Iz Evrope.

Onda sam ja počeo svoju priču, ko sam i kako sam se obreo u njegovom gradu. On je za to vreme natočio piće i mi nazdravismo.

- Interesantno… – Reče on za moju priču. – Nego neće vam smetati da se malo raskomotim. Užasno je vruće danas.

- Neće.

- I šta je bilo dalje? – Upita on vidno zainteresovan za moju priču.

Ja nastavih da mu govorim, a on prvo olabavi kravatu i skinu sako. Zatim je otkopčao košulju do pola i pokazao mi maljave grudi. Seo je na stolicu i zavukao ruku sebi ispod košulje. Malo se je protrljao i počešao, a ja zabalavih. Tek tada sam postao svestan da je Evan jedan zgodan primerak muškarca. Rešio sam da malo flertujem i vidim šta će biti. Imao sam vremena na pretek, a i prijalo bi mi malo sexa.

Nastavio sam sa pričom, a Evan nam dopuni novu turu pića. Sada sam svoju priču začinio i sa malo erotike shvativši da je Evan željan avantura. Delovao je kao neko ko od dugogodišnjeg studiranja i rada kao advokat, sebi nije mogao da priušti puno provoda u životu. Igrao sam na tu kartu.

On je sve vreme gutao moju priču otvorenih ustiju. Da bih bio sasvim siguran u njegove namere, prilagodio sam svoje ponašanje tome. Sve vreme dok sam mu pričao, kao slučajno sam se hvatao za kurac i nameštao ga. To sam radio u trenutcima kada sam mislio da on ne gleda, ali tako da mu ostavim dovoljno da vidi šta radim. U jednom trenutku on se je obliznuo i naslutio mi da sam na pravom putu.

Onda mi je on pričao o svom dosadnom advokatskom životu i da je jedina stvar na koju se ne žali, zarada. Ja u tom trenutku namerno ispustih cigaretu koju sam vadio iz paklice. Sagnuo sam se da je dohvatim sa poda, i pri tom namerno natrtio svoju guzu. Namestio sam guzu u položaj koji je veoma zgodan da mi neko zabije kurac otpozadi. Uspravio sam se, i ugledao Evana kako ukočeno zuri u mestu na kome je do malopre bila moja guza. Napravio sam se mutav i podigao čašu da nazdravimo. On se malo odiže i ja primetih između njegovih nogu da je napaljen. Jasno mu se ocrtavala budža.

- Ja inače gajim simpatije prema bajkerima. – Reče on kroz priču.

- Stvarno. – Naivno ću ja. – A što?

- Pa to su uglavnom momci koji znaju šta hoće u životu. Hrabri, nezavisni, odlučni...

- Jebozovni. – Ubacih ja naglo.

- Jebozovni... – Reče on po inerciji i zaćuta.

Gledali smo se u tišini oči u oči neko vreme. Evan prvi spusti pogled na dole i tiho upita:

- I šta sad?

Osetio sam strah u njegovom ponašanju i glasu.

Autor: NsZwer

Kolekcija: Bajkerbezadrese

Kategorija:
Gay erotske priče 


  • Nema komentara