IJB - 64. Fat Batty i njen ritual

Moja sledeća stanica je bio Čikago. Još jedan od velikih gradova na istočnoj obali Amerike. Veoma lako i brzo sam pronašao mesto odakle mogu da nastavim svoje putovanje. U blizini je bilo leglo bajkera sa svim pratećim stvarima i ja u tom kvartu brzo nađoh smeštaj. Namera mi je bila da malo odmorim i još jednom se pripremim i sve proverim pre dugačkog puta koji me očekuje.

Bilo je sveže popodne. Naleteo sam na jedan bar ispred koga je bilo parkirano na stotine motora. Našao sam parking mesto za moj motor i ušao unutra. Bar je bio prepun, a dim od cigarete si mogao nožem da sečeš. Ni moćni klima uređaj nije uspevao da izbaci dim od stotine cigareta koje su u tom trenutku dimile u rukama ponosnih vlasnika. Prislonio sam se na šank i od zgodne sisate konobarice naručio pivo.

Moram reći da sam jako ponosan na sebe zato što sam veoma komunikativan, i ta moja osobina mi je često u životu olakšavala razne situacije. Tako je bilo i sada. Veoma brzo sam uspostavio komunikaciju sa jednim društvom za susednim stolom. Platio sam im turu pića i za mene se je odmah našla stolica.

Ubrzo smo sedeli zajedno, pili piće i srali o bajkerskim dogodovštinama. Kada sam im rekao da želim da proputujem ceo Route 66, malo su sa nevericom gledali u mene. Međutim kada sam im rekao da dolazim iz Evrope, i da nisam prešao toliki put da bih vozio motor samo jedan deo Routa, počeli su da mi veruju. Valjda ih je malo i prodrmala moja odlučnost u očima i ozbiljnost reči koje sam izgovorio. Tada jedan od momaka za stolom reče da njegov rođak treba sa nekim društvom ovih dana da krenu za Springfild i da bi ja mogao zajedno sa njima. Inače, Springfild je bio grad koji je sledeća stanica na mom proputovanju. Momci idu samo do Springfilda, ali meni je odgovaralo da makar mali deo puta imam neko društvo.

Dogovorili smo se da se sutra nađemo tu u baru i da će doći njegov rođak i onda ćemo se dogovoriti o svemu u vezi putovanja. Na rastanku, momci mi rekoše da obavezno moram da svratim u lokal koji je držala Fat Betty. Debela Beti je držala lokal u kome je prodavala ulja i maziva i, rekli su, svakom bajkeru koji kreće na vožnju Majkom svih puteva, daje neku kožnu ogrlicu, kao amajliju za sreću. Većina nas bajkera je jako sujeverna, naročito kada idu na dalek put, pa je ta amajlija koju daje Beti kao neki obavezan ritual. Ono što mi nisu rekli, je to da je Beti imala jedan hobi, a to je da je morala da se kresne sa svakim bajkerom koji prelazi ceo Route 66. Imala je jednu knjižicu u kojoj su bili potpisi svih bajkera koje je ona kresnula i poslala na put. Naravno, tu informaciju sam ja saznao tek kasnije, na putu za Springfild, od momaka sa kojima sam putovao.

Sutradan sam na osnovu uputstva momaka iz bara, brzo pronašao Betin lokal. Ušao sam unutra i ostao zatečen. Tu su se prodavala sva ulja i maziva. Kada kažem sva, onda mislim na sva ulja i maziva ovoga sveta. Od kreme za bebine guze, ulja za sunčanje, do mašinskog ulja za kamione i teške mašine. Iz zadnje prostorije se pojavi Fat Betty i pozdravi me. Ime joj je priličilo jer je bila zaista debela. Elegantno prepunjena, što bi rekli. Ja joj rekoh šta mi treba od ulja za motor i ona brzo stavi dve limenke ulja na pult.

- Šta vam još treba? – Upita me ona.

- Amajlija... – Rekoh tiho.

Pogledala me je pravo u oči. Nagnula se preko pulta i unela u lice. Gledala me je tako neko vreme kao da je proveravala da li je lažem ili ne. Beti je bila crnkinja niskog rasta i lepo buckasta. Onako kako to samo crnkinje mogu da budu. Imala je lepo okruglo lice, a sise i guzica su joj bile dva broja veće za njeno telo.

- Čime misliš da si zaslužio amajliju? – Upita me ona ponovo.

- Idem do Santa Monike.

- Čime.

- Motorom.

- Gde ti je motor?

- Evo ga tu ispred.

- Hajde da pogledam.

Izašli smo ispred lokala. Beti poče da se okreće oko mog motora i da ga zagleda sa svih strana. Izgledalo je kao da se razume u motore. Pipkala je, prelazila rukom preko kožnog sedišta, ogledala se u retrovizore i slično. Kao da je izvodila neki ritual na mom motoru pre putovanja.

- Ko još ide sa tobom? – Upita ona.

- Do Springfilda ide Ted sa nekim društvom, a posle ću sam, ako ne nađem nekoga.

- Upadaj momče. – Reče ona i lupi me rukom po leđima tako snažno da mi je cigareta ispala iz usta.

Ušli smo ponovo u lokal. Od tog trenutka Beti kao da je bila druga osoba. Odjednom je postala nekako veselija. Pričala je 200 na sat. Pola stvari koje mi je rekla od brzine nisam uspeo da razumem. Još kad sam joj rekao da dolazim iz Evrope, njeno oduševljenje se poveća. Ne znam iz koga razloga, ali je bilo tako.

- Idemo pozadi da ti dam amajliju.

Ušli smo u zadnju prostoriju.

- Vidi momče, sada ćemo da obavimo obred za sreću. Radićeš sve kako ti kažem da bi zaslužio amajliju i na kraju ćeš se upisati u knjigu. Tokom obreda ćeš samo ćutati i raditi što ti kažem. Nemoj slučajno da me prekidaš. Ukoliko odustaneš ili progovoriš tokom obreda, pratiće te baksuz i zla sreća celim putem. Da li si me razumeo?

Klimnuo sam glavom.

- Sedi ovde. – Reče ona i pokaza mi na neku stolicu koja je podsećala na one stolice iz berbernica.

- Jel mogu da pripalim? – Upitah je ja.

- Naravno, pripali i od ovog trenutka tišina... – Reče ona i stavi prst na usta pokazujući mi da ćutim.

Pripalio sam cigaretu i zavalio se u stolici. Beti iz jedne fioke izvadi jedan kožni lančić sa nekim drvenim medaljonom. Pretpostavio sam da je to amajlija. Međutim, ono što je sledilo, nisam mogao da zamislim ni u mojim najluđim snovima.

Beti je pustila neku tihu muziku i sve što je radila, radila je njihanjem svog debeljuškastog tela u ritmu muzike. Prišla je nekoj posudi i plešući tri puta spustila i umočila medaljon u neku tečnost. Onda mi je prišla i igrajući raskopčala košulju. Prebacila je medaljon preko moje glave i stavila mi ga oko vrata. Osetio sam hladnoću drvenog medaljona na grudima. Ona svojom šakom poklopi medaljon i protrlja ga tri puta o moja prsa.

Taman kada sam pomislio da je to to, i da je ceremonija gotova, ona se odmače od mene i poče da raskopčava svoju bluzu.

''Oho, ovo će biti interesantno'', pomislih i zavalih se još više u stolici.

Beti je sve vreme plesala ispred mene u ritmu muzike i lagano skidala deo po deo svoje garderobe. Kad je skinula košulju, okrenula mi je leđa i pokazala kako otkopčava brus. Zatim brus pade na zemlju. Beti se okrenu polako ka meni i ja ugledah najveće sise u svom životu. Poželeo sam u tom trenutku da ustanem sa stolice i ščepam te sisurde i zarijem zube u njih, ali sam se uzdržao i pustio da se njen šou nastavi...

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara