2:1 u Sarajevu
Bio je to kraj leta 2024. godine. Posle višečasovne vožnje konačno stižem u Sarajevo. Kasno je popodne i lagano stižem do smeštaja. Pomalo umoran od puta, ali me raduje odlazak pod topao tuš i prostran krevet samo za mene. U nastavku večeri se odmaram, proveravajući povremeno žutu aplikaciju. Lokalci, kao i svuda drugde, kada vide novo lice – pohrle mu. Uobičajena pitanja i odgovori, ništa specijalno. S druge strane, po prvi put sam bio sam u Sarajevu i šteta bi bilo potrošiti vreme samo na poslovne aktivnosti. Jedna utakmica ne bi bila loš izbor.
Upravo zbog toga, odlučujem da se napokon upoznam sa starim onlajn drugarom. Onim sa kojim sam se susreo upravo ovde. Ne znam zapravo ni kako smo pronašli jedan drugog te sada već davne 2018. godine, ali to je moć društvenih mreža. Naš susret je čekao podosta reklo bi se, pa smo rešili da to promenimo. Prevozom odlazim do Skenderije, prelazim lagano most na Miljacki i sada se već lagano penjem uzbrdo. Ah lepote li dok se penješ sarajevskim brdima i ostaješ bez daha. Moram priznati da mi je kondicija tad, uprkos povredi, bila na relativno dobrom nivou. Sada već tumaram manjim uličicama i pokušavam da nađem pravu adresu, u čemu i uspevam. Teren se ukazao predamnom.
Ulazim kod drugara i odmah krećemo sa laganom pričom, uz blagi pozitivni šok povodom konačnog upoznavanja. Najčešće se dešava da se ljudi koji se tako sretnu zapravo i nikada ne upoznaju uživo, ali eto izuzetka. I to pametno načinjenog. Razgovor je nastavljen lagano, a ubrzo nakon toga smo detaljnije ispitivali teren i pokušavali da sagledamo prednosti i nedostatke protivnika. Mislim da smo ipak akcenat stavili na prednosti. Kako smo nakon toga sedeli neposredno jedan pored drugoga, blizina je uradila svoje. Imajući u vidu da smo daleko pre ovog upoznavanja znali kakvim kvalitetima jedan i drugi raspolažemo, ustanovili smo da će teren biti jako tvrd, a utakmica napeta. Uzbuđenje je raslo, toliko da je postalo očigledno, i to naročito njegovo.
Presvukli smo se u naše dresove, specijalno dizajnirane za ovu utakmicu. Drugim rečima, naši dresovi su bili naša tela, bez odeće. Utakmica je sada zvanično počela. Želeli smo ovu prijateljsku utakmicu i upustili smo se u igru u kojoj smo dali svoj maksimum. Jedan od igrača klečao je na podu, dok je drugi bio zavaljen na trosedu. Iskren da budem, ne sećam se od uzbuđenja koji je od nas prvi bio, ali i potpuno je nevažno. Znate šta smo radili... (tako je, davali smo sve od sebe da pobedimo u ovom meču).
Osvetljenje na terenu je bilo odgovarajaće, tek toliko da možemo pratiti pokrete jedan drugome. Lopta je sada bila moja i pokušavao sam da izađem na kraj sa onim što je stajalo ispred mene. Istinski sam se trudio, a izazov koji je stajao ispred mene bio je izuzetno velik. Uprkos prevelikom zalogaju, verujem da sam na osnovu njegovih ekspresija briljirao u ovom delu ugre. U trenucima kada smo menjali ulogu, isto tako sam uživao kao u prethodnom slučaju. Dodatno me je palila činjenica da je on stariji od mene i da pred sobom na kolenima imam igrača sa verovatno ogromnim iskustvom. Verovao sam da me može podučiti raznim trikovima. Prvo poluvreme smo lagano privodili kraju, još uvek bez golova, kada me je pozvao da pređemo na drugi teren.
Taj teren mi je i dalje pred očima i ceo tok narednog polovremena. Često se tih trenutaka prisetim. Budući da smo bili potpuno fleksibilni po pitanju daljeg toka dešavanja i da nam je obojici odgovarala i jedna i druga pozicija, neko je morao prelomiti. To je ta prednost versatilnosti. Domaćin je bio zaista gostoprimljiv, ali to nije podrazumevalo i „primanje” druge vrste. Gost je birao i odlučio da će on biti taj koji će se naći u potčinjenom položaju. Mislim da je tome doprinela razlika u godinama i želja da se posle aktivnog moda posle dužeg vremena nađe u onom drugom. Klečanje na podu smo zamenili klečanjem na krevetu i nastavili još malo ono što smo započeli ranije, kada smo lagano prešli na drugo poluvreme, tj. ono konkretnije.
Sada je lopta bila kod njega, a ja sam mu bio okrenut leđima i nisam mogao da vidim šta se dešava. Zaštita je bila tu, moja odbrana je bila slaba, a na terenu je vladala dobra energija. Čak je i kamerom bio zabeležen ovaj deo utakmice. To znači da sam kasnije mogao detaljno da pogledam i analiziram prednosti i nedostatke moje igre. Volja je bila jaka, kao i nešto drugo. Uprkos veličini tog drugog, volja je nadjačala. Lagani i vešti pokreti, velika doza napetosti i eto ga, moja odbrana je probijena i on je svoj put prokrčio. Vremenom se igra zaplitala, poze su se menjale, a napetost je bila na vrhuncu. Lagano smo ulazili u završnicu ovog meča. Pri samom kraju uspeli smo obojica da zabijemo po jedan gol. Međutim, detaljnim pregledanjem napravljenog snimka utakmice zaključili smo da je igrač domaćeg terena uspeo da da još jedan gol. Negde na početku drugog poluvremena uspeo je da zatrese mrežu gostujućeg igrača, ali to nije bilo zanimljivo reći vam na početku drugog dela igre.
I da, iako su na terenu bila prisutna samo dva igrača, ovo je bila prava utakmica. Nemojte da vas sličnosti sa nekim drugim događajem nateraju da razmišljate o bilo čemu drugom osim o jednoj pravoj muškoj utakmici. Uprkos pariranju gostujućeg igrača tokom prvog poluvremena, dominacija domaćeg igrača je predodredila ishod utakmice. Rezultat je bio 2:1 u korist obojice.
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 1 Jun, 2026
- 3390 pregleda
Svaka čast ništa nije rečeno a sve rečeno 10tka
