Ispovest prevarenog muža (2): "I... šta kažeš? Ko te je bolje karao?"

Razgovor u kom sam predložio da njenog bivšeg jebača M. uvedemo i fizički u naš krevet, ostavio je za sobom jutro prepuno tišine koja je prosto zujala u ušima. Dok smo pili prvu kafu, nismo se gledali u oči. Ipak, vazduh je bio toliko naelektrisan da je i slučajan dodir rukom u prolazu bacao varnice. Sama činjenica da je ta suluda ideja izgovorena naglas značila je samo jedno – granica je pređena i povratka više nema.

Poziv je uputila ona. Gledao sam je dok drži telefon – ruka joj je blago drhtala, ali glas joj je bio neobično miran, dubok i siguran. M. je u početku bio zatečen, verovatno misleći da je u pitanju neka zakasnela osveta ili šala, ali kada je shvatio da je poziv stvaran i da iza njega stojim i ja, u njemu se probudio onaj stari, bahati lokalni moćnik koji ne odbija izazove. Pogotovo ne one koji hrane njegov ego.

Dogovor je pao za petak uveče, u vikendici van grada.

Kada su se farovi njegovog džipa konačno pojavili na mračnom prilazu, osetio sam kako mi se želudac steže u čvor, pomešan sa nekom divljom, grozničavom strujom uzbuđenja. M. je ušao sa onim svojim prepoznatljivim osmehom čoveka koji misli da drži sve konce u rukama. Doneo je flašu skupog pića, skinuo sako i odmerio moju ženu pogledom koji je proždirao. Ona je stajala u polumraku dnevne sobe, u uskoj crnoj haljini koja je naglašavala svaku oblinu, sa rumenilom na licu koje nije bilo od stida, već od iščekivanja.

Soba je ubrzo bila u potpunom mraku, izuzev prigušenog svetla iz kupatila koje je padalo tačno preko sredine širokog ležaja. Kada su se svetla ugasila, nestale su i društvene uloge. Ostala su samo tri tela i prećutni dogovor o nadmetanju koji je visio u vazduhu.

Prvi korak je bio njen. Dok smo obojica sedeli na ivicama kreveta, ona je preuzela kontrolu. Prišla je prvo njemu. Prva se spustila na kolena, a onda se zavalila u postelju, povlačeći ga dole.

Tek tada su stvari dobile pun smisao. Pričalo se da je M. u međuvremenu otvorio neku ronilačku školu, a u ovom trenutku je krenuo da radi ono što je očigledno tamo i uvežbavao. Zaronio je glavom i predano lizao njenu pičku. Pravi Ronilac. Stvarno je išao do dna, bez vazduha, kao pod vodom. Silovitim i dubokim pokretima jezika gurao je unutra, prodirući kroz vlažne usne, a onda se spustio još niže, do same ivice, i predano polizao i njenu drugu, tesnu rupu.

Moja žena ipak nije bila pasivna; uhvatila ga je čvrsto za kosu, diktirajući tempo i bukvalno određujući brzinu landaranja njegovog jezika po klitorisu. Kada bi ubrzala pokrete ruke, njegov jezik bi pratio tempo u stopu; kada bi ga zategla, on bi usporio, potpuno podređen njenom užitku. Gledao sam tog bahatog moćnika kako radi kao švajcarski sat pod njenim prstima. U svakom tom trzaju, u tom savršenom tajmingu bez ijedne izgovorene reči, videlo se da su nekada bili dobro uigran tim – telesna memorija je radila sama od sebe, podsećajući me na sve ono što su godinama krili od mene.

Nakon tog prvog kruga koji je pripao njegovom jeziku, atmosfera se promenila. Kada je došlo vreme za pravu smenu, raspored snaga se potpuno okrenuo. M. je bio prinuđen da se povuče u stranu i pređe u ulogu onoga ko gleda, dok sam ja preuzeo kontrolu nad njenim telom, vođen čistim adrenalinom i željom da pred svedokom dokažem čija je ona zapravo.

Međutim, niko od nas nije planirao da ostane samo na posmatranju. Prava eksplozija i potpuni gubitak kontrole nastali su onog trenutka kada smo se obojica našli ispred nje, spremni za istovremeni napad sa obe strane.

Dok je glavom bio zakopan među njenim nogama, desnom rukom je grozničavo i brzo oštrio svoj alat, pumpajući krv unutra i pripremajući ga za prvi, duboki ubod. Pod njegovim prstima ta njegova batina je rasla i bujala geometrijskom brzinom. Gledajući taj prizor u polumraku, ja u tom trenutku više nisam imao jasnu svest da li on u ruci drži mač, tešku oklagiju ili policijski pendrek, ali mi je u sekundi postalo kristalno jasno da moju ženu čeka jezivo duboka penetracija koja će joj pomeriti utrobu.

Tek u tom klinču, dok je klečala između nas pod prigušenim svetlom iz kupatila, počeo je onaj najbrutalniji teatar i ja sam tek tada prvi put izbliza dobro video njegov kurac. Bio je to ogroman mač, jezivo dug, masivan i potpuno, hirurški gladak, bez ijedne jedine dlačice na sebi ili oko korena. Pre nego što ga je uopšte uvukla unutra, prvo je laganim, sporim pokretima jezika ispitala kamenu čvrstinu te njegove kurčine u koju se u tom trenutku slila sva krv. Bio je vreo i crven, pulsirajući pred eksploziju, baš kao što je i M.-ovo lice gorelo od divljeg naboja i ega. Gledao sam sa par centimetara udaljenosti kako njene punjene, napućene usne mučno, ali proždrljivo obavijaju taj njegov užareni glavić, zatežući se oko njega. U tom trenutku, iz njegovih grudi se oteo težak, prigušen uzdah kojim je očajnički pokušavao da odloži eksploziju. M. je naglo zabacio glavu unazad i fiksirao pogled ka plafonu, jer mu je bilo kristalno jasno da će, ako samo na sekundu pogleda dole u nju i njene usne, svršiti za pet sekundi kao neki napaljeni tinejdžer drkadžija – a to je bio luksuz koji je u ovom duelu dve teške kategorije bio apsolutno nedopustiv.

Njegova drama i grčevita borba sa samim sobom postali su još veći kada se ona spustila niže i proždrljivo mu usisala jaja. Na moje potpuno iznenađenje, njegova muda su takođe bila hirurški čista, bez ijedne jedine dlačice. Gledajući kako mu predano i duboko uvlači ceo taj glatki komplet u usta, shvatila sam da ona ovde nije u situaciji kao kada meni liže jaja, pa da se povremeno zagrcne ili zastane zbog gutanja zalutale dlake. Ovde je sve klizilo savršeno i glatko. Taj ritual su očigledno davno i dobro savladali, a ta hirurška anatomija mu je služila samo da joj olakša posao i ubrza put do dna.

Tek nakon tog njegovog grčevitog lova za vazduhom, taj ogromni, neprirodno čisti alat nestao je u njenim ustima i njenom dubokom grlu. Uvlačila ga je do samog korena, dok su joj oči suzile od dubine, a koža oko njenih usana se rastezala pod naletom te dužine. Gledajući tu anatomiju i tu divlju glad u njenim očima, prostrujalo mi je kroz glavu da me uopšte nije čudilo što ga tako dobro pamti i nakon dve decenije. Taj prizor njegove glatke mašinerije koja joj puni usta bio je jeziv, ali me je mračna struja adrenalina naterala da ne trepnem.

Naspram te njegove hirurške čistote koja joj je nestajala u grlu, stajala je moja teška, prirodna muška batina, tamnija od njegove kože, sa nabreklim, debelim venama koje su se spiralno obavijale oko stabla i širokim, gnevnim glavićem koji je pulsirao od adrenalina. Bio je to sirov, dlakav i masivan kontrast njegovoj hirurškoj čistoti; pravi, teški buzdovan spreman da podseti moju ženu čije je vlasništvo.

A između ta dva ukrštena sečiva, stajalo je svetilište oko kojeg smo se krvili. Moja žena je dole bila savršeno sređena. Na njenoj beloj puti stajala je samo uredna, vrlo tanka crna linija – savršen, precizan putokaz koji je sekao Venerin breg, postavljen tako da se u tom mraku i ludilu ni pod razno ne promaši cilj.

Tek tada, u tom apsolutnom mraku i ludilu, granice su potpuno nestale i usledio je istovremeni juriš. M. se postavio napred, zavaljen na leđa, a njegova dugačka, glatka mašinerija je pod naletom njene vlažnosti skliznula pravo u pičku dok ga je jahala, puneći je do samog kraja. U istom sekundu, ja sam se privukao sa leđa. Prislonio sam svoj teški, dlakavi buzdovan na njen tesni, vreli anus koji je Ronilac do maločas pripremao jezikom, i uz težak muški potisak provalio unutra.

Bio je to brutalan, sirov klinč duple penetracije koji ju je potpuno razapinjao. Gledao sam preko njenog ramena kako se naša doi masivna mača susreću duboko u njenoj utrobi, udarajući jedan o drugi kroz tanke unutrašnje zidove njenog tela. Moja žena je bila uhvaćena u unakrsnu vatru, zarobljena između mog divljeg besa sa leđa i njegovog nadmenog ega sprijeda. Svaki moj silovit udarac otpozadi gurao je njeno telo pravo na M.-ov glavić, dok ju je on svojim naletima sabijao nazad na moju batinu. Nije imala gde da se skloni – bila je živi most preko kojeg smo se nas dvojica krvili.

U jednom trenutku, Ronilac je podigao glavu, otvarajući usta kao da je kroz taj ropac hteo nešto prkosno da mi kaže, ali ga je u sekundi njena ogromna sisa bukvalno ošamarila. Njena bradavica, koja se divlje njihala pod silinom i brzini mojih uboda sa leđa, uletela mu je pravo u usta i ućutkala ga. Umesto reči, iz njega je izbilo samo prigušeno mumlanje dok je sisao njeno nabreklo meso, sveden na ulogu nemog primaoca.

I baš u tom trenutku, dok je bila razapeta i stisnuta između nas, njeno ludilo je probilo sve kočnice. Izgubivši potpuno svest o vremenu i prostoru, verbalno je ubrzala ritam, počevši histerično i divlje da ponavlja u polumraku: „JEBI, JEBI, JEBIIIIIIII, JEBIIIIII...“ Taj njen vreli, grozničavi ropac odjeknuo je sobom kao naredba, ali u tom haosu tela, zvukova i unakrsnog kretanja, ni ja ni M. nismo znali na koga zapravo misli. Ta neizvesnost je u sekundi zapalila naš muški ego, pa smo, vođeni čistim besom i ljubomorom, obojica u istom trenu pojačali ritam do samog kraja, udarajući u nju nemilosrdno i duplo brže, svako sa svoje strane, pokušavajući da taj krik prisvoji samo za sebe.

Sve ono što je moja žena dve decenije gutala, prećutkivala i skrivala u sebi, sada je izlazilo napolje u vrelim, nekontrolisanim kricima bolnog užitka, odjekujući kroz mračnu noć van zidova kuće. Prava je sreća što je vikendica bila dovoljno udaljena i potpuno usamljena, jer da se ovaj susret desio negde u našem gradskom kvartu, u nekoj od onih zgrada sa tankim zidovima, njeni krici bi garantovano probudili pola komšiluka, a sve one dežurne i nedojebane komšinice bi preživele trajnu životnu traumu slušajući to ludilo – i klele sudbinu što nisu na njenom mestu.

Svaki pokret je postao stvar prestiža: ko će je jače privući, ko će dublje ući, čiji će dodir naterati njeno telo da se više izvuče i prkosi onom drugom. Soba je odjekivala vrelim, ritmičnim zvucima – udaranjem naših jaja po njenoj guzici, dok su se naši pokreti preplitali u pokušaju da jedan drugog izbacimo iz takta. A ona... ona je jedva hvatala vazduh pod naletima te dvostruke energije.

To nadmetanje je podiglo temperaturu do tačke pucanja. Bilo je to pitanje ponosa – ko će je naterati da prva izgovori njegovo ime.

Niko od nas privatno nije imao nameru da se povuče u tišini, niti da sakrije svoj trag. M. je završio prvi, silovito, držeći je jednom rukom za vrat dok je drugom grubo pritiskao njenu desnu dojku. Izlio je sve iz sebe direktno preko njenih ogromnih grudi i vrata, ostavljajući jasan, beo trag svog trijumfa preko njene kože, želeći taj prizor kao potvrdu da je ponovo ostavio svoj pečat.

Samo nekoliko sekundi kasnije, usledio je moj odgovor. Nisam dozvolio da njegova reč bude poslednja. Privukao sam je bliže sebi, obuhvatio njene teške sise obema rukama, spajajući ih, i završio silovito, zalivajući joj lice, usne i ceo dekolte. Tragovi našeg nadmetanja pomešali su se na njenom telu, klizeći niz njenu kožu i ostavljajući je potpuno obeleženu tom dvostrukom muškom energijom.

A onda, dok sam još uvek drhtao od svršenja, ona je polako podigla glavu. Pogledala me je pravo u oči, otvorila usne i svojom rukom uzela moju kitu, stavila je u usta i polako, do kraja posisala i poslednju kap sperme sa mog glavića, stavljajući jasnu tačku na ovaj dvoboj. Moja reč je bila poslednja.

Ona je ostala da leži tako, zatvorenih očiju, teško dišući sa tim belim dokazima našeg rivalstva svuda po sebi. M. je otišao pre svitanja. Nije više bilo onog njegovog nadmenog osmeha s početka večeri; izašao je nekako tiho, sa prećutnim respektom u očima, svestan da je u ovoj igri zapravo bio samo naš instrument.

Jutro posle donelo je tišinu koja je prosto zujala u umiha. Na stolu je stajala ona dopola ispijena flaša skupog pića koju je M. doneo, kao jedini materijalni dokaz da sve ono što se dogodilo nije bio samo plod moje uvrnute mašte.

Probudio sam se dok je prva jutarnja svetlost tek počela stidljivo da se probija kroz proreze na roletnama. Ležao sam nepomično u krevetu, rastežući se polako nakon onog brutalnog, napornog muškog rada koji mi je izlomio svaki mišić na telu. Krevet pored mene je bio prazan i izgužvan. Kroz odškrinuta vrata spavaće sobe, iz kuhinje je dopirao prepoznatljiv, jak miris sveže skuvane kafe, a odmah zatim i prigušen, tih zvuk njenog glasa preko telefona. Pričala je sa Gocom, svojom najboljom drugaricom.

Zadržao sam dah, rastegnut na jastuku, i pretvorio se u uho. Čuo sam tihi zveket šoljice o tacnu, a onda njen glas koji je zvučao neverovatno čisto i rasterećeno, bez ijedne jedine trunke krivice:

„Goco... desilo se. Sve je završeno... Ma ne, slušaj me, niko nikog nije ubio. Bili smo u vikendici, obojica su bili tu... Da, i M. i on. Goco, ja ne mogu da ti opišem to ludilo. Razapeli su me, ostala sam bez vazduha. M. je navalio dok me je muž zakucavao sa leđa. M. je ipak potrošena priča iz mladosti. Znaš li šta sam uradila na kraju? Kad su obojica svršili po meni, ja sam pred M.-om uzela kurčinu svog muža u usta i posisala ga do zadnje kapi. Tek jutros sam se, Goco, prvi put posle dvadeset godina probudila mirna. Prošlost više ne postoji.“

Sa druge strane žice, čuo se nerazgovetan Gocin glas. Nešto je pitala. Usledio je i suprugin odgovor.

„Pa pazi... u formi je. A ako si baš toliko zagorela, pozvaćemo te u vikendicu drugi put, ali samo da znaš – muža ti ne dam... A ako ti je frka i baš hoćeš da ga primiš - neka te onda Ronilac kara.Organizovaćemo se..“

Čuo sam kako žena uzdiše, spuštajući telefon na sto sa poluosmehom.

Sedela je za stolom, držeći šoljicu kafe obema rukama. Na njenoj koži, pod jutarnjim suncem, još uvek su se nazirale blede konture sinoćnjih divljih stasavanja, ali joj je lice bilo savršeno mirno.

Seo sam na ivicu stola prekoputa nje. Pogledala me je pravo u oči, polako i svesno, a ja sam prešao prstima preko njenog još toplog dekoltea, pa tiho, hrapavim glasom šapnuo ono jedino pitanje koje je nakon svega ostalo:

“I... šta kažeš? Ko te je bolje karao?”