Noć koja se nije dogodila

Prvi deo: Večera i piće

Bio je to običan službeni put. Konferencija u Beogradu, dvodnevni seminar o prodajnim strategijama — ništa što nisam već milion puta radio. Sa mnom je bio Marko, kolega iz drugog tima. Poznavali smo se površno, pozdravljali na hodnicima, razmenjivali par reči na sastancima. Nisam mu pridavao previše pažnje. Sve do te večeri.

Posle prvog dana, ekipa je krenula u restoran. Pili smo, smejali se, pričali gluposti. Vino je teklo, a onda je neko predložio rakiju. I tako, sat vremena kasnije, glave su nam bile teške, a granice već odavno zamagljene.

Marko je sedeo pored mene. Primetio sam to ranije — kako mu košulja zategne na ramenima kad se nasmeje, kako prevlači rukom kroz kosu dok sluša kolege. Normalne stvari koje čovek primeti, ali ne obraća pažnju. Te večeri, međutim, svaki njegov pokret privlačio je moj pogled.

Svetlost sveća u restoranu bacala je meke senke na njegovo lice. Kada je podigao čašu, video sam mu zglob, tanke vene ispod kože. Nešto mi je protutnjalo u stomaku. Pomislio sam da je od rakije.

— Drugi krug? — upitao je, smešeći se na onaj opušteni, pijani način koji ruši barijere.

— Zašto da ne — rekao sam i osetio kako mi glas zvuči niže, dublje nego inače.

Drugi deo: Put do hotela

Ostali su otišli ranije. Neko je imao sastanak ujutru, neko je bio umoran. Ostali smo samo nas dvojica, naslonjeni na šank, sa još dve rakije ispred nas.

— Znaš, čudno je — rekao je, vrteći čašu u ruci. — Radimo u istoj firmi već dve godine, a nikad nismo ovako pričali.

— Ima vremena — odgovorio sam, iako sam znao da to nije istina. Uvek ima vremena, ali nikad ne uhvatiš trenutak.

Platili smo i krenuli. Spolja je padala sitna kiša, ona letnja koja ne hladi, samo vlaži. Hodali smo pored jedan drugog, ramena gotovo dodirujući. Osetio sam njegov miris — kolonjsku vodu pomešanu sa znojem, duvanom i alkoholom. Nije bio odvratan. Bio je muški, topao, ljudski.

— Mrzim ova poslovna putovanja — rekao je iznenada. — Uvek se osećam kao da sam u nekom akvarijumu. Gledaš ljude, pričaš, ali nisi stvarno tu.

— A sada? — upitao sam, ne znajući zašto.

Zastao je. Okrenuo se prema meni. Kiša mu je kvasila kosu, a ulična svetlost bacala čudne senke.

— Sada sam tu — rekao je tiho.

Treći deo: Hotelska soba

U liftu smo ćutali. Brojevi su se smenjivali na displeju, a vazduh je bio gust, zasićen napetošću. On je stajao pored mene, gledajući u svoje cipele. Ja sam zurio u njegov odraz u ogledalu. Video sam kako diše, kako mu se grudni koš polako podiže i spušta.

Vrata lifta su se otvorila. Hodnik je bio pust, tepih je prigušivao korake. Stajao je ispred svojih vrata, vadio karticu, tresao rukom.

— Prokleta stvar — promrmljao je.

Približio sam se.

— Daj da probam.

Uzeo sam karticu od njega. Naši prsti su se dodirnuli i on je zadrhtao. Osetio sam to u vrhovima svojih prstiju. Trebalo je samo sekund, ali u tom dodiru bilo je više elektriciteta nego u čitavoj večeri.

Kartica je prošla. Zeleno svetlo.

— Hvala — rekao je, a glas mu se presekao.

Gurnuo je vrata, ali se okrenuo pre nego što je ušao. Gledao me je tamnim očima, a u njima je bilo nešto što nisam znao da imenujem. Pitanje Ili odgovor.

— Hočeš da uđeš— rekao je. — Ali...

Nije završio rečenicu.

Ušao sam.

Četvrti deo: Prvi dodir

Soba je bila tipična hotelska: braon tapete, krevet prekriven belim prekrivačem, televizor koji niko ne gleda. Zavese su bile navučene, samo mala lampa kraj kreveta bacala je žućkastu svetlost.

Stajao sam nasred sobe, a on je stajao pored vrata, kao da čeka znak. Okrenuo sam se prema njemu.

— Marko...

Nije mi dozvolio da završim. Prišao mi je u tri koraka, tako brzo da nisam stigao ni da reagujem. Njegova ruka je našla moj vrat, topla, čvrsta. Prsti su mi se uvukli u kosu na potiljku. I poljubio me je.

Taj poljubac nije bio nežan. Bio je vlažan, pomalo nespretan, sa ukusom rakije i cigareta. Gurnuo je jezik u moja usta dok mi je drugom rukom obavio struk i privukao me uz njega. Osetio sam njegov erekciju kroz pantalone, tvrdu, očajnu. Moja je isto reagovala.

Odgovorio sam mu istom snagom. Ruke su mi našle njegova leđa, uvučene pod košulju, osetivši vrelinu kože i znoj između lopatica. Žurili smo, kao da se plašimo da će neko upasti, kao da će nam neko oduzeti ovaj trenutak.

Poljubac se prekinuo kad je on uzdahnuo i spustio usne na moj vrat. Grizao me je, lizao, ostavljao tragove. Zabacio sam glavu unazad i zatvorio oči. Sve je mirisalo na njega — na znoj, na piće, na želju.

— Želim da ti pušim — rekao sam.

Reči su izašle pre nego što sam ih promislio. Ali to je bila istina. Želeo sam to otkako je ušao u lift, otkako je njegovo rame dotaklo moje na kiši.

On je zastao, pogledao me u oči. U polumraku sobe njegove zenice su bile ogromne, crne. Dah mu je bio ubrzan.

— Da li si siguran? — upitao je šapatom, kao da se plaši odgovora.

Umesto odgovora, kleknuo sam pred njega.

Peti deo: Oralno

Pod hotelske sobe bio je tvrd, tepih je mirisao na deterdžent za hemijsko čišćenje. Nije me bilo briga. Kleknuo sam između njegovih nogu i podigao pogled prema njemu. On je gledao dole, ruke uz telo, grčevito stežući pesnice.

Polako sam otkopčao njegove pantalone. Dugme je popustilo lako, rajsferšlus je škripnuo. Ispod je nosio crne bokserice — već smočene na vrhu, gde je vrh njegovog kurca probijao tkaninu.

Povukao sam ih dole.

Miris je udario prvi — miris muškarca, nagomilane želje, malo slan, malo zemljan. Njegov kurac je stajao uspravno, debeo, sa glatkom glavom koja je sjajila u svetlosti lampe. Nisam gubio vreme.

Nagnuo sam se i otvorio usta.

Prvi dodir jezika o njegovu glavu — bio je mek, topao, slan na način koji je pokrenuo nešto duboko u meni. Čuo sam kako je zaškrgutao zubima, čuo njegov trzaj, instinktivni pokret kukovima napred.

Uzeo sam ga u usta.

Nije lako opisati osećaj. Težina njegovog kurca na jeziku, miris i ukus koji ispunjavaju nos i usta, zvukovi koje ispušta — stenjanje, uzdasi, prokletstva na dah. Klizio sam glavom gore-dole, prvo polako, kušajući, izazivajući. On je poludeo.

Njegova ruka je našla moju kosu. Ne grubo, ali čvrsto, usmeravajući ritam. Ubrzao sam, uzimajući dublje, osećajući kako mu se kurac penje ka grlu. Pritisnuo sam mu bedra, šireći ga, dok sam ga uzimao do korena.

— Jebote... — promrmljao je iznad mene.

Ispustio sam ga iz usta na trenutak, samo da bih liznuo niz osovinu, pa dole, do njegovih testisa, oblizao ih, uvukao jedan u usta.

Drhtao je.

— Dosta — rekao je iznenada, povlačeći me za kosu. — Dosta, hoću da te jebem.

Šesti deo: Seks

Otrgao sam se od njega, ustao, i skinuo košulju preko glave. On je isto radio, trzajući dugmad u žurbi. Bacili smo odeću na pod, jedno preko drugog, kao neku nemarnu gomilu dokaza.

Legao sam na krevet na leđa, glava na jastuku, gledajući ga kako stoji iznad mene. Gole kože u mutnoj svetlosti lampe. Njegovo telo je bilo vitko, ali čvrsto, sa linijom dlake koja se spuštala niz stomak i nestajala u gustoj kovrdžavoj svodini.

— Imaš li kondom? — upitao sam.

On je krenuo ka kupatilu i vratio se sa malom tubom — lubrikanta i več navučen kondom. Bacio ga je kraj mene i legao pored, podigavši kukovima da ga uzmem.

Namazao sam prste, posegao iza sebe. Osećaj hladnog gela na vreloj koži. Uvukao sam jedan prst, pa dva, otvarajući se, pripremajući se.

Gledao me je. Njegove oči su bile u mraku sjajne, fokusirane na moj pokret.

— Daj meni — rekao je i uzeo tubu iz moje ruke. Namačio je svoj kurac, polako, gledajući me u oči.

Onda je legao na mene.

Njegova težina je bila topla, stvarna. Osetio sam vrh njegovog kurca na svom ulazu, lagan pritisak, Može?

— Uđi — šapnuo sam.

Ušao je.

Spojeni smo bili na trenutak, nepomično. Osetio sam pulsiranje, njegovo i svoje, kako se pretapa u jedan ritam. Zatim je krenuo.

Prvih nekoliko pokreta su bili spori, duboki, kao istraživanje. Kukovi su mu se uvlačili i izvlačili, a svaki put kada je ulazio do kraja, osećao sam kako ispunjava svaki deo mene. Dah mi je zastajao. Ruke su mi pronašle njegova leđa, ogrebale kožu.

— Brže — izdahnuo sam.

I on je ubrzao. Više nije bilo nežnosti, samo sirova, životinjska potreba. Udarao je u mene, dublje, jače, sve dok krevet nije počeo da škripi u ritmu. Njegov dah mi je oblepljivao vrat, reči koje nisu imale smisla — psovke, moje ime, nešto o tome kako sam dobar.

Podigao sam noge i obavio ih oko njegovog struka, otvarajući se još više. On je zarivao, a ja sam uzvraćao pokretima kukova, susrećući svaki njegov udar.

Osećaj je bio kao eksplozija. Sva napetost večeri, sve to što smo odlagali godinama — izlilo se u svaki dodir, svaki ritmički udar. Osetio sam kako se penjem ka ivici, kako se sve steže unutar mene.

— Jebi me — rekao sam. — Svrši u meni.

To je bilo dovoljno. Njegovo telo se ukočilo, uzvik je prerezao vazduh, i osetio sam vrelinu kako se razliva u meni. Svršio je. Još nekoliko trzaja, i ja sam eksplodirao — sperma mi je prskala po stomaku, po njegovom stomaku, po krevetu.

Sedmi deo: Posle

Pao je na mene, težak i vlažan od znoja. Ležali smo tako, u neredu posteljine, u mirisu tela i seksa. Njegov kurac je još bio u meni, ali mek, popustljiv. Nisam hteo da se pomerim.

Posle nekoliko minuta, izvukao se. Okrenuo se na leđa pored mene, gledao u plafon. Disao je teško.

Okrenuo sam se ka njemu i pritisnuo usne na njegovo rame. Poljubac, lagan, pitom. On je skrenuo pogled, a onda me pogledao i nasmešio se — onaj isti smešak sa šanka, ali sada umorniji, intimniji.

Spustio sam glavu na njegove grudi, slušao otkucaje srca. On je prešao rukom niz moju kičmu, ostavljajući vruć trag.

— Ne mogu da verujem da se ovo desilo — rekao je tiho.

— Znam — odgovorio sam, i dodao: — Ali desilo se.

Ležali smo tako, u sopstvenoj spermi i znoju, a ja sam ga ponovo poljubio. Usne su mu bile mekane, umorne. Ljubili smo se kao da se nismo upravo grubo jebali — lagano, istražujući, sada kada nije bilo žurbe.

Zaspao sam u njegovom zagrljaju, glava na njegovom ramenu, sa mirisom njegove kože u nosu.

Osmi deo: Sledeće jutro

Probudilo me svetlo kroz prorez u zavesi. Telefon je zvonio. Alarm.

Okrenuo sam se i video ga pored mene, već budnog, sa rukom pod glavom. Gledao je u plafon.

— Dobro jutro — rekao sam, promuklo.

— Jutro — odgovorio je i ustao. Bez osmeha, bez nežnosti. Samo je ustao i krenuo u kupatilo.

Čuo sam vodu. Ustao sam, obukao pantalone, potražio košulju. Na podu je bila njegova, gužvana i smrdljiva po piću. Obukao sam je, onako prljavu.

Kad je izašao, bio je kao nov. Ispeglana košulja, kosa zalisana, miris kolonjske vode.

— Imamo sastanak za sat, spremi se — rekao je glasom koji nije imao veze sa prošlom noći.

Otišao sam do sobe, istuširao sam se, obukao sam se skockao i izašao.

Na hodniku, ogledalo pored lifta. Gledali smo jedno drugo u njemu. Nismo se dodirivali.

— Vidimo se na sastanku — rekao je i ušao u lift pre mene.

Ostao sam sam, sa modricama na vratu, sa osmehom koji nisam mogao da sakrijem.

I tako smo proveli dan. Razmenjivali beleške, pili kafu, diskutovali o grafikonima prodaje. Niko nije primetio ništa. Kao da se ništa nije desilo.

Ali ja sam osećao njegov miris na svojoj koži, znajući da će sutra biti opet samo kolege u hodniku.

I to je bilo u redu.

Jer te noći — spolja niko ne zna. A nama je dovoljno što je stvarna.