Reziser iz senke
Poglavlje 1 – Seme razvrata (Istinita hronika)
Sve je počelo jednim mojim predlogom koji je zvučao kao ludost, ali je u meni otvorio ambis koji više niko nije mogao da zatvori. Gledao sam moju Mirjanu, tih 165 centimetara čiste, crne vatre, i rekao joj: „Trebalo bi da nađeš nekoga, da probaš kako je to sa strane.“ Mirjana je negodovala, branila se moralom i našim godinama, ali seme je bilo posejano.
Nedelju dana kasnije, sedeo sam sa mojim najboljim prijateljem. Miloš. Mlad, drzak, predator. „Zavedi je, Milošu“, rekao sam mu direktno. „Počni polako. Dolazi kod nas na kafu češće.“ Miloš se nasmejao i prihvatio igru.
Počelo je suptilno. Miloš je počeo da dolazi na kafu, a ja sam posmatrao kako se njih dvoje „pripitomljavaju“. Videli su se bez mog znanja prvi put, pa drugi... Mirjana je ćutala, misleći da ja ništa ne sumnjam. Tek posle trećeg izlaska, kada se u njoj prelomio onaj poslednji gram otpora, priznala mi je: „Zorane, Miloš mi se nabacuje... izašla sam sa njim na piće.“ Glumio sam iznenađenje, dok mi je unutra sve ključalo od uzbuđenja. Podržao sam je, gurao je dalje u njegov zagrljaj.
Nakon par susreta, Mirjana je prvi put sama otišla kod njega u stan. Vratila se onako kako sam zamišljao – tiha, obeležena, sa onim staklastim pogledom koji je govorio da je tamo, u Miloševim rukama, postala neka druga žena.
Igra je postajala sve drskija. Više se nisu krili samo kod njega. Počeli su da koriste našu kuću, tu kod njenih roditelja, pod mojim krovom. Scena bi uvek bila ista: Miloš bi došao, a Mirjana bi mi mirno rekla: „Zorane, on dolazi. Sačekaj napolju.“ I ja sam čekao. Sedeo bih ispred sopstvene kuće, pušio i gledao u prozore naše spavaće sobe, znajući tačno šta joj u tom trenutku radi na našem krevetu. Čekao sam njen znak, poruku da su završili, da bi ušao i osetio miris njihovog razvrata u vazduhu.
Vrhunac te bolesne igre desio se tek oko desetog puta. Tada je Mirjana već potpuno izgubila svaki sram. Spremala se pred mojim očima. Obukla je samo onaj crni mantil, a ja sam znao, jer sam je gledao dok se obuvala, da ispod nema apsolutno ništa. Samo gola koža spremna za tuđe ruke.
„Ja ću te odvesti“, rekao sam joj.
Vozio sam je kroz grad, moju ženu, majku mog deteta, dok je ona sedela na suvozačevom mestu gola ispod tankog platna, vlažna od same pomisli na ono što je čeka. Ostavio sam je ispred Miloševe zgrade i gledao je kako odlazi. To nije bio odlazak kod prijatelja – to je bio odlazak žrtve svom dželatu, a ja sam bio taj koji joj je otvorio vrata.
Kada se te večeri vratila, mirisala je na njega jače nego ikada. „Sve mi je radio, Zorane“, šapnula je. „Naterao me je da kleknem čim sam ušla... i nisam ustajala satima.“
Uzeo sam je tu, u hodniku, punu njegovih sokova. To je bio trenutak kada je naš brak prestao da bude običan, a postao hram naše zajedničke perverzije.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 4 Maj, 2026
- 2390 pregleda
Bravo i ja sam moju tako stimulisao. Ona mi se požali da je neko muva, a ja je podstičem da nastavi igru, da ga uzbuđuje, završavalo se samo na ljubljenju, vatanju petingu, bar ona tako kaže...
Uf bravo svaka vam cast super prica