Igra ogledala 2
Idućeg jutra, za doručkom, ne progovorismo ni reč.
Svako je gledao svoj tanjir, ispred sebe, u komade naseckanog voća, imala sam utisak da je svaka kriška koju žvaćem natopljena pelinom, preovladavala mi je gorčina u ustima, pekla mi jednjak pa opet nastavljala sam da žvaćem.
I gutam.
Ne sećam se ni kako sam zaspala, samo znam da sam četvoronoške dopuzala do drugog kraja kuće, a onda hitrim korakom počela da trčim ne bih li se što pre vratila u spavaću sobu. Umih se na brzinu, trljala sam znoj sa lica, iako je bilo prohladno, oblivao me je, iznova, drhtala sam od straha da su me videli i od sumanute potrebe za borbom, u njenoj kući, na njenoj teritoriji, tako nesebično mu se predala ili se on predao njoj, ko se tu više predavao, nisam mogla ni da pojmim, sve i da sam želela, nisam više imala kapaciteta da se nosim sa bilo čime, samo legoh ponovo u krevet, zatvorih oči u nadi da ću zaspati, ali nisam, ponovo sam čula kako ulazi u sobu, kako spušta telefon na noćni stočić pored, kako skida sa sebe majicu koju mu je grizla i žvakala dok je sumanuto ulazio u nju, dok ju je probijao i nasladjivao se njenim stenjanjem, moje mu je bilo zamorno, mrsko, njeno ga je dovodilo do bolne čvrstine, do napaljenosti koja je prkosila svemu što sam do tog trenutka znala.
Pravila sam se da spavam, legao je pored, okrenuo se na stranu i zaspao s lakoćom, nije sprao njene mirise sa sebe, i dalje je mirisao na nju, na parfem koji nisam mogla da dokučim, na mnoštvo njenih sokova koje je imao na prstima, ispod noktiju, na usnama i bradi, stomaku i svuda gde je došao u dodir s njom, mokrom i raspomamljenom, onakvom kakva mi je u sećanju ostala. Zaspah pred zoru i ustadoh nevoljno. Nije bio problem glumiti pred njim, takve situacije bile su i više nego poznate, čak smo postali potpuno sinhronizovani, izostajale bi i moje facijalne ekspresije, niko više nije mogao prozreti da je sve laž, očito, ni nas dvoje.
Podigoh glavu, njen muž poče da nazdravlja za početak lepog dana, u planu mu je da nam pokaže imanje, njegove vinograde, burad, pokloniće nam i flašu vina koje oni lično prave, za svoje potrebe, zahvalih se u sebi, ne, hvala, videla sam dovoljno, draže bi mi bilo da samo ćutite, no, govorio je, naširoko, kako se moj muž samo smejao, širio ruke, najednom postadoše veliki prijatelji, na njeno opšte zadovoljstvo, da, govorila je i ona, ukus našeg vina se pamti, itekako, sasvim sam siguran u to, govorio je moj muž.
Ta mala predstava potrajala je još neko vreme, zatim se svi premestismo na terasu, na trem sa kojeg mi se ponovo pruži pogled na kućicu, sada sam je videla bolje, bila je to naizgled mala kućica, izgradjena od drveta, u njoj se, po njegovim rečima, nalazila burad, u dodatnim prostorijama bili su smešteni ležajevi za radnike tokom sezone, tokom berbe i po mojoj proceni, ta kuća imala je više namena o kojima on ili ništa nije znao ili mu je ona bila samo suvenir, samo pokretna slika koju je razvijao pred tim poslovnim partnerima, pomislih u trenu da sam i ja samo pokretna slika, da mi je osnovna uloga da samo otvaram usta, da kao osoba ne postojim, da ne postoji vrednost koju je potrebno da opravdam, da sam samo figura - figura kojoj je potrebno oblikovanje nekih drugih, tudjih, ruku ne bi li se, na trenutak, osetila živom. Ta misao potraja u mojoj glavi, postadoh obuzeta njome, na momente me je napuštala, a onda se vraćala spremnija nego ranije da me potpuno dokusuri.
Krenuli smo ka kući, u koloni, jedno za drugim, probijali se kroz gustinu vinograda, učini mi se da je gušći nego sinoć, sada primetih bolje sitne naznake grozdova, račvali su se, ukrštali medjusobno, ispuniše dupke čitav jedan red. Na samom pragu kuće, vrata su i dalje bila širom otvorena, udjosmo unutra, stade da pokazuje gde se šta nalazi, prvo da pogledate ovo, reče, te nas prstom usmeri ka jednim vratima, muž podje prvi, ona mi propusti mesto, provukoh se ispred i krenuh za njim, bila je to ista ona prostorija, poprište njihovog spajanja, imala je dva dušeka po sredini, veliki orman, mali, okrugli mesingani sto tik do prozora koji je bio malo izmaknut, na njemu je bila nagužena sinoć, pomislih, tu je tako jako ulazio u nju, vratiše mi se slike kao bumerang, najednom piruete njihovih golih tela počeše da skaču predamnom, da me nose, da me prožimaju, kako je samo silno ulazio u nju, oslanjajući se rukom na taj orman, isti taj na kojem se i danas naslanja, dok sluša anegdote sa berbi grožđa, kao da nikada ranije nisu bili tu, njih dvoje razgledaju naokolo sa vidnom radoznalošću, kao da su želeli da se uvere da su sve tragove uspešno uklonili pre nego što su se vratili u svoje primarne oblike, ne dopuštajući strasti da ih razotkrije, čak nisu ni stajali jedno pored drugog, ona je stajala kod prozora, gledala me je sa osmehom, dodirnu me po ramenu i krenusmo dalje, nas dve napred dok su muškarci iza nas razgovorali o tome koliko je potrebno da vino odleži nakon fermentacije.
Kasnije tog dana, uhvatih sebe u nastojanju da mužu ugodim umesto da mu u prvi mah serviram ono što sam videla, vodjena nekom nevidljivom silom, sve više sam mu udovoljavala, približih mu šolju espresa da ne mora da protegne ruku, dodah mu šećer, ustadoh da mu donesem čašu vode, nisam imala svesnu predstavu šta radim, samo sam išla osećajem da je tako ispravno, gurajući glavu u pesak kao da sam noj, a ne ljudsko biće, pa ipak, na pomen večere koju su organizovali nama u čast, a koja je trebalo da se održi u obližnjem restoranu, odlučno odmahnuh glavom, na opšte zaprepašćenje.
"Mislili smo da vam je ugodno u našem društvu." - obrati mi se muškarac, toliko sam bila okupirana drugim stvarima da sam tek tada i zapamtila kako se zove - Pjetro. Žena ga oslovi po imenu, pretičući me u odgovoru.
"Pjetro, možda je umorna, nismo im dopustili ni da predahnu kako treba." - reče, gledajući u mene sa istim osmehom na licu za koji bi, samo vešti poznavalac čitave situacije, mogao reći da je perfidan, svi ostali bi rekli da je u pitanju vrlo pitko biće.
"Govori u svoje ime, draga, na večeri možemo da odmorimo." - odvrati joj on, vodili su dijalog u prisustvu mene i muža, ali se činilo kao da su potpuno sami, kao da komuniciraju o nama, iza naših ledja, nakašljah se.
"Daleko od toga, zaista, samo sam želela da večera bude u nešto intimnijoj atmosferi, znate, prija mi boravak u prirodi i u tišini." - rekoh u svoju odbranu, ne gledajući u muža, na njegovom licu bih mogla da pročitam nešto poput, samo ućuti, uvaljuješ me u neprijatnu situaciju, no, popravih stvari, Pjetro se ozari, šireći ruke.
"Oh, pa i taj restoran je u blizini, obrastao u korov, ako mene pitate, drži ga moj prijatelj, taj se ne odriče ničega što je rustično i prirodno, verujte na reč, tamo je kao da ste pokvarili vremeplov, ničega nema osim rustike, vama bi se, sasvim sam siguran, tamo veoma dopalo." - reče mi u jednom dahu, a ja progutah knedlu, razmislih bolje, biće da ste u pravu, volela bih to da vidim, rekoh, nazdravismo u to ime, pogledah u muža, gledao je u nju, kucnuh čašu jače kako bih prikrila zavijanje u stomaku pa popih piće naiskap.
Želja za nadmetanjem sa njom postala je nezajažljiva, šta je to budila, kakvu lavinu je pokrenula u meni da nisam mogla da sedim mirno, promenih sve brushaltere koje sam ponela, ni jedan nije držao grudi tako čvrsto kao što su njene, nervoza mi se penjala krvotokom, obuzimala me, bila sam na ivici da eksplodiram od misli koje su me opsedale, nisam uspevala da razaznam svoju nemogućnost reagovanja, kao da sam zakoračila na tlo od svežeg betona i samo mirno čekam da sve prodje, da se beton stvrdne toliko da više nema pomaka. Naposletku, odlučih, neću ni nositi brushalter. Izvukoh haljinu koju sam prethodno opeglala, bela je, prošarana sitnim vezom, jedva vidnog, cveća, pustih kosu, očešljah se, opsesivne misli počeše da slabe, bila sam zadovoljna likom iz ogledala, dok sam navlačila čarape, krajičkom oka bacih pogled ka mužu. Nimalo nismo razgovarali - ili nije imao vremena ili nije imao volje ili, u najvećem broju slučajeva, nismo ni ostajali sami, no, gledala sam ga kako strpljivo zakopčava košulju, a zatim je žurno skida, prepakuje je i odlaže, zatim uzima drugu, ponovo tako silno strpljenje uloži u rad prstiju pa je žurno svuče sa sebe i tako iznova nekoliko puta dok se ponovo ne vrati na onu prvu - plavu, brižljivo je razmota, navuče na sebe, pa poče da prska parfem nekontrolisano, nakašljah se diskretno, no ne primeti to, stavio je sat, okrenuo se ka vratima pa mi u prolazi dobacio da se ubrzam, nije u redu da čekaju.
Ostala sam još neko vreme i samo mirno stajala, posmatrala svoj odraz u ogledalu, okretala se. Uhvatih obe dojke koje postaše čvrste, gole, ispod haljine i počeh da uvrćem tek toliko da osetim sitnu, puslirajuću bol, zatim ih brzo ispustih iz ruke i pomalo crvenih obraza izadjoh iz sobe. Ona je bila u žutoj haljini, potpuno golih ledja, delovalo je kao da se nimalo nije trudila oko izgleda pa opet plenila je nekom slatkom, opijajućom, energijom, moj muž je stajao pored nje, a njen je dolivao sebi piće u šanku, uze jedan gutljaj, gledala sam kako mu se grkljan pomera dok guta i na tren obratih pažnju na njega, sve do tada uopšte nisam zagledala ni njegove crte lica ni telo, postala sam svesna sedih vladi na njegovoj kosi, njegovog orlovskog nosa, punih usana, prodornih očiju koje su na prvi pogled delovale toplo no nakon nekoliko sekundi gledanja postajale bi duboke, poput ponora, besprekorno nameštena kravata, kretao se gipko, noseći čašu u ruci, u prolazu pogledi nam se sretoše, ići ćemo našim automobilom, reče, restoran je blizu, uzgred, obrati mi se, poznat mi je parfem koji koristite, pohvale za izbor, pre nego što sam i rekla bilo šta, predje na temu objašnjavanja slike na zidu, svi pogledasmo u pravcu slike, njegove reči su tako hipnotišuće, pomislih, no, odbacih ih i ćutke krenuh ka vratima, izadjoh poslednja.
Nisam se dala zbuniti, no, u pojedinim delovima bila sam potpuno zbunjena. Na scenu je istupila neka nova ja, tako hladna i tako mirna da sam se pribojavala sopstvenih slojeva, koliko ih imam u sebi i šta sam sve u stanju da istrpim, a da pritom ne znam ni zašto to činim?
Situacija je u početku tekla poprilično monotono, zaista smo bili u rustičnom restoranu koji je odavao utisak stare Italije, nečeg istinskog italijanskog u kojem je osnovna namera bila jesti i ne raditi ništa osim toga, potrebno je da osetite svaki zalogaj koji unesete u sebe, da budete potpuno u skladu sa onim što jeste, objasnio nam je, zasigurno ste čuli za dolce far niente, tako je, to jeste umetnost, ne raditi ništa i ne kriviti sebe zbog toga danas je umetnost, a ovde je sve takvo, sve više sam ga slušala i upijala reči koje je izgovarao, nesvesno klimala glavom, slagala se sa izrečenim, u to ime, objavio je, podižući čašu, večeras slavimo sopstveno prisustvo i potpisivanje nečega važnog, uze jedan gutljaj, odloži čašu u stranu te usmeri pogled ka mom mužu, pokrenućemo nešto veliko, sasvim sam siguran u kvalitet projekta, Silvija, obrati joj se, možeš mi dodati ona dokumenta. Njenim licem se prelomi blaga nelagoda, stidljivo slegnu ramenima, pa ponovo poče da kopa po velikoj crnoj tašni, zatim, još jednom slegnu ramenima.
"Vidite, moja supruga ponekada sve shvata bukvalno - jednom joj kažete dolce far niente i ona zaista počne da ne radi ništa, zaboravila si papire?" - upita je, ona mu potvrdi, stegao je čašu malo jače, primetih kako mu prsti bele usled stiska pa se ponovo pune krvlju, ne brini, sve je u redu, možemo to kasnije. Ona se ponudi da ode i donese te papire, na šta on odmahnu glavom, no, ona poče da insistira, a moj muž, koji je do tog trenutka samo nemo pratio situaciju poput mene, ponudi se da je odveze. Tada se na Pejtrovom licu ukaza mala promena, boja se promeni i odjednom postade vidno veseliji, ključevi su ovde, podiže ih, predade ih mom mužu i oni nestadoše iza jednog od stuba, bilo je toliko tiho da sam čula i kako se vrata zatvaraju, kako se motor pali, kako nestaju iza ugla i već sam mogla da vidim njegovu ruku na njenoj butini, sreću jer su nas izigrali, jer konačno mogu ponovo biti to što jesu, daleko od pogleda, u nekom granju, slete mi na um kako će mu uskoro otkopčati šlic, kako će ga gladno zadovoljavati dok je trlja naguženu, pa joj stiska dojke koje vise u vazduhu, stresoh se, nervozno, počeh da cupkam nogom, samo bledo gledajući u Pjetra, koji se osmehivao.
Sve što se kasnije desilo, odigralo se brzinom svetlosti, kao da sam potpuno izgubila kontrolu, počeh da se raslojavam pred njim.
"Ponekad je tako zaboravna, jeste li i Vi takvi?" - obrati mi se, spuštajući laktove na sto.
Ja prekrstih ruke, pa blago odmahnuh glavom, uz osmeh.
"Svima se dešava, ne vidim ništa strašno u tome."
"Vi ste pametna žena, znate kada je potrebno da govorite i znate o kojim stvarima je potrebno ćutati."
"Nisam sigurna da znam na šta ciljate, Pjetro?"
"Upravo o tome i govorim."
Nervozno stegoh čašu u ruci, poput njega, maločas.
Posmatrala sam kako mu kravata poigrava u ritmu disanja, kako se spušta i podiže, disao je mirno i gledao me sa osmehom, želi moju reakciju, pomislih, no, stegnutih zuba, odlučila sam da mu ne odam ni jednu satisfakciju.
"Ranije sam često reagovala na prvu, danas već to nije slučaj."
"Samo budite ono što jeste, to je moja topla preporuka."
"A šta sam to ja?" - izlete mi nekontrolisano, na šta on se grohotom nasmeja, popravljajući kravatu.
"Kako bih ja to, mila, mogao da znam?"
"U pravu ste, možda da preformulišem pitanje - Kako me vidite?"
"Gledajući Vas vidim krdo zarobljenih konja, vezanih konja koji samo žele da trče, svuda naokolo, potpuno slobodni, vidim obrise zelenih poljana, pojam slobode Vam je potpuno stran, draga."
Nasmejah se, ali od muke, sve što bih dalje govorila, svelo bi se na puko povladjivanje njemu samom, zaćutah i promenih temu. Nisam sigurna koliko je sve trajalo jer se, već u sledećem trenutku, moj muž i Silvija ponovo pojaviše iza stuba, ona je bila blago zajapurena, sa još jednim nanosom karmina, on je delovao potpuno isto - besprekorno ljubazan, ali hladan.
Potpisaše dokumenta za saradnju, zvanično, nazdravismo u ime partnerstva, svaki moj pokret bio je mlitav, beživotan, razmišljala sam samo o Pjetrovim rečima, on me više i ne pogleda, gledao je nju, obraćao joj se, čitave večeri ćaskali su o poslu, o malim kulinarskim tajnama, nesebično je delila čak i svoje recepte za tiramisu, skladna i primerena, samo sam ćutala i grizla se u sebi, dodjosmo kući, legla sam u krevet sa istom mišlju - krdo divljih konja, vezani konji, zelene poljane, sve mi se pomešalo u glavi, čas je izvirivao Pjetrov lik, čas sam videla Silviju koja kleči ispred mog muža, čas je bila nagužena na haubi automobila i govorila mu da bude nežniji, ponovo sam se vraćala na konje, osetila sam kako me obliva znoj, kako više ništa ne mogu da kontrolišem, kako se sve raspada i ponovo sastavlja u jedno. Okrenula sam se na stranu, muž je već spavao, reših da se istuširam, možda će pomoći no čak ni ledena voda nije mogla da obuzda vrelinu koja me je obuzela, ta vrelina zagrejala mi je krv, prste, obraze, bila sam potpuno vrela i izadjoh iz sobe, samo u bademantilu, mokre kose. Nisam znala ni kuda bih išla.
Dodjoh do dnevnog boravka i nimalo se ne iznenadih kada tamo, u jedva osvetljenoj, prostoriji, ugledah Pjetra. Oslobodio se samo crnog sakoa, sve je na njemu ostalo isto, kravata u koju sam toliko gledala bila je blago olabavljena, lagano je ispijao vino i pokaza mi rukom da sednem.
"Uznemirile su Vas moje reči?" - upita me, ne gledajući u mene.
Nemajući šta više da izgubim, samo klimnuh glavom, rastresoh kosu, nisam marila ako mu kapljice zadržane vode kapaju po licu, nije se ni pomerio.
"Jesu. Mislim da ću podneti zahtev za razvod." - rekoh smireno.
"Tako ste ih shvatili?"
"Tako."
"Imao sam nešto drugo na umu."
"Svakako mi nećete reći šta je to."
"Neću."
"Razumem Vas, i Vi sami, poput mene, znate kada ne bi trebalo da govorite."
"Imate pravo." - uze još jedan gutljaj vina.
Moj dlan poče grozničavo da mu se približava, njegova kolena su bila razmaknuta, sedela sam tako blizu njega i dopustih prstima da predju granicu, stavih šaku na njegovo koleno. On se ni ne pomeri, stisnuh mu koleno otvorenim dlanom i počeh da ga povlačim na gore, pantalone su škripale pod mojim dlanom, lagano pucketale, tek tada usmerih pogled ka njegovim očima, jednim potezom strgao je kravatu, pala je, potpuno odvezana, uhvati me, ćutke, oko bokova i snažno privuče k sebi, poče da me ljubi po bradi, po usnama, po nosu, otkrivajući mi kolena, ispod bademantila nisam nosila ništa i on dohvati mlitavo vezani pojas i razmiče ga, uze moju dojku i poče da je okreće prstima, da je uvija, jezici nam se spojiše u jedno, tako strastveno sam mu uzvraćala poljupce i glasno stenjala, pope me na krilo, uze u naručje i snažno mi zagnjuri glavu medju dojke.
Ljubila sam ga po kosi, grebao me je bradom, parao mi kožu užarenim dahom, osećala sam kako mi njegov kaiš rovari po medjunožju, kako sam tako vrela da se tresem i drhtim svaki put kad dodirnem ledeno hladnu šnalu njegovog kaiša, zaječah jače, stisnu mi guzu, lomila me je vrelina, lomio me je svojim prstima koje mi je stavljao oko vrata, oko usana, uze čašu vina sa naslona i poče blago da prosipa po mojim grudima, a onda ih sisa, vrtoglavo, jako, grubo ih sisa dok ječim, na sav glas sam poželela da vrisnem pa se setim i ugrizem za usne, želela sam da mu govorim nemoj, nemoj to i tako da mi radiš, ali je sve bilo uzalud i sve što bi izlazilo na površinu bilo je samo prigušeno stenjanje, prigušeno njegovom kosom koja mi je punila usta. Kada sam pomislila da ću gotovo svršiti svuda po njemu, po pantalonama i kauču, prestade da me liže i poče da ustaje. Ogoljenih grudi, pružih mu ruku, pratila sam ga, bilo je potpuno mračno, ali vodio me je za ruku, sećam se koliko sam mu čvrsto stegla dlan i koliko sam knedli samo progutala sve dok nismo stigli do poslednje sobe, bila je na potpuno drugom kraju kuće. Da li je me Silvija odnekud gledala, da li je znala, da li sam deo plana? Više me ništa nije zanimalo osim da nastavi, zato mu stiskam dlan jače i već po samom ulazu u sobu, ćutke me hvata za ruke i nežno odguruje na krevet, na veliki francuski ležaj, podiže mi butine i širi ih, a zatim, prisloni vrh jezika na moj klitoris i spusti usne, napravi vakum oko klitorisa i uvuče ga gotovo celog u usta, uhvatih ga za glavu, podigoh se, počeh da se tresem dok je nekontrolisano nastavljao da me liže, mokru, raspomaljenu, držao me je za butine da se ne pomeram, fiksirao rukama i mleo jezikom, čula sam samo šljapkanje, gledala sam u plafon, otvarala i zatvarala oči, pomislih koliko bih vristala da smo negde sami, koliko mi treba da to izbacim van, kao da je mogao da čuje svaku moju misao, podiže ruku sa svojom kravatom, ćutke mi je baci preko grudi, shvatila sam to kao znak, kao prećutni nastavak, uzimam je, skupljam prstima u loptu, a onda iz sve snage počinjem da ječim nakon što sam je stavila u usta i zagrizla zubima, ječala sam i mumlala, tresla se dok me je probijao jezikom, poče da me ubada, da ulazi jezikom u mene, tresla sam se ludački i sama se, dodatno, nabijala na njegov jezik.
Kako me je samo lizao, kako mi je i bradu i jezik gurao tako dobro da sam počela da se tresem, više nisam mogla da zaustavim ni butine ni karlicu, svrših jako, obilno, svuda po njemu. Udalji se od mene, maglovito sam ga gledala sa kreveta, raskopčavao se, nisam ni videla da je poneo svoju čašu vina, otpi mali gutljaj zatim se spusti pokraj mene, ustadoh podržana njegovom rukom i poče da me ljubi, hladno vino mi se slivalo svuda po usnama, kapalo po bradi, mesio mi je dojke i rovario jezikom po mojim usnama, dok sam se trljala o njegovo koleno, čineći vlažan trag na njegovim pantalonama. Hitrim pokretom ih spusti naniže i uhvatih ga obema rukama za glavić, spustih glavu i počeh gladno da mu pušim, pušila sam dugo, jezikom sam obigravala oko njegovog glavića, pa oko korena, pa ponovo oko samog vrha dok me je vukao za kravatu koju sam svu ubalavila maločas, vukao me je za nju, stavio mi je oko vrata i čvrsto me nabijao na sebe tako da nisam imala kud.
U jeku strasti, najveće požude koja nas je savladala, brzo me okrete na krevetu tako da budem na sve četiri, a zatim se pope i zajaša me.
Spustila sam glavu i grizla posteljinu dok me je jahao u tom položaju, dok je ulazio grubo u mene, znoj me je oblivao, bila sam cela mokra dok sam primala, činilo mi se da me je potpuno otvorio, da me je potpuno pokidao svojom veličinom i svojim stavom kojim me je lomio.
Prekrših pravila igre, okrenuh glavu ka njemu i počeh lupati šakama po krevetu, pokušala sam da ga povučem za pantalone, za kaiš, za košulju koja je mlatarala raskopčana, jebi me, nemoj stajati, jebi me, rekoh glasnije, glasno i u želji da me utiša ili da me kazni, poče jače da nabija, koža se sudarala s kožom, njegove butine su bile tako čvrste dok me je zakivao, da, da, da i da, ponavljala sam opijena, požudna, prepuna soka koji želi van, jače zagrizoh posteljinu, jače i počeh da cvilim dok sam ponovo svršavala.
Najednom, stade, prestade, uz grlen povik, uz prigušeni krik, osetih kako mi njegova sperma klizi niz ledja, preko guze, sliva se niz butine.
Ostala sam u tom položaju neko vreme, slušala sam kako ponovo navlači garderobu na sebe, kako se zakopčava, zateže kaiš na pantalonama.
Stajao je kraj prozora i razvukao zavese, prvo, jutarnje svetlo udje u sobu. Moj bademantil ležao je ispružen pored mene, čekao me.
Okrenuh se ka Pjetru.
Tada, reče mi nešto čega postadoh svesna tek mnogo kasnije.
"Draga moja, nikada sebe nemojte smatrati žrtvom, ništa nije onako kako se na prvi pogled čini."
Ništa nije onako kako se na prvi pogled čini, ponovih na glas.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 3 Maj, 2026
- 2054 pregleda
Odlično, baš odlično!
predobro.....zelim da ti lizem...da svrsis svuda po meni.....