Deseti krug

x Ne možete da izvršite ovu akciju zato što vaš profil ne zadovoljava kriterijume korisničkog podešavanja.

Koliko krugova pakla postoji, beše devet?

Jeste.

Onda smo nas dve sada u desetom krugu… samo nas gledajte.

Ustaje lagano i pruža mi ruke. Muzika je erotična, u vazduhu se prepliću uzdasi.Zagrljaj prerasta u ples.Vrtimo se usporeno, haljine se podižu pod ritmom pokreta.Ruke klize niz butine. Prevruće je, želim da osetim kožu.Lagano joj skidam haljinu. Bela čipka deluje primamljivo, gotovo kao da priziva dodir.Tela se uvijaju u ritmu. Na pod pada druga haljina.Žuta čipka dodiruje belu, nagoveštaji postaju sve jasniji.Ritam ubrzava, puls prati muziku.Ruke se upliću u kosu, blizina briše granice.Naslanjam se na krevet, telo tone, dok se dodiri pretvaraju u igru čula.Žmurim. Sve oko mene postaje samo osećaj, pokret i trenutak.Ne moram da gledam,znam.Znam gde sam. Znam šta osećam.U tom trenu, sve staje.Postoji samo puls, toplina i tišina između otkucaja.Ne otvaram oči,nismo više same.Koraci su sporiji, sigurniji. Vazduh se menja, postaje teži, naelektrisan.Njeni prsti se na trenutak zaustavljaju na mojoj koži, kao da i ona osluškuje.Zatim dodir.Drugačiji. Dublji. Nepoznat samo na sekund,savršeno uklopljen u ritam koji smo već započele.Otvaram oči.Dva pogleda nas posmatraju iz polutame.Nema reči, samo razumevanje koje lebdi između nas.Prilaze bez žurbe.Krug se zatvara.Ruke više nisu samo naše. Pokreti se prepliću, ali ne sudaraju,kao da smo svi deo iste, dugo uvežbane igre.Toplina raste,nije haotična,ima svoj tok.Pogledi se susreću i razdvajaju.Neko me privlači bliže, neko drugi zadržava na mestu.Između ta dva osećaja,napetost koja traje.Smeh se jedva čuje, prigušen, kao tajna koju delimo.Ništa nije izgovoreno, a sve je jasno.U tom „desetom krugu“ nema pravila.Samo puls, pokret,tiha saglasnost da se prepustimo trenutku koji traje tačno koliko treba,ni sekundu duže.Pogledi se razmenjuju, postaje jasno bez ijedne reči.Delimo se.Prirodno, kao da je unapred dogovoreno.Njena ruka ostaje u mojoj, dok se iza mene pojavljuje drugi dodir,čvršći, sigurniji.Ne opirem se. Naprotiv.Ritam nas vodi.Dva para,jedan pokret.Kao ogledalo,svaki uzdah ima svoj odjek, svaki dodir svoj odgovor.Privlači me bliže,ne dozvoljava da zaboravim ko vodi.Granica između kontrole i prepuštanja postaje tanka, skoro nevidljiva.Okreće me lagano, pogled mu je miran,odlučan.Sa druge strane sobe,ona se smeje tiho, znalački dok igra istu igru u drugom ritmu koji se ipak savršeno uklapa u naš.Sve je usklađeno.Disanje. Pokreti. Pauze.Kao da smo deo iste kompozicije, gde niko ne greši,svako zna tačno kada treba da vodi… i kada da popusti.Ruke klize, ali sada sa namerom.Nema više istraživanja, samo sigurnost u ono što dolazi.Zatvaram oči.Čujem ih.Osećam ih.Znam gde smo svi.Prvi put gubim potrebu da imam kontrolu. Igra moći nije u tome ko vodi…već u tome ko ume da se prepusti čaroliji.

Kategorija:
Strejt erotske priče