Metamorfoza
Seks je, u mojoj kući, oduvek bio tabu.
Sa majkom na tu temu nisam razgovarala, smatrala je to neumesnim uplitanjem u nešto tako intimno, tako lično, da nije želela ni da načinje tu temu, zašto bi, govorila je, želela da znaš sve o tome sada, kada bude došlo vreme, sa pravom osobom, u pravom trenutku daće ti se samo od sebe, moj model nećeš kopirati, isuviše je jadan za tako nešto. Onda bi stavljala svoj jedini crveni ruž, za koji sam mislila da je najlepši na svetu, napućila bi usne, pogledala se u ogledalo pa se isprsila, prelazeći dlanom po grudima, po košulji koja je bila na ivici pucanja zbog nabijenih, stegnutih grudi koje su, tu, jedva mogle da stanu.
Nisam znala kako uopšte može da diše, no uzimala bi dah, naprskala se parfemom i odlazila negde, nikada nisam znala gde, nije to govorila ni meni, ni tati - imam li ja imalo života ili ćete mi sve uzeti, vi ste gamad, urlala je svaki put kad bi joj tata prebacio da isuviše kasno dolazi kući.
Navršivši veliku maturu, većina devojaka poče da se domundjava izmedju sebe, neke su to radile i glasno, direktno, kao da nisu želele da zadrže za sebe čak ni mrvicu onoga što im se dešavalo, onoga u čemu su iznalazile takvo zadovoljstvo da svima nama koje to nismo osetile staviše do znanja da smo beznačajne, da nismo dovoljno odrasle da sa svojim telom radimo šta želimo, da se ustručavamo u nečemu što nam može doneti radost.
Tucanje, pričale bi, obično kreće tako što ti zavuče ruku ispod majice, dira te po bradavicama, lepše je kad su gole, tako ti se vrh zarumeni i počne da te svrbi, onda te malo boli ako ti jako stisne, ali ništa strašno, najlepši deo je kad te liže jezikom po sredini grudi i onda brzo stavi bradavicu u usta da ti i ne stigneš da kažeš bilo šta, već su mu puna usta tvojih grudi i melje te jezikom, sisa te, tebi je lepo jer je njemu lepo, njemu je lepo jer on zna da treba da ti bude lepo, vrlo brzo postaneš cela mokra, a onda ti zavuče ruku u gaćice.
Kada počneš da drhtiš i imaš osećaj da ti se piški, onda si vrlo brzo da doživiš, prvi put tada čuh tu reč, orgazam. Mora mnogo da te trlja, da postaneš skroz mokra, dira ti klitoris, pričala je ta jedna, najslobodnija medju nama, za nju se ranije pročulo da je izgubila nevinost tokom srednje škole, da je bila sa nekoliko momaka koji su se hvalili medjusobno da su baš oni ti koji su joj otkrili i pokazali sve čari. Stidela sam se na pomen takvih razgovora, od mene se očekivalo da iznesem bilo šta na tu temu, da govorim šta volim, a šta ne, u krajnjem slučaju da zapitkujem i postavljam sijaset pitanja, no, ćutala sam, stegla usne čvrsto i samo klimala glavom, plašila sam se da ni jedna od njih ne otkrije da nikada u životu nisam zavukla ruku dole, iako je to bilo posve očigledno. Mojoj najboljoj drugarici tada počeše da padaju raznorazne ideje na pamet, ni ja to nisam radila, priznala mi je, znam da nisi ni ti, ali u pravu su, one su u pravu, momci nas neće ni primetiti, kako misliš da uopšte ikada udjemo u nešto ozbiljnije ako ne pokažeš barem trunku interesovanja, pričala je, prebacivala mi osećaj krivice, u meni tražila potvrdu da može, da sme, da neće biti izvrnuta ruglu. To je trajalo par dana, nakon čega su sve njene brane pale u drugi plan, pozvala me je kod sebe, rešena da mi ispriča sve što je o tome saznala u medjuvremenu.
"Gledaj, takve stvari su normalne, pronašla sam jedan časopis, gledaj." - poče da prelistava predamnom, a ja sam pogledom gutala obnažena ženska tela, gole i krupne bradavice koje su se presijavale sa masne hartije, šuškale su medju njenim prstima dok ih je okretala, škripale i tako je došla do čudesnog otkrića - zajapureno podiže magazin iznad sebe, ciljajući kažiprstom na veliki, krupan glavić, sav crven i sjajan. Pripadao je nabildovanom muškarcu, koji je stegao bicepse i isturio se kako bi zasijao punim sjajem, ona poče da trlja papir dlanom, kao da želi da ga iščupa odatle, grebala je po površini.
Oduzeh joj časopis iz ruku.
"Mene to ne zanima!" - samo sam teatralno izjavila, prodrala se doduše i izašla iz tog stana kao da je isti u plamenu, toliko sam užurbano hodala ne bih li stigla do kuće da su me butine pekle kada sam, konačno, sela.
Nedeljama kasnije, izbegavala sam je, a ona se pošto poto zbližila sa tim slobodnim devojkama, svaka je sada već imala momka, vrlo brzo primetih da i ona prelazi dlanom preko obraza jednog momka, koji je maturirao godinu dana pre nas, držali su se za ruke i nestali iza ćoška.
Počeh da razmišljam danima o njima i o slici koju sam videla, pa opet, suzbijala sam i najmanju pomisao na to. Tada nisam mogla ni da pretpostavim da ću se iz stidljive devojke koja se stidela i zatvarala oči pred golim muškim telom, postati ona koja je možda i najviše uradila, a da o tome nikada nije govorila. Barem ne na način na koji su o tome pričale ostale devojke.
Pred očima su mi non stop bila njihova gola tela, fotografiju iz časopisa uspešno prepisah njenom momku, trljao je tu stvar i držao je medju rukama, bila je velika i kruta, prošarana žilama i ciljao je na nju, koja je ležala gola i čekala ga. Mogla sam da čujem i zamislim sve, toliko sam detaljisala da sam noćima, umesto da spavam, mislila samo na to. Iz dana u dan, umesto da me takve misli popuste, savladale su me i ubacih prste unutra, unutar sebe, počeh da rovarim po mokrom tlu, ali se vrlo brzo povukoh, oprah ruke i obećavši sebi da to više neću raditi, sklapala sam oči ne bih li se na silu uspavala. Leto koje je usledilo donelo je preokret.
Nakon još jedne svadje, mama je munjevito izjurila, a tata bi coktao, siktao i glasno uzdisao, ona će meni, ma ona će meni, videćemo ko će više i ko će bolje, sad ćemo videti sve, govorio je, više sebi u bradu, ali dovoljno glasno da mogu da čujem. Za njega, kao da sam bila potpuno inferiorna, kao da nisam postojala u tom trenutku, skinuo je sa sebe atletsku majicu, strgao je sa tela pa širom otvorio orman i nervozno izvukao jednu belu košulju, opeglanu, nabacio ju je na sebe, a onda strpljivo zakopčavao dugmad, kao da mu se sva nervoza slivala u prste, a onda se potpuno razlivala i nestajala, dok je pravio kružne pokrete, zakopčavajući se. Navukao je i nove farmerke, nekoliko puta štrcnuo svoj parfem, bile su to retke prilike, takvo spremanje posmatrala sam samo u situacijama kada bi, svi zajedno, odlazili put neke svadbe ili proslave.
Završivši sve pripreme, samo je munjevito izjurio iz stana, ne zaključavajući vrata. Nisu me pogodile takve situacije, naprotiv, imala sam dosta slobodnog vremena za sebe, a opet, to nije bio usamljen slučaj - Nakon nekoliko dana situacija bi se vratila u normalu, oni bi razgovarali, smejali se i ja vremenom naučih da ne pridajem značaj takvim stvarima.
No, u tim trenucima, kao da se sva moja snaga okretala protiv mene, svako moje neću pretvaralo bi se u probaj, svaka moja izjava da nisam takva jednostavno više nije imala nikakvu težinu, nikakvo značenje i noge same krenuše da zaključaju vrata. Ostavih ključ u bravi i omamljena krenuh putem njihove spavaće sobe. Vrata ormana su bila širom otvorena, prebirala sam pogledom, prelazila rukama preko maminih haljina, preko tatinih košulja, gladila sam ih dlanom i odlučih da otvorim poslednju fioku, bila je čvrsto zatvorena ali uz nekoliko pokušaja uspela sam i tada prvi put ugledala to veš kao sa slika u onom magazinu.
Bila je to fioka puna crvene čipke, čarapa koje su se šepurile pored gačica, tankih gaćice koje su bile toliko tanke da sam mislila da su pokidane ili da im jedan deo očito fali, kako neko može uopšte da obuče tako nešto, nisam imala nikakvu predstavu.
Pronadjoh i nekoliko brushaltera, na mestima koja su trebala da prekrivaju bradavice, nije bilo ničega, obična praznina, rupa.
Sve i da mi takve stvari nisu bile najjasnije, bila sam rešena da pokušam.
Uzeh nekoliko stvari i zaključah se u kupatilo. Tamo ću ih isprobati, videću kako izgledam.
Navukoh jednu po jednu stvar na sebe, bile smo skoro iste gradje, sve mi je pristajalo, nije visilo, a sa tako malo komada zapravo nije ni imalo šta da visi.
Moje bradavice su tako kruto stajale uspravno i vrh im je provirivao, uklapao se tačno u prazan prostor, dok su gaćice bile toliko tanke da sam se osećala vezanom, kao da mi je neko vezao kanap oko guze i butina, pa se jedan kraj zavukao skroz unutra i tako me žuljao.
Počeh da se okrećem, da se savijam i tada, iako mi nije prijalo da budem tako ograničena sa kretanjem, počeh jače da trljam izbočinu koja mi se napravila izmedju nogu, da je otvaram, listam, bila sam mokra i zavukoh prste u klitoris, gotovo vrisnuh od bola, neočekivano me je preseklo u stomaku, ali mi se tražilo još. Šta sam to radila, ne znam, ali poče da mi prija, kao da sam češala mesto koje toliko svrbi, a ono je ispuštalo neki umilni osećaj olakšanja, počeh da trljam još i jače, prsti su mu užurbano išli gore dole i sedoh na pod, širom raširenih nogu. Dirala sam i grudi, prijao mi je osećaj kako me brushalter steže, zadnji kraj gaćica usekao mi se u guzu, ali čak me ni to nije sprečilo, počeh da se trljam obema rukama, poče da me boli, da me zateže, ali bila sam tako uporna i ignorisala bol da su butine jako počele da mi drhte, da se tresu, kao da sam gola u sred vetra, toliko sam se tresla i drhtala, očiju punih suza.
U sred moje male predstave, mog bivstvovanja, fiksni telefon poče da ječi u predsoblju, rešila sam da se ne javljam, neću, sprečena sam, neka bude ko god, mislila sam, ali opet, telefon se nakon nekog vremena ponovo oglasio i sada se činilo da ceo stan odjekuje, što mojim sumanim trljanjem što zvonom telefona.
Ustadoh sa poda nevoljno, pridigoh se i odjurih u predsoblje.
Bio je to tata.
"Halo, zašto se ne javljaš?"
"Javljate li se vi meni nekada?"
"U redu, u pravu si, jel mogu da te zamolim nešto, hitno si mi potrebna."
Na te reči se stresoh, uozbiljih se kao da može da me vidi, a onda odlučno rekoh - Naravno, šta treba?
"Ostala su mi sva dokumenta na stolu, sav novac, lična karta, sve. Seo sam u restoran kod Jakova, blizu je stana, sećaš se Jakova, družim se sa njegovim ocem." - govorio je brzo, užurbano.
"Hoćeš da ti donesem ta dokumenta?"
"Da, naravno, požuri!"
Prekinuo je vezu, a ja sam se još neko vreme gledala u ogledalu u hodniku, butine su mi bile mokre, grudi potpune crvene, na svetlu sam izgledala kao da sam se upravo vratila sa maratona, slepljene kose, zadihana.
Tada nisam znala da sam imala orgazam.
Nisam uspevala da skinem ništa sa sebe, toliko čvrsto se pribilo uz mene i koliko god da sam vukla, nije bilo nikakve šanse da se odlepim.
Naposletku preko tog veša samo nabacih staru sivu trenerku i široki lila duks koji mi se našao pod rukom. Telefon je ponovo počeo da zvoni, a ja ubrzah korak i konačno izadjoh iz stana.
Napolju sam imala utisak da svi znaju šta sam radila.
Kao da su me gledali drugačije, zagledali, nekoliko puta sam proveravala da li sam negde mokra, da li je probilo preko trenerke, no nije bilo ničega, samo sam se probijala kroz gužvu ne bih li stigla do obližnje kafane.
Tata je sedeo i nervozno cupkao nogom.
Iščupa mi dokumenta iz ruke.
"Kako to izgledaš, što se nisi upristojila malo, treba svet da te gleda takvu? Znaš kad ću te udati i gde si do sad, kasnim!" - pričao je isprekidano, disao plitko, nisam ni razaznavala šta priča, pa opet, videh ga kako juri kroz izlazna vrata, seda u auto i odlazi. Ostala sam u toj kafani, svuda oko mene bili su prazni stolovi, pohabane stolice, nekoliko punih pepeljara koje su smrdele i miris rakije koji se širio prostorijom i mešao negde sa mirisom kafe. Iza šanka čula se blaga lupnjava, a onda je ni iz čega izronio Jakov, dečko kojeg sigurno nisam videla godinama. Zasigurno, tvrdila sam, stariji je od mene par godina, a poslednji put sam ga videla na proslavi njegovog punoletstva.
Približio mi se, ozaren.
"Ma ne mogu da verujem da se nas dvoje konačno srećemo, gde si, jel si dobro?" - stajala sam na sred te kafane, on se približavao i nisam bila sigurna da li me to pita tek reda radi ili se na mom licu zaista videlo nešto. Blago klimnuh glavom, pokušala sam i da se nasmejem.
Počesmo da ćaskamo o školi, o tome šta planiram da upišem, da li uopšte želim da upišem nešto, dok je on o sebi govorio u kratkim crtama, tek s vremena na vreme bi provukao priču da želi da nastavi očev posao, da mu se to dopada, hoću od ovoga da napravim motel, pričao je, sad je ovo samo birtija, vidiš i sama, dolaze ovde da piju, ali ja ću napraviti nešto od ovoga, videćeš, gore hoću da napravim nekoliko soba za prenoćište, sad je tamo samo tavan, pokazivao je rukom u pravcu plafona.
Sedeli smo za stolom, sami u velikom prostoru, počela sam da ga posmatram, ten mu je taman, gotovo crn, kao da je preplanuo, na sebi je nosio uniformu konobara - belu košulju i crne pantalone, podavio je rukave na košulji pa sam mu videla i podlaktice. Na tren se setih kako me je povukao za kosu nekoliko godina ranije, nakon što sam mu se isplezila jer je pocepao salvetu koju sam želela za svoju kolekciju. Rekoh mu to.
"Znala si ti tada da provociraš, priznajem, kriv sam."
Nasmejao me je, uhvatila sam sebe kako se često smejem i naginjem ka gustom soku od jagode koji mi je sipao. Popila sam dobru količinu, a on mi ponudi još. Nisam ni shvatala koliko sam žedna.
Vreme koje smo proveli tamo ostalo mi je u sećanju iz više razloga. Čim sam sela, osetila sam čudan naboj u stomaku, grudi su mi se nadimale i teško sam disala. Iako se svuda osećao smrad cigareta, ipak njegov miris bio je nešto jači i prijao mi je taj blagi miris mentola koji je dolazio iz njegovog pravca. Videh i da je sklonio protezu, uvek sam ga se sećala kao dečka sa krivim zubima, no sada je imao lep osmeh, širok i beo. Ponudi se da me vrati kući.
Odbih ga, sama ću, iovako sam došla sama, mogu i autobusom u krajnjem slučaju, rekoh mu pa počeh da ustajem. Trebalo je da zatvori kroz nekoliko minuta.
"Nismo se videli godinama, a ti sad hoćeš da ideš odmah? Pa nemoj, ostani još, šta ćeš raditi kući ako si već rekla da nema nikoga?"
Ubedio me je, tako malo mu je bilo potrebno ili sam ja bila toliko umorna da bih na putu do kuće, ukoliko bih pešačila, zasigurno negde pala.
Kada je sravnio sve račune, odmah je krenuo put izlaza, pa mi pokazao na automobil - ni tada, a ni sada nisam pravila razliku medju automobilima, primetih samo boju, jedan lep crn auto.
Nije se presvukao, reče, blizu smo pa ću te odbaciti, uvek ponesem nešto rezervno, a eto sada, ko za baksuz, ništa poneo nisam.
Izgledao je lepo i u tome, dopala mi se moja nova sposobnost da primećujem momke oko sebe. Počeh to i da potenciram.
Ta košulja ti lepo stoji, lepe su ti ruke, prsti, imaš lep osmeh, a on se na svaku moju rečenicu gotovo smejao, dobro, kad god te vidim, biću ovako obučen, rekao je, a tek tada shvatih da preterujem.
"I ti si se meni dopadala oduvek, baš pre neko veče razmišljam o tome gde si i eto ti se pojaviš."
"O čemu si razmišljao."
"Pa o tebi."
"Kako o meni?"
"Lepo. O tome gde si, imaš li koga, jesi li u vezi?"
"Nisam. Jesi li ti u vezi?"
"Nisam sada, bio sam godinu dana."
"Šta se desilo?"
"Ništa."
"Kako ništa?"
"Ništa strašno. Bili smo, više nismo. Sve je bilo kako treba, ali to više nije bilo to. Malo je i ninfomanka."
Pravila sam se da znam šta to znači, blago sam klimnula glavom, pa se nasmešila.
"Pa dobro, nisi je valjda ostavio zbog toga?"
Podigao je obrvu, jače stisnuo volan.
"Nisam naravno, ali ona je htela svaki dan, nije razumela da imam obaveze, htela je i da dolazi u kafanu i ds posle posla ostanemo tu celu noć."
"Zašto bi ste ostali tu celu noć?"
"Pa kažem ti, ninfomanka je."
Ponovo klimnuh glavom. Verovatno je da sam delovalo zbunjeno, grčevito sam vraćala film u glavi ne bih li negde u sebi iskopala značenje tog izraza."
Preduhitrio me je.
"Htela je da se jebe non stop, eto. Nije da sam se bunio, ali remetila me je. Njoj su njeni ostavili sve, mene je otac od malih nogu terao da radim, verovatno ona smatra da se treba samo jebati po čitav dan."
Sada više nisam govorila. Pustila sam ga da priča.
Delom, jer me je zanimalo, a delom zato što je na svaki pomen te reči moje telo počelo da se trese.
"Dobro si?"
"Da, izvini, šta si joj sve radio?"
"Molim?"
Pocrveneh. Sedela sam u tom autu, na tom sedištu, a klizila sam na dole, topila se od sramote i uporno gledala kroz prozor. Bilo mi je krajnje neprijatno.
"Želiš da ti pričam šta sam joj sve radio?"
"Izvini, molim te, vrati me kući, ne znam šta pričam." - zavapila sam, po prvi put usmerivši pogled ka njemu, nakon moje nespretne izjave.
Pomilova me po obrazu, još jače je mirisao na mentol.
"Polako, polako, nisam mislio ništa loše. Možemo da pričamo o tome."
"Ne, ne moramo, nesmotrena sam, nisam razmišljala."
Pokušavala sam da odagnam taj grozni osećaj, ali on se ponovo urotio protiv mene i sada se stopio istim onim osećajem od tog dana, ponovo se sve urotilo protiv mene i počeh da stežem sedište, da se tresem, da drhtim, butine su mi podrhtavale i tek tada postadoh svesna šta zapravo nosim ispod trenerke.
Stavio mi je ruku preko butine, nisam imala kud da se izmaknem, bili smo na parkingu nedaleko od moje zgrade, kako je veče palo, osvetljenje se još uvek nije upalilo i nisam videla ništa.
Držao mi je tu ruku, čekao da se smirim.
Poželela sam da da ga zagrlim, da ga nekako privijem uz sebe, da drhtim u njegovom telu, priljubljena uz njega, takve ideje su me spopadale, nisam imala snage ni da se pomerim.
Možda je to bio rezultat moje napaljenosti, moje novonastale situacije koju sam želela da odagnam od sebe, da je uništim, da joj ne pridajem značaj ali očito je da sam sve sakupljala u sebi i da više nisam imala nikakav unutrašnji prostor - sve je moralo van.
Stavio mi je ruku na medjunožje, a gornju na grudi. Nisam se ni pomerila, samo se blago nagnula napred kako bi lepše mogao da mi obuhvati dojku.
Vrlo brzo, zavuče šaku ispod širokog duksa, dodje do bradavice, a onda stade. Poče da me pipka, da mi obilazi kažiprstom oko dojke, prijalo mi je, ali nisam znala da li bilo šta treba da kažem i da li išta smem da kažem.
"Skini taj duks." - rekao mi je.
Uhvatila sam se za stomak, kao da sam želela da ga sprečim da me oslobodi duksa, da ga odlepi sa mene, držala sam se za rubove.
"Skini taj duks, želim da ih vidim." - rekao je mirno, polako, ponovio je. Sada su mu ruke krenule same da me svlače.
"Ne mogu ovde."
"Neće te niko videti."
"Ne znam, ne mogu ovde, molim te."
"Dobro, idemo na Adu."
Upalio je auto i srećom ili ne, Ada je bila blizu moje tadašnje zgrade, a u to vreme i nije bila toliko izgradjena. Stadosmo opet.
On ponovo naredbu.
Tog puta, odlučno progutah knedlu i svukoh duks sa sebe.
Gledao me je, zapanjeno, lice mu je bilo crveno, odjednom naduto, grizao je zube, videla sam kako pomera obraze. Onda se nasmejao.
"A ti meni prodaješ priču ovde? Nosiš to i kriješ se ispod širokog duksa. Šta je, hoćeš da mi kažeš da si i ti ninfomanka?"
Stadoh da se branim, ali sve što bih i rekla nikako mi nije išlo u korist, kako da mu objasnim da nisam nikada bila ni sa jednim muškarcem, kako da mu objasnim da sam rovarila po tudjim stvarima i kako zaboga da mu objasnim da sam ovo pronašla u roditeljskom ormanu, bilo je previše. Naposletku, samo slegnuh ramenima.
Njemu je to bilo dovoljno, približi se i poče prstima da mi dira bradavicu. Ljubio mi je vrat, prijalo mi je, a onda poče naglo da mi uvrće i štipa bradavicu, prelazeći vrhom jezika iza mog uveta. Spremao se da je stavi u usta, nemoj, rekla sam nešto glasnije, boli me, ali on nije popuštao, nije želeo da popusti, bio je ubeđen u svoju novu teoriju - ko zna koliko njih mi je tu, pre njega, lizalo bradavice na isti način?
"Dodji sedi, lakše mi je da te ližem dok si mi u krilu."
Povuče me ka sebi, a onda me postavi tako da mu sednem u krilo, spustila sam ruke na njegovu glavu, a on mi prebaci nogu. Ispod guze počeh da osećam da je tvrd. Ljubio me je, prvi put te večeri u usta, pa pomerio brushalter i počeo jako da mi liže bradavicu, stavio ju je usta i stiskao jezikom, cedio je, kao da je neko voće koje pritiska iz sve snage želeći da se rasprsne.
"Kako me pali to što si obučena kao kurvetina, jel znaš šta ja sve volim da radim kurvetinama, ti ćeš biti moja kurvetina, moja kurvetina" - pričao je i lizao mi dojku, pa onda uzeo drugu, razmazivao svoju pljuvačku prstima, razmazivao po mom vratu, a ja sam vraćala bradavicu na njegove usne, još malo, još malo mi radi to, molim te, počeh da ga molim da me liže, toliko mi je bilo toplo i vrtelo mi se u glavi, osećala sam da se izmedju nogu stvara vlaga, nešto vlažno i veliko se približavalo, uhvatih ga za glavu i počeh da se trljam o njegove pantalone, nije mi smetao kaiš, nije mi smetala metalna šnala kaiša, ništa mi nije smetalo, samo da me liže, samo sam želela da mi liže bradavice što je duže moguće.
"Hoćeš da mi pušiš? Brzo, tvrd sam, hoću da mi pušiš!"
Na brzinu me je skinuo sa sebe, otkopčao kaiš, blago spustio pantalone, činilo mi se, sve u istoj sekundi. Bio je to prvi put da sam uzela u ruke tu mušku alatku, tako je tvrd i imala sam osećaj da se dodatno kruti pod mojim prstima, ličio je na onaj sa slike, iz onog magazina, ličio je i ja sam ga samo držala za glavić, ne pomerajući se. Od vrućine, nekoliko puta je podigao i spustio kragnu košulje, hladio se, očito čekao.
"Puši mi, puši mi, puši mi, spusti se i puši mi."
"Kako?" - bila sam i zbunjena i radoznala i uplašena i neverovatno srećna zbog umilnog osećaja olakšanja u stomaku. Želela sam opet da mu sedim u krilu i da mi liže bradavice, možda sam želela i da sednem na tu stvar i jašem ga.
"Nisi pušila nikada?" - sada je on već bio iznenađen, kao je čvrstina blago popuštala, poče da mi mlitavi ispod prstiju, nesvesno napravih nekoliko kružnih pokreta. Onda sam ponovo osetila čvrstinu.
"Ne igraj se, otvori usta, isplazi jezik i liži ovde."
Radila sam to, pratila instrukcije, nisam osetila bilo kakav sličan ukus ranije, bio je vodenkast, a nekako čvst i poigravao mi se sa nepcima kao da sam imala nagon da ga jače uzmem i strpam u usta.
"Tako, pušačice jedna, tako, vidiš da znaš kako se puši, hajde puši, bravo devojčice, tako, tako, bravo, skloni kosu, evo ne smeta, sklanjamo kosu da ne smeta, bravo, tako." - ispuštao je zvukove, zavaljen na sedištu, blago ga je spustio unazad, prijalo mu je, šta god da sam radila želela sam da mu prija još više, jače počeh da mu sisam glavić, očito bez osećaja.
"Polako, polako, pa nisam od kamena, polako, tvoj je, polako, kud si zapela, jel si zato došla kod mene danas? Šatro tatina lična karta, jel si zato došla?" - mazio me je po kosi, ponovo sam usporila, a on me je sada gledao, videla sam kako mu se oči presijavaju usled svetla koje je uključio na plafonu automobila. Htela sam da odmahnem glavom, ali nisam, nisam mogla, mumlala sam, a on se nasmejao.
"Tatina... dokumenta...tatina..." - pokušavala sam da izgovorim do kraja, ali je me držao čvrsto i sada doslovno nabijao na sebe, krutog i čvrstog da sam mislila da će me udaviti.
"Tatina dokumenta, kažeš? Dobro, dobro, verujem ti, ali to po što si došla to ćeš i dobiti, znaš? Dodji, sedi, tako, sedi da te vidim." - uspravio mi je, ponovo mi pomogao da mu sednem u krilo, pa počeo da me ljubi, spuštajući ruke i prste podno mog stomaka, zavlačeći ruku ispod trenerke, rovareći po mojoj koži, pa me je grubo povukao za konac gaćica kada ih je osetio pod prstima.
Gotovo da sam vrisnula.
"Ti nisi svesna šta mi radiš, jel si svesna, pogledaj me? Nosiš tange ispod?"
Iako nisam imala predstavu, iako sam izgubljena u oblacima jedino bilo svesna da sedim u trenerci, u njegovom krilu, da mu je glavić pod mojom rukom, a košulja vlažna i razdrljena na grudima, iako mi je pred očima bilo jedino njegovo lice i usne kojima me je ljubio i tako lepo lizao maločas, klimnuh glavom u znak potvrde, u znak nekakvog odobrenja koje je tražio na mom licu, na usnama, klimnuh glavom još jednom.
"Kako ću te jebati sad, kako ću te jebati sad, hoćeš jako da te jebem..." - stenjao mi je u uvo, mazio po kosi, zagrlio i ljubio u rame, pa mi podigao ruku i ponovo liznuo dojku, stresoh se. Dobih jaku želju da ga ljubim, da ga zagrlim, dok sam tu u njegovom krilu da me načini ženom, onom ženom koja želi napolje, vukla sam ga, gužvala mu košulju, udarala rukama o sedište, tražila pokretima, molila jezikom da me uzme, nisam više imala nikakav pravac, nikakav kompas, sve je oterao jezikom, raščistio natrpano, nabacano, rasterao višak, ljubio me je, pohotno i gladno, svaki moj trzaj, moje udaranja otvorenim dlanom u sedište tumačio je kao moju ludu želju, moju ludu ideju koju će mi ispuniti sada, da, jebaću te da pamtiš, jebaću te kako nisam ni jednu do sad, ima da odeš kući mokra, ima da ti pocepađ te gaćice i tako te pošaljem kući, jel to hoćeš, jel to hoćeš, sedi, sedi odmah na njega i skači, sedi, vukao me je za butine, gurao ka mokrom i pulsirajućem glaviću koji me je zvao, dozivao, gledao, drhtao dok sam dlanom prelazila po njemu, balav i mokar od mog lizanja, sada će ući u mene.
"Sedi, sedi, dodji, podigni guzu, tako, prija, jel prija..." - ljubio me je i mazio klitoris glavićem, kada je video da ga i dalje držim za glavić, pomisli da želim da ga namestim sama, a on će se za to vreme pobrinuti za moje dojke, bradavice, ponovo ih ljubi, liže, usisava jezikom i ustima, čini da osetim dodatnu vrelinu medju nogama. Počeh da skupljam butine, peklo me je, razdiralo, kao da ću piškiti svakog časa, počeh da se premeštam, da pokušam da sidjem, ali držao me je čvrsto, stabilno, bio je na ivici da udje u mene. Shvati to kao moju igru, kao moj način zavodjenja, pljusnu me jako po guzi, pa još jedno i tada osetih kako curim medju nogama, kako ispuštam tečnost, kako sam mokra, potpuno raskrečenih nogu. Drhtala sam i uvijala mu kragnu, drhtala sam na ivici suza.
"Kako volim ovaj miris, jebote, svršila si mi u krilu, a nisam još ni počeo, ti si ninfomanka, nije ona, ti si! Kako sam mokar, vidi, dodji, dodji, sad kad si tako topla, sad ćeš ponovo!"
Jače me pribi uz sebe i pokuša da udje glavićem. Uzdigao se, počeo da naginje, preseče me tup bol u stomaku, sklanjala sam mu glavu, usne, jezik, sklanjala i želela da ustanem.
Najednom, kao da mi se razdanilo. Sedela sam u krilu porodičnog prijatelja, golih grudi koje sam mu gurala u usta kao da ga hranim njima, kao da su bombone, vrištala sam mu na uvo dok mi se dešavalo ko zna šta, tresla sam se, besna i užasno napaljena do te mere da sam bila kivna na ceo svet, na Adu, na taj auto, lupila sam šakom po prozoru, ostavila mokar obris, smirivao me je i grlio, ako ti ne prija, neću više onako da ti govorim, izvini, napalim se i onda pričam tako, stvarno želi da ovo uradim sa tobom, pogledaj mi, svršila si, ni jedna mi nije svršila u krilu samo od lizanja bradavica, a tvoje bih mogao da ližem po ceo dan, vidim da voliš kad ti se ližu, ako nećeš dalje, samo reci, neću te pustiti da odeš takva, govorio je u rafalima, sve vreme me gladeći po kosi. Osetila sam sigurnost, onu pravu.
"Nevina sam."
Izbečio se, sada više ništa nije imalo smisao i sve je dobilo potpuno novo značenje, sada mi je preko lica preletala porpurna boja pa pepeljasta, pa opet purpurna.
Ispričah mu da je veš samo moja želja, moj test, da nisam nikad u usta stavila mušku alatku, da mi ni jedan muškarac nikada nije ni dirao mi lizao grudi, izvinila sam mu se jer sam ga pokvasila, bilo je mnogo jako, veruj mi, rekla sam mu. On me je na to samo zagrlio, potpuno ukočen od neprijatnosti ali i osvetljen jednim novim žarom.
"Vidi, ne nagovaram te ni na šta, ali da li želiš da to uradimo sada, onako kako dolikuje?"
"Kako?" - prošaputala sam, stegnutih usana naslonjenih na njegovo rame.
"Samo mi veruj i lezi pozadi, lepo lezi, ima prostora."
Više mi nije bilo bitno šta ću uraditi, ni šta će se desiti, kao ni da li ću krenuti potpuno pogrešnom stazom. Tog trenutka, sa tog sedišta , potpuno ulepljena sopstvenim sokovima, ustala sam drugačija, spremnija, sa više želje da zakoračim stazom koje sam se grozila, bežala.
Sada sam samo legla na njegovo zadnje sedište, blago raširila noge i gledala kako otvara zadnja vrata, kako prebacuje košulju preko prozora, kako kondom pucka medju njegovim prstima i kako ga navlači na sebi, čineći ga sjajnim i staklastim.
Legao je, zavukao ruke ispod mog tela, ljubili smo se do te mere da nisam ni osetila bol, samo blago podrhtavanje stomaka, prodirao je malo jače, tucao me je i uživala sam u tome, tucao me je prvi put, a da nije ni znao šta je u meni probudio.
Nekoliko meseci kasnije, rekla sam mu "Da."
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 1 Apr, 2026
- 2815 pregleda
Wow. Prelepo
Bravo.
Prelepa Prica, stvarno jedna od retkih lepih prica koje sam procitala