Drugačije
Lena je znala da nešto nije isto.
Nije to bila neka velika promjena, ništa očigledno što bi mogla odmah da objasni — više osjećaj. Sitnice. Način na koji je Nikola počeo da bira riječi, kako bi ponekad zastao pred ogledalom duže nego ranije, ili kako bi joj pogled zadržao na njenoj garderobi… ali ne na način na koji je očekivala.
Prvi put je posumnjala one večeri kada je ostao sam u stanu, misleći da će se ona vratiti kasnije.
Nije.
Vrata su bila tiho otključana, a svetlo u spavaćoj sobi prigušeno. Lena je zastala u hodniku, spremna da ga iznenadi… ali ono što je vidjela, zaustavilo je nju.
Nenad je stajao ispred ogledala.
Nosio je njen donji veš.
Pokret njegovih ruku bio je spor, gotovo oprezan, dok je prelazio prstima preko tkanine, kao da pokušava da razumije osjećaj. Nije bilo ničeg podsmešljivog u tome. Nije bila igra. Bio je… ozbiljan. Prisutan.
Lena je osjetila kako joj srce ubrzava — ne od šoka, već od nečega što nije odmah mogla da imenuje.
Nije se pomjerila.
Samo je gledala.
U jednom trenutku, Nenad kao da je osjetio njeno prisustvo. Njihovi pogledi su se sreli u ogledalu.
Tišina. Duga.Teška.
„Lena…“ izgovorio je tiho, glasom koji nije bio siguran.
Mogla je da se okrene. Da ode. Da zatvori vrata i pravi se da ništa nije vidjela.
Ali nije.
Umjesto toga, napravila je korak napred.
Pa još jedan.
„Ne moraš da se skrivaš,“ rekla je mirno, iako je u sebi osećala nalet nečega novog, nepoznatog… uzbudljivog.
Nenad je progutao knedlu, ali nije skrenuo pogled. U njegovim očima nije bilo srama — samo iščekivanje. Kao da čeka presudu.
Lena je prišla bliže, dovoljno da može da osjeti toplinu njegovog tijela. Njena ruka je polako kliznula niz njegovu ruku, zadržavajući se na ivici tkanine.
Taj dodir… promenio je sve.
Napetost između njih postala je gušća, gotovo opipljiva. „Zašto mi nisi rekao?“ šapnula je. „Nisam znao kako… niti šta to tačno znači,“ odgovorio je iskreno.
Lena je zastala na trenutak, posmatrajući ga — zaista ga videći, možda prvi put bez očekivanja i unapred definisanih uloga.
I onda je osjetila nešto što nije očekivala.
Privlačnost.
Ne prema nečemu što je razumijela… već prema nečemu što je tek počinjala da otkriva.
Nagnula se bliže, toliko da su im se usne skoro dodirnule, ali nije ga poljubila.
„Možda ne mora odmah da znači ništa,“ rekla je tiho. „Možda može samo… da se osjeti.“
Njegov dah se ubrzao.
Njeni prsti su se sada sigurnije kretali, bez nesigurnosti, istražujući ne samo njega — već i sopstvenu granicu.
U toj sobi, pred ogledalom koje je reflektovalo njihovu novu stvarnost, više nije bilo pitanja ko su bili prije.
Samo ko bi mogli da postanu. I to je bilo dovoljno da Lena ostane.
- Kategorija:
- TV/TS/CD erotske priče
- 30 Mar, 2026
- 1242 pregleda
Pricu koju pise ChatGPT je vrlo lako prepoznati.