Studentski život VIII

Nakon što se više puta oglasilo zvono, sa terase krenuo sam prema ulaznim vratima i čuo više glasova ispred njih, otvorivši vrata ostao sam u šoku ali blago iznenađen. Bili su to Rastkovi prijatelji, došli su da razgovaraju sa njim pošto im se već duže vreme ne javlja i ne odgovara na poruke. Pitali su za njega, da li je kod kuće, na šta sam ja drsko odgovorio da nije i zalupio im vrata pred očima. Pozvonili su još par puta dok sam ja otišao na terasu, a zatim otišli. Bilo je to predivno sunčano jutro u kome sam ja čitao knjigu na terasi, pio kafu i spremao ispit. Negde oko podneva oglasio se telefon, bio je to pozov iz Beča, moj dragi se setio da postojim ali je pozvao zbog informacije da je Stefan tražio moj broj telefona i da mu je on dao jer mu treba pomoć oko nekog rada za brata. Nerado sam rekao da ću mu pomoći i da je prvo trebalo da me pita ali već je šteta načinjena tako da sam bio stavljen pred svršen čin, pričali smo još nekih pola sata a onda mi je napomenuo da požurim sa pakovanjem jer se bliži datum selidbe. Završili smo razgovor i nije prošlo ni petnaest minuta usledio je poziv od Stefana. Uljudno sam se javio i vodio najnormalniju konverzavciju između dva poznanika a onda smo prešli na stvar. Predložio mi je da se nađemo u kafiću da mi da literaturu i potrebne informacije vezane za rad, prem da ja ni sa kim ko mi ne prija kao osoba nisam ostvarivao blizak kontakt, a on je opet bio Rastkov prijatelj, rekao sam mu da oko 16h dođe u stan i da ćemo rešiti to. Naravno o svemu tome obavestio sam Rastka, bio je sumnjičav, ali se dobro držao. Ručao sam, pospremio sve i tačan kao švajcarski sat pojavio se Stefan. Pustio sam ga u dnevnu sobu, skuvao kafu, a onda je krenuo da mi objašnjava sve za rad. U jednom trenutku dok mi je slao grafikone koji bi trebalo da se koriste poslao mi je sliku kurca, a ja zatečen priloženim samo sam obrisao sliku iz poruka. Izvinio se, ali mi nije delovalo da mu je baš neprijatno što je to uradio. Nakon nekov vremena, objasnio mi je šta treba a onda rekao da mora da krene. Ustali smo sa sofe, a onda je usledio najneprijatniji trenutak. Stefan se bacio na mene i počeo da me ljubi, pokušao sam da ga odgurnem ali je on uporno insistirao na tome i nasrtao na mene. U jednom trenutku sam ga odgurnuo ustao sa sa sofe i viknuo: "Izlazi napolje, zvaću policiju!" Pokupio je papire koje je doneo i izjurio iz stana bez ijedne reči. Počeo sam da plačem od stresa i odmah uzeo telefon da pozovem Rastka. Bio je zauzet a zatim mi uporno odbijao pozive, nije čak ni na poruke odgovarao. Shvatio sam da ga je Stefan pozvao i nisam ni bio svestan šta mu je sve ispričao i kakvim lažima mu je napunio glavu. Ostatak dana proveo sam u krevetu pod stresom i plačući jer sam bio svestan da iako ništa nisam uradio, da je svemu došao kraj, a od Rastka ni traga ni glasa. Zaspao sam u neko doba, a onda se preumoran probudio u četiri sata ujutru. Popio sam kafu i krenuo da pakujem stvari, jedno po jedno. Negde oko pola sedam čuo sam da su se vrata stana otključala, izašao na vrata sobe i vide da je to Rastko, ostao sam nepomičan. Pošo je ka meni a onda u jednom trenutku zastao i čudno me pogledao. "Šta je sa tobom? Je l' imamo neki problem!?" upitao je, na šta je usledio moj odgovor: "Nemamo problem, ja imam problem i zvao sam te juče toliko puta i pisao ti a ti si samo odbijao pozive, kako mogu uopšte da pomislim damogu da se oslonim na tebe." Počeo je da se smeje i prišao i zagrlio me izgovarajući: "Znam sve ludice, to je bio dogovor. Želeo sam da budem siguran da me nećeš prevariti i da ću moći mirno da živim sa tobom. Sve sam pratio na kameri, pogledaj sat i sve će ti biti jasno." Izvukao sam se iz njegovog zagrljaja a onda mu iz sve snage opalio šamar uz reči:" Ti si bolestan. Kako možeš tako nešto da mi uradiš nakon svega što smo prošli zajedno", ušao sam u sobi i zaključao vrata. Celog dana je pokušavao da razgovara sa mnom i da uđe u sobu ali nisam popustao iako sam toliko silno želeo da ga zaskočim. Prem da nisam trunku hleba stavio u usta ceo dan, napisao sam mu poruku: "Spremi se, idemo na večeru, mnogo sam gladan." Izašao sam iz sobe i otišao u kupatilo, a onda je i on došao za mnom potpuno bez odeće i ušao pored mene pod tuš... Ponos mu je skakao, što je kod mene izazivalo preveliku uspaljenost, ali sam se pravio kao da nije ništa, počeo je da mi trlja leđa kupkom a onda da spusta ruke lagano prema guzi. Trgao sam se, uhvatio ga za ruke i rekao:" Da se nisi usudio", a onda ga od jednom poljubio. Sam sam sebi bio kontradiktoran, ali tako je kako je. Ni tako ljut i besan nisam mogao da mu odolim. Već mu je bio tvrd kao kamen, a ja sam se okrenuo i navukao se na njega, bilo je bolno ali nisam odustajao već sam se sve brže i jače navlačio. Nastavio je da me prati u tome što radim pa je počeo da me ljubi po vratu i da me grize a onda da ga sam nabija do kraja. Stenjao sam i osećao jaku bol ali sam istrajao. Bio je to poprilično dobar i jak seks koji je trajao dobrih pola sata a onda ga je izvadio iz mene i isprskao pločice i staklo u kabini, uzeo me u naručje i odneo u spavaću sobu a zatim me spustio na krevet. Legao je preko mene, ljubili smo se, a ja sam sve vreme osećao pulsiranje njegovog kurca. Podigao mi je noge oko svog vrata i polako ušao, a zatim sve brže i brže nastavio da ga nabija dok smo se ljubili. Stenjali smo zajedno toliko glasno da nas je verovatno čulo pola Beograda, ali ni on ni ja nismo marili. Nakon skoro sat vremena svršio sam, a onda me je obrisao maramicom i okrenuo da klečim naslonjen na ruke, nabio ga, uhvatio me za kosu i nastavio da me jebe. Dok je ulazio u mene nenormalnom silinom sve vreme me je držao za kosu a onda ga od jednom nabio, ugrizao me za vrat i počeo da reži kao pas. Nisam imao više oslonac u rukama i nogama i pao sam na krevet, pa i on zajedno sa mnom dok je još bio u meni i svršavao. Ležali smo tako desetak minuta, a onda je on rekao: "Jebo te, daj da ga izvadim iz tebe da se spusti inače ćeš umreti gladan. Mogu ovako cele noći da ležim sa njim u tebi neće se spustiti. Pališ me kao niko do sada, a i nenormalno te volim." Bila je istina, kada ga je izvadio još je bio tvrd kao kamen, ustali smo i obukli se, a zatim izašli. Večerali smo na Avali, a onda je gospodin imao želju da šetamo malo. Prem da smo se jebali više od sat ipo vremena, jedva sam hodao ali otišli smo na Kalemegdan. Šetajući Kalemegdanom, gore prema pobedniku, osetio sam njegovu ruku na svojoj guzi, trgnuo se, a onda je on rekao: "Ne plaši se, nema nikog. Samo jednostavno više ne mogu da se kontrolišem u tvojoj blizini." Pogledao sam ga, zaista oko nas nije bilo nikog, a onda sam ga pomalo filmski poljubio. Nije se obazirao da li će neko naići, zatvorio je oči i prepustio se. Užitku nije bilo kraja, ali shvatio sam da je svakoj igri došao kraj, da on ne želi da me izgubi i da je postao siguran u mene. Proglasio sam pobedu pored pobednika u sebi, a onda izgovorio: "Još uvek ti nisam oprostio, samo nisam mogao da ti odolim. Trebaće mi vremena da pređem preko tvoje igre," blago se osmehnuo a onda rekao: "Koliko god ti bude trebalo, samo ne idi od mene." Vratili smo se u stan, legli u spavaćoj sobi i zaspali zagrljeni, svesni da nas sutra čeka naporan dan selidbe.

Da li selidba donosi nove probleme ili mir i spokoj? Da li je sve bajka i da li je zaista moguće živeti bajku? Saznaćete u narednom delu.