Ōkami

Restoran u kojem radim dobio je novog sushi majstora.

To nam je objavio vlasnik, ciknuo je na sav glas, omanjeg rasta, sa brkovima, pomalo zaobljenog stomaka kojeg je prikrivao prslucima - podsećao me je na jednog lika iz crtanog filma, samo nisam mogla da se setim kojeg, zabavljale su me scene kada usplahireno trči po kuhinji, kada naručuje, požuruje nas, ali i ohrabruje, kako nosi tanjire i kako se svadja sa ženom, bučnom crnokosom ženom koja je za glavu veća od njega, ali posve pitome naravi. 

Od toliko restorana lokalne kuhinje, od toliko picerija na svakom koraku, paste u izobilju, meni se učini zanimljivije da se zaposlim u japanskom restoranu. Išla sam na taj posao rasterećena, možda zato što ih nisam dobro razumela, možda zato što sam uživala da se kikoćem sa Su i Li, devojkama koje su ćerke vlasnika restorana, Li je volela da joj pletem kikice, Su se dopadalo kako mirišem pa sam joj jednom poklonila parfem, bila je srećna i po prvi put mi se bacila u naručje, a onda me počastila svojom šnalom za kosu, odvajajući je iz pripijenih vlasi, bila je to znala u obliku lotosa, cveta, pružila mi ju je nesebično, raznežila me je, i dalje tu šnalu čuvam kod sebe.

Moj posao je bio sasvim jednostavan, trebalo je da vodim računa da kuhinja bude u najboljem redu, da kuvarima u svakom trenutku budem na raspolaganju, a ponajviše da uredno složim sve tanjire, čitav escajg da prebrišem, poredjam što uzduž što popreko pa da onda iseckam povrće koje je stizalo u velikim količinama, svakog dana, sveže i u kutijama koje sam podizala i vrtoglavo pokušavala da ih popnem na najvišu policu u hladnjači.

Volela sam taj posao iz razloga jer me nije opterećivao, bila sam aktivna, živahna, radoznala da naučim što više o pripremi tih jela koja su mi se, fakat, dopadala iako sam ranije često navodila da ribu ne volim, kao ni morske plodove, medjutim sa svim tim začinima, sa sosom koji sam naučila da pravim, ukus ribe nisam ni osećala, bilo ga je tek u malim tragovima i počeh da osećam onu iskru uzbuđenja kao kada otkrijete nešto novo o sebi, nešto što je sve vreme bilo tu samo niste imali dovoljno vremena ni volje da to i primetite.

Tako shvatih i šta znači ikigai.

Gledala sam starog sushi majstora - kao otac vlasnika restorana i dalje je sve držao pod kontrolom, u malom prstu, ćutao je, nikada nije govorio puno, samo bi radio, radio, radio, ali to nije stvaralo nikakav pritisak, naprotiv, bilo je prijatno biti u društvu osobe koja tako trezveno pristupa svom pozivu. 

Kada ustaneš ujutru, imaš neki razlog, uhvatiš se za njega, razvučeš ga kroz ceo dan, mi to zovemo ikigai, objašnjavala mi je Li na mešavini italijanskog i engleskog. No, pored vrsne umešnosti, pored lakoće života u devetoj deceniji, bilo je vreme da se povuče i znao je to, gledao me je očinski, iako ćutke, gestikulacijom bi mi objašnjavao šta želi da mu donesem, trudila sam da zapamtim koliko mogu i donosila ono što mi se činilo prikladno, nekada bi to bio vok, nekada šerpa, nekada nož, grešila sam; Nasmejao bi se i sam bi prošetao po ono što mu je bilo neophodno, veća šerpa, veći nož, dublji tiganj, nisam se osećala loše zbog toga, naprotiv, imao je tu sposobnost da me ubedi da sam na ispravnom putu i da je potrebno da se trudim, a nije mi rekao ni reč, to mi se učini tako fascinantno da sam ga jednom prilikom zagrlila na pa se izmakao, podigao kažiprst u vazduh i rekao nešto na japanskom što mi je zazvučalo kao pretnja ali nikada nisam pitala Li da mi prevede, nisam želela.

Kada je otišao u penziju, očekivala sam nekog sličnog. Već sam se navikla na njih, na njihovu rutinu, navike, napamet sam znala raspored začina i bila sam u stanju da, skoro zatvorenih očiju, odaberem nekolicinu njih, baš one koji su mi bili potrebni, toliko učiniše da verujem u sebe.

Na vratima se tog dana pojavio vlasnik u društvu jednog krupnog muškarca, u beloj majici ispod koje su se nazirale čvrste, muške grudi, rekla bih, maljave, gledala sam u ta ramena, kako se pomeraju dok se kreće ka centralnom delu kuhinje, ni malo mi nije ličio na Japanca.

Poče da govori na italijanskom, baci pogled ka meni, pa ga brzo preusmeri na Li, uputivši joj nežan osmejak u uglu usana, njoj prelete začetak ekstaze preko lica, obrazi se napuniše vazduhom, poče da obitava oko njega, smela sam da se zakunem da su joj i bradavice poskočile ispod bele, uske, majice, toliko se razgalila tom posetom.

Predstaviše ga, reče da se zove Uglješa. Zastala sam na trenutak, Uglješa, bilo je to ime s naših prostora, no bio je toliko iritantan da sam zalepila usnu za usnu i samo ćutala, ponekad bih klimnula glavom kao i svi, no, vrlo brzo se razočarah, bio je to novi sushi majstor, majstor svog zanata, kako je predstavljao sebe i biće mi neka vrsta šefa, nadredjenog, iako nisam bila sasvim sigurna u to, učini mi se da moja zen faza postepeno prelazi u svoju završnicu, da joj se nazire kraj, samo prisustvo tog muškarca budilo mi je ljutnju, neraspoloženje, on se, vrlo brzo, potrudio da to i opravda.

Vlasnik mu reče da sam iz Srbije, ispričao mu je to malo što je o meni znao, ponekad sam se pitala kako tako brz i pomahnitao muškarac može biti sin čoveka koji krajnje suptilno pristupa svemu bez reči, kao da izmedju njih dvojice nije postojala nikakva sličnost osim ljubavi prema hrani, ali se čak i ta ljubav razdvajala na dva dela, pucala bi po sredini i razlivala bi se, veći deo bi potekao na stranu starijeg gospodina, dok bi za njegovog sina ostao samo mulj, samo profit, to je bio njegov ikigai.

Uglješa od tog dana poče da me ugnjetava. Kada bi ostali sami, što se na moje nezadovoljstvo dešavalo često, obraćao mi se na naškom.

Tako saznah da je sa Cetinja.

Obraćao mi se tonom nelagode u glasu, nije ti ovo neka birtija, pričao je, ovde je potreban red, idi vidi da li su ti radne navike ostale u stanu pa se vrati, stvaraš nered i sve tako dok sam gutala knedle, sprečavajući sebe da burno reagujem. Iz dana u dan ta tortura se nastavljala, poče da mi ide na nerve, pogotovo što je sa Su i Li koje su najveći deo dana provodile za šankom i u posluživanju gostiju, bio izrazito prijatan, davao im je komplimente, govorio da je zaljubljen u Japan, da jedva čeka ponovo da ode i one bi se smejale, propitivale ga, uživale bi u tim razgovorima, iako su obe primetile da sam smušena, neraspoložena, obe to prećutaše.

Davao mi je nerazumne zadatke - obari 236 grama pirinča, hvatala sam sebe kako prebrojavam zrna, a on bi se smejao i slučajno mi prosuo posudu pa sam kretala iz početka, nisam mogla da shvatim zašto to radim i zašto samoj sebi teram inat, šta je to u meni što me tera na borbu sa samom sobom, kakvo se to ludilo javlja svaki put kada naletim na nekog ko želi da me ponizi, da me raznese, da me učini inferiornom u odnosu na sebe?

Jedne večeri neposredno pre zatvaranja, ponudi se da me otprati do stana. Odmahnuh glavom što sam više mogla, rekoh da sam u braku, na šta on, usiljeno, poče da mi se obraća - lascivno.

"Moj tip svakako nisi, sve i da mi se daš, ne bih te uzeo." 

Htela sam da mu odgovorim da se nosi, da može komotno da se nosi tamo odakle je došao, budio je u meni neku vrstu agresije, prostakluk koji kao da je jedva čekao da se otrgne iz mene i poleti u njegovom pravcu rušeći ga u paramparčad. Ćutala sam, čvrsto stisnutih usana, pribojavala sam da neću moći da se zaustavim, samo ako počnem.

Iduće večeri ponovio je to isto.

"Rekoh ti da sam u braku." - osorno sam se trgla, pa bacila sundjer u sudoperu, skidajući rukavice.

"A ja tebi da te ne bih jebao ni pod tačkom razno." - smejao se nekako usiljeno, trljajući se po stomaku dok su mu rupice na obrazima postajale sve više izražene.

"Nosi se." - rekoh glasnije nego što sam planirala, "Nosi se i ti i sve ovo, nosi se!"

Brzo preskočih oba stepenika, odjurih u svlačionicu i ne presvukavši se, samo nabacih jaknu preko sebe i izadjoh napolje. Odmah po izlasku, pokajah se. Zapalila sam cigaretu, čekajući autobus, no samo sam cupkala u mestu, tresla se, drhtala od ljutine koja me je lomila iznutra i koja je pretila da me potpuno samelje.

Poželeh da se vratim i zaista, bacila sam cigaretu, napravila nekoliko koraka nazad ka restoranu, ali onda sam se ukopala u mestu, nešto me je probadalo u grudima, počeh da se otcepljujem od sebe same i poče da mi se vrti u glavi. Bujica psovki mi slete na um, svaka sočnija od prethodne, svaka burnija, ljuća, oči su mi plamtele kao da gledam požar ispred sebe, obuzimala me je vrelina i odlepih se sa pločnika, pridržavajući se za klupu na stajalištu.

Medju nogama me je peklo, svrbelo, osetih uzbudjenje koje se penjalo sve do grudi, pa se slivalo u obraze, čineći ih vrelim i nešto kasnije te večeri, po prvi put, doživeh orgazam zamišljajući Uglješu.

Kao da sam mogla da čujem njegov smeh, da vidim njegove zube koji mi se zarivaju pod kožu, grizao me je svuda, lizao po telu, po koži, po vratu, pomahnitalo, čitavu noć sam provela u znoju, u očaju od kojeg su mi se niz butine slivali sokovi, lepljivi, slatkasti sokovi kojih je bilo u izobilju, do te mere da su me butine bolele i ujutru kad sam ustala i čitavog dana kasnije, na poslu.

Ne progovorismo ni reč. Ni tog dana, ni kasnije, vešto sam ga izbegavala, trudila se da sve završim na vreme, a on je ćutao, u momentima kada bi ostajali sami pevušio bi, obično pesme koje znam i sama, no, trudila sam da ne slušam, kao da je njegovo prisustvo tek jedna uobrazilja, neka moja izopštena misao.

"Avokado se ne seče ovako." - obrati mi se nakon skoro tri nedelje, iznenada je prekinuo tišinu medju nama na sebi svojstven način. Prišla sam mu, podigla kutiju sa naseckanim avokadom i odnela je do sudopere, pa smestila tik do kante za smeće, nisam je bacila, čekala sam da me zaustavi.

"Ni hrana se ne baca, barem ne u mom prisustvu." - ponovo mi se obratio pa stao ispred mene. Tek tada postadoh svesna njegovog izgleda, kontura njegovih lica, punoće brade, izuvijanog nosa, tamnih očiju. Gledala sam ga ćutke, samo sam stajala i gledala ga, učini mi se da mu vilica podrhtava, da mu se pluća pune vazduhom, grudi nadimaju, učini mi se da će me zgrabiti svakog trena, disao je teško, na momente sa prekidima, sve drugo oko nas postalo je manje bitno.

"Izludjuješ me." - bilo je sve što sam rekla pre nego što je Li ušla sa dve nove narudžbine. Mora da je osetila tu novonastalu energiju medju nama, prestala je da mi se obraća, poče da me ignoriše. Nervozno sam dohvatila jedan od umrljanih tanjira, počela da stružem ostatke natopljenim sundjerom, sav bes sam izlila kroz te pokrete, osetih puslirajuću bol u mišici.

Nešto kasnije tog dana, Uglješa iznenada stade iza mene, kuhinja je bila prazna, bilo je trideset minuta pre zatvaranja i svi izadjoše ranije, nije bilo nikakvog posla.

Spusti svoje vlažne usne na moj vrat, prstima mi nežno obgrli kukove i stisnu ih, to me je golicalo, preseklo me u stomaku i brzo se izmakoh u stranu, uputivši mu onaj upitni pogled prepun što straha što želje.

"I ovo te izludjuje? Hoćeš da te tek izludim? Onako kako znam?" - poredja ta tri pitanja u jedno pa se okrete i izadje na cigaretu tek tako kao da se ništa nije desilo.

Popih hladnu čašu vode naiskap, pokvasih se po beloj majici, po stomaku, obuze me neka drhtavica.

On se vrati, nešto kasnije, pogleda me pa prasnu u smeh.

"Ne treba ti dugo da ovlažiš, možda ipak jesi moj tip."

Počeh da se smejem, rasterećeno, možda blago histerično jer povrh svega osećala sam i strah. Strah da ni tog puta neće uraditi ništa, da će se okrenuti, otići, da ću ostati zarobljena u teoriji, bez imalo prakse, bez imalo smisla.

On me je za to vreme samo gledao, okrete se u jednom trenutku pa se prošeta do vrata, tamo zaključa vrata pa uze dva prljava tanjira sa stola pored i odloži ih u sudoperu.

Približih se sudoperi ne bih li ih oprala, uhvatih jedan, odvrnuh slavinu, Uglješa se nije pomerao, i dalje je stajao pored, unezvereno je gledao u svoje šake, premeštao ih, čas pipajući bradu čas čelo čas butinu, dok sam ja tako jako trljala taj tanjir da su grudi počele da se sudaraju, da lete, nisam nosila brus već samo belu majicu i preko nje kecelju, moje sitne, prćaste bradavice odjednom porastoše preko majice, kruteći se.

Želela sam da ih vidi, da ih gleda, namerno sam ih usmeravala u tom pravcu, pomerala se te napred te nazad, bradavice su se otirale o majicu, a majica o kecelju, nisam podizala pogled, pomerao se, kretao se po kuhinji, uzeo gutljaj vode, sve sam to videla, a da glavu nisam ni podigla.

Konačno je stao iza mene, čvrst, osetila sam na zadnjici njegove butine, osećala sam da će svakog časa početi da stiska moje bradavice otpozadi, da ih mesi, štipa, uvija pod prstima, da ih gnječi;

Počinje, počeo je, isprva suptilno, stavio je šake na moje grudi, sve u tišini, pa počeo nežno da ih uvija i mazi dlanom dok sam ja iznova prala jedan te isti tanjir. Zatim je ubrzao rad prstima, odveza mi kecelju, zavuče ruke ispod majice pa mi, šakama, preklopi bradavice. Trlja ih, mesi, mišići mu se nadimaju, tako malo treba da eskalira, stiskam sundjer koji peni, sa dlanova mi kaplje pena, bela gusta pena koja izlazi iz sundjera i nestaje pod otvorenim mlazom iz slavine.

Spustio je ruke niže, prstima mi predje preko stomaka, pa razvuče helanke i poče da me dira oko pubisa, da ga stiska, sve niže i niže, prsti su mu hladni, do maločas je rovario po hladnjači, a sada će rovariti po meni, toliko sam vrela da hladnoća njegovih prstiju popušta, nestaje, stiska mi klitoris prstom i zaječah, raširih butine kao po komandi, spustio se na kolena i više nije časio ni časa: pocepa mi helanke tako da može da me liže, dugo, halapljivo, gladno, liže me i stenje, preko kecelje trlja svoj nabrekli glavić, nije me briga što mi mlaz s otvorene slavine kvasi i kosu, glava mi je nadomak, na sudoperi, ruke na butinama, samu sebe širim ne bih li njemu olakšala, ne bih li mu omogućila da prodre što više u mene, kad je tako dobar u tome, kad me boli, svrbi, pritiska i peče u istom trenutku, kad imam osećaj da ću poleteti od slobode koju mi je dao, neka me liže, neka me potpuno samelje jezikom, mislila sam se, neka me raznese;

Podigavši se ponovo, usne nam se prvi put spojiše, delio je moj sok sa mnom, sa jezika mu se slivala topla slatkasta aroma mojih sokova, vraćao ih je u mene, ulivao u isto korito, dok mi je rukama masirao guzu, stiskao je i pljesnuo dva puta otvorenim dlanom, osetivši to, jače ga zagrlih oko struka, pa oko vrata i obraza, stisnuh ga za glavu i poljubih kao da mi od toga čitav život zavisi.

Tako napaljena, brzo se spustih na kolena, dlanovi su mi već na njegovim butinama, čvrstim, kao da su od kamena i povlačim ih na dole, odjednom, tako jako, zajedno sa boksericama, donji deo kecelje ostaje da visi, uzima ga, podiže, ostaje mu u rukama, drži ga dok me njegov glavić udara u gornju usnu, otvaram usta i jezikom počinjem da natapam taj glavić, kruti, kameni glavić koji dodatno raste pod mojim jezikom. Tako skoncentrisano počinjem da pušim, grudi mi se nadimaju, šire, moje mokre bradavice se dodatno draže medjusobnim sudaranjem, odvezuje kecelju i baca je na pod, pa me uzima za glavu i nabija na sebe, brzinom od koje već gubim dah.

"Gledaj me, gledaj, gledaj me!" - gotovo da viče, iako šapuće, užurbano me drži za glavu i nabija, podižem pogled, gledam ga, fiksiram se za njegove zenice, razrogačene oči, popušta stisak, opušta se.

Ližem ga od korena do vrha, vrhom jezika, napaljen je toliko da imam osećaj da će mi svakog časa napuniti usta, hvata me za dlanove, zapovednički govori da spustim ruke, bez ruku, govori mi, bez ruku, gutaj ga, ponavljao je.

Rovarila sam jezikom po njemu baš kao što je i on rovario jezikom po meni, maločas, tako naglo me, najednom, povuče za obe ruke, ispravi me pa onda nasloni na sudoperu.

Brzo se hvatam za sto na kojem su bili poredjani oprani tanjiri, beli poruculanski tanjiri koji su zveckali i pretili da skliznu sa stola dok je ulazio u mene. Kako me je samo divljački nabijao, kako su mi grudi poskakivale, želela sam još, još jače, još prodornije, još brže, tucaj me, tucaj me, tucaj me, ponavljala sam kao luda, bez prestanka, toliko mi je trebalo da me istuca tu, u toj kuhinji, on, muškarac od kojeg bi mi je bilo muka i na sam pomen njegovog imena, još, još, još i još, urlala sam.

Počeh da svršavam, isprva blago, osetila sam kako mi se karlica grči, ječala sam, a onda, naprosto, krenula da vrištim i da udaram otvorenim dlanom po sudoperi, dok me je sve brže nabijao, nisam smela da pogledam dole, nisam smela da se suočim sa tim crvenilom koje mi je napravio, gledala sam samo njega, kako se grči, kako mu se izraz lica menja, kako mu se niz čelo sliva znoj i videvši to, shvatih da i on svršava, u talasima, puni me mlazom vrele sperme, urlam i od zadovoljstva i od šoka, Uglješa me je napunio, nešto kasnije postajem svesna toga.

Pušta me iz naručja, kolena mi klecaju, butine se tresu, podrhtavaju, crnilo pred očima, na trenutak ne mogu da vidim bilo šta. Čujem kako teško diše, kako navlači majicu, kako podiže kecelju sa poda i baca je na sto, čujem kako se ulazna vrata otvaraju i zatvaraju, kako šarke na njima cvile, nepodmazane.

Otvaram oči, konačno, on je i dalje tu, zadihan, nasmejan, zapalio je cigaretu i uvlači dim, naslonjen na kuhinjski pult.

"Dobra si, bolja nego što sam mislio." - priča mi.

Govori i da nije on taj koji je ušao pa izašao, otvorio pa zatvorio vrata.

"Ona mladja je", kaže, 
Bila je to Li."

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 16 Mar, 2026
• Plezir
• 27 glasova
• 1767 pregleda