Kad život piše roman-prvi deo

Lola bunny...Da, vecina vas je skontala da je to ime zečice iz crtaća. I većina vas je na neki način i shvatila da priče pišem zbog sebe, iz nekog svog razloga koji će jednom biti otkriven kada shvatim da je došlo vreme za to (ovo govorim jer me dosta ljudi pita zašto ih pišem).  Ako vam se dopadnu, drago mi je. Ako ne-i to je zaista ok, jer nisam neko ko pati od lajkova i slicno. Uvek mi je bilo bitno da ja znam ko sam i da  je put kojim idem moj. Ime za moj nik nije stavljeno slučajno; to je bio nadimak kojim me je zvala jedna osoba pre otprilike desetak godina. Jednom u nekoliko godina, pojave se muškarci koji su zaista drugačiji od drugih. Ne izgledom, ne veličinom penisa već onim što je meni bitno-razumevanjem i iskrenom željom. Ne igraju na moje karte, ne glume da su ono što tražim. Nema igranja dominacije pod plaštom najniže manipulacije, već one dobre kako bih se otvarala i uspeli da gradimo jedan lep odnos. Takve ljude sam verovatno nesvesno puštala sebi malo više nego što sam želela jer sam osećala da mogu da mi otkriju nešto novo, da me podignu na jedan viši nivo seksualnog užiavanja i da bolje spoznam sebe. Po slikama ne biste rekli, ali zapravo sam jedna zatvorena osoba koja retko koga istinski pusti da joj priđe. Telo je jedno ali pustiti da mi neko čavrlja po glavi u kojoj se nalaze svakakve erotske, perverzne,maštovite ideje..pa i sad mislim da moj mozak nije za svakoga. Imam jake zidove koje sam mislila da u ovom jebačkom svetu niko neće srušiti. Njega sam upoznala u prodavnici, verovali ili ne. Iako isto godište, bio je mnogo zreliji, pametniji i životno iskusniji od mene. To mi se i dopalo, jer sam naučila da pratim osećaj za ljude. Naizgled hladni, ozbiljni, može se reći naizgled bezosećajni ljudi su često kao takvi,bili moj jang.  Kada stanem ispred njih mogla sam da vidim, osetim da su bili ono što tražim. Vidim svo "crnilo" i "svetlost" u njihovoj glavi iako i jedno i drugo zaista dobro prikrivaju. Valjda se slični prepoznaju. Vremenom, taj osećaj je postao toliko istančan da često i preko poruka već prepoznam da li je neko za mene kao dominantna figura. To je problem sa hipersenzibilnim ljudima, znaš kako će se priča završiti nekada i pre nego što je počela.  I osećaj je nešto što me vodi kroz život. On određuje puteve kojim idem, prijateljstva koja sklapam, odluke koje donosim...

Iako je seks sa njim, bio prelep i izuzetno maštovit, za njega me je vezivalo nešto drugo.Imala sam ključ od njegovog stana, dolazila sam kada god sam poželela. Čak i kada on nije tu. Bilo je perioda kada sam morala nesto da učim, unapređujem sebe i odlazila sam kod njega. Nisam ni shvatala da  kad trebam da čitam, dignem kosu u rep. Ako nemam gumicu, uzmem štipaljku ili hemijsku i napravim punđu. Valjda sam to refleksno radila. On bi, ako je bio tada u stanu, ćutao, gledao i pružao mi mir. Kao velika devojčica, trenirala sam košarku nekoliko godina i on je to znao, kao i da volim zečeve. Odatle nadimak Zečica Lola.  I jedino me je on zvao Lola. Ali, kao što rekoh...za njega me je vezivalo nešto drugo. Ljudima poput mene, priča sa takvim ljudima donosi samospoznaju.  Mogli smo o svemu, svaku misao mi je znao. Znao je da sam sa jedne strane vrlo tvrdoglava, drska a sa druge i previše osetljiva. Naučila sam kroz život da ovo prvo čvrsto čuva ovo drugo. On je umeo lepo da to balansira kod mene. Ali je znao i da ja ne mogu da mu pružim ono što želi.  Iako je bio vodič, učitelj, zaštitnik kao pravi dominantni muškarac...ja nisam bila iz nekog razloga spremna. Valjda mi je instikt govorio da čekam nešto, nekoga. Nisam mogla da se u potpunosti  predam jer nisam to osećala ma koliko da se trudio. Znao je da imam još nekoga sa strane ali je znao i da sam mu u potpunosti lojalna. Lojalnost njemu je bio moj način da mu pokažem da je on glavni. Lojalnost nije isto što i vernost. U svakom trenutku bih na njegov zahtev pristala da prekinem te odnose ali on nije želeo. Uživao je u tome da ih koristim za svoja ludovanja a da njegova snaga se ogleda u tome da uvek znam kome, ipak, pripadam i ko pruža mir. Tatica. Znao je da je za mene dominacija nema veze samo sa seksom, načinom na koji se ponašamo u krevetu. To je naše. Onaj koji čuva, kome dolaziš gde god da odeš. Dominacija je moja želja.  Nekada sam se osećala kao da mi indirektno govori "Idi se poigraj pa dodji kući."  Njegova rečenica "Lolo, jednog dana će naići neko. Njemu ćeš se predati potpuno. Posle toga, nikada stvari neće biti iste. Ti nećeš biti ista. Zbog tebe takve, nadam se da će taj neko imati dovoljno pameti i da će te biti vredan. Ako bude takav, upoznaćeš jedan skroz novi svet, jednu novu dimenziju svega u seksu " me prati i dan danas.  Na moje pitanje  postavljeno kroz sprdnju, šta će se desiti ako se predam nekome u potpunosti a taj ne bude vredan, nije mi odgovorio.  Valjda zato što je on bio razum a ja sam bila...pa osećaj. Kasnije sam shvatila šta u mom slučaju znači biti apsolutno dominantan i ta njegova rečenica je napokon dobila smisao koji je trebala. 

Bio je zaista kvalitetan muškarac.  S obzirom da je zbog posla morao da se preseli u nekom trenutku u inostranstvo,dogovorili smo se da ćemo ostati u kontaktu. Zaista sam to i želela, nisam želela da ga izgubim makar kao prijatelja jer je kvalitetan čovek. Bilo mi je drago kada mi je govorio da napreduje, zaista sam se radovala njegovom uspehu. Želela sam da uspe i znala sam da hoće. Zaslužio je svakim atomom svog bića. Jedan dan, ukradu mi telefon a kako je kartica bila pri pejd nisam mogla ništa. Ne pamtim brojeve telefona, brojeve generalno pa ljudima u martu čestitam rođendan koji je u julu u slučaju da zaboravim. Bilo mi je krivo, istinski. Vreme je prolazilo, kao i godine i život je išao nekim svojim tokom. Trebalo je da idem do Galerije da uzmem nešto. Svaki put kada je trebalo da odem u neki tržni centar, proklinjala sam sebe jer mi ti tržni centri stvaraju osećaj teskobe. Nekako je bez duše, gomila ljudi koji umesto da šetaju napolju lepše im je da šetaju u konzervi. Imaš utisak da ima svega a zapravo nema ništa. Više volim naše male prodavnice, obične ljude koji pokušavaju da stvore i održe nešto. Zato su moji odlasci tu namenski i bez nekog preteranog zadržavanja. Ulazim u prodavnicu i pokušavam da nađem to što mi treba i već se nerviram jer se ne snalazim.  I tako pretražujem rafove i odjednom samo čujem "Lolo!". Trenutak gde sekunda  traje kao pola sata. Zamrzla sam se. U sekundi, njegov glas. Znam da je on, ne moram ni da ga vidim. Bih da se okrenem, ali ne mogu.  Samo mi je kroz glavu prošlo...opet ti. Opet ja. Opet prodavnica.

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara