Sve sam uradila kako treba

Sve sam uradila kako treba.

Ušla u brak, u zajednički život, u sve nepoznanice, voljene i nevoljene, u kulinarske poduhvate, u lonce, šerpe i tiganje, u filove i smeše, u frižidere, mašine i blendere, ali retko u sebe, svoj um, svoju potrebu, u svoje telo.

Sve sam uradila kako treba, mislila sam se, a opet, stojim ispred ogledala, okrećem se oko sebe, mokrim stopalima natapam stazu ispod, što vodom što sopstvenim sokom koji koščatim prstima izvlačim iz tela, iz svoje suštine i uludo ga bacam, toliko sam već bacila do sada, mogu ponovo, mogu još malo. Nisam štedela ni dane ni prste ni reči ni povike, ništa štedela nisam, sve sam bacala u vodu i u vodu se ponovo pretvarala sve vreme tražeći tu glupu formu, taj kalup u koji moram da se spakujem. Da budem dovoljna, da budem taman, da budem neko na kraju dana, a volela sam da budem niko, ništa, šta je identitet izgradjen na tudjim potrebama ako nije farsa, izvrnuta realnost u koju ugurate glavu, pa ne vidite ništa, kao noj u pesku. Gledala sam kako mi grudi pupe ispod tog uskog grudnjaka, osećala kako me kljucaju, zaglavljene bradavice me svrbe i samo ga strgoh rukom sa sebe, pokidala sam bretele, šnala puče i vrlo brzo završi na podu, a ja golih grudi, zagledana u svoju želju, u svoj odraz u ogledalu, počeh da se trljam, zavlačeći prste kroz prorez na čarapama, u puknuto medjunožje uranjam prst, tkanina puca, popušta i preplavljuje me osećaj olakšanja, bolna grimasa preleće mi preko lica.

Od muža, njegovog kolege i iritantnog sportskog komentatora koji je vrištao pokušavajući da dočara atmosferu sa terena, delio me je zid, mali hodnik ispunjen obućom, njihova okupiranost prenosom. Što je glas komentatora bio jači, tako sam dublje zarivala prste, što je bio ushićeniji tako sam i ja postajala vrelija, osetljivija, čak i dublja, sa sve prstima, mokrim od prodiranja. Podigla sam ruku, usmerila je ka treperavom svetlu, kapi počeše da klize niz smežuranu kožu, miris mene same ispuni kupatilski prostor i vratih prste, u to požudno, meko, svetlucavo, tlo.

Brava na vratima škljocnu, jednom pa drugi put, povikoh da je zauzeto no muž poče silovito da kuca kao da mu čitav život zavisi od tog ulaska. Palo mi je na pamet da slažem, da se izvlačim, nije voleo ovakve situacije, nije me ni zaticao u istim, možda je mislio dovoljno mi je, bilo bi mi mrsko da pomisli da mi ne pruža dovoljno, ipak, rovarila sam po sebi kao da mesecima nisam osetila ništa i sada tako crvena i raskrečena stojim, dok on ponovo lupa na vrata, uporno i uporno govori da je hitno, da otvorim. Njegov kolega se čuje u pozadini, glasno skandira, mljacka i progutah knedlu, otvaram mu.

Prvo me gleda, zalepljen za pod, dočekujem ga golih grudi, na sebi imam samo unihop čarape, pokidane, mokre, natopljene.

Njegov osmeh me potpuno oslobođa, onaj nežni, zločesti osmeh u uglu usana i pogled koji sija čini da me svake sekunde svrbi sve više i više. Zna on to, oseća, ispruženim dlanom me hvata za medjunožje pa prevuče jednom, kolena mi klecnu, izdaju me, zatim ispruži dva prsta i poče da ih gura u mene. Klekao je, crvena majica na njemu mi je tako seksi, zanosna crvena boja mi lebdi pred očima, miris muškarca koji me zadovoljava prstima, koji vešto priprema teren, tako mi trebaju ti prsti, daj mi, daj mi, htela sam da mu pričam, htela sam da na sav glas pričam da sam tako dugo čekala, da ne znam zašto mi to nije radio ranije, zašto, htela sam da ga pitam, ali nisam, stisla sam zube, podigla glavu i držala se rukom za dojku, tako jako da mi je cela pobelela.

Umesto prstiju, na red dodje jezik i raskreči mi kolena šire nego maločas, gurajući me unazad, da se oslonim o korpu za veš.

"Baćo, koji je rezultat?" - najednom postavi pitanje kolegi, uplaših se da će ući, skupila sam kolena, prekrila gole grudi rukama, no stavlja prst na usta, pa mi čvrsto razmiče noge, jednim potezom širi i stavlja vrh jezika na mene, vlažnu, željnu, gutam knedle, štipam se, stavljam ruke na njegovu glavu i tiho ječim, tiho dok rovari po meni i ubrzava.

"Neće još kraj, sad su reklame pa produžetci!" - viče kolega, punih usta, žvaće, pojačava ton preko daljinskog, uskoro će i komšinica početi da lupa o zidove, ali taj jezik, taj crveni, hitri jezik koji me kupa po butinama, po stomaku, pubisu pa mi uranja celom glavom, trljajući mi klitoris, kako mi je to trebalo, kako mi prija dok me tako liže, svakog časa ću ga zaliti, osećam to, hoću.

"To mi kaži Baćo, sad ću ja, sad ću!" - usta su mu puna mene, guta, gledam kako mu jabučica poskakuje, kako me guta, smeši se, odgovara, pa nastavlja, a sve vreme ga držim za glavu, uplašena da ne prekine, da me ne ostavi tako na pola. Grudi mi se tresu i drhte, sad će, sad će, sad će, oseća to, uranja dublje, štipa mi butinu, poludeću od tog jezika, prebacujem mu nogu oko vrata, tako sam crvena i mokra, natopljena sokom koji klizi, jednom rukom hvatam lavabo, drugom njegovu glavu, otvorenih usta, vrisnem jače, brzo mi stavlja ruku na usta, mokru mojim sokom natopljenu ruku, ne da mi da vristim, ne sada, ne da me vidi takvu, ližem mu kožu ruke, prste uzduž i popreko, ližem sve željna, oslobodjena, divlja, tako nekontrolisana.

Kupam ga, ispuštam sokove koji klize, majica mu se natapa, upija sve, menja boju, ostavljam mu mokre tragove. Ustaje, gleda me tako s visine, drhtim, raskrečena, naslonjena na tu korpu, zatvara vrata za sobom, čujem kako se udaljava, kako govori kolegi da je slavina u kupatilu zrela za menjanje, samo da promenim majicu, govori mu, zatim nestaje, ne čujem ih, čujem samo sopstveno disanje, podrhtavanje stomaka, dok treperim, smirujem se, lagano dolazim k sebi.

Ponovo gledam svoj odraz, iz fioke ormarića uzimam čisti grudnjak, čiste gaćice, navlačim na sebe, pa puštam mlaz ledene vode i kvasim čelo, vrelo čelo koje me peče na samu pomisao gde sam krenula, gde ću ići, kojom vodom ću sada ugasiti taj plamen koji tinja u tim grudima, tu vatru koja guta sve pa i mene, moju srž, kost, sve što me čini, borim se za dah.

Izlazim iz kupatila, bela haljina na meni se uvija oko listova, pada niz kolena, blago je podižem dok hodam, osmejak u uglu muževljenih usana me peče, kao i ženska narukvica u džepu njegovih pantalona koja je sinoć ispala slučajno, nehotice, ne mojom voljom, pala mi pred noge.

Peku me inicijali, srebro, alke koje se medjusobno grizu u nastojanju da pojedu mene, celu, tako ispravnu i doslednu, tako konciznu, mokru, mirišljavu.

Ostavljam ih u navijačkom zanosu, zasićenih stomaka nastavljaju da skandiraju, čujem ih dok zatvaram vrata zgrade, tražim pogledom crveni auto, mali, crveni auto, krajičkom oka ga spazim pokraj trotoara nasuprot zgrade.

On je tu, sedi u tom autu, puši cigaretu, baca je kad me vidi, štrecnem se na pomisao da me muž gleda s prozora, bacam pogled s ramena, no na komšijskoj sam strani, onoj suprotnoj, setim se.

Auto mu miriše na voće, na limun i nikotin, malo nane izmedju redova, sakupljam nozdrve, grebu me sve te arome iako prijatne. Grebe me i svest, želja, požudna utvara koja mi se prikrala s ledja, ščepala me pod svoje i sada me slobodnom rukom mazi po golom kolenu, podiže mi haljinu, klizi prstima, utiskuje mi se u kožu, ostavlja tragove. Širim noge, gledam ga, čekala sam ovaj trenutak, čekala sam njega, prste koje suptilno provlači po koži butine, sada već golica, na samom ulazu je, sakupljam noge, pa ih širim, zabavlja ga moja zbunjenost, moja želja, moj poriv da ga uhvatim za prste i namestim ih na sopstveni ulaz. Mazi mi je, pitom je i suptilan, tako oparen suncem, tamnije puti, pitom, a vidim mu divljinu, osećam je medju njegovim prstima, tako me ne diraju pitomi prsti, samo oni divlji, samo oni puni strasti koja vrvi i kipi, eskalira pod pretnjom da me slomi.

Prebiram po glavi i sakupljam sve njegove uloge, prelazimo na to zadnje sedište, beli frotir mi para kožu butina, oslanjam se na njega, tako nagužena, puštam njegov jezik u sebe, dopadam mu se, mljacka dok me uzima, zubima mi hvata uglove, blaga bol me pecnu i počeh da ječim, a on da jezikom leči upaljeno tlo čineći ga mokrim sve više. Držim oči zatvorene, bojim se, videću svoj lik koji se razvodnjava, koji nestaje, gubi se u besomučnom izvijanju glave, u vrisku koji ispunjava automobil, nedaleko od grada, u hladovini, na bezbednoj udaljenosti. Iako udaljena, grize me za narukvica, krenula je za mnom, tu je, u glavi, vezana mi je oko bradavica, visi, štipa i žulja, on je stiska prstima, pa jezikom, skida alku po alku, pa ih vraća, svakim potezom mi je sve više zateže, poludeću od bola koji mi se skotrljao niz bradu, od tog stiska, teram ga da mi ih šamara, da sve alke popucaju, radi mi to, vrištim, vrištim dok me oslobadja svega, stega, srebrnog ledenog stiska. Usne nam se spajaju, preturam mu jezikom po ustima, držim ga za glavu dok ga gladno ljubim, trljam se o njegov kaiš, o nabreklinu njegovih pantalona, prstima ga skida, odbacuje, šnala kaiša me udara po gležnju, ne marim, od vreline, ne osećam bol.

Koprcam se dok je u meni, ponovo mi poput bljeska sevnu srebro pred očima, počeh da skačem, skačem i udaram glavom o krov automobila, da ga izbacim iz sebe, da ga otopim, da mi se niz orošeno čelo slije i isteče, da ga nema. Skačem, vriscima mu pozdravljam prste dok mi šamara dojke, one pucaju, čujem kako sve puca, kako odzvanja, u daljini čujem sebe kako tražim još, kako gladno i halapljivo pitam za još, čujem njegov urlik, njegovu potvrdu da sam odlična, njegovu toplinu koja šišti kao zvečarka dok klizi mnome, dok me ispunjava. Hvatam sebe kako sklupčana sedim, uzimam cigaretu, povlačim dim pa ispuštam. Uskoro će nad gradom pasti veče, sve utakmice su se završile, svi golovi dati.

Sve sam uradila kako treba.